| е породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога му |
| тане код куће.{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао |
| Ш., оданде опет у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около |
| њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{ |
| емо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу <pb n="231" /> казаћемо да |
| у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш д |
| узима; свуд сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад |
| више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму |
| >»Нећу.«</p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> |
| им устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика г |
| а развија.{S} Данашњи свет млого ужива, а мало живи.«</p> <p>»Молим те и ја имам ту нешта да пр |
| г, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају о |
| толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па ми |
| а је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и го |
| мо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, |
| {S} Жао му је што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} |
| Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно с |
| ромишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>»Ја с мој |
| ће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па с |
| у прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб је ту изглед за к |
| ко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући мо |
| не обриче, но само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га |
| ремда прилично и интелигентног изгледа, а опет кад се смеши, очи су јој змијске.{S} Из свег тог |
| сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> <p>»Марија је на |
| ајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у н |
| а је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писм |
| Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, а за њом супа.{S} За ручком није се ништа интересантно |
| држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залаг |
| једнаки.{S} Хаљина, дакле, чини човека, а не срце.{S} Моје је поњатије о томе друго.{S} Марија |
| ; Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и |
| им братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на а |
| , кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мо |
| ема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{S} Премда |
| залудио, она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због |
| ново по свету.{S} Кад је што куповала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што ј |
| ала, увек је са три прста чанак држала, а мали прст, од други’ одлучен, све нам је пркосно.</p> |
| како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранк |
| није ми се каква фамилија тако допала, а особито девојка.{S} Срећан ја и ма који други који је |
| будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели праг обијати.{S} Прилична фигура, |
| а није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> |
| могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у св |
| Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Как |
| Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени обр |
| е, у девојки фантазија се јако развила, а с њом сујета допасти се и чежња заљубити се.{S} Она п |
| ри.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S} Сад нас Рунићка избави од »мног |
| а је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало зад |
| к с њом разговарао, увек је поцрвенила, а очи доле спустила.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђаво |
| рат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, п |
| ба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љути |
| .</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала.{S} У |
| теље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, |
| мном.</p> <p>Чика седне на његова кола, а ја на моја.{S} Јелка сузним очима меће ми Ламора на к |
| ред <pb n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтц |
| шић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа |
| е школе.{S} Моја мати је међутим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца ра |
| се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи |
| иншпекторату има доста, и сувише посла, а управитељ никад не пита треба ли манипулација канцела |
| асне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам |
| мо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си |
| ну’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и |
| ја одважим.</p> <p>Сутрадан је недеља, а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу с |
| старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатисфакцију, што сам мога |
| оналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После неколико дана изиђе оданд |
| ам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p |
| госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада с |
| стању и позиву, женском полу и децама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите увер |
| какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за |
| м другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад |
| рона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: к |
| ђацима.{S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све |
| а јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, ми |
| у.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са |
| та одем.</p> <p>Не прође неколико дана, а к мени дође један проводаџија, па ме пита како ми се |
| } Наранџић у штуку, Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — прет |
| за мном, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад е |
| му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без |
| ато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла |
| да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> < |
| в«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и |
| па нек покаже свету да то није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Он |
| имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег приход |
| та ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, |
| уком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја с |
| о дуго заспати, док једаред и он заспа, а ја за њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фрушту |
| нема даду двадесет пет форинти сребра, а за то приме тестимонију и, осим тога, једну облигациј |
| му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био |
| м разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, па онда |
| узано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n=" |
| њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке л |
| им, поред шатре шетајућег се кредитора, а ја тихо помало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја |
| ућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а за |
| а друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ј |
| онај дан писмо добио.</p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо |
| тка, која је у пола, одгоре, од дрвета, а доле од олова, па ма је куд преврну, свуд стоји.</p> |
| ди носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио, могао сам квекер и |
| ес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не д |
| дванаест које јурата које практиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Руч |
| остали су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p |
| може?{S} Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре све |
| зике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме ру |
| ерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на |
| > <p>Кад једанпут погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала ф |
| прими, каже да он на то не даје ништа, а и шта ће ожењеном човеку.{S} Ми остали радосно примим |
| ела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у н |
| је старо.{S} На зиду неколико контрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи |
| сви моји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава |
| ру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за његову љубов не једанпут морали ићи |
| та познанства.</p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, |
| мер, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће б |
| о.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те |
| ерујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је управитеља удворица.{S} Док је иншпектор |
| <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гри |
| «.{S} Он мене претстави као земљедршца, а домаћин одговори да му је особито мило такове госте у |
| ш доникле чуло се певање и лупање чаша, а кад после све мања и мања ларма; напослетку све се ут |
| и мања ларма; напослетку све се утиша, а ја заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Ј |
| више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот |
| пауку кад покваре паучину, његов халов, а он тражи друго место; јер, кад му млого кваре паучину |
| е би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма и |
| своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на |
| ви, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што с |
| вац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај један.{S} Тако мало помало до |
| је за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну вел |
| само им срећа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа |
| ацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; |
| се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Ту се станимо к |
| , кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није |
| недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; по |
| што ти ниси знао за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо шт |
| човека, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим |
| з далека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно б |
| {S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране на ручак.{S} Ми зафалимо, |
| анем по недељу дана; милостива ме зове, а ја хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, а |
| и.{S} Ја одем.{S} Она ме никад не зове, а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада мор |
| .{S} Мој принципал тера своје кшефтове, а ја поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава |
| намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру наместио, па неће да дира.{S} Сад |
| дре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква |
| о имаш!{S} Откако женске ништ’ не раде, а млого кафе и теја пију, од то доба се доктори, бабице |
| дише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са |
| госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора |
| збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који ј |
| {S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка |
| омало.{S} Он у једној линији шатре иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући |
| м с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним |
| Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а иншпектор му напише и пошље писмо, у ком резигнира и |
| и из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнем |
| пртљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, |
| ије било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мислим да с |
| ове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради св |
| ражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам |
| га фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерен |
| и не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладил |
| би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и друге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба |
| и, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ |
| ’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако с |
| ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја |
| хвати, канда има нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био памета |
| у заљубљен.{S} Чика јој то насамо каже, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност |
| о је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она |
| како се каков стран тек двапут покаже, а оно одма’ се распиткује:{S} Ко је, шта је? — Тако ист |
| тафирати тек нафришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што |
| баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолико колико је доста.</p> <p>Сад оставимо н |
| чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако п |
| S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми |
| кције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро |
| а Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје житије преповедати: како је она имала |
| ћ, земљедржац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је |
| м.{S} Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао |
| ки да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штудира писмо.{S} Мислим се, сад није в |
| запојаше сви у хору Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко пр |
| Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетн |
| ровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не брани |
| ино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као |
| л; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сиромака нико.</p> <p>Шта ћу сад?{S} Моја сека Ј |
| S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка |
| да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани се тога разговора.{S} Кажи ми |
| и.{S} Док имам, донде ме сваки поштује, а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отар |
| <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну |
| рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У гос |
| ц у меану, мати на ужину код тете Јеле, а сека к другарици једној, која је седела баш до куће в |
| чи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, |
| , ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи.{S} Није ми дао <pb n="7" /> о |
| држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред з |
| о пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика се разузурио, радостан је, чини |
| то моле, а милостива све натрашке даље, а ја, опет, све напред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се |
| аничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одговара, нег’ ћути.< |
| јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга парт |
| екцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Разљутим се и поч |
| <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, |
| етар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај |
| му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми |
| ићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере |
| p>Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, п |
| зим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам руч |
| е разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо |
| дњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била до |
| само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види е |
| и дао <pb n="7" /> отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног и |
| а има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори |
| дно паметне, ил’ у чему том одликоване, а има фамилија, у којима од деведесетог шукундеде са св |
| је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд пукло д |
| м срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратк |
| падне у несвест, лопов у маски побегне, а фуруна разваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде |
| ти се која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; ме |
| у чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадо |
| ми на једно, други на друго раме седне, а ја добијем неку потајну снагу, канда крила имам, па л |
| волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју |
| , па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, |
| ва била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолик |
| ђу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ т |
| молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у |
| овица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и дола |
| ћ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то веч |
| Чика ме зове на страну, нешто ми шушне, а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p> |
| а њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује |
| је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; ник |
| у састати.{S} Они се драговољно отцепе, а ја одо’ у квартир.{S} Најпре напишем два писма кући, |
| и.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио |
| требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним у |
| неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само д |
| јест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; за |
| ију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, попију пре |
| S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова |
| штацију одавде у квартиру, зарадује се, а особито Марија, јер су она и <pb n="54" /> кум често |
| сићева, и све на њега падне: помире се, а мени на мом труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је б |
| све наређује, жена и слушкиња журе се, а ја и Чика прашимо се.{S} Сад смо за који час нас двој |
| равковића да пије; он пије, па држи се, а домаћин и перцептор залепили се за столицу, па не мог |
| , он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хо |
| јцера.</p> <pb n="254" /> <p>Шетамо се, а писмоноша носи ми са поште рецепис.{S} Одемо на пошту |
| > <p>Има људи који се случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба па |
| то, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фра |
| свима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин |
| као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем ред |
| учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак пор |
| е стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год доп |
| не може се ништа чинити, јер су сироте, а сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако |
| це; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ |
| којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да |
| .{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, |
| нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и пра |
| } Идем да пробам.{S} Прођем поред куће, а она на пенџеру.{S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{ |
| за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S |
| фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре |
| езла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно м |
| д’ само срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи |
| екшају.{S} Је л’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплес |
| очима изражавам наклоност прама мамице, а са речима прама фрајле.{S} Разговарам се сад о једној |
| ада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу да она мени полу поклања.{S} Шта ј |
| ав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха! |
| а чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Питам их шта су чули.{S} Припов |
| анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нис |
| ам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек полу, па се украдем на сат-два из друштва; док |
| Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га |
| ц дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим |
| ој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Мила |
| Ти све судиш са стране лепоте и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, |
| бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учи |
| е пали.{S} Кад долазе ласте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао |
| га, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га уват |
| ацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на ме |
| {S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф ј |
| оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливиј |
| на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт нису кренула, јошт долаз |
| узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ мило |
| анас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{ |
| најне; другом је струк капута на леђи, а трећега капут је до пете дугачак, па стоји канда је н |
| } Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљ |
| што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одоб |
| подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене |
| дну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи.{S} Можете си сад лако претставити, какова |
| а’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су |
| но он тек за музиком из почетка стоји, а после морао је, хоће ли неће ли, с нами држати.{S} На |
| морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуција.{S} У |
| то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S} У иншп |
| опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} |
| други који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њег |
| били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћиф |
| о видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребац |
| опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на језику који су мислел |
| логе фрајле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она |
| о и’ има који су тако сретнима постали, а колко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у жи |
| } Зачудим се.{S} Питам је шта јој фали, а она, кад си очи убрисала, одговара ми.{S} Ливија је и |
| е, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше |
| кидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме |
| срећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} |
| су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати м |
| огред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, којима је о |
| је!{S} Кад смо се опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста см |
| њу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на |
| ло што сам одбијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p |
| а била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{S} Но кажи кад да дођем к теби, и |
| мо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волел |
| , као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, к |
| остојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p |
| ој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи |
| »Ти си мој љубезни!« — па хоће к мени, а ја се не дам.{S} Кажем јој да ја нисам тај ког она ми |
| а га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине забодем.{S} Наједанпут разбере се, па |
| S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Чиком посла, јер је Чика отпутовати хт |
| то Резом звао.{S} Пекла се јако о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, |
| елка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика опет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа |
| и.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су |
| наговорим да иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докаж |
| иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То |
| собу, с неким другим кључем је отвори, а Резе нема, а моје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба |
| ту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који о |
| враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку |
| идиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, |
| узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино портре, прстен, па говори, да |
| ју, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз |
| од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће |
| ти, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«. |
| ме онда није хтела ни добро погледати, а сад ми је пријатељица.{S} Она се само смеје, но на ст |
| , јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из |
| особити дар у млогим речма мало казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казат |
| страдати, ил’ ћеду нам се сви смејати, а ми руке на очи.</p> <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Са |
| и ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети.{S} То већ није бил |
| је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за уд |
| и, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« — рече |
| но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је требало да си ма |
| рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу |
| идим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми ђак.«</p> <p>Тако се Чика шали, задиркује |
| неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ тако?«</p> <p>»Т |
| пут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се м |
| ити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнито те-соаре; никог н |
| изићи ће мени.{S} Около једанаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати |
| сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, д |
| да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ништ’ фалити.{S} Ја сам му обрекао да ћу |
| Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти |
| и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жена, — може се удати, па неће бити алат |
| место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није |
| је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и лати |
| ног човека, кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руковод |
| овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја су |
| тељ.</p> <p>»Зато треба питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица |
| 59" /> ма каквој се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и то |
| дошла, каже да данас мора она служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не во |
| која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним темељом је само новац.«</p> <pb n="73" |
| кад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да |
| ј није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«</p> <p>»Сасвим је тако.«</p> < |
| Чика нас опет избави: почео се шалити, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Н |
| фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платит |
| о.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија |
| е јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пен |
| расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си г |
| ј и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ |
| ећом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка није мог |
| м био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор побојао се да ће ми новац нестати.{S} Ш |
| ћег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је гр |
| естаменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала |
| шим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је |
| ије зло.{S} Знак је да ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што |
| акве комплименте тек од тебе могу чути, а цео свет каже: »Наранџић је шланг, елегантан човек.« |
| моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</p> <p>После |
| а се после у свим околностима зна наћи, а не оне које по инштитутма одмекшају.{S} Је л’ како јо |
| јна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би |
| ајвећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави л |
| ко своје тера; у школу мора уредно ићи, а изван школе учи опет друго што.{S} Ми остали идемо ве |
| ити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да и |
| гом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} |
| {S} Каже да јој правим шкандал по кући, а ја исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослоб |
| Сутра фамилија нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за ве |
| ити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к мени у П., па прексутр |
| ој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без |
| сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стране, канда од какви’ кредитора заз |
| тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт никакве хасне, ни сигурног изгледа |
| викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми |
| били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нис |
| да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, |
| е то покрити.{S} Он се у друштву смеши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом про |
| {S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за л |
| ва, па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас же |
| е на страну Писаровића, шушне му у уши, а Писаровић на све пристаје.{S} Опет су у друштву.{S} Ч |
| бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до |
| ислим да је све то код њи’ само обичај, а ни саме не знају зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате |
| а зло по мене.</p> <p>Дођем милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања зве |
| ије видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве гроф |
| били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| сад мани се тога!{S} Ти твоје истеруј, а мене остави, па куд пукло да пукло.«</p> <p>Тако се м |
| су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави |
| еднем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам.{S} Дође један чисто обуч |
| ук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n=" |
| јић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да |
| се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Ха |
| о бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} |
| тако смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идин |
| више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ |
| добро код ње уписан; то је прави темељ, а и њен темељ новац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет |
| м.«</p> <p>»Ја, опет, срце цело примам, а цело дајем.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да воле |
| стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним пут |
| Два три дана, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који јед |
| и паори.{S} Кад су ме опазили да копам, а овамо златан ланац и прстен на руци, почеше ме мерити |
| о.{S} Ја добро једем, ником не уступам, а Здравковић пије и за кмета и за перцептора, премда су |
| ти.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ |
| алу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како |
| први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао |
| ад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опростимо се, седнемо ја |
| авати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја |
| ти није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унт |
| мо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одмор |
| у, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу |
| Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и он па пут.{S} Дамо пр |
| и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код |
| ме шта коштало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене |
| зу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно разговарати.{ |
| пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером.{S} Јошт нисам додирнуо фи |
| сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочекали.{S} Опремимо се и |
| таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за |
| чашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу н |
| ше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Ј |
| зврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ н |
| у мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад |
| добро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два м |
| право.{S} Ја си све у мисли забележим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} П |
| е већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p> |
| сне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} |
| пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S |
| очетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не сме |
| ема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене је ред.{S} |
| олико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је |
| о да знам; нећу мој комодитет да рушим, а и он је тврдоглав.{S} Зато, молим те, нек’ отвори коч |
| станемо.{S} Куда ћемо са тешком торбом, а јошт ни не знамо шта је унутри.{S} Уђемо у једну чард |
| изгледа, канда сам фаше са милостивом, а ни крив ни дужан.{S} Мени се све чини да нас је све Ч |
| езике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млог |
| сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету пружен, чекам да ми се донес |
| а видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не мог |
| ом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је б |
| ала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести дос |
| 2" /> што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да |
| оре шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћебе.{S} Мало се заљуљкавао.{S} С десне ст |
| , па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пош |
| се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> < |
| т на фердек.</p> <p>Тако прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па |
| {S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p> |
| е с нами ма докле.</p> <p>Кад сутрадан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве |
| био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни запети.{S} Но професори имали су пр |
| ка је отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој |
| торбу с кола!«</p> <p>Док длан о длан, а кочијаш донесе рибе и раке.</p> <p>Чика је давнашњи п |
| онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако ис |
| ку узео.{S} Па, кад си с њом задовољан, а ти шта тражиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ |
| водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек живити; моје задовољство ниј |
| чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо имао.{S} Није му оскудевало ии пам |
| поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржа |
| је на страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а |
| блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије.{S} Умеша се и Чевићка у разговор.{S} Фа |
| се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може М |
| ђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја |
| а, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако доброг јела јео, како ј |
| тстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ј |
| сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш |
| ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се инш |
| атра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфе |
| м животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмог |
| кад сам о њему што жалосно приповедао, а њему се очи засветле, па узда’не.</p> <p>»Још нигде н |
| идиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред твог Наполеона и Плутарха ниси кадар ни једа |
| сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајбла |
| је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер а |
| мање нег’ ништа, јер имања нисам имао, а дуга доста.{S} Од шнајдера и шустера нисам могао по с |
| плате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па в |
| а; зато сам све то на једно уво примао, а на друго напоље пуштао.«</p> <p>»Хм, дакле, то си при |
| Све је у реду.{S} Кад сам те спомињао, а она се с Јелком заједно смејала, па каже: »Прави Луци |
| и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић |
| каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно једем.</p> <p>После подне |
| равца имао.{S} Он се у јуристе записао, а мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како |
| Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је в |
| сата проспавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо |
| ице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњи |
| је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да |
| поведати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друго што чути.«</p> <pb n="182" / |
| на Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А |
| д Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, |
| простите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми ниј |
| је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га с |
| илија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом.{S} За шкрофул |
| да видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се тако жмурке играмо.</p> <p |
| , јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после друго п |
| аједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач |
| Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свет |
| је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, т |
| <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је з |
| а је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од нас доста лепо кад смо сироту дево |
| ниси ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} |
| на јошт к томе себе истрошио и задужио, а плаћу не добија, па у један ма’ поручи Његовој Узвише |
| често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље долазила, па је што то Бранку |
| Ја извињавам се да сам квартир пофалио, а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S |
| ац не погоди.{S} Тутор је добро мислио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка дев |
| та, он се драговољно те команде примио, а ја сам му, опет, драговољно уступио, јер морам испове |
| а љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине се и невешти.{S} Казали су да ми дају њи’ову |
| рити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да |
| штар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на његово место.</p> <p>Ја, дакле, по |
| ише деде и мајке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ ра |
| нешто и пискарао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и |
| .{S} На једном месту треба човек овако, а на другом, опет, онако.{S} Људи нису такови уопште, к |
| ти како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, доб |
| ћи иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ с |
| сетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не долази и тако даље{S} Ово п |
| и.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову |
| сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} |
| иповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уздржавала, после морала |
| гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са с |
| ћути.{S} Ја метем на једно око стакло, а другим умиљато изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} |
| руговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајн |
| ати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма |
| едног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код |
| о.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} |
| оручио нисам да дође.</p> <p>Кад онамо, а ја ју нађем уплакану.{S} Зачудим се.{S} Питам је шта |
| ранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па нека тајна милост јој се н |
| на о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.</p> <p>»Какав је то твој пријат |
| ћи, други трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па с |
| еданаест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој исто |
| .{S} Најпре к њему у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ ниј |
| могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упарађена седи.{S} Добро је изгледала; мени се до |
| на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И т |
| на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустрајзе.{S} Кад је Чика чуо да не и |
| терхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма ко |
| ања и одговора.</p> <p>Кад кући дођемо, а ми се раскомотисмо па ја започе’ разговор.{S} Познава |
| е.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верн |
| вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо |
| ранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми неће |
| њим.</p> <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута п |
| то такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у |
| једнако части.{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри нанов |
| , па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо |
| ио, јер ће то код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим |
| Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, |
| па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у гос |
| апред, ја за њим, па он удари на десно, а ја на лево.{S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} В |
| ем ко смо и шта смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, |
| не, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју милостиву.{S} Није ти противно? «</p |
| њижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, |
| прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред п |
| p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу |
| нко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам хтео започињати, јер знао сам му слабост, да |
| } Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су ми тесне прси и но |
| ваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула.«</p> <p>»Дакле, имате накл |
| ересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идемо тамо.</p> |
| ропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ мора |
| заслуже ни толико колико један фијакер, а деца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао |
| милије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> |
| и.{S} Казали су да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињ |
| тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушки |
| у, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{ |
| и принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику реч |
| био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом церемонијом, на ма у највећем друштву, |
| девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам |
| ерсоналарест.{S} Кад то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, |
| то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће |
| S} Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чи |
| а награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се |
| и раке натраг добити. </p> <p>Малочас, а човек носи торбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је б |
| н је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и занат, па |
| једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и тако је |
| си исприповедао?«</p> <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, к |
| идеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та |
| ина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерат |
| > <p>Два три дана, па прође сва жалост, а моја сека Јула, у црним хаљинама и црном шеширу, на њ |
| исаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ |
| од воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; |
| ебају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} |
| не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрај |
| јем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица некуд иду, па се шале и кошкају.{S} |
| а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Је |
| м разгласио да сам залуђен у милостиву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни |
| ви, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет п |
| шпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се |
| ије се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су |
| да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој к |
| мо.{S} Кажем Чики и Десићу да се прођу, а мене мало на миру да оставе; имам нека приватна писма |
| ислио сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног |
| се њему само црномањасте јако допадају, а не светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га п |
| ки, па се церекају, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На |
| ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да |
| е, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије |
| би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стак |
| и, а ми за њим као луди; даме се смеју, а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фам |
| извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.< |
| гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S} Него молим да ми сестре не дођу у фер |
| ође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дам |
| кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам с њима, после се шкизирам, отидем |
| ла од жалости; Лаура је добила јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Х |
| умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцне |
| се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкињ |
| к.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гр |
| ту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па |
| се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је сваког слабијег против јачег б |
| утру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи.{S} Знате |
| ка и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћем |
| а људи који се чине да су увек у послу, а слабо што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће |
| исару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ с |
| ањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта |
| и џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је уну |
| Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p |
| у пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало помало тако се осло |
| еба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми |
| не на Јелку, па истрчи напоље, у кујну, а Јелка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Нар |
| .{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она ми каже да су се овамо пре четрнаест дана доселил |
| аш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поч |
| /p> <p>Сутрадан дишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да в |
| — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мр |
| пет опоравим се.{S} Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило.{S} Мислим се |
| стоји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си пу |
| p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па тако сви.{S} И ја сам се окуражи |
| о гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с так |
| .{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кр |
| е сироче.{S} Отац и мати рано јој умру, а она дође у кућу једног сродника, честитог човека, но |
| пу сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа |
| н како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја |
| то смо му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика |
| .{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p |
| ана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка.{S} Изван шко |
| и’ стигли, а ми се метнемо у позитуру, а <pb n="201" /> оне почеше кокетирати, смеше се.{S} Чу |
| то и ја на мом добру имам толику штету, а то због такови’ лопова, а они, шпицбуби, тако се прав |
| јави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, |
| вице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Г |
| ти гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни |
| само до спавања.{S} Чика шушне Мишкићу, а овај нас одма’ понуди да легнемо.{S} И ми одма’ легне |
| о добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не |
| ве, пију место тога трипут на дан кафу, а увече теја, зато и јесу мизерабл.{S} Тако је исто и к |
| ање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Нотароши наздрављају, пиј |
| да ми дају њи’ову кћер, а не рањеницу, а овамо оправили су је као какву слушкињу.«</p> <p>»Па |
| де је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризер |
| и могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикецијом разговара с |
| .{S} Ја сам из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Пи |
| ржи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то докучила.{S} Опа |
| аерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме онда зови.«</p> <p>»Ја сутра идем у К., па одан |
| о наш живот трајати?{S} Ти све оклеваш, а не знаш како ми је.{S} Та не треба ту млого церемониј |
| стију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} |
| о, није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава |
| /hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по |
| распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро |
| на то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То ј |
| може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од |
| да иншпектор нема ни крајцаре код њега; а имао је двапут толико.{S} Ишту персоналарест.{S} Кад |
| " /> за једну од најваљанији’ девојака; а у том уверењу поткрепљује ме то, што је поред такове |
| тила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми |
| уста мирисале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још |
| еметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао |
| шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију |
| иликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији |
| кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светозар је на |
| ти у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сирота Ми |
| познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа |
| ати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао |
| приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој |
| па сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да заб |
| какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине х |
| сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загорело лице.</p> <pb n= |
| сесије земље.{S} Чељад му на пољу ради; а код куће једна синовица, млада, красна женска од двае |
| е зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим ј |
| каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су |
| ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да |
| ди, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Ва |
| а.{S} Он ме је омрзнуо, с пуним правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S |
| е нема куда, оставим кућу тај исти дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира |
| уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ |
| он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако |
| ; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по дванаест.«</p> <p |
| , и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је искала, само да се да |
| иљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{ |
| о терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома |
| су мушки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је |
| хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакидашњи, обичан човек, |
| ајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, |
| љни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још |
| имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи?«</p> <p> |
| ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} |
| »Какве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Он |
| то одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу за твоју љубав кад |
| ер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу |
| на фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«< |
| шти, примадона побегне опет од њега.{S} А он тако лупао се, док једанпут није ову добру штацију |
| у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А не са речма.{S} Кад човек са речма љубав изјављује, т |
| о је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Ник |
| ла пред нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову опер |
| смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} О |
| орено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.« |
| ио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио |
| бост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опр |
| сам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у новинама и од |
| ру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћ |
| , па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{ |
| па мазур, па тако даље, чак до зоре.{S} А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ће |
| вили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, |
| !{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој кући, три дана има |
| ео жену да ме служи, а не из љубави.{S} А зар је моја жена из љубави за мене пошла?{S} Пошла је |
| таким еспапом се само шала проводи.{S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је |
| сам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа виш |
| у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу |
| , па нисам те могао одма’ потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се на |
| у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фа |
| да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме с |
| } Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са таквом једном дамом?{S} Ту ти т |
| г тога у послу, па још не могу доћи.{S} А јесу л’ здрави?«</p> <p>»Здрави су.«</p> <p>»Нису ми |
| жи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам учас |
| т видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљи |
| је; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђак, па јошт какав |
| разговор, — све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикот |
| и се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стране, опет, знам да је увидила моје намерењ |
| ерење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово је наш слатки Чика; он је права кутија, што се та |
| и заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги с |
| ефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам ра |
| едном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност |
| да сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обиј |
| } Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди |
| грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{S} Десић је инкогни |
| ам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о томе и са Десићем посаветоват |
| је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетиз |
| ако кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обристеру претставимо; н |
| онако одавде тако лако пустити нећу.{S} А немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби ср |
| p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{S} Не можеш ли, ил’ ниси могао |
| одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, који друге тако извикују, показују се |
| инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се |
| фумигирати, па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И ме |
| Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби почела се тужити, као бајаги што јо |
| измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један вел |
| и дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не мо |
| ине.{S} Осврнем се: »Збогом, збогом!« — а Рунић Чики прстом прети.</p> <p>Сад смо опет на путу. |
| S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не |
| ио је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, ниј |
| ам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе о |
| ве за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за чику и перцептора одма’ онде, |
| амо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воден |
| ковића је ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; |
| е; тек су једанпут флегматично казали: »А зашто не останете?« — па ме даље нису нудили, не као |
| ете добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се |
| »Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« |
| и никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се ово допада?{S} Долазе људи, па ишту савета |
| цел постигнути.«</p> <pb n="63" /> <p>»А каква је та цел?«</p> <p>»Ја идем само на то да се до |
| нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>» |
| пут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багат |
| Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шта ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p |
| рано посла,« — рече Писаровић.</p> <p>»А оно хајд’мо нас троје, а Писаровић нек иде на моји ко |
| уге смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Се |
| згледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>»А и мати није ружна; још је она шмахтенд, санфт.«</p> < |
| правити даме рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> |
| сорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучи |
| «</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каже да је дваест и две.«</p> <p>»Он има ту слабос |
| олдате.«</p> <p>»Па идем и ја.«</p> <p>»А ти хајде!«</p> <p>»Чекај док се најпре уредимо.«</p> |
| .«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> |
| него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпек |
| јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива |
| ет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав |
| ијеш ли млеко?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Во |
| без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема друге каштиге, зар се не може затв |
| S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p |
| S} Кажем ти: никакав мелшпајз.«</p> <p>»А погачице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друг |
| оји већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ништа«.</p> <p>»Н |
| или, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код |
| се хоће све старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, мил |
| ће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у |
| шао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., |
| учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд |
| сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату кур |
| р, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостив |
| икуда.«</p> <p>»И мени је жао.«</p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S |
| шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... |
| је с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да с |
| ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и |
| старац.</p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, |
| е волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл т |
| аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; |
| се, Милане, нашег тандлмарка?«</p> <p>»А опомињеш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти т |
| ш ли се ти твоје Иде и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, не |
| /p> <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован |
| и ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбурге |
| р мислиш да тебе не оговарају?«</p> <p>»А кога на свету не оговарају?!«</p> <p>»Они о теби сваш |
| , само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео с |
| ка је онде тек сироче из милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа с |
| а није за мене, нити за удадбу, нити за абентаер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби до |
| здраво је лепа и кокета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у |
| »Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, |
| ћ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавн |
| и’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да |
| S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S |
| прилику пропустити, нека се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим |
| о <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толик |
| и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само са |
| а ћу се још по свету премећати, тојест, абентаере имати.{S} Што сте се у рибе претворили, и то |
| м познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десић |
| унста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући ритер; свуд сам са младим |
| нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шкодити.{S} Зат |
| о иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и нове пону |
| а би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и несретном је чинити; па и није нуж |
| а девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није ра |
| шкодити.{S} Зато ја ћу овде понајвише у абентаерима проводити, а кад ме само требаш, а ти ме он |
| сао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, т |
| , мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не бран |
| бриф својом руком писао, па, као што је абентајрер, знаће он то у своју корист употребити.{S} Д |
| /p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то потрошио. |
| ство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, тојест, украо је девојку.{S} Чрез |
| , па изиђе напоље, а Чевићка остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из |
| рајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата сам.«</p> <p>»Па млоге ероберунге правите.«</ |
| ра не плаћа, јер који овде служи, лакше аванџира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншп |
| аром.{S} Он је наумио ил’ жив ил’ мртав аванџирати.{S} Његови колеге, стари каплари, само проро |
| S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио |
| ослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, |
| се једанпут рукујемо, кад наједанпут из авлије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је |
| лике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на пољу силан народ.</p> <p>Дође ручак.{S} Заи |
| данпут ето ме у селу код Зоричића.{S} У авлији чује се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бран |
| ити’ људи; почну се наздравице; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривић |
| сићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору. |
| а била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љ |
| тове правили.{S} Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по глас |
| аго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на в |
| есечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Св |
| какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из дал |
| отове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пун |
| иле на имена:{S} Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена:{S} Јулијус, Емил и т |
| ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи н |
| ја — фрајла Јохана свирала је један леп адажио, па онда пустимо се мало у разговор.{S} Фрајла О |
| : ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S |
| инират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устр |
| терством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката којима клиенти нису долазили; сад су нотароши. |
| ријатељи мога шогора, нотароши, ожењени адвокати, па кад се са мојим шогором састану, ту нема н |
| фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотароши.{S} Има к |
| а властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солдатима.{S} Нико није тако познат са свет |
| ста и добра и зла чинити.{S} Судијама и адвокатима зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицов |
| о јако мрзило.{S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какв |
| оче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фан |
| ореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним |
| ква и оваква дама, под овом нумером.{S} Адреса од имена није нам дала.{S} Он каже таква иста је |
| ти.{S} Крштена се писма не изискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична да |
| дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у к |
| квартир; није резон, у каквој трговини адреси да се дају; и то није у реду писма »пост рестант |
| пет уђем.</p> <p>»Молим, јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, |
| анку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</ |
| ећ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{S} Доста је далеко њено м |
| сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до ижице.</p> <p>»Добро је кад ко такву нарав има.{S |
| p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу.{S} |
| се.{S} Тако он моли ме, преклиње ме.{S} Аја, ја ни не дишем.{S} Шнајдер оде.{S} Прексутра дочеп |
| нео писмо.{S} Јелка у радости плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>М |
| бучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем, а ето шн |
| ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мен |
| > <pb n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} |
| шао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шт |
| есо, она сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко |
| могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ |
| есеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бран |
| ите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина |
| па млада удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал |
| е готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, па и Херминин супру |
| н тако исто све излишно продао, па сад ’ајдмо.</p> <pb n="42" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> |
| имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо!« Идемо сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је би |
| ерујем.«</p> <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам |
| gn xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав«.{S} Како |
| Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Још |
| ри, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p |
| а, сваком се показао на очима неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чик |
| с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још каз |
| ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто |
| крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариш |
| } Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Ка |
| ству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на дв |
| д милостиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама м |
| .«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако смем питати?«</p> <p>»Кажите — кажите да сте ми куз |
| о да то не чини, но да остане код њега, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи |
| о ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, ка |
| зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не п |
| ем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви |
| р плод, па фамилија у насљедије добија, ако не друго, а оно у животу добру препоруку са формом. |
| воме долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гр |
| е једна освете корист.{S} Даље, Ханика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може б |
| треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били |
| она само једну, и то француску, узела, ако се опомињем дело неко од <foreign xml:lang="fr"><hi |
| ог дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами |
| је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p |
| атерама обожавао сам кћери, а матерама, ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет годин |
| ите фина као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им |
| јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма’ милостивој да иде.</p> <p>Т |
| рио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и уда |
| > Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред ме |
| о првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си тражи меле |
| на неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко |
| е 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 |
| мљиво огледало!«</p> <p>»Штавише, каже, ако хоћу, ја је могу добити«.</p> <p>»Је л’ могуће?«</p |
| је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гро |
| није мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да о |
| пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отк |
| ио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити |
| већ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро |
| знанству и пријатељству, препоручим се, ако нас судба доведе, и за даље, и сад изјавим да даље |
| е у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, јер ће одма’ други тон окренути. |
| Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си званије добио?«</p> <p>»Поста |
| гнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговор |
| м жели: ту ће наћи сензала, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с |
| мо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби |
| Он каже да он на том истом путу седи и, ако се у кола можемо стрпати, повешће нас ујутру до сво |
| тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> |
| исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здр |
| {S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика вр |
| м с њом к машамоди, па онда тешко мени, ако ми се какав јефтин допада, а ја ти онда све оне са |
| Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све при |
| ко Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра де |
| није истина, а само ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја |
| ас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волел |
| ужи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку вр |
| ма стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <p |
| кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове?{S} Ко |
| тор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова п |
| ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити. |
| Писали сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас |
| чи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управи |
| ечем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за виде |
| тавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто ок |
| да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене позову.{S} Тако се ражестила, што у њен план у |
| претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да г |
| е о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хр |
| је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утех |
| е водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су |
| свему крај.{S} Ја ти искрено исповедам, ако ово дуже устраје, ја нећу дуго живити, јер и овако |
| S} Домаћин ми допусти под тим условљем, ако још и сутра код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Г |
| увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благород |
| лостиве, па ћу јој увек додавати, него, ако може, нек се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, д |
| даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик за |
| авити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на рабош мога имена и даље |
| казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима дође.{S} Сваки је им |
| .{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па |
| } Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он о |
| а шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, муж ће морати жени сваког њеног имен |
| д дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам оно што чове |
| а, ако хоће, даће му синовицу, па јошт, ако даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће |
| а он одма’ на страну.{S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но ко |
| } На то дама: она ће дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S |
| , милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ |
| је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> < |
| мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10.000 ф.; од двадесе |
| живам колико ми здравље и чест допушта; ако што зло мисле, онда су сплеткаши и пангалози.«</p> |
| нуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дођ |
| зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, онде ј |
| одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и заваде, особито због |
| блигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, каже да се не може да насмеје, п |
| у.{S} Но он јошт на једну трећу дилује; ако му то испадне за руком, онда ће текар постати срећа |
| да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p |
| њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се |
| зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, |
| {S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако |
| по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да с |
| Кажемо Лаури да ћемо се с њим састати; ако му има одговора послати, може по нами.{S} Она се те |
| рачно.{S} Мора ма која страна започети; ако једна пође, мора и други поћи.</p> <p>Ја започнем.{ |
| о је од њега човек лако новац измамити; ако ко нема капута целог, а он има два, одма’ подај јед |
| {S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била |
| дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш јести, ма само сува леба, он је на то научен |
| е за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели |
| «; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му |
| скираш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»О |
| ?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна за какову женску тајну, може му се човек пове |
| ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} |
| за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} |
| ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како |
| } Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ ка |
| Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да с |
| } Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве |
| , да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој |
| а душа му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има |
| ре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није |
| Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јој могу помоћи, жертвоваћу се за њу.«</p> <milesto |
| .{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом пао |
| >»Живили!{S} Оставимо све на страну!{S} Ако је тај Орлић с њом задовољан, шта се кога шта тиче? |
| е ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим на једну |
| кажем само за мене, а не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је ст |
| апише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући.{S} И иначе нис |
| сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n |
| аборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаест дана, слабост ће је победи |
| даје се на децу сиромашни’ родитеља.{S} Ако је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан у |
| девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је |
| је текар добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво уве |
| p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који |
| а.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, б |
| се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лиц |
| млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да с |
| да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ја морам с њом к машамоди, па онда те |
| нда је кћери сестра, како су радене.{S} Ако сам почашћен, а ја фалим како јошт нисам тако добро |
| го визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика пов |
| треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, |
| отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим |
| па кад изврши, цванцик јој не фали.{S} Ако је требало кућу чувати и на све кућевне догађаје у |
| ледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће. |
| бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегај |
| е дати истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млог |
| се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако с |
| ржати, а сваки ме је хтео придобити.{S} Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Ре |
| ко се може овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне |
| чена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријатељици ил’ пријатељу цедуљу |
| а код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта |
| вде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд с |
| Но чекај што паметније да ти кажем.{S} Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време |
| нали су зато и звали ме прождрљивим.{S} Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји д |
| м једно добро место, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’т |
| а сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} Ако сте коме срцем обвезани, дајте ми на знање, јер ник |
| им, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до |
| м ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако |
| >Циропедију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд |
| а — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља |
| олак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути не смем.</p> <p |
| ком добро неће рећи, но неће ни зло.{S} Ако кога фале, а они се смеше; ако кога куде, а они се |
| ивање, уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види |
| што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо |
| м им цигару, уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици |
| >»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у |
| грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{S} Она се |
| да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек |
| те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на ме |
| ти; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да и не |
| свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узет |
| пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу п |
| же муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од ж |
| ранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но мил |
| м дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> |
| ен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она |
| ке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра |
| стане.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане |
| фицини бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Ид |
| р дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то прип |
| демо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек |
| о мало лица?{S} Лице прође као цвет, па ако, осим тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди |
| зрази, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, м |
| то да две недеље нисмо ишли у школу, па ако ствар не уредимо, добићемо <foreign xml:lang="la">c |
| Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, је |
| се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати |
| ст, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... наше непознанство избришемо... стоји В |
| > <p>»Ретки су такови случајеви.{S} Сад ако која иоле шта донесе, ту ти мора имати две слушкиње |
| знала и саопштила је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка о |
| средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај |
| ама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а |
| их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већ |
| бу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ |
| жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме срећа кад онамо нанесе, извинићу се, предаћу се. |
| Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} |
| а ћемо сад?{S} Од тутора искати?{S} Тај ако дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише |
| још нисам рад.{S} У селу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; |
| дати сто за сваку, ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да мож |
| ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају млого новаца.</p> <p>После ручка свирало се и |
| готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Лив |
| м сталежу може се човек обогатити, само ако за тим стоји: и паор, и занатлија, и ма које класе |
| дан је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све добро за руком изићи.</p> |
| престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви и |
| .{S} Петковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{ |
| и жену отмеш; ти си овакав и онакав; но ако не одеш, тужићу те.«</p> <p>Херминини непријатељи с |
| пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег о |
| ад дете ил’ млада женска плаче, особито ако је лепа, то жалосно изгледа.{S} Кад средњег доба чо |
| н случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би с |
| ослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S |
| са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако |
| њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, јер ако њему не изиђе за руком, изићи ће мени.{S} Около јед |
| и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај пријатељству.{S} У |
| моли да што пре опет к њима дођем, јер ако не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док |
| ју тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и |
| одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па |
| не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу зато <pb n="16 |
| нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега |
| едаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч о том прословите, ја одма’ ову с |
| рам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити |
| лио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</ |
| е гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на |
| > <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам |
| Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па ма иштанцију, ту с |
| и су је у стихови. <pb n="26" /></p> <p>Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из |
| е <pb n="65" /> добити.{S} На то дама: »Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колик |
| « рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајл |
| удем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за кост и квартир, к |
| да сам какав давнашњи кредитор.</p> <p>»Ако изволите у канцеларију?«</p> <p>»Нећу тамо, ’ајдмо |
| е знам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности од |
| .{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, к |
| а живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то после уђе у страст и су |
| ећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за они |
| «.</p> <p>»Па шта је у ствари?«</p> <p>»Ако ћете ми дати реч да нећете ником казати да сте од м |
| не може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му |
| у Хинеско Јектеније, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестир |
| тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажет |
| далека цифрати.{S} Опоменем онај смешан акт, кад сам клечао, па и то додам како ме онда није хт |
| о пута се насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а т |
| без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се по променади шетам, све женске очи на м |
| Досадило му се једанпут, па је отишао у актере.{S} Овде се упозна са примадоном, побегне с њом, |
| ништа; чекају тебе да их опет с каквим актом електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја каж |
| перо и тинту, па је почео писати, па је акурат његова рука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још |
| еш свашта: како не треба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако |
| од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранк |
| добру плату?«</p> <p>»Никакву; само од акциденција живим.{S} Његова Преузвишеност канцелисту к |
| их Десић, па, опет, кад чују како моје акције стоје, па кад поред мене пролазе, а они ме љубез |
| није све једно.{S} Знао сам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито |
| ржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меш |
| вати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо |
| и млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ нећ |
| едно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо |
| би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Она ми |
| л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре да н |
| господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је сасвим за друге рођена.{S} Она је, каже |
| са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у |
| > <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ имућан човек, жели се оженити са једном сиротом дев |
| се да идем.{S} Рунић ме опет задржава, ал’ ја му кажем да морам одлазити и обећам му се опет с |
| <p>»Ту се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале с |
| о рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после поче као из шале преб |
| да нема пардона.{S} Рунић поче да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам п |
| а, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, ј |
| да има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим |
| рећа реч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу |
| ћ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље и метне |
| ућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је доб |
| се носили, долазили су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе бил |
| тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан |
| {S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S |
| ћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони. |
| здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво срце, а не полу, нити хоћу |
| заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ |
| година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет |
| су у околини места.{S} Он ми све ређа, ал’ немам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ |
| како јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отиш |
| зак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био н |
| писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче он |
| да није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале |
| {S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнак |
| велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одм |
| ли, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе дов |
| ијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су |
| есићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} |
| /p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на |
| {S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео д |
| ло да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба мом здра |
| мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{S} То је сасвим друго н |
| е госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налази; само, то је малер што каткад једно |
| мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао, него он, |
| , од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шармант у свачему.«</p> <pb n="195" /> < |
| <p>Милостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Баби |
| пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме |
| ер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је |
| S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у <pb n="149" /> наздравље и певање, па |
| мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано је дебела; тр |
| Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прошлошћу св |
| роши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у |
| лузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> <p>»Дра |
| млого оговарали што се мало опоравила, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да ј |
| може; страст освете се у њој укоренила, ал’ зато се мужу све љупкија показује, и не само да_ му |
| .{S} Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два |
| ала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу |
| > <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и стењање у другој соби.{S |
| ранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео |
| да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та |
| о да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хте |
| у; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче |
| паија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ М |
| у.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако б |
| <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка |
| ма канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије, почне мало цакћати мам |
| стала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, |
| мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђ |
| а.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме да ником не кажем, јер није рад у Јелкину н |
| м се са неким кућама у околним местима, ал’ нигди ме уловити нису могли, но при свем том добро |
| .{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посе |
| »Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу ти’ људи не |
| накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла |
| која има доста памети, која није ружна, ал’ није тражио дубоке љубави, за коју није имао довољн |
| >»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о м |
| искивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мен |
| не сироту?!{S} Она је, истина, рујина, ал’ лепа рујина, која је са споменом моје младости скоп |
| уплеснивити!«</p> <p>»То је све истина, ал’ има које су и учене, па зато опет радене, нит’ се у |
| због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само н |
| ма њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати једна женска која не иде на ероберун |
| ту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ деч |
| Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} |
| је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш о |
| ткуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика |
| то је хтео с мојим именом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан са |
| живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта ћу да радим, кад сам сама, па за љубав сестре о |
| рамо одлазити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми до |
| ија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Све |
| а, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда с |
| нику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа ра |
| , красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове п |
| {S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека једна кола.{S} Још |
| ицајно тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га |
| е срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дани, које |
| биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом |
| чети; либзбриф ће показати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то |
| улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам начуо, р |
| е то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{ |
| прама мене; истина добар, доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран чов |
| Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, р |
| и мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не прист |
| } Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фам |
| мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, мрзело ме да поре |
| шко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> < |
| .{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што в |
| кирурга, који су ми хтели кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка |
| ли су у ту славу одма’ и част да праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам |
| стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, ин |
| оди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p |
| е.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прослов |
| вна ствар, мрзело ме да поред мене иде, ал’ она, сирота, мисли да кад сам се у либерији с њоме |
| ће ми деца?{S} Она здраво око мене иде, ал’ дечино је имање, па после да имам процеса.{S} Друго |
| им да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, |
| умети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми испад |
| о му каже да ако му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сут |
| да пева, ал’ дере се јако; Чика помаже, ал’ крештаво; ја нисам певац, па нећу са којекаквим пев |
| лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метнемо у |
| в, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на |
| мном у коштац.{S} Ја потегнем оштрије, ал’ она рече ми да ће ми доскочити, па изиђе напоље, па |
| ртва пала, како и самог Петра сажаљује, ал’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, ка |
| се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није шала; с |
| а поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред мене.{S} Пође |
| опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку осо |
| {S} Он сам по себи није тражио прилике, ал’ прилике су њега нашле.{S} Он је често по месец дана |
| на, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале |
| е прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелк |
| јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама опомиње их да су мир |
| акове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у св |
| доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом доле, ал’ ни разговора, но Цигани свирају, а њему уклопе буте |
| елити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима т |
| ћ и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видил |
| јлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб |
| даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да се из куће чистим, и |
| ; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капуту фали. |
| <p>Мало по мало она се научила на мене, ал’ о љубави и женидби ни разговора.{S} Изродило се нек |
| Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас. |
| нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека циф |
| се мора мало одморити.{S} Зове и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пре |
| не чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошиј |
| чима стрељати.{S} Покаже ми све новине, ал’ не интересирају ме, јер морам отпутовати.{S} Нагова |
| > <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни једна није одговарала програму; зато се и нисам |
| ато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} |
| и мора се знати, кад се у новине метне, ал’ то сигурно неће нико знати ко се пријавио, јер ће т |
| био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет зафалим, опрости |
| ка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривић |
| , па имам до сутра доста за размишлење, ал’ сутра ћемо на сваки начин продужити.«</p> <p>И мој |
| варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас.{S} Чудна су створења женске!{S} Ако си |
| не, и колико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да В |
| ати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} |
| остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ и ова није с њим живила.</p> <p>Жена, одма’ у почет |
| века је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре.{S} Ту никад мира нема.{S} Помислит |
| е могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ |
| .« Он опет неће.{S} Напослетку реши се, ал’ тако да и ја с њим идем.{S} Ја се обрадовао томе, ј |
| буче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад осло |
| <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с обећањем да ћемо опет срећу имати.</p> <p>Сад смо |
| n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер н |
| у зашто и крошто.«</p> <p>»Право имате, ал’ тек ћете и то допустити да се увек мора пре допасти |
| би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор није му знао дати правац.{S} Лепушкасто |
| Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>» |
| .«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, гос |
| мом животу три даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке |
| онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити |
| ошо фришак полицајблат?«</p> <p>»Јесте, ал’ нема ништа интересантно:{S} Орлић још није онде.«</ |
| единтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се |
| — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су по |
| могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, |
| Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју |
| е претстави; мени се чини познато лице, ал’ и он познато смеши се.</p> <pb n="221" /> <p>»Имам |
| они.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и његови’ улизица |
| Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Им |
| ш.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} |
| о ме исто и са други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> |
| игурно и докторише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испракт |
| дало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</ |
| сим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатств |
| лудује за мном, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« |
| обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шали |
| је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си одржиш.{S} М |
| ј верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капиц |
| ала толики сватови, па толики трошкови, ал’ нека је просто Ханики, само кад је добила честитог |
| она што о том што је обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Та |
| р, кад противу своји’ неће да прослови, ал’ опет то ме мрзи, како може тако флегматична бити, к |
| .{S} Сад један, сад други што прослови, ал’ ни код једног смисла нема: није ништ’ интересантан |
| »То је све истина, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми има |
| своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви увере |
| неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често у |
| е дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{ |
| ед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица н |
| нотароши; Песковић нежењен; добри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рун |
| људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог б |
| таје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња п |
| p> <p>Ја мислим још кад ћу ићи к Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је |
| ге такове ситнарије приповедао о Јелки, ал’ ја сам све то флегматично слушао, и тек сам се смеш |
| ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстав |
| е којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све то на једно |
| школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао |
| и раке смо на презент милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но буд |
| же.{S} Седнемо за ручак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S |
| често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста којекуда раштркани’ родова.{S} Имали |
| и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да знам ко мене ог |
| ст сати.{S} Још нису сати ни изударали, ал’ из Управитељства иде један млад, улизан човек; шеши |
| задовољан.{S} Ја му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну |
| једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери |
| и коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспит |
| госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите м |
| ранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се |
| ико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се же |
| осподар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментс |
| клавир.{S} Седили смо на једној кујни, ал’ и наша соба имала је на сокак изглед.{S} Мало помал |
| учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи |
| лави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт дан |
| Купидоном.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за ру |
| ева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и готова је ј |
| држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живо |
| ош би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово, а од други’ ћеш опет друг |
| а на столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори |
| лостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже да смо ми његови г |
| ење, за месец два дана могу се одржати, ал’ како ћу после?</p> <p>Дођем у квартир к једном од м |
| ите се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} Н |
| ајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију изводити.{S} Сад |
| онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курталишем.</p> < |
| се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и овако |
| о Светозара.{S} Ту он почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме позн |
| аже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један дан на промишлење.</p> <pb n="176" |
| ику; овај му најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, |
| нам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми ба |
| баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до |
| и увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то не |
| ло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S |
| како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад покваре паучину, његов халов, а |
| тави службу.{S} Он не мора ју оставити, ал’ може ако хоће.{S} Кажу му да због тога не мора исту |
| излечити, но да може јошт дуго живити, ал’ мама теши Лауру да то не може дуго трајати, и да ће |
| кат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим |
| лео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> <p>»И мени је жа |
| љубав кад и кад с тобом тамо одлазити, ал’ не увек, јер та девојка није за мене, нити за удадб |
| ке правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију п |
| извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и |
| вати.{S} Но Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло |
| Кажу му да због тога не мора иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо н |
| видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»Па и зашто |
| та фрајла-Отилија не зна им одговорити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>В |
| ата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а н |
| с заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, досто |
| ености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога стало, а она нек му поручи да |
| ди се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кут |
| а, па се у разговор и он хтео упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко раме |
| и.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад с |
| огледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, |
| >Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошљемо онамо јед |
| што си добар друг и знаш се свуд наћи, ал’ не за твоје интересаторске курмахераје.{S} Но сад м |
| >»Против тога засад не могу ништа рећи, ал’ добро је у таквој ствари мало јаче пазити.«</p> <p> |
| а сусрет други Енглез, па рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге м |
| ад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да клонем.{S} Кредита сам имао доста.{ |
| »Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са жено |
| не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хтели.{S} Тако родови сами су појел |
| ала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb |
| И, доиста, није прошло неколико месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Ле |
| ице?«</p> <p>»Кад су слане и са чварци, ал’ друго ништа.«</p> <p>»Пијеш ли млеко?«</p> <p>»Ника |
| е ли задовољни? — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлењ |
| једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; |
| бру.{S} Искали су је и сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако |
| е.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата |
| Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да зав |
| могу поштено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати |
| н је одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; с |
| рали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млогима није допадала. |
| С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либе |
| 236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је |
| S} Он каже да му је Ида и Марија идеал, ал’ и Лаура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо |
| је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлер |
| > <p>»Јест, као зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се |
| вати.{S} Од ови’ ни једном нећу да дам, ал’ не дам ни првом на 6%.{S} Нисам луд.{S} Издам поред |
| ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати |
| ко јако шмајхловати.{S} Ја то све знам, ал’ кад човек не може онако како хоће.«</p> <p>Сад ја у |
| ку у џаку купити?«</p> <p>»Све то знам, ал’ ти си шписбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћ |
| твори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће до |
| а.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта |
| а, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ шт |
| Зоричића отићи, пре нег’ што отпутујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај |
| баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фал |
| p> <p>»Само каткад ујутру, кад устанем, ал’ одма’ престане.{S} А зашто ме, Чико, то питаш?«</p> |
| ћ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентае |
| ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ с |
| срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то време |
| ти да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са |
| .«</p> <p>»Зар сасвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, м |
| ажиш даље?«</p> <p>»Ја ништ’ не тражим, ал’ само то није лепо, што се у свему невешти праве.{S} |
| ћу.{S} Кад они пију, и ја с њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па д |
| а, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.« |
| ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>» |
| на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, |
| замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, |
| књига.{S} Кажем му да не лудује за тим, ал’ ништ’ не помаже.{S} Добије опет новаца, па опет, па |
| да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност |
| Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога |
| и се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гон |
| уће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На |
| ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега ’ладно, па јадикује.{S} Има |
| ти: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу стоји; да |
| {S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младос |
| једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и |
| деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко |
| ом волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; |
| ивић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p |
| жене.{S} Ја нисам у моју жену залуђен, ал’ здраво је могу трпити, јер ми је здраво наклоњена.« |
| то ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за то нико не зна, само ја и сад ти.{S} Не зна ни о |
| .{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, м |
| нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозволење.{S} |
| дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је ч |
| с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати неће.</p> <p> |
| сам се тако са мојим трудом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Профес |
| љу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је н |
| а крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и к |
| мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хоћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писарови |
| штове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном |
| ао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрекао, ал’ опет нека кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Га |
| есто, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио |
| .{S} Ја мој интерес напред сам извукао, ал’ како ћу са капиталом, од кога залоге немам?{S} Доне |
| лудорије правити.{S} Ја сам је отерао, ал’ она зато живи, и опет наилазила је и наилази па так |
| о се о четири недеље.{S} Кад се уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне пр |
| мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперира |
| пет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим д |
| /p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ће скоро доћи.{S} Извол’те сести!«</p> <p>Седнемо.< |
| жити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржав |
| примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао такову даму, која ми је због своје |
| «</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењ |
| дна јединита слабост им је љубопитство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седн |
| неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа у највећем реду и често гостиј |
| тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, м |
| и без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима |
| за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види свој |
| нко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова |
| .</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да |
| м се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труд |
| зати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешк |
| ’ ни један није <pb n="119" /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ни |
| <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ва |
| наје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву |
| ’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ искрено да исповедим, не тако као што је свет о мен |
| о, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остад |
| сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер |
| да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће |
| си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, ал’ се с кола не миче; тако исто и онај други, један мл |
| па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те могао о |
| нда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га |
| еђе и пољуби јој руку, зафали накратко, ал’ топло, па ју замоли да и она од њега каков спомен п |
| p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ гот |
| ве мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди да закоље једно |
| о добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрека |
| еме.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искр |
| олешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, а сино |
| ре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахера |
| је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>М |
| ој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко |
| је, додуше, увеселење увек добро дошло, ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увесел |
| преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разгов |
| Устанем и обучем се.</p> <p>Кад онамо, ал’ сви су још на ногама.{S} Тек што су од картања уста |
| друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се догов |
| >Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су нек |
| <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, опрашим се |
| а госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три дана на промишљење.{S} Е, добро!{S} Д |
| сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео с |
| самог оставила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лак |
| ус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зна шта му пристоји.«</p> |
| д’, то је све сад за мене и тебе добро, ал’ што ме мрзи тај нови кост.{S} Откако су измислили т |
| ондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се надам да ћете, |
| ацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам њен као некако слуга.{S} Но нећу да дешпери |
| ам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек ос |
| ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, п |
| м у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је |
| а била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рески |
| , да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чу |
| <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Са |
| pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Х |
| иле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик заплеће.{S} Десић св |
| епо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави ка |
| S} Извињавам се, кажем да сам непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим и |
| елико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га ниј |
| доиста поцрнео и држи да је интересант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао |
| Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер с |
| аки зна шта му пристоји.«</p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила ш |
| ар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{ |
| {S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга угос |
| , а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па се зад |
| бра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме не интересира, па те |
| м на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике |
| буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди |
| ондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћ |
| адан.{S} Истина, има свега у изобилију, ал’ није задовољан.{S} Његова покровитељица рада је за |
| ицати.{S} И ја сам мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} |
| т.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира.{S} Откак |
| } Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам оно сродно пријатељство, које би од њ |
| ајам новаца.{S} Један ми даје хипотеку, ал’ на 6%.{S} Други, опет, па хипотеку на 10%.{S} Трећи |
| ун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал’ она почела се устезати; онда ја, опет, лепо око мат |
| чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам |
| {S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе |
| се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам у |
| Archia poëta</foreign>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то |
| зговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста открити, |
| се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на аста |
| а она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој пр |
| познаје, па кад обучем ма како јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека |
| што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики |
| обито у садашњем њеном пријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љуб |
| <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише да је термин давно прошао, |
| ознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишп |
| но ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се |
| ’ новаца, може се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не |
| вог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам исто чула |
| д рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је све то код њи’ само обича |
| том електризираш.«</p> <p>»Ти се шалиш, ал’ ти ја кажем да сам их и електризирао.{S} Ја знам да |
| ми је хитно.</p> <p>Задржавају ме још, ал’ ја не одустајем, а и Чика ме потпомаже, јер мора и |
| по каквог пријатеља који није нотарош, ал’ који је увек код њи’ и куван и печен, и то што зна |
| 5.000; та ће доћи прексутра па соаре... ал’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Ј |
| Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће му |
| знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, н |
| } Лепо је кад је човек сам, слободан... ал’, опет, немам право, опет је лепше кад је човек ожењ |
| <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зор |
| ика започне шалу и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> < |
| л’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добр |
| ради.{S} Заповедати си не да од никога; ал’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна г |
| међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите |
| је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прословљену реч мотрио и одоб |
| мање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом ру |
| м се мало забавио; имао сам мало посла; ал’ се опет нисам задоцнио, сад је тек подне; идем да в |
| ико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад |
| це показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић |
| нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од корова.{S} Тако су се они уједно |
| .{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би |
| ан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само оч |
| ако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је прен |
| је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све ш |
| чун узимамо које су покајане Магдалине; ал’ заборавили смо на млоге стотине и стотине хиљада Ма |
| } Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> < |
| ји су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплеткама; утолико мање с |
| екинуло.{S} Мислили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устат |
| о сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким уверењем и задовољс |
| једанпут ударим, ту мора добро испасти; ал’ и он је честит, нема му мане, јер ја се за свако тр |
| онда ретко се дао од тог пункта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особи |
| , да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потај |
| .{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.« |
| ислиш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; |
| ек, непостојан човек, ферфушован човек; ал’ опрости ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о т |
| од ње се отпадио, тај је после и мрзео; ал’ то њу није коснуло, јер је старе пријатеље као стар |
| је млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим стварима, па се забунио.{S} Ш |
| гог меримо.{S} Ја седим сасвим укочено; ал’ то неће дуго трајати; то је тек моја прва фигура.{S |
| та.{S} Приме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина |
| рло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су |
| ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Б |
| ад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n="228" /> <p> |
| и хоћеш само добро да живиш; и ја хоћу; ал’ осим тога, ја јошт нешто хоћу, о чем ти ни поњатија |
| , да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама |
| лађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док |
| е Мишкић.</p> <p>»Какви санова нема!{S} Ал’ не знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га раз |
| , одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била |
| не, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад то на страну.{S} То не треба ни спомињати, јер |
| p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милостива, млого за |
| Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није д |
| ома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p> <p>Јелка се умири |
| не провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна |
| онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо |
| ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ никад ми није тако слатко пало као данас, што сам с |
| да.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.« |
| лео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим те, како си ти прошао са твојим вице |
| би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; т |
| само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек ост |
| сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка |
| ј.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на ферде |
| днако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се пр |
| нешто хаљина, на сам овамо побегла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и ка |
| волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-м |
| до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагне с леђа |
| жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то да Чика није зато дешп |
| Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и |
| знао на чему сам и с ким имам посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски чов |
| и љубави, а не и са стране здравља.{S} Ал’ треба и то да знаш да, које се дуго фарбају, лице и |
| лично са љубведостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све |
| довољан са њеним умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Г |
| да смо ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо са |
| рчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне ми на паме |
| е, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сра |
| контракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривић |
| пут: »Збогом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а ба |
| а наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми с |
| мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље |
| своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућевна заграда ограничити?{S} |
| ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени н |
| је уживање дајеш: у том ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мал |
| ћ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: како ти истериваш тако?{S} Та ја не могу с |
| аже да он коње тера, на мене је ред.{S} Ал’ ја нећу ништ’ за то да знам; нећу мој комодитет да |
| м јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал’ она ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кор |
| они и онда силом хоће да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, |
| њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: мислим неће то добро бити, но |
| и да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у после |
| га пође!« Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене |
| оди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ није ни чудо: »ивер од кладе далеко не пада««.</p> |
| } Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Каж |
| «</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио |
| и су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Тако се цео дан |
| сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз друге.</p> <p>Чика ме зове на стра |
| остива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл |
| ини, јер имам њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности жив |
| ам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу осим мене нико у том да уч |
| а је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>» |
| г доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; никад забор |
| јно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега да пође; каж |
| «</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држи.{S} Знаш, нео |
| и каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилић |
| му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Бога |
| родетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест |
| невесело срце.{S} Мислим се о Јелки.{S} Ал’ мрзим сад путовати.{S} И ту се морам са Чиком и Дес |
| , Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбриф хоће мушки да показују, па опет мал |
| Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још нема тако пакосно |
| .{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла |
| сирота, кад дође до среће, побесни.{S} Ал’, опет, ако их и нисам хтео узети, опет учинио сам о |
| сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. |
| вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био |
| треба, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Оде |
| а мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене н |
| {S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, молим те, шта је и ко је то куда сад идемо?«</p> < |
| да се не може против мене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, |
| а могла о њему тако што и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крен |
| , не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p |
| исто злато, па ми не могу доскочити.{S} Ал’ има млого завидљиви’ људи на свету!{S} Зар ти мисли |
| ене немају ни љубави, ни наклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам |
| Мислили смо да ће нас се сад манути.{S} Ал’ о том ни разговора, допада му се у нашем друштву.{S |
| адости, кад чује да јој је кћи нобл.{S} Ал’ све то оцу није се допадало.{S} Не једанпут сека Ју |
| а мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац |
| {S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки други и отпрати их кући |
| у ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, дон |
| чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого за мене марило |
| бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш |
| е ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре чинили, па ме ништ’ не тушира; иде |
| ском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се |
| латити, који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзе |
| ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? |
| ти.{S} Но опет крајцаре нисам фалио.{S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, с |
| ова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајдмо мало да се ра |
| е може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда најбоље живе; ни |
| га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је |
| мрзи, и тако од тајне постане јавно.{S} Ал’ дама која зна како свет стоји, та неће своја писма |
| ци, неколико реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе т |
| ем у авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у соб |
| доба човек плаче, не стоји му добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чик |
| а за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из исти |
| } Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто |
| е насмејала на какав мој смешан акт.{S} Ал’ сви моји комплименти нису имали успеха, а то без су |
| од њи’ растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљ |
| љан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} М |
| и шпархерти здравље и џеп утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S |
| озбиљно лице, само да ми се допадну.{S} Ал’ мало по мало, па ми се досади живот на једну форму, |
| Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се |
| е траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њ |
| сам их као луд, па није л’ то доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Ц |
| та склоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим |
| кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и непостижна, она хоће опет да си |
| о о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S |
| зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним |
| није шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је на |
| завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто да му не кажемо куд идемо, јер ако чује да |
| повуче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удов |
| јна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни |
| а.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишл |
| чи, па јави како се то догодило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала |
| а крај.{S} Живили смо задовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се |
| ремена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе женске у собу и питају је ли ту ку |
| Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је да |
| да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је |
| ер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> |
| а да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, кад си обре |
| ене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад помислиш да си ти мотао сад наслед |
| и, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма |
| час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуниц |
| пођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ с |
| напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} |
| арали; окренемо други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у р |
| во може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, |
| камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>»Ал’ си, Милане, фантаста!{S} Ти све судиш са стране леп |
| </p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с познанством, к |
| , шта ћеш!{S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како |
| о сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за как |
| о можеш; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има дос |
| то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Бож |
| може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само у |
| дошао други, па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се уп |
| ?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле на |
| оспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд |
| ладу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> < |
| мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је |
| тумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине |
| и курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала |
| ј добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интереси!«</p> <p>»То је истина, на ст |
| сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким имам срећу?«</p> <p>»За име немојте ме |
| да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштен |
| ајблагороднија љубав пропадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако |
| p> <p>»Ништа зато, није доцне.«</p> <p>»Ал’ шта ће јој муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит бр |
| онда су сплеткаши и пангалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде |
| своја писма ником показивати.«</p> <p>»Ал’ сасвим право имате!«</p> <pb n="153" /> <p>»Такова |
| ебе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти с |
| о учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узим |
| >»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред В |
| ођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има |
| ио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онд |
| посла; морам да се приправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла |
| само нећу ништ’ с њом да имам.«</p> <p>»Ал’ је она за тебе распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја |
| један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> |
| /p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не мо |
| да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није д |
| сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{ |
| ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар друг и знаш се |
| учују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни нај |
| но; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.« |
| .. па онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте |
| а и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга |
| сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фиш |
| сто хајратсконтракта и нег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам с |
| ослетку: не дати да се први дан женидбе алатура интабулира.{S} У овом случају најбоље је кад му |
| жно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксу |
| /p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто ср |
| свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким ку |
| p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ ипак с |
| ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан поста |
| ам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врл |
| ада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алату |
| ику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Ба |
| исто срећан и несрећан постати, као са алатуром.«</p> <p>Тако смо се увек помало кошкали.</p> |
| је од јектике умро, па је извукла своју алатуру пре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату |
| рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да свака</p> <p>добија пет хиљада ф |
| друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из м |
| крено кажем да немам против тога ништа, али рад сам да ми цело имање после њене смрти поклони, |
| њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан |
| еду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусл |
| м ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако ра |
| почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мор |
| е.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим пр |
| а чистота.{S} Покућство каткад и старо, али убрисано.{S} Препоручиш се домаћима и замолиш да се |
| едну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, госп |
| а лицу показују неки особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше ср |
| иде, а ја у другој у противном правцу, али паралел, осврћући се да ме кроз какову празнину не |
| ст која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спомиње све |
| оброте домаћинове, морао сам зевати.{S} Али суци су добри људи, па кад сврше свој посао, и они |
| он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да посл |
| ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми |
| .{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бес |
| у.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена |
| било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, о |
| } Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то |
| аскаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и други пр |
| у књигу, мало на пенџер.{S} Мало дете, Алфонз се звало, сваки час је к њему отрчавало и с њим |
| S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала. |
| " /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушкињом поред њега седи.{S} |
| е попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна н |
| е, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био ј |
| главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној |
| S} Донде док нас судба опет не састави, Аморова стрела, која нас је ујазвила, нека почива код б |
| } Они сати, они дани, које смо на крили Аморови провели, остају ми незаборављени.{S} Донде док |
| ако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај |
| е; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чарда |
| ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па, зар је ту свуд тако?«</p> |
| ије више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако л |
| че, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, пријатељско.</p> <p>Сврши |
| Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да |
| рај ил’ у пакао.{S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, |
| да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или као неки демон, који ће ме тек отса |
| ма чудимо.{S} Један носи шешир од форме ано најне; другом је струк капута на леђи, а трећега ка |
| ивији на знање дати.</p> <p>Сад дам обе анонце Десићу да их у новине стави, ал’ додам и то да ч |
| hi> </p> </quote> <pb n="202" /> <p>Обе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту |
| жим, а најбољи сам на перу, па онда две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> < |
| он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни једна за њега д |
| д чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да |
| ма и свуда, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече саст |
| у чули.{S} Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S} |
| е.{S} Реч је о том како ћемо за женидбу анонцу начинити.{S} Један ’хоће овако, други онако: сва |
| нко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој |
| Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је оца убио.« — Г |
| нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млог |
| и, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.</p> <p>После рођењ |
| , свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то ј |
| , кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па сед |
| се на диван наслонила, тужи се да нема апетита.</p> <p>Наједанпут чује се нека лупњава у трећо |
| ло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају р |
| м чуо како се онај дерао, нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«< |
| или смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић |
| апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ва |
| а онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситнарије, за |
| аве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, ха |
| е због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> |
| остива, ал’ не за мене.{S} Ја сам рођен аристократ, па не марим за пургерство.{S} Хоћу да је вр |
| упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у театар ићи; поделили |
| ћа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Та |
| ен пред оца.{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Др |
| је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог аришта, ал’ зато остајем твој роб.{S} Они сати, они дан |
| усте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се в |
| концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредитори једнако наваљују.{S} |
| си ми срце; но моје срце имало је добро ариште, а то је твоје срце.{S} Сад ме пушташ из тог ари |
| ап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим постићи: |
| /p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад |
| ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није <pb n="1 |
| жарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по заповести мојој чини.</p> <pb n="103" |
| ’ фалила сам, не на соаре, нег’ на мали асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, не |
| исам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} |
| Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не мог |
| о си званије добио?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још мо |
| н квартир, пријави се и почне одма’ као асесор радити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надг |
| што си цел твоју докучио, што си постао асесор.«</p> <p>»Страшно и јесте!{S} Дакле, ти мислиш д |
| сесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда је друго; онда се не |
| свету!{S} Зар ти мислиш да, теби твоје асесорство не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми |
| ижиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} |
| едва дочекао.{S} Но како ћу се од моји’ аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем |
| окоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано канапе, по свој прилици сл |
| >Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узв |
| у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разговор.{S} Питају нас отку |
| баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клупу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу |
| е један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се опет |
| мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се |
| данпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’хоће ногом до |
| /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се из далека јед |
| кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим |
| тал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоко |
| Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске.{S} Пр |
| ље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели |
| ам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге |
| одишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд.{S} Како се смркнуло, на њега не |
| (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ из |
| н и после обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине |
| банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-ба |
| а.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем |
| рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко |
| да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и |
| и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви ст |
| о један протокол, па онда седи један за асталом на сред <pb n="77" /> собе поред протокола, а д |
| шкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ј |
| Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи Наранџић, Мишкић и Писаровић. <pb n="230" |
| молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као |
| сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међу њима један бербери |
| у, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ |
| ћ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ето и ручка.{S} Марија — тако се звала синов |
| арао и тек што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S |
| анда то и не примећавам, но узео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад |
| ћ.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на |
| г, другог, трећег, читају <pb n="41" /> атестате; једног приме, другог одбију, погађају се.{S} |
| господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јов |
| га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, но у исти ма’ испадне му |
| о погледим, познајем је ко је.{S} Иштем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је |
| но — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} Сад траж |
| ј партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за ку |
| погледу.{S} Често је ишао под сабљом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро прим |
| то немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпо |
| се ништ’ не тражи.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За та |
| ика облизивао; он се потајно издавао за ауктора друге анонце.{S} Ал’ опет није успео: неће ни ј |
| е за после подне преправи за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не |
| међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи.{S} Једна јединита |
| ло се и певало.{S} Фрајла Олга и фрајла Аурелија, — две млађе — лепе плавооке, свирале су на кл |
| е да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није ко |
| мо се мало у разговор.{S} Фрајла Олга и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрај |
| јефтину, ал’ чисту хаљину, мисле да је ауслендерски штоф; а нека стане поред мене какав свакид |
| е да чини: нешто сам мало дао свакој на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења пра |
| ни девер, па у хитрости ни ја нисам сав аусштафирунг добила.{S} Још имам зимњи’ и летњи’ хаљина |
| p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошљ |
| кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем т |
| аре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225" /> <p>Сад опет |
| ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему |
| ено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек нафришко, као што се може, а како зајед |
| и и мало трбушати.</p> <p>Има људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, |
| ком се не тужи.{S} Чује, чита како се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да не |
| , па тек наједанпут повиче: »Морам ја у Африку ил’ у Кавказ; ја плеснив <pb n="74" /> живот нећ |
| а смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, перо мм у руци дркће...{S |
| Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за |
| зовић, Думић и Песковић, са шогором.{S} Ах, сад ће нам цео унтерхалтунг покварити!«</p> <p>»Как |
| , милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се так |
| они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно ср |
| , опет, у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика дома |
| е ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају хрђаво врем |
| иповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубез |
| тамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, но упути |
| а сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са |
| p>Тако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео |
| јати.{S} Опет седнемо па кола, па преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. је |
| ја, нестрпљив, изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. |
| ља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан идемо у Б., у шумицу, управо на мајалес.{S} Чика је понео са со |
| .«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као што чујем, добро живи са Фишпауховицом.«</p> |
| лавне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мог |
| ам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби смо се помирили наново.{S} Све је ишло својим стар |
| ’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — |
| а, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> <p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Баб |
| па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог покојног оца |
| ги пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од ж |
| јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} |
| , а очима јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то н |
| .{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битк |
| чашу.{S} Ми испијамо, а Рези с једне, а Бабика с друге огране сокака, случајно идући, састадоше |
| кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого казати, покупи хабе, па оде без з |
| и шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псуј |
| тем атестате.{S} Кад покаже, а оно моја Бабика.{S} Питам је како је и шта је, а она поче своје |
| окака, случајно идући, састадоше се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{ |
| о лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна ш |
| је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} |
| чинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> |
| а је да је тако као што кажем, јер је и Бабика сама исто потврдила.{S} Бабика није никад што па |
| , ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, |
| ма милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ |
| Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове б |
| поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, које од плаће и други’ акциденција, дођем опет |
| и Марије?«</p> <p>»А ти твоје Резике и Бабике?«</p> <p>»Само, молим те, немој њи’ спомињати; о |
| то пред кућом.{S} Кад у једно доба, ето Бабике.{S} Дам јој из далека знак да за мном иде.{S} Ал |
| тели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> |
| траг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да |
| аспида ослободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се |
| милостивој, а она ништ’ и не спомиње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Д |
| Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну |
| опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола.{S} Прате нас млоги при |
| на какову партију.{S} Чује да сам ја са Бабиком познат.{S} Ја јој обећам да ћу Бабики отказати. |
| ли и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и Резиком, па са милостивом — мојом покојном го |
| лгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, |
| -три дана прођу, а милостива се тужи на Бабику да се напија.{S} Ја јој кажем да је тако исто и |
| "100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућом.{S} Кад у једно д |
| p>Код ови’ последњи’ речи притискао сам Бабику за раме, а очима јој дам знак да то одобри.{S} Б |
| ећам да ћу Бабики отказати.{S} Но сад у Бабику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Ш |
| првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на диш |
| а има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се јошт тоциља по свету, Светоза |
| »Па ко је то?«</p> <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпи |
| о ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал |
| ад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да |
| ије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Знаш да је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?« |
| па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да |
| а, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама има посла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће |
| болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотекаре.{S} Па ди су још друге кућевне ситна |
| афе и теја пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа |
| анем размишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окрећ |
| е, тојест растави се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеј |
| се тек око ручка, фруштука и са децама бавила.{S} Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, |
| n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало |
| а ја и Чика останемо, но нисмо се дуго бавили, — легнемо и ми.</p> <p>Сутрадан дође Десић и ја |
| ођем до Зоричића.{S} Ту нећу дуго да се бавим, извињавам се, кажем му да хоћу даље да путујем и |
| се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бра |
| је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Пет |
| ом.«</p> <p>Зоричић моли да се до сутра бавимо, ал’ ми не пристајемо.{S} Изиђем мало напоље, оп |
| {S} Зато, док сам се ја са тим намерама бавио, склопио је и он план за себе; но није му добро з |
| <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни један дан потпуно.«</p> <p>»Како су |
| се решио на то, и кад оде, није се дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хе |
| сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p> <p>»И ја идем с тобом.«</p> <p>Зоричић мол |
| Кажи ми мислиш ли се ти овде још и дуже бавити?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S |
| о жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гриви |
| А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p |
| озицији.{S} Он каже да ће још један дан бавити се, па онда опет даље.</p> <p>Седнемо да ручамо, |
| а праве, ал’ кажем да се не могу нимало бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њ |
| изјавим да сам рад преко Б. опет у К.; бавићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће св |
| до прве штације.{S} Ту сиђемо са нашом багажијом — једном торбом, и опростимо се од кочијаша.{ |
| и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом?{S} Чутуру продамо, торбу ће носити сад један |
| првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опр |
| Чика.</p> <p>»А зашто, зар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету с |
| ар су то такове багателе?«</p> <p>»Нису багателе, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се ок |
| гдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курј |
| о љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мало сам имао часа |
| ио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу н |
| пали у декредит.{S} Ђаци од филистерске багре почели су нам се потсмејавати.{S} Тако у једном д |
| е ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче из милости.{S} За |
| поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест г |
| је, а Цигани су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не пома |
| S} Почели су за њом као луди трчати.{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фан |
| на, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званиј |
| то ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S |
| били дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, обрекао са |
| на и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу те |
| како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти такав, не, н |
| , тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо!{S} Знам ја: нит’ ћеш ти о |
| клоњен, ал’ шта ће домаћин рећи?{S} Ал’ бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта |
| то зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава проспавамо се.{S} Тек што се мало одморисмо, поч |
| у држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку |
| Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после |
| риме нас наши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, п |
| « Све су се за мене отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад |
| еће да ме пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранк |
| не поручим.{S} Сирома’ Чика, сад ће се бадава трудити!{S} Ал’ нека, наћи ће си он друштва.«</p |
| ји, па путницима за једну крајцару, а и бадава, отвара.{S} Кад нема онде детета, онда си путниц |
| и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на так |
| е, свет се од њи’ једнако чему нада, но бадава.{S} Ови нит зидају, нит упропашћују.{S} Непријат |
| p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће |
| цената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди у кући десет |
| ле моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло и |
| и оно што ми је срцу противно.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дођ |
| госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стидљивости, што је тако што изрекла,</p> <p |
| {S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да је од |
| , а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друго варали |
| /p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши |
| она у другој соби почела се тужити, као бајаги што још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на |
| а потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор на његово:</p> <pb n="70" /> <quote> <p> |
| ић јој прави комплименте, она опет, као бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како чест |
| адовољство јави.{S} Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе ра |
| »Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је |
| е знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све то исплатити.{S} Крајем године |
| зео сам на асталу лежеће новине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим |
| не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије. |
| Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ грос |
| у већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; он |
| малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође |
| ке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулинине корешпонд |
| регементе.{S} Ти како кући дођу, одма’ баканче навуку.{S} А и иначе, рад сам да се самом обрис |
| и се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они |
| они!{S} Дај ти мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p |
| S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чисто.{S} Уведу |
| .«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У хусаре.«</ |
| манду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја у баке не идем.«</p> <p>»Него куда?«</p> <p>»У |
| н бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним у |
| па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ |
| ати’, и мушки’ и женски’.{S} Увече мали бал.{S} Ми се понајвише око Лауре налазимо.{S} Један на |
| еди, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза са мном оде инкогнито на бал.{S} То примет |
| о је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који сваки не може доћи.{S} Зна се колико персо |
| нама, са разрогаченим очима.{S} А ми у балном оделу стојимо пред њим, канда какову оперу претс |
| друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пив |
| ши тешко се могу оженити: који често по балови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ с |
| само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа г |
| д био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.< |
| лику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира.{S} Свећа се у соби одма’ запали.{S} Цига |
| лију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било |
| Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и |
| ам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би |
| ли смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирца |
| амо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви с |
| пример.{S} Познавао сам једну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; дец |
| а би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал |
| и говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени |
| ре: један каже да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и ти |
| аца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се н |
| т.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«. |
| ен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма само једанпут.</p> <p>Све сам ја то |
| анкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S |
| ас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то је код нас што обично.{S} Није л’ та |
| сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сен |
| а непријатељи му и данас не даду мира, бар језиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још пот |
| Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима |
| нем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>К |
| Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Тре |
| ли да и она од њега каков спомен прими, бар једну књигу; она умиљато прими његов предлог.{S} От |
| р могли су мени друкчије лице показати, бар ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама |
| о, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е в |
| е као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је ра |
| походимо.</p> <p>Цел нисмо докучили.{S} Бар ја нисам.{S} Здравковић је најбоље прошао.</p> <p>Д |
| била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод д |
| напослетку не реши да ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошк |
| к тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем м |
| онски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има |
| ре слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она прист |
| и све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене |
| писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није шала тако леп |
| ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, б |
| p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што |
| у што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милост |
| а и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у |
| од куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>» |
| то изјави да јој је мило што смо дошли бар да јавимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко |
| бнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радос |
| м отпутовати.{S} Наговара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} |
| сам си: кад ме тако узнемиравају, а оно бар да и ја имам какову забаву.{S} Дозовем једног позна |
| емена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако |
| сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, јед |
| с.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере |
| ам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам поздравити да |
| сеоски нотароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млоги |
| роши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извируј |
| S} Он је, као што сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после в |
| молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете мо |
| као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме послуша.{S} Но |
| ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често оп |
| елом капију?{S} Од дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушит |
| д брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни б |
| нешто значи.{S} Носио сам се као какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све о |
| га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јо |
| денди; ко ме није познавао, држао ме за барона.{S} Ишао сам сваки дан у Кајзербад и театер.{S} |
| кажем да је бабица, но да је код једног барона, који јој обрекао да ће је узети.{S} Бадава сам |
| оше, није за суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ов |
| ло: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хи |
| д.</p> <p>Дође ручак.{S} Заиста, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменит |
| {S} Ту су ти лустери, клавир, покућство баронско.{S} Па кад дође ручак, колико ту јела, колико |
| , издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде |
| Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише |
| ави се један човек у црном јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па |
| а имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар нема |
| м, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Знаш, кад сам чуо како се онај дерао, н |
| p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и |
| њему.</p> <p>Тако смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ инт |
| } На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако |
| а сад улази, сад излази, поглед на мене баца, ал’ и Песковић очима на њу стреља; као што сам на |
| кад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ст |
| {S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Доне |
| како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала. |
| ажи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:l |
| а женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредит |
| младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на њега, зарумени се, па се опет чи |
| сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом на пијацу, сутра |
| деца.{S} Девојке све ђаволасте погледе бацају, па смешење своје цвећем и рузмарином сакривају. |
| као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранков |
| о је Јелка на мене меланколичне погледе бацала.{S} Дође крај и ручку.</p> <p>После ручка Јелка |
| ђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S |
| из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ уг |
| гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће |
| а цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепавица на мене поглед, а ја опет на њ |
| кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га |
| ст у том призренију на Милана Наранџића баци.</p> <p>У Новом Саду, у октобру 1859.</p> <p>Сачин |
| а.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љ |
| <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="152" /> <p>»Ја, опет, милостива,« сад |
| леди на жену, па озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснути |
| па љубезног спомена пун поглед на мене баци.{S} Сад прочита и Чикин лист. »Ђаво Чика!« — рекне |
| и слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лиц |
| гледате здраво интересант.« рече Јелка, бацивши критичан поглед на мене.</p> <p>Чика је доиста |
| послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, је |
| ке, која је на мене чувствителан поглед бацила, па се из друштва извукла.</p> <p>У друштву није |
| ре пријатеље као стару хаљину на страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три |
| ње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто, ал’ тек сам ње |
| -плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили да смо ђаци.{S} Сад стану |
| одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на пошту бацили.{S} Светозар је јошт онај дан писмо добио.</p> < |
| ал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, |
| та рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде |
| тек после се једим.</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два |
| варати се не мисли.</p> <p>Мало се и ја бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <d |
| вац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од оса |
| рилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у соби.{S} Млади људи, ал’ н |
| е.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, само мало да с |
| полу никакву светињу почитовао.{S} Ал’ бацимо завесу на његов оног доба живот, јер тај се не т |
| да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p>»Па шт |
| и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегму, онако м |
| о млада изгледа.{S} На матер сам ја око бацио; зато ње се мани.{S} Ја сам у њу заљубљен, ал’ за |
| p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверав |
| /p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, |
| .{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <qu |
| ог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S |
| ј цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесорства!{S} Знаш?«</p> <p>»Онда |
| ти, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пил |
| лоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Г |
| каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дам |
| ј исти због кога је Хермина отпутовала, баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је |
| ; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, н |
| а л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени |
| у други сокак, опазимо нашег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, се |
| сокородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, |
| и.{S} Куцнем, уђем.</p> <p>»Службеница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овд |
| таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и б |
| да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особит |
| , све старо ће се заборавити, па после, баш и да се раставимо, ако добро не узживимо, може на р |
| е хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћош |
| м да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курмахерај!«</p> <p>»Те како.{S} Осо |
| 2"> <head>XII</head> <p>Једно предвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S |
| волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Моли |
| иш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очи |
| великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Знате да се овде |
| сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господ |
| »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде је код једн |
| робудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо |
| аше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљед |
| време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгл |
| ја још се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело исп |
| о други разговор.</p> <p>»Ал’ ти, Чико, баш добро живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио |
| ерин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Ва |
| едном речи, оданде не можете се ничему, баш ни пријатељству надати.{S} Почела је тебе пецкати, |
| p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да нећу смети онамо ићи, |
| , што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић овамо довео.{S} Збогом |
| о определи и дан кад.{S} Јелка дође.{S} Баш тај дан није дошао Десић к мени, а ја сам имао са Ч |
| уда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изне |
| м приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пру |
| па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је мило!«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>Међутим, Чи |
| т, па узмем мотику у руке, па копам.{S} Баш су онда ту и робијаши радили, све сами паори.{S} Ка |
| ије л’ тако?«</p> <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо |
| «</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па к |
| S} Зови келнера, нек нам донесе што.{S} Баш данас хоћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вре |
| мо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све дамо оно донети што је Чика хтео, и све је добр |
| ерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми ку |
| ате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала |
| једног места, па ето дође и Мишкић.{S} Баш добро!{S} Заузме то последње место.</p> <p>Ту се са |
| ам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар д |
| ем до њи’.</p> <p>»Откуд ти, Милане?{S} Баш добро кад си дошао!«</p> <p>Чика је то изговорио, а |
| за лов, за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен |
| Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту м |
| итељ, као рис љут, дође у канцеларију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати. |
| наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допада.{S} Изва |
| оја је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет млоге фрајле, ко |
| на; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерски мајстор.{S} Нек ми се о |
| мрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо |
| — не мрзиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није |
| ма’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покрови |
| {S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па ни |
| ад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек онолик |
| зара је то одвећ мрзило и зарекао се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лау |
| о, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С по |
| боравила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није |
| но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p> |
| S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хе |
| } То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао |
| .</p> <p>Једанпут ме само мрзело.{S} Ја баш на променади шетам се са Светозаром испод руке, сас |
| вић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научи |
| Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у своју корис |
| нај други, један млад човек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отв |
| сека к другарици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јел |
| више такови катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љуб |
| сваки на њу погледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Рас |
| S} После неколико дана изиђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Уп |
| онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да с |
| ако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, него само нас двоје.{S} Звони нек до |
| не волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив |
| страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме срело писмо, и моли ме, ако мог |
| обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, |
| Мачковић се не да забунити, ал’ једаред баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да |
| добро.{S} Ал’ кад старац плаче, онда је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плач |
| ла.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и |
| ој кузини да јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је б |
| вљају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, |
| па зашто да се излажем?{S} А сад ми је баш мило што сте ме посетили.«</p> <p>»И мени је мило; |
| Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, изволите само са мном заповедати.«</p> <pb n= |
| ина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па је |
| .{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није тешко, ал’ питам те: има ли овде к |
| тум фактум</foreign>.«</p> <p>»То ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</ |
| едиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам ја?«</p> <p>»Чуо сам: спа’ |
| Наранџић забаве наћи?«</p> <p>»То ми је баш мило, кад ме тако куражиш, и право кажеш: наћи ћу ј |
| ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала |
| јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p>»Па јеси л’ |
| атију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p>Сад ја заокупим Фанику, ал |
| труду особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам д |
| до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то је баш енглески, Чико.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што |
| опет друштва тражим.«</p> <p>»Но то је баш лепо.{S} И ја ћу си [то] за регулу узети.{S} Ал’, м |
| <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господи |
| лете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се |
| исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, ј |
| таер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке |
| то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са |
| ио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па матер, ка |
| добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; |
| живоћу, зуби им се покваре, па то није баш ни здраво.«</p> <p>»Па није баш ни лепо, ни пријатн |
| сти и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачков |
| је утекао.«</p> <pb n="118" /> <p>»Није баш ни тако.{S} То су његови непријатељи изнели.{S} Ја |
| ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запро |
| адовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна |
| и нама је давала.{S} У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је |
| едвече, баш у недељу, милостива није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава |
| и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од заб |
| адле, у опкладу са Татомиром?« То ми се баш није допадало од једне фрајле из института, но мисл |
| очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, отку |
| као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и нисте |
| ам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и мене ће пут онуд навести, |
| ећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Г |
| и.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</ |
| ло.</p> <p>Јелка однесе опет штамбух, и баш добро, јер ето долази Рунић, који није баш те штамб |
| о га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд п |
| ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику |
| не, која поверења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се |
| Но то је инпертинент шпицпуб.{S} Ја сам баш данас поручио по Чики, који је мало пре отпутовао, |
| л’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја сам баш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам |
| >»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он |
| данпут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да ид |
| нде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p |
| се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се оп |
| .{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и бо |
| ећ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан |
| могу се натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава |
| сад о другој ствари, напослетку ударим баш на ствар.</p> <p>»Ал’ милостива, што имате фрајлицу |
| игани једнако свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су и |
| >»И ти немаш сад другог разговора, него баш о том, рече мало срдито Рунићка.</p> <p>»Ти знаш, т |
| и.{S} Чудноват пар људи!{S} Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, |
| нешто сам и за себе задржао; нисам хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек |
| не и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза. |
| у били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је прип |
| аш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то |
| > <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си с |
| се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице узме ди |
| о дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе |
| тер.{S} Затворим пенџер.</p> <p>Ал’ смо баш провели.{S} Сад легнем спавати.</p> </div> <div typ |
| етати: шта је моје, шта је твоје?{S} Но баш да не рекнете да се нећу и тог да опоменем, као жен |
| м неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков |
| а препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим |
| елики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је свога камердинера отпустио, а ја ступим одма’ на |
| {S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде ми |
| {S} То је опет мени на пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпати |
| чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, |
| и какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног уго |
| n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачкови |
| аследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у |
| нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако б |
| ду, па се шале и кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{ |
| ка рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један друго |
| > <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче |
| а служити, а не сестра.{S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{ |
| <p>»Мало има такви’.«</p> <p>»Па можеш баш на какву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више |
| и на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капут обукао, турим ру |
| познате штикле опет приповедати.</p> <p>Баш смо добро провели, онако као два стара пријатеља.{S |
| и ту његову ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и мо |
| и смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта ни |
| > <p>Чика се разговара са мном.</p> <p>»Баш добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам до |
| те за једног сујетног лудова.«</p> <p>»Баш су лудови!{S} Ја и кад лудујем, мудрији сам од њи.« |
| ; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже |
| њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам ка |
| волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја |
| та је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p>»Како да нема, кад |
| ебе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли не |
| ко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бр |
| а она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, |
| шић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S |
| а, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично а |
| веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало застидио и ушепртљио.{S} Кад фрајла у дру |
| и.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био |
| аникин сасвим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја |
| , да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће донде њему пасти срећа.</p> <p>Кад дођ |
| лио: метнуће код Ханике на пробу себе и Башића; ако с њим не симпатизира, Башић да је добије, д |
| шао се онде са својим старим пријатељем Башићем.{S} Ту сад један другом приповеда, — дође реч и |
| , па радостан дође са Хаником из собе к Башићу, који, сирома’ није знао да се о његовој глави р |
| па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенх |
| метно је учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шет |
| у Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и друго којешта, ал’ најинтересантније је |
| дјело руку мојих.{S} Како ти се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту |
| Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал |
| ди нас све унутра.{S} Сад морамо сви из баште; но пре него што смо изишли, фрајла-Отилија начин |
| <p>Мишкић је једва чекао да изиђемо из баште.{S} Он неће у собу, но напољу за астал, па на клу |
| увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући |
| } Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку мојих.{S} Како ти се допада |
| Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој. |
| илијаризират.{S} Чика предложи да се по башти шетамо.{S} Паметно је учинио; сви једва дочекамо. |
| кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кра |
| о.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка |
| ћ баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} Мачковић јој прави комплименте, она опет, као |
| нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво |
| то испланирам, па онда и сам радим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околин |
| авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушк |
| <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> |
| је пало на памет?{S} Кад сам регулирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; б |
| писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да се идемо мало по селу |
| чува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо |
| имо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала пи |
| ла, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госп |
| >Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него |
| је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио с |
| ио му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, |
| ербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} По |
| па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, него за каквог ландштрајхера.«</p> <p>»А то ј |
| ом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима |
| му Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Са |
| еће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је мо |
| а ислужени’ унтерофицира, који чезну за беамтерством, па нотароши постадоше.{S} Има адвоката ко |
| у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Наједанпут загрми, удари киш |
| исиш, чуде се твом таленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> < |
| Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива, не за мном, |
| е се допадало.{S} Не једанпут сека Јула бегала је <pb n="8" /> испред очиног рифа, и то понајви |
| егово завидио.{S} Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опа |
| кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; пр |
| процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким изванредним штуд |
| ош ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под њег |
| н живота; он се чини невешт.{S} Особито бегао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакв |
| познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да |
| беснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа претерано чува.{S} Но |
| у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Чика је |
| а.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А она у другој соби по |
| прима и ћути.</p> <p>Тако сам се из ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити |
| рости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, |
| ање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но чекај што |
| ислим да мој ишпан мрзи на њи’, па их у беду уваљује.«</p> <p>»Сад такове ако само затворим, то |
| еђу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} Но једног је једним ударцем тако набоксирао, д |
| вартир се издаје.{S} Ја унутра и одма’, без да питам куда, к црноокој фрајли.{S} Ја извињавам с |
| ранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек |
| ко је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве користи тражила.{S} Тако исто и њена п |
| добро стоји; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пр |
| све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је ком речце казала, отишла је некуд на железниц |
| са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачн |
| ме.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједаред, ето |
| ли казати, тако да даму на смеј наведе, без да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мер |
| н вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} Паулина |
| и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се |
| ф; ту човек може и млого и мало казати, без да дође у ферлегенхајт.{S} Тако исто и дама.{S} А н |
| оле лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особито кад је човек јуриста.</p |
| ’ се шије нит’ пара, једва може живити, без да се задужи и пропадне.{S} Које кавга због шешира, |
| де.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није ј |
| {S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам |
| оно друго које сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p |
| амет: и мудро и лудо, све испрекрштано, без почетка и краја, сад се почне једно, сад се прескоч |
| својој наклоности следује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније уз |
| е донео у школу на фруштук једну кифлу, без да је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме |
| {S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме ни даре.</p> <p>Но и мен |
| ња.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће |
| женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим пом |
| пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галеро |
| дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад акта.{S} Кад се |
| то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене ре |
| штало.{S} Просити ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</ |
| бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не може човек тако исто срећан и несрећан п |
| бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није |
| Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{S} Сад б |
| ићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну |
| то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Б |
| омињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, д |
| акав ил’ онакав.{S} Ти јаше на облацима без седла и мамуза; ретко који пропадне међу њима, ал’ |
| аже да се не може да насмеје, па не зна без мене ни шта је ново по свету.{S} Кад је што куповал |
| м.{S} Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у оч |
| најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том.«</p> |
| сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једна |
| да ме задрже.{S} Ал’ ја се разљутим, па без да <pb n="208" /> су знали, упаковала сам нешто хаљ |
| а мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p> |
| Милан је универсалан наследник.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба |
| ; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, бе |
| те и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; нити се могу дуже разго |
| богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стањ |
| уће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући жи |
| и то одма’ сутрадан.{S} Шта ћу ја овде без њега, па се одма’ и ја одважим.</p> <p>Сутрадан је |
| иправљам.«</p> <p>»Ал’ како ћу ја донде без тебе проводити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је б |
| не да млого казати, покупи хабе, па оде без збогом да каже.</p> <p>Сад ми је камен са срца спао |
| хоћу ли — нећу ли.{S} Она опет не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја из |
| а се срамоти да има жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође |
| издржавати.{S} У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета тут |
| љан живот; друго, фамилија често остаје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ др |
| ни.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без успеха остане.{S} Шта ћемо са Здравковићем, и шта ћ |
| да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само |
| то је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог с |
| оље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин |
| нтрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги бан |
| } После неколико дана добијем либсбрифе без потписа; ал’ без потписа не треба ми, — мећем их ад |
| јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни’, лепи’ девојчица, с којима б |
| ан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са деца |
| ити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју. |
| рце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срц |
| и како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто потвр |
| етита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} Зар |
| {S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни би |
| о подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је уве |
| и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде.{S} Млоги су од ђака на мене због тога негодов |
| зар, па онда слушам новине, па све знам без да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи |
| а ћемо са Здравковићем, и шта ће он сам без ичега овде радити?{S} Нек дође с нами.{S} Из школе |
| есте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удат |
| а кшефтујем с њима: коме сам узајмљивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао са |
| је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад нај |
| аш.«</p> <p>»Још сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет |
| званија; нећу званија ради, него онако без политике, као што смо негда; па баш нећу ни с ким, |
| вићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотерује.</ |
| једно без другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показив |
| Једно друго баш из срца мрзи, ал’ једно без другог живити не може, једно без другог би пропало. |
| оји комплименти нису имали успеха, а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандл |
| је све то преко срца узети могао, и то без сваког интереса.</p> <p>Чика ми приповеда, како се |
| о о томе и са Десићем посаветовати, јер без њега с Јелком корешпондирати не можемо.{S} Десић ка |
| своје чуство.{S} Ханика зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да |
| тела, ил’ духа, ил’ срца, па овај свет без ичије увреде ужива, ал’ свет не квари, онда сам и ј |
| мени полу поклања.{S} Шта је овај живот без праве и потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и вар |
| кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим |
| тимонију и, осим тога, једну облигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три годи |
| еље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без писмена, ал’ поред поштене речи.{S} Ја се о поштењу |
| > <p>»Па је л’ што зло учинио?«</p> <p>»Без сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив |
| л’ свако му поверење поклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметн |
| } Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко |
| тране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио н |
| »Јест, право имаш.«</p> <p>»Јест крајњи безобразлук,« повиче Чика.</p> <p>»Мож’те си сад претст |
| ју.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја н |
| шан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, с |
| и особито лепа, млада као капља, смеђа, бела, умиљата, не да је девојка, него као лубеница.{S} |
| е.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери.{S} Звала се |
| па укочим се као штатуа.{S} Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не |
| пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постира |
| у мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се да |
| а када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљ |
| утру до десет сати, живили смо у правом белагерунгу.{S} Обукли смо се за пет минута, а за два б |
| е може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопштим Десићу, он се смеје, па каже |
| јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики гос |
| код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропасти |
| да је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.</p> <p>Што се кујне и стомака тиче, ту |
| аника не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{ |
| не као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу |
| } Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фа |
| од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо. |
| распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да и |
| у ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати |
| ију носио.{S} У паради носио сам чарапе беле на дугменцета, а осим службе, кад сам куд пролазио |
| је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису ра |
| спомен потомству остане.</p> <p>Зидање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија |
| а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледала је као пољска ружица.{S} |
| ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади |
| е, свуд посејани ситни младешчићи, зуби бели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају |
| лаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео изражај племенит; с |
| онда улазак.{S} Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом уми |
| S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао окалајисани шешир.{S} Мисло с |
| лаву косу и плаветне очи као небо, лице бело?«</p> <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље. |
| ом поред њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} К |
| C1.3"> <head>III</head> <p>У кафани, у »Белој лађи« заслуживао сам по коју форинту.{S} Ко не по |
| тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Ј |
| и је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и бо |
| Шнајдер оде.{S} Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пен |
| к, ал’ после сетио сам се.{S} Ја обукао белу, дугачку либерију, са белим дугметима и натакао ок |
| S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} |
| сам по коју форинту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане |
| Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састати с ким жели: ту ће наћ |
| а био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} |
| ег, округластог, плаветни’ очију; образ бео — румен, зуби бели, коса смеђа, <pb n="86" /> цео и |
| Чисто је и моје срце узбунила.{S} Образ бео, румен као најлепша дуранзлија, очи црне па умиљате |
| ао зеленко, као ајзеншимл, ал’ још ниси бео.«</p> <p>»Па се још допадам.{S} Кад се која у мене |
| угог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па тако живи као тауз |
| а распознати шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионират |
| са на све стране мислити.{S} Ретко који бербер да је незадовољан и да је свој живот жалосно про |
| лак, не изискује напрезање ума, зато су бербери отвореног духа, јер имаду часа на све стране ми |
| да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде |
| и лепо име надали.{S} Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо |
| и ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми |
| исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат го |
| седели су неколико њи’, међу њима један берберин, који је дошао курз да слуша, и један богат ко |
| ар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бран |
| а укопу; после укопа одведу ме код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па с |
| ли.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече берберину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат |
| о у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити |
| d="SRP18630_C1.6"> <head>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли |
| нас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину опет за пецкање. |
| има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели!{S} Ту сам се и ја ћајијама не |
| нко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, но хоће са ђацима.{S} Он пије, |
| г доста; управо да ти кажем, мало сам и бесан, имам наклоност и на абентајре.{S} Хајд’ мало да |
| пушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало |
| у кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веров |
| ти; па и није нужно, кад има свуд доста бесни’, које абентаере чекају.{S} Овима неће ни ђаво шк |
| себи неравним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви |
| и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова |
| чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни |
| к.{S} Сад без жене почне, што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад |
| ам чуо како је један Енглез од Пеште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланак |
| ек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, <pb n="215" /> које нису тако здраве, чудил |
| p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те бечке даме, које нису тако здраве, пију место тога трип |
| тати славнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либери |
| ила је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немој се, Милане, томе чудити.{S} Те |
| ко је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг саста |
| видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Вели |
| о га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »П |
| јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо |
| ба на сваки еспап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, |
| ири фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофицир.{ |
| би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао оженити?{S} И то, извините ме, не разуме |
| у учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић.</p> <p>»Строжај |
| друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако с |
| те ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Ва |
| уту сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали |
| Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бр |
| ично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће |
| л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан |
| е она сама с фарбом на среду и пита ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом позн |
| исте ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми |
| би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одм |
| гој ствари сасвим се с тобом слажем.{S} Би л’ ти мало провео са мном?{S} Ја сам пошао да правим |
| да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако с |
| навати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — р |
| е <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> < |
| {S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ оставимо сад све то на страну, хајд |
| p> <p>Сад да добро ствар испадне, одма’ би’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био |
| p> <pb n="213" /> <p>»Да сам сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут |
| ате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он откако се од н |
| жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, |
| каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требо |
| пођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема |
| наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу |
| а то освртао, но из шале опет запита: а би л’ за њега пошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је |
| фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ |
| преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај се |
| гу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије с |
| лаго њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце |
| би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и |
| иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина |
| b n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и др |
| а велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за |
| ?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу |
| боље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна |
| ти приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стој |
| ; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја т |
| S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да с |
| о, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао. |
| тра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти |
| црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка |
| не шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама оп |
| славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у |
| а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; |
| аде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи н |
| .{S} Она јако у том участвује и каже да би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.< |
| /> програму.{S} Она ми искрено каже да би пошла за мене.{S} Ја јој искрено кажем да немам прот |
| а пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, па |
| </p> <p>Дође Рунић.{S} Јелка му каже да би’ желио малог Ламора имати.{S} Ламор се звао.{S} Руни |
| тан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би стекао, нег’ растекао; не зна како треба с људма пос |
| же јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Д |
| о дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност покл |
| ио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они нећ |
| еликом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе |
| </p> <p>»Знам куда шибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми |
| {S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује друге пл |
| ме: би л’ се ја женио?{S} Кажем јој да би’, ал’ по мом познатом <pb n="206" /> програму.{S} Он |
| е било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава |
| Она бабица а ја спаија.{S} Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ нано |
| рама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад < |
| долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би си могао, па зато се и ја једим на тебе, што не идеш |
| .{S} Отац му је давно умро.{S} Чујем да би се две млађе радо удале; за најстарију кажу да неће. |
| говац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S |
| нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли |
| нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин |
| ’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, а |
| ом показао на сокаку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже |
| <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишч |
| с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бр |
| жавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцн |
| {S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао с |
| срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан |
| бље упустио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем |
| сто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би се Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далек |
| узине.{S} Просити је не смем, јер можда би се опет за кључаницу фатати морао.{S} А с друге стра |
| р је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, т |
| сти.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранк |
| отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стат |
| .{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ у |
| ајбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто |
| га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете н |
| си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интереса |
| и план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, ни |
| и старим мојим правцем корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја |
| , један с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са м |
| из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу кондиција, те персоне |
| м те: има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има |
| ам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нис |
| ; има свуда свакојаки’.«</p> <p>»Ал’ ја би’ сад хтео лепу и младу.«</p> <p>»Тога има доста.«</p |
| нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исп |
| љати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет ни девет, узети ју за |
| би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу регулу завео, нег’ што се по свету рад |
| , добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја на мом доб |
| пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што |
| и све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ја би’ дошла у ферлегенхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива |
| , милостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине. |
| срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би |
| будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од |
| шем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега и |
| То ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што са |
| .{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда бил |
| жава; немам никакве друге заслуге, која би могла код ње за темељ служити, а и она са њеним теме |
| тео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем делити хтела.</p> <p |
| ни за један сат наклоност Јелке, — која би ме могла због хрђавог певања дишгустирати, — да губи |
| ећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами ј |
| абица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> < |
| ођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју чест тражити, и заклињем се ја мојим поштењем, |
| ржању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p |
| опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре |
| ог мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда ниса |
| највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, н |
| о је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала ј |
| , не само да би ми кошар дала, но нашла би се и увређена.{S} Држао сам за срећу само да јој мог |
| шира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узмем коју од њи’?{ |
| су фишкали, и уопште какова лица којима би се са својим солидитетом препоручити могли.{S} Ту је |
| Има красни’, лепи’ девојчица, с којима би човек сретне дане проводити могао.{S} Има међу њима |
| ћу.{S} Само сад когод да му помогне, на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у з |
| ео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Д |
| никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, |
| исли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с д |
| огле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет |
| урталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си нашла новог курмахера, особито у садашњем њеном п |
| откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бра |
| била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n= |
| — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комотњејше живити; а овако, к |
| , да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те |
| не волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао |
| /p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар пошао да на конту пије.{S} Са |
| p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још |
| мене очи баца, јер онда се заборави, па би таковој очи ископала.{S} Ако се овде узбави четрнаес |
| тета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не |
| јој није одма’ код ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има |
| дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код |
| жава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа |
| ао.{S} Са телом се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам пр |
| у реч рекао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу м |
| за свако трице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе н |
| <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хт |
| о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си с |
| милости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачит |
| S} Он каже да јесте, и ја и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би |
| S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју б |
| иње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам |
| е такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом восп |
| мо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да о |
| </p> <p>»Шта знамо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у |
| инити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са ж |
| нирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда |
| уо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љ |
| другог живити не може, једно без другог би пропало.{S} Ал’ пред светом су се показивали канда н |
| , ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, |
| <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>» |
| ује и да би за највећу срећу држао, кад би му она наклоност поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То |
| ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S} Ал’ зашто да узм |
| е, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који с |
| и, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу ш |
| у, и најлакше сваку климу сносе.{S} Кад би какав славан енглески министар, ког у новинама читам |
| Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим друг |
| е Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда |
| му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} |
| кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Мој |
| м све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, добио би’ запале |
| стар, ал’ нисам ни младић.{S} Само кад би овако могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године у |
| опет, милостива,« сад ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то |
| ма на њу стреља; као што сам начуо, рад би је узети, — није шала три хиљаде форинти сребра, — а |
| већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на позна |
| , само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш д |
| ола и отпутујемо.</p> <p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништ |
| си руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао |
| а и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за г |
| а радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треба сам да измислим.{ |
| ам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натра |
| већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така го |
| једна одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Бе |
| јпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједанпут.«</p> <p>»Ти ми ласкаш.«</p> <p |
| онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све преста |
| ошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и ната |
| вокат, ил’ пензионирати беамтер; за све би пасовао.{S} Манири су му фини.{S} После сам сазнао к |
| страсно заузета.{S} За његову љубав све би жртвовала.{S} Њој није доста што Мачковића сваке нед |
| ткуд отуд ове око Лауре савија се и све би тек с њом рад играти.{S} Питамо ко је, не зна му ник |
| хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хус |
| а се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви ле |
| морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S |
| о старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> < |
| римећавам оно сродно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекива |
| нтазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив познале, па ако би још могућност до |
| ст година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал’ оцеви не даду; — који ништ’ немају, |
| лим само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец |
| нко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који није имао ништа обогатио.{S} Но н |
| ти неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се |
| лазимо, донели смо лепе рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, п |
| о није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овак |
| >»Но, још да имам жену која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан |
| ам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоћ |
| /p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Грив |
| о, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{ |
| е ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула |
| ашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао |
| е почео ласкаво Ханики приближавати, не би л’ ту алијанцију <pb n="180" /> раздерао.{S} То су и |
| ишт’ интересантан разговор.{S} Мати, не би рекао да је преко тридесет, елегантна женска; кћи ос |
| мисли каково тешње намерење са мном, не би ме под плату бацила, јер ако ми је с тим и помогнуто |
| .{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам о |
| ути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} |
| сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те |
| е и друге стране.«</p> <p>»Ја, опет, не би’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојк |
| .{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч |
| не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад т |
| и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S |
| ца и удовице им у сиротињи цвиле.{S} Не би л’ могао човек и на то рескирати?{S} Па колико има д |
| н кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нема инсектног света.{S} |
| ти.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари познати, није тре |
| на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добр |
| асности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли сте мрзели да имате оваког мужа као што сам ја?«< |
| ранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, деб |
| {S} Сад сам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и |
| н није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} |
| «</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није |
| и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Б |
| ћ каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпи |
| у, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но, |
| лане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишли у шк |
| >»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек може |
| си на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јести.{S} А колики су трошкови са такв |
| а ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао? — Ба |
| мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па |
| ца одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је |
| морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увук |
| е госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирањ |
| се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ ког |
| их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај нова |
| т буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и моли |
| »Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«</p> <p>И, доиста, то ме р |
| тумарају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за |
| та: има ли дете млого талента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитир |
| Сад знам да би за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наран |
| »Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепот |
| сте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не б |
| и Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју |
| ом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што |
| титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S} Има ди јој се |
| {S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се запове |
| упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у почетку се почеш |
| ?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p |
| е још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милиони’ ради, а под |
| век био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; знао сам г |
| остимо.{S} Ми смо казали да се никад не би надали тако пријатном угошћењу, они су одговорили да |
| е Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке |
| не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до |
| чију извидио шта му фали, знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-до |
| оста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препари |
| узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, па и Чик |
| Мој Хер-Шмалц ражљућен каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; |
| и.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Живио Чика |
| тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам ја теби овде на досади?{S} |
| окаку једног пролазећег нема који се не би окренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, оп |
| јер од њи’овог ајферзухта мицати се не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав чо |
| пред за њом пузем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви њ |
| ве, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашта доста преко главе про |
| што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед навести.{S} Не знам, допала му с |
| месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Са |
| > <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан чо |
| ао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не |
| ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па ш |
| шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ још данас овде остали.{S} Нипошто.{S} Чика је на |
| добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="61" /> <p>»А како ти се о |
| ка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од |
| окушати.{S} Са својим лицем и именом не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та |
| , а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео |
| шт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је з |
| гледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, из |
| ош данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ |
| сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал |
| ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код как |
| у лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му овамо долазио деда, па онда отац, |
| дуго бавио онде, које због тога што не би се рад замерити Хермини, које пак што је наишао на ј |
| а, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, |
| ојекакви’ срећнима постале, па зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је мо |
| то година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па |
| нећу три дана апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p> |
| е сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођ |
| те, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, мило |
| а.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Т |
| од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда |
| гове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази |
| {S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет с |
| усар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали о |
| знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту та |
| {S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ. |
| а да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на же |
| арији?«</p> <p>»Та тек паоркиња је; пре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’. |
| к.{S} Па још да се бацим на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ |
| здељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мим |
| ади, ил’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то |
| томе узрок.{S} То су моји родови, који би хтели да наследе, па ми јаму копају.{S} Но нећеду ба |
| е себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе с |
| без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишчупао, и онај сат, у кој |
| тражим познанства са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. |
| ложењу, прама мене чинити имала; и који би што против ње прословио, против тога би’ ја увек био |
| ег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, |
| га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а |
| истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из |
| и; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у р |
| сведока, што никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не мо |
| се приближиш тој твојој тајној цели, ти би си и асесорство на страну бацио?«</p> <p>»Сто асесор |
| S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромашне ђаке установи |
| и.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као |
| и, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пакао.«</p> <p> |
| е која сасвим на први ма’ допадне, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма |
| што желим да ми испадне за руком, а ти би пљескао од радости; ако не испадне, казао би да сам |
| ни тражио ништа, јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, к |
| ћка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма’, пре нег’ што добро проучиш, женио?{S} Знаш |
| Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад од срца што рећи, а рад би’ опет о фрајли, јер |
| pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинск |
| а тиче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, |
| и говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, ра |
| за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, |
| и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитав |
| видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати |
| з мог срца ишчупао, и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Оста |
| Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, |
| с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом би се клали и убијали за багателу.{S} Мора то тако да б |
| ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млада од три године |
| а за првог лумпа прогласили не би, а он би се тек смејао њи’овој лудорији.«</p> <p>»Сасвим прав |
| са светом живити, и овом приликом мог’о би постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намршт |
| м путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као |
| лиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ва |
| едан добар.{S} Остала му је кућа, могао би се још помоћи, ал’ кредитори на њега наваљују, хоће |
| зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити. |
| ве њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на |
| тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој сву |
| аче леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и |
| Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бакалу на фунту продавати.{S} То су Паулин |
| би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, јер је садашњи ве |
| шао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато |
| лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан |
| му се то трефило.{S} И Писаровић могао би се одма’ подићи, само да хоће, ал’ од каприца остао |
| господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је о |
| познати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти па |
| идио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну.</p> <p>Тако |
| о би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да |
| се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао би’ јој срце и по живота.{S} Ја сам задовољан са њеним |
| алента?{S} Ја не би’ тако чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, псих |
| , ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да |
| ескао од радости; ако не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци |
| их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, само да их могу један с |
| чен, иначе здрав, дивљег изгледа, рекао би да је међу рисови и лавови живео.{S} Он у мене, а ја |
| лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S |
| колико ту јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, |
| вори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; претвара се, па му језик з |
| са неким уверењем и задовољством, рекао би: »Тако је!{S} Све оне право имају«.</p> <p>Опет једн |
| .{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ |
| изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо преш |
| е; који их није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко б |
| <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У |
| изгледа женска; кад је погледиш, рекао би да не уме кокетирати; лице понајвише озбиљно показуј |
| очи свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, зам |
| е, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почне |
| Шта изволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад |
| десно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} М |
| , од њеног погледа сваки насртљив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и вид |
| изглед од детета.{S} Па онда, распитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, пр |
| е би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се |
| мо, судац нас не пушта, жао му је, ишао би и он, ал’ има млого посла.{S} Једва смо добили дозво |
| тању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента дете, ал’ прост тутор |
| Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не |
| <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послу |
| p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ |
| ију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Ру |
| ене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па как |
| ко јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па ч |
| на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефило.{S} |
| <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, молим |
| тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</ |
| а за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опростите да |
| > <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем ка |
| ретворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у |
| ства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је м |
| онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...</hi> |
| јић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан иде |
| p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па то |
| анас још једаред тако што слушао, добио би’ запалење мозга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће б |
| ознао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства |
| си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онд |
| великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била |
| и је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p> |
| ко се у Африки и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта |
| ијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради |
| у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задремам, и тако дре |
| ио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је |
| меши, а душа му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. < |
| као ти, знам шта би’ чинио.{S} Начинио би’ један страшан јукс, и то са женскима.{S} Ја кад сам |
| ио, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>»То ти одма’ не могу ка |
| ш сад казати не могу.«</p> <p>»Онда, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек он |
| знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то икад рекао о тима људма?!{S} Те слатке њи’ове реч |
| зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разговарао, увек |
| сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај да |
| долапу такове ствари и писма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривић |
| Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати |
| у се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплећ |
| јка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то |
| оје би тог детета позив познале, па ако би још могућност допустила, могло је постати мустра жен |
| и, јер дама дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милос |
| ајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, могу је и узети.{S} То сам и зато |
| ам куд да се денем од њи’.«</p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одгова |
| ивиш?« Почео сам смишљати планове, како би’ се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико |
| а похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ се могао |
| зети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто |
| </p> <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то д |
| а га се насите, па једнако планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има |
| својом шалом узбуди, кује планове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код |
| то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста т |
| уше, слабо се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого св |
| <p>Сад почнем ја опет измишљавати како би’ могао ја доћи до моје милостиве кузине.{S} Просити |
| теља!{S} То су ретка званија.{S} Колико би њи’ желило то званије постићи!{S} Ту, знате, рука ру |
| давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру ост |
| ате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извини |
| S} Ја одговорим да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} |
| силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га |
| ала милостива шта је Бабика мислела, то би ми јошт онај дан дала пасош.</p> <pb n="100" /> <p>К |
| ој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувстви |
| били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџ |
| шки, не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је госпо |
| да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам |
| је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те види |
| се и у селу на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на |
| еше.{S} Па онда има и друго што, на што би се могло дати.{S} Узми само по целом свету учитеље, |
| вом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаб |
| стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо |
| не би’ за њу учинио.{S} Моје имање што би за њу жртвовао, то је најмање: дао би се сећи, пећи, |
| обито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад с |
| лепу узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким ес |
| њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S |
| срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета |
| а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p>»А иначе, к |
| Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел своју промашили.</p> <p>»Тако се први отро |
| молио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо |
| !.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положио.</p> <p>Пролазе лак |
| отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Р |
| .{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер би казао пре да је кћери сестра, тако млада изгледа.{S} |
| иду, свуд се умерени показују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Н |
| аишао, па баш и да није сиромашно, опет би’ рескирао и давао да се од њега особито што искреше. |
| Моје срце је сасвим заробљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми тво |
| тикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгле |
| е друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, |
| опако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор м |
| на на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би |
| д не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Ваш |
| и да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у |
| , девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред светом прама де |
| т о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне |
| ма која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и сао |
| нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја нап |
| колико иде цванцика у петицу, но једну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како до |
| етерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као какво јагње поред |
| ло тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао.{S} Када су женске очи изврћале |
| ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{S} Но манимо се то |
| муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ |
| рундум око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" / |
| све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста т |
| му следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не |
| .{S} Ливије.«</p> <p>»Чуо сам.«</p> <p>»Би л’ се надао да ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ |
| Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде партије.{S} Знао сам још пре |
| л’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због бога |
| а почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити проф |
| тек би се мало на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га инт |
| ко.«</p> <p>»Зар и код Енглеза тако што бива?«</p> <p>»Тако је један Енглез стајао на једној ст |
| је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који у својим младим годин |
| тане одједаред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим |
| тетом препоручити могли.{S} Ту је после бивало разговора какав је овај и онај, а међу собом су |
| шао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима |
| родова сад је један, сад други код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у ва |
| Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија бивати, ал’ као практична женска све је то трпела и гот |
| у једној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бра |
| не добре сељанке, или да се с ким — тим бијемо.{S} Ја сам увек са другима на млеко ишао, само н |
| о са својим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему след |
| да са Ливијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, ко |
| »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт |
| вим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била је удата за једним младим трговцем Свилокосићем у |
| мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију.{S} Исти неср |
| ку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није хтела више да зна за |
| е, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам с |
| ике и чељади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи |
| суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпут свучем капу |
| веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S |
| ре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, дама около триест и пет г |
| са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф |
| {S} Одем ја са Десићем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше |
| ло је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чист |
| о какав барон. <pb n="67" /> У оно доба била је мода лети све од једне фарбе хаљине носити.{S} |
| еба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само за мене, а не за другога.{S |
| се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранк |
| нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти радова |
| у Црном Мору утопио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков велика |
| и.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{ |
| ише око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се |
| ко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће |
| рим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} Почну међу собом даме гово |
| житије, почињући још кад је она девојка била.{S} Приповеда ми о њеним абентаерима, ал’ моли ме |
| код људи окреће!{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ ни |
| Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је удовица, била |
| ћан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му |
| н од ње поклоњен.{S} Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен |
| ло кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна |
| > <p>Премда је дизга и риф његова наука била, и на мени је не једанпут мера од њи’ узета, опет |
| ојим силама препливати.{S} Није ни шала била, кажем, шест латински’ школа свршио сам сопственим |
| ет настао.{S} Седма школа, није то шала била у оно доба!{S} У школи зову ђака професори »домина |
| ње јошт то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остат |
| поред Марије.{S} Та почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели руме |
| до оног дана с нами, — то би наша жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите |
| је код мога оца, пургермајстера, дадиља била.{S} Она каже да је одма’ сватила моје речи у кујњи |
| на срце што сам казао да је моја дадиља била, и тако сам је старом начинио.{S} Бар да то од мен |
| е могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хот |
| сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло добро |
| мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет задовољна са својим д |
| ни осолити.</p> <p>Кад је највећа ларма била, извучем се ја мало напоље, па у авлију, а онде се |
| пет седне до мене и сасвим је задовољна била.{S} Ал’ наједанпут устане Песковић, па јој се нагн |
| S} Такве су женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ тако |
| жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допад |
| p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наско |
| ју теши.{S} Она каже како би она сретна била са каквим другим човеком.{S} Доста то, мало по мал |
| илостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све добро чин |
| четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више к |
| а седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, весел |
| њеној души!{S} Она је прама мене добра била.«</p> <pb n="124" /> <p>»Ал’ није ти жао, кад поми |
| а, рекао би да би таква умиљатост кадра била и пороке покрити.{S} Живе нарави, пуна фантазије, |
| p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Ј |
| н и прогнан.{S} Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане. |
| </p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док си ниј |
| а удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укеба |
| о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Грив |
| еоблачио.{S} Особито жута фарба онда је била модерн.{S} Тако сам често ишао: у жути панталона, |
| поред њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разл |
| чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко |
| , све се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред кућ |
| > школе кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, С |
| тужи се како је изгубила кћер, која је била идеал лепоте и доброте.{S} Све нас је на сажалење |
| јој дам знак да то одобри.{S} Бабика је била добра и увек ме слушала, па прими и то на себе.</p |
| е шлог ударио принципала.{S} Реплика је била од десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко ј |
| ћу се обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако к |
| ићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет, ружични пупољак.{S} И овај су пуп |
| одити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није имала.</p> <p>У недељу |
| је као девојку; лепа, умиљата женска је била.«</p> <p>»И сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и |
| може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ на |
| му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За његову љубав |
| ут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један ле |
| Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој п |
| сви у тишини онамо.</p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пе |
| ог ког је она хтела, а оно задовољна је била и с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с |
| ите са мном! — Знате, милостива, она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам б |
| била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су мн |
| Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, |
| ета, таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је |
| Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; |
| тела.{S} Ту после ја се нађем, а она је била сасвим задовољна, шетала се са мном и унтерхалтова |
| господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој с |
| дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</p> <p>»То ћем |
| вић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — блед |
| тешителне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Ид |
| /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту с |
| окварио.</p> <p>После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали.{S} Крстио ме |
| зато и јесам тако здрав.{S} Мати ми је била родом из дољне пургерске класе, добра, но мало џан |
| p>Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу де |
| па није баш радо у кујну ишла; увек је била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа |
| а неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а |
| и да напипа шта смо радили и шта нам је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели |
| орбу натраг с рибом и рацима.{S} Ово је била довољна сатисфакција, и прама милостиве, и прама Г |
| могла на ове речи да одговори, тако је била тронута.{S} На лакат се једном руком нагла, другом |
| у госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партиј |
| у нашли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицло |
| лепило ми се мало лука на њему. — То је била моја стара Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; |
| {S} Не знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Г |
| >Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми саопшти јошт једну ства |
| ћи кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су |
| свију судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годи |
| раз, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Рафаел могао би с |
| таром колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, |
| њима по сокаци.{S} Највећа страст му је била звонити и красти.{S} Питао је у звонару, и ма коли |
| љу ил’ писмо с поуздањем послати, ту је била мала Ханика, па кад изврши, цванцик јој не фали.{S |
| се код једног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} |
| није једног накокетирала; истина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам к |
| а није се баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпођ |
| девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се |
| па јој све познате даме завиде.{S} Није била ружна, могао сам се с њом шетати.{S} Разгласи пота |
| дма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала вер |
| спођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је |
| .{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намере, и што је |
| пет, па смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div |
| о сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да т |
| ам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бла |
| Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паор |
| на, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла је некуд на пут.</p> <p>Овом прил |
| ају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здрав |
| сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешко ће |
| . <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао |
| т сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, |
| ости.{S} За абентаер није, јер штета би била такву доброг изгледа сироту у абентаере увлачити и |
| >Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како је не |
| а Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханика,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је |
| узети, код толико њи’!{S} И нашто би ми била кокета удовица са три хиљаде?{S} Са таким еспапом |
| јој нешто јавим.{S} Она је баш у кујњи била.{S} Кад ступим у кујњу, а куварка је баш запрашку |
| вартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске |
| слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је он својом руком у моје име Јелки оба писма |
| .{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" /> треба у свету живит |
| ја мислим да сам то заслужила, јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила |
| на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевим |
| си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{ |
| овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет г |
| о ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако тешим.{S} Дозволи ми, шт |
| у је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> |
| оспођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{S} У танкој плаветној делинској хаљиници, |
| <p>»Молићу, зар је фрајла-Ханика кокет била?{S} Ко би то њој рекао!{S} Кад се човек с њом разг |
| си мислити какова је то за њега радост била!</p> <p>После ручка нас четворица на само, па свак |
| смо и предам јој.{S} Каква је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, |
| ност.«</p> <p>»Лепа би то равноправност била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица. |
| сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је б |
| и заспимо.{S} Ово је за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја |
| све у највећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прили |
| стом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се познало да се мало пре лицкала.</p> < |
| будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се |
| ште до Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим |
| е имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ја тешити |
| што је уважити не може, кад је у стању била у својој светој невиности задату реч погазити.</p> |
| Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед |
| и мене.{S} Ја у либерији пођем.</p> <p>Била је недеља.{S} Кад онамо стигнемо, ал’ нема код кућ |
| па ће све добро за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме дола |
| ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жао што сам оматорио; |
| стина, није била ружна, ал’ опет што се билдунга тиче, ту не знам како се могла за таког човека |
| ву даму, која ми је због своје лепоте и билдунга тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморо |
| сале, и то сигурно од фарбања; а штета, биле су лепе.«</p> <pb n="216" /> <p>»Но, још да имам ж |
| ности препреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те |
| са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле су страшно парфемирате, па опет нисам се могао с њ |
| д ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија биле су прилично кокете.{S} Јованка се није кокет показ |
| е кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оста |
| дну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не |
| р су себи са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ла |
| на Иду изгледала.{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто |
| ити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div type="cha |
| радени’ сиротица.{S} И оне су задовољне биле.{S} О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ вре |
| време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја т |
| шио, јер такове ствари у животу нису ми биле нове.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| анатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре д |
| врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлоговат, ал’ није; прет |
| ри даме, и то црномањасте, ал’ не да су биле праве црномањасте, него праве Креолке ил’ Араберке |
| уга, трећа, четврта латинска.{S} Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године мог |
| озар.</p> <p>У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска.{ |
| га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је |
| S} Зна се колико персона примају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу |
| вим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рекнем му, »резон је да идеш, ка |
| уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, ја раније |
| еба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде. |
| лепо нас прими и запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да ј |
| и он.{S} Пита би л’ би се могле добити билете за сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко |
| у јуристе у квартиру, па ће моћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на ве |
| b n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у доцнијем животу солидни, понај |
| дма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали.{S} |
| р је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред |
| час дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу.{S} Ту опет с њима сат-два пров |
| амо, но упутимо се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је има |
| да ће да начини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били м |
| доброг срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, |
| } Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповед |
| } Обукли смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да |
| толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спом |
| ас прошла, а ми смо једно другом с леђа били, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони |
| ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо доста наломљени, па нисмо имали апетита.{S} Ал |
| таде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразвијен цвет |
| ас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако до оног дана с нами, — то би наша жеља бил |
| спрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло.{S} Но међу |
| аспитао би’ и проучио каквог су талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отво |
| не опомињају се никад да су и они слуге били; у заповедању само састоји се им сав живот и слава |
| еста гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Смест |
| ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb |
| баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудова |
| ноћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Далеко сте били?{S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на |
| аја.</p> <p>Кад и кад, кад смо код куће били, почео сам дубље о целој ствари размишљати.{S} По |
| листере није могао трпити.{S} Понајвише били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, |
| S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и об |
| Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата |
| {S} Нашло се међу њима који су саможиви били, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју из |
| кулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је за све морао да |
| наким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом |
| корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Десићу да ид |
| ала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Х |
| ног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, |
| ас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад хајдмо даље.{S} Мало помало, стигнемо |
| стручавали од они’ који су раскалашнији били и мало небрижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су в |
| <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S |
| а да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му кажемо на лустра |
| јатељи, нису јој од детињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није |
| је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били најбољи другови, имао сам још њи’ неколико, с који |
| »Ето, шетам се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} |
| оред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину метао сам у ка |
| још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S} Мало знали што се у школи учи, а изван тога ви |
| су од куће слабо или никако снабдевени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо оде |
| /> погодио, ал’ сви су после застиђени били.{S} Па макар да није ништа фалило, управитељ га по |
| вићем делили.{S} Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати.{S} Шта ћемо сад?{S} |
| е рибе и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру зад |
| } Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа п |
| е смо куће пренебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић |
| {S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} Заведе се разго |
| и још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја и |
| , па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какв |
| {S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, м |
| ли »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви они који су радо свуд ишли.{S} Једа |
| им какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго мест |
| о за њега, а он за тебе, а нисте далеко били један од другога.{S} Јеси л’ чуо што за њега, знаш |
| а нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној стран |
| о кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли. |
| ар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> < |
| сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здра |
| а околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљени од нашег доброг кмета и М |
| остољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.</p> <pb n="33" /> <p>Фрајла Ф |
| а искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У нечем могао је тутор у |
| ођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да |
| од госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је о |
| не дође.{S} И то знамо како су у стра’у били, кад сте се са сватови задоцнили.{S} Тако су они ц |
| анко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на стра |
| n="164" /> млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеч |
| и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морали су мало етикецију из |
| о милиони’ ради, а под његовом руком су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код упр |
| ако одврне, и тако за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да |
| богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромаш |
| Ди ће она наћи такове исте, као што су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онак |
| руг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Уталожим се ја, па тако пос |
| је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим се: млада је, па још |
| </p> <p>»Како то!?«</p> <p>»Та још нису били код мене, нит’ што пишу, нит’ поручују.« </p> <p>» |
| > <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="19 |
| са својом сестром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Н |
| еднако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још сино |
| Нисмо ником ни »Збогом!« казали.</p> <p>Били смо лаки за пут.{S} Цео терет што је на нами и кој |
| у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустрајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S |
| ој за мене.{S} Ја сам се донде у кафани билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описа |
| о јошт и даље држао.{S} Играо сам добро билијара, па сам сваки дан на алагеру што добијао.</p> |
| очи отворити.{S} Док сам курс слушала, било је ту млади’ медицинара и кирурга, који су ми хтел |
| еном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак би |
| веравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га и |
| мене остану.{S} Када смо се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи |
| нове како би се могло с нова проводити, било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив |
| е ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће ве |
| ао, од пића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако |
| први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав сал |
| удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет |
| ецу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било је соареа и играња доста.{S} Тако дан на дан, прол |
| ђа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршоф |
| е листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за |
| .{S} И то је добила само од удовица.{S} Било је после чак из околине, а не само из вароши, који |
| аура, па смо и ми позвати у сватове.{S} Било је млого страни’ и непознати’, и мушки’ и женски’. |
| е почнем преметати исписане листове.{S} Било их је свакојаки’.{S} Било је такови листова, ди об |
| n="210" /> <p>Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад т |
| , него по закону се сваки наплаћује.{S} Било таковима не правити дугове.«</p> <p>»То је све ист |
| по дочекао!{S} Исприповедали смо се.{S} Било је и о теби доста разговора.{S} Жао му је што ти н |
| а.{S} Седнемо за један удаљен астал.{S} Било је зимно доба.{S} Сутра је један нобл-бал, на који |
| а само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торже |
| ошао, када је матер код кафе уфатио.{S} Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му |
| ра је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били |
| учак.{S} Сватови се донде забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Ос |
| л.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, опет, за њег |
| а, тако лако љубави курталисати.{S} Ал’ било како му драго, засад сам задовољан.</p> <p>Одем у |
| ало долазили су.{S} Новца је опет дост’ било.</p> <p>И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бр |
| као сви други.</p> <p>Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у ш |
| ам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал |
| е само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње р |
| тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће |
| р нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању ба |
| длови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су к |
| ској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па |
| о дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} |
| а, она хоће опет да си тражи мелема, па било то ма каквим средствима, и хоће са судбом да се бо |
| и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка л |
| ни и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шо |
| /p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но шта ћеду сад? |
| је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да |
| рамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено |
| овукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опрости |
| штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер млоги су за срећу држали <pb n= |
| или око лутеранске цркве, и овде и онде било је шатра, па како опазим, поред шатре шетајућег се |
| ван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од кратко доба у шали и лакрдији ж |
| а сам им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Мор |
| рти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, јер му се није могло избити све |
| , таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} |
| водити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред св |
| рце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ништа, ако је цел и |
| пођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и |
| са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика приповедао неколико његови штиклова и |
| едва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо оног |
| нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, јер које шт |
| Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> |
| и.{S} Док сам све то слушао, мука ми је било; и кад би’ данас још једаред тако што слушао, доби |
| си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим |
| и дан; а тако исто и Реза.{S} Жао ми је било оставити Татомира, јер сам с њим добро живио.</p> |
| е он сад другим путем ићи.{S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године |
| довољније досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да |
| анпут мера од њи’ узета, опет жао ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам |
| /p> <p>»Ја се препоручујем, драго ми је било.«</p> <p>»С моје стране особито.«</p> <p>Искомплем |
| све на инат расположен.{S} А како ми је било кад сам чуо милостиву код кујне кикотати се!{S} Ми |
| како је ти асаси забуњивају, лако ми је било повући се натраг.{S} Они други су то једва дочекал |
| практична у либзбрифима.{S} Мило ми је било, што сам наједаред такав ероберунг начинио, ал’ би |
| то бар мени прави конфузију.{S} Мени је било свеједно, једна или друга.{S} Сад измислим други п |
| ошку, увече јако осветљена.{S} Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, |
| ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било првом љубави зада’нуто?{S} Ал’ ни |
| /hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и п |
| два смо добили дозволење.{S} Жао нам је било, ал’ бадава, хоћемо да се проведемо.{S} Но, опет, |
| !«</p> <p>Можете си мислити како нам је било.</p> <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гд |
| ’ов лепши, јер је шаренији.{S} У мом је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Пис |
| вном, подложнији него други«.{S} Ово је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао |
| ив морао би тронути, ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невоља |
| да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста калабалука, па једва чекају да се |
| Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Ка |
| Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан с њим радио«.</p> <p>»Па шта је |
| два дочекаше.{S} Можете мислити како је било Ханики од девет до пола дванаест сати чекати!{S} И |
| оши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Десићем састати се.{S} Он је приватије, има дос |
| на, па се са млогима упознам, а лако је било <pb n="125" /> упознати се, јер који једнако у хот |
| S} Нек дође с нами.{S} Из школе лако је било десетак дана изостати, без да се зна у школи, особ |
| ије поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди |
| ај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало поткопали, па |
| p> <p>»Одмах сам хтео рећи.{S} Давно је било, па сам мислио: могу се и преварити.{S} Баш ми је |
| предам шегрту да даде Фаники.{S} Оно је било као неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошу |
| из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједанпут почне киша падати.{S} У х |
| оспођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није л |
| ија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је било ствари за залагање и продавање, а и крај године је |
| раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеу |
| знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се ве |
| за њима изглеђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема |
| својој и пиљио тамо, но дозвољено му је било онамо и у собу ићи, што је он често и чинио.{S} Св |
| а он Циганима и Циганкама.{S} То му је било друштво.{S} Куварка му је заповедала као учитељ де |
| у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан у |
| , стари ђаци, све то измешано.{S} Ту је било свршени’ препаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ |
| за новце, а кад је измаширао, — баш је било првог маја, — а оно место »мајбаума« обешен је био |
| рској кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало |
| ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то б |
| , други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га |
| {S} Кажем да се никад не картам, а није било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све |
| чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, |
| да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:< |
| ило, ал’ ипак се не могу тужити да није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бра |
| онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, |
| не отимале.{S} Ал’ све бадава, кад није било међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да ниса |
| њој обучавати.{S} Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно |
| .</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио на столици, прекопута госпођин |
| S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, |
| и су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, д |
| а јој је нешто фалило.{S} Код куће није било никог осим милостиве.{S} Све сам ја то знао.{S} Он |
| ви пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки ин |
| , а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој д |
| и билијара играо.{S} У тестимонији није било личног описанија, па је лако ишло.{S} Тако положис |
| е имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ сека Јула једнако наваљује да с |
| ојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристократична.{S} Почели смо и у |
| ијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачковић дође једанпут, дође д |
| угодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наслед |
| може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врело |
| ад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, једва се од ње откинула.{S} То велик |
| са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, сао |
| ни’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су се учили, и били су п |
| аљина пуно.{S} Какви’ фела ђака ту није било!</p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} |
| краја ручка.{S} Пићу, наравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} |
| трајхера.«</p> <p>»А то је лепо званије било?«</p> <p>»Шта мислите, иншпектор код управитеља!{S |
| а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било.{S} Шта ћемо сад?{S} Зачне професор од првога који |
| сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани свирају |
| амо радити?{S} Знате шта би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад б |
| ити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест |
| на компромитирани; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«< |
| о јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и да |
| уго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић.{S} Ба |
| о гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дошло то њој до ушију, па и она је верова |
| нати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција сво движимо им |
| извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се Чика од Рунића |
| дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео |
| ацио да нема такта, ал’ мени је најгоре било, јер сад тако изгледа, канда сам фаше са милостиво |
| о да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ који су се на сокаку устручавали од о |
| } Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љу |
| де на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту ни |
| ховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват |
| вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали |
| сподар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад |
| тарији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>» |
| само да се дуго не повлачи; најбоље би било одма’.«</p> <p>»Мени би требало још који месец вре |
| > <p>»Засад нипошто.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добр |
| лно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је |
| е дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и дува |
| знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, п |
| они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му је |
| је су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се |
| она мене ословила.«</p> <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме н |
| шеширу портретирати.{S} Колико је пути било кавге у нашој кући због шешира!{S} Отац не да, мат |
| сам ја провео ту цео дан, па до поноћи било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уваж |
| ој кажем да је тако исто и у нашој кући било.{S} Милостива јој пребаци, а Бабика си не да млого |
| е нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било тужбе и жалости.{S} Хермина све му преповеди, како |
| да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпо |
| <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако |
| а да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шет |
| и.{S} Почео је мањкати.{S} Свима је жао било.{S} Остане му један фелер за спомен, па сад хоће д |
| какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насмешити.</p> <p> |
| изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родов |
| , па ми је било лако.{S} Но мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да |
| из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} Чика се уклони, па у |
| од ње није ни опростио, како јој је жао било, није могла три ноћи спавати, и тако даље, и изјав |
| бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је све коснула, и могу казати да |
| , не знам, пачије.{S} Сад ми је тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ |
| е побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго проводили, д |
| ранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао би скорим и натарошом у селу постати, је |
| је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже |
| n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени долазио и о своји |
| момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам баш тако за интересом трчао.{S} В |
| љеве слабости и страсти, па јој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пр |
| } Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он опет домаће своје ствари у ред дотеру |
| црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мати ми је често додавала крадом чанчић резана |
| нег’ остали.{S} Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила. |
| и ми!«</p> <p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, н |
| хрђаво провести неће.{S} И мени је мило било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фа |
| , ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика плакала, кад с |
| , бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љу |
| ар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но само јој лепо преповеда, |
| го ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно р |
| д шкрофла, подагре и јектике.</p> <p>Но било је друго, опет, друштво, који су се звали »Бранден |
| аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко |
| руком.{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувс |
| јер би онда и само јестество неправедно било.{S} Само штета што је на селу.{S} Ко ће тако лако |
| је онај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} То |
| није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало.{S} Када су питали тутора зашт’ |
| ни да излазе, а ја, само да је слободно било, други дан би’ се тако показала слободна, као млад |
| гао је од женски’.{S} Није му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сок |
| у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали су у друштву.{S} Десић се |
| мо Чикино и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива |
| ље{S} Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у прост |
| нка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а о |
| време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Вр |
| време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p> <p>»Да сам као ти, знам шта би’ чинио |
| } Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједан |
| донети што је Чика хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ не |
| исам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се к |
| том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се опет смеје |
| на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати мора.{S} Цео дан мора |
| могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их једва дочекаше.{S} Мо |
| он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{ |
| Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p> <p |
| ругима ја и Писаровић.{S} Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Се |
| а мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сиг |
| он сијасет такови’ ствари знао; није му било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} |
| и, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему |
| овима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна к |
| којаки’, као и у другим класама.</p> <p>Било је ђака који су од куће слабо или никако снабдевен |
| руштву ретко су били ексцежџије.</p> <p>Било је ђака који су од сиромашне куће, ал’ одког тог в |
| године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су прилично снабдевени, од никог не з |
| ал’ као обични људи скончају се.</p> <p>Било је, још, ђака који су у млогоме изванредни били.{S |
| опет, као они под првом нумером.</p> <p>Било је ђака који су увек лекцију добро знали, високоуч |
| овима није се нико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђа |
| шићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака, моји’ саученика, и то од добри’ кућа, кој |
| Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је пи |
| етињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да |
| имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било.{S} Мат |
| а ми такођер.{S} Није трајало по сата, био сам и ја фамилијаризират.{S} Чика предложи да се по |
| .{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан.{S} Мом оцу његов |
| , и онај сат, у којем би ме теби отели, био би за мој живот последњи.{S} Остаје милион пути...< |
| квите, конте и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пе |
| добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у женском кругу радо примљен, премда конверсациј |
| у, и принципал његов, премда љут човек, био је с њим задовољан.{S} Само се једанпут на њега јак |
| ца коснуле; упамтио сам их, плакао сам, био сам на укопу; после укопа одведу ме код Јове бербер |
| е Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дваест миља за нами ићи.</p> <p>Сутрадан |
| се, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи преварио. |
| оштар и лукав.{S} Носи се одвећ чисто, био је на своју лепоту сујетан, а женски је пол радо им |
| p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања.{S} Ос |
| ојица; трећи је, као што сам после чуо, био на стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко п |
| овић је имао на себи хусарску либерију, био нам је пединтер, јер смо хтели да се покажемо, као |
| екције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на |
| је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је |
| за мене тешка ноћ била.{S} Сневао сам: био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па о |
| ладост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био је добар карташ, ловац па, као леп човек, био је у |
| рати.{S} Онде има једног друга учитеља; био је код њега први дан с нами на ручку; чули смо га к |
| ровели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{ |
| с њом било.{S} Ја о том ништ’ не знам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чу |
| за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са највећом |
| нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису би |
| , било то при чаши, ил’ код женски’.{S} Био је нестрпељив; ретко да је могао два дана у једном |
| до имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло |
| е наклоности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умр |
| и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек.</p> <p>»Кад први пут дође у О., к |
| а.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свр |
| о човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не |
| и.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} |
| оменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; |
| а, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу |
| анков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут вид |
| ао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз |
| сте.«</p> <p>»Показали су се ’ладни.{S} Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар |
| могао би још какве партије правити.{S} Био је јако извикан, и то не са најбоље стране; ал’ ста |
| S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке струке.{S} Име ми је Милан, |
| офичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фалило, и добро је свој |
| ан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но ме |
| .{S} Но једно ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост |
| p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело бога |
| што је довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваља |
| стављени.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и |
| и мени добро пао поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ ка |
| руке, па се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал |
| а одговорити.«</p> <p>»Па онда, луд би’ био да се женим.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без ве |
| нису код њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумн |
| о је у повратку свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Мари |
| м око тебе!«</p> <p>»А шта мислиш би л’ био кадар какву даму обвезати?«</p> <pb n="186" /> <p>» |
| аклоности.{S} Ал’ кажи ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се он |
| ћ није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да на |
| ој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати.{S} Сад се те |
| лео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Белу лађу«, значи |
| љом, у атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један друг |
| вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал’ ње није било онде.{S} Нотарош ми је те |
| сад скоро се оженио.{S} Ја сам баш онда био на путу.«</p> <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод |
| не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за ве |
| титут, какве штипендије?{S} Јесам ли ја био у каквом инштитуту, јесам ли имао штипендије?{S} А |
| напразно љубити.{S} Колико сам пути ја био заљубљен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, |
| да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} |
| неће потужити.«</p> <p>»Само да сам ја био код куће, не би ништ’ од тога било: познао сам ја д |
| лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ јурат, имао сам мање нег’ |
| <p>»Те какав још!«</p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја |
| то написати, па ма иштанцију, ту сам ја био, па цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам |
| о нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га. |
| "> <head>X</head> <p>Кад сам изван села био, онда је тек мени још теже било.{S} С којим сам од |
| обре куће, јер премда је у туђим рукама био, опет није у ничему оскудевао.{S} Сваки дан ми је д |
| њу дочекао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу |
| боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било.{S} У празно вре |
| огима није допадала.</p> <p>Међу нижима био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; |
| фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пуш |
| {S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S} Чудим се како они д |
| у свачему са њима.{S} Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао.{S} Био |
| обљено.{S} Живот би ми без тебе пустиња био.{S} Нема тога који би ми твоје срце из мог срца ишч |
| глед, а ја опет на њега.{S} Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ ад |
| је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} С |
| е, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја са |
| а форинти заслужити мора, па је штедљив био.{S} А и иначе није му нужде било за младе људе, јер |
| ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има свуда сва |
| познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само да ми |
| увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, нећу ос |
| итељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвишеност, |
| т започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи |
| година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} |
| дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо |
| натраг повући.{S} И иначе нисам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола |
| е од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Пар |
| ивот и даље продужити.{S} Он је и отсад био заузет за женски пол, и то само из старог обичаја.< |
| да не прокопше!</p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бран |
| ранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата сваки дан, |
| ну циганску банду.{S} Примиста те банде био је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после |
| а-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на т |
| бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђа |
| мо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је хтео да мало насамо останем са |
| о је са мном у једној соби лежао, па је био немиран; од његовог јаког премећања нисам могао дуг |
| тиче права и дужности.</p> <p>Но шта је био јурат у дружевном животу?{S} Слободњак коме нико не |
| авитељ крив.«</p> <p>»А иначе, какав је био човек тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и |
| о да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето |
| ири сата.</p> <p>Но да познате какав је био човек наш Петар.{S} Он је, као што сам опоменуо, лу |
| .{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визит |
| е дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова |
| је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је био Светозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се мил |
| је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но честит.{S} Луксус никакав трпио није |
| а, што је добио од Идине матере, кад је био наш локај, па се смејем и једим; но зло да му напом |
| сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет година би |
| а му се допусти звонити.</p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; ж |
| обећам му се опет скоро доћи.{S} Сад је био задовољан.{S} Опраштам се од Рунића и Рунићке; ал’ |
| о још нисте к њој дошли, а овамо ред је био на њима.{S} Тужила се, после тога, колико су о весе |
| исам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или твоје негдашње |
| вом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам |
| нај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад |
| од Рунића и Рунићке; ал’ најважнији је био опроштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле. |
| ило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи с |
| имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хоз |
| амилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер налазе с |
| м се јој услужним показао.{S} Сад ми је био задатак какогод умилити се.{S} Увек сам у мом живот |
| свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жа |
| бра, но мало џандрљива жена; отац ми је био поштен кројачки, ил’ баш чисто да рекнем, шнајдерск |
| видели што тако дете има.{S} Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад |
| садашњи нараштај са старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене |
| <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је био идеал Ида, а сада Марија?{S} Сравњивај сада.«</p> < |
| ика, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познан |
| ио је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме раван, без разлике каквог је ко рода |
| у две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна да |
| уђе једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прси |
| и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је |
| S} Ми остали радосно примимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да |
| е ништа интересантно стало.{S} Ручак је био добар, а после ручка Чика одма’ начини план да идем |
| учали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године два |
| изобразио, па, што је најлепше, увек је био својом судбином задовољан.«</p> <pb n="168" /> <p>Д |
| или у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, о |
| пут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј.{S} |
| јетично живити не може.</p> <p>Милан је био ипак и без појезије задовољан, јер ја живио као буб |
| прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ кам |
| аја, — а оно место »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чи |
| /p> <p>Да почнем од последњег.{S} Он је био син једног свештеника; оштре памети деран, и добар |
| обре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад |
| обро.{S} Једанпут у класификацији он је био други, пре свагда први, а ја први.{S} Тетак ми је б |
| ао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, |
| } То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерским кућама, јер ове младе унт |
| а, што ме мало интересира.{S} Откако је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К. |
| ’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим стварма невин као мало дете, а већ млад |
| >»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Ва |
| еран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оца ни матер |
| како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће л |
| ами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу и у џепу п |
| текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, која се млоги |
| раве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од |
| ним језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, |
| вила је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог |
| ји’ другова, и то у Крајцгасе.{S} То је био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчеза |
| пеле, па шпацирај се тамо амо.{S} То је био живот!</p> <p>У оно доба у П... био је хаупквартир |
| тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енгл |
| сад ништа против мене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} |
| д Рунића, у читавој околини, особито је био познат неки »Чика«.{S} При свакој трећој наздравици |
| м хтео баш ове исказати.{S} Светозар је био угледан млад човек, чисменка, прстење на прсту, па |
| да морам новине читати.{S} Светозар је био највећи кицош <pb n="72" /> од свију; зато нисам се |
| ков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, |
| ати оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе б |
| на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два м |
| једном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко се |
| јатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за карте.{S} Мачковић је дол |
| Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнодушан: данас ако му је ко што добра учин |
| нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, једном речи без карактера |
| било што се Десић решио на пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао д |
| пети, у нечем пак никако.{S} И тутор је био неки особити човек.{S} Строг је био преко мере, но |
| удио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао ком |
| дњи на мегдану остао, па не једанпут је био жртва своји’ побратима.{S} Ја се нисам смео тући, ј |
| мотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се |
| , док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није могао Мач |
| ој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штриклу превућ |
| ом смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умил |
| амети деран, и добар друг.{S} Цифрић је био мог кума Јове берберина син, чист деран, но мало и |
| ђем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте курмахера који су са млого речи мало с |
| таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, округли’, дебели’ образа, ал’ није |
| да би, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко |
| 9" /> фамилијарни разговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо |
| то то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> <p>Једнако |
| г, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и јед |
| ом су били сви протоколи.{S} Мој шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је |
| дебела жена и одвећ љубазна.{S} Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гост |
| ио ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се |
| му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се показао на очи |
| зио стидио би се да у »Белој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но кад |
| бео, округли’, дебели’ образа, ал’ није био ружан.{S} Овај изражај, истина, није био најлепши о |
| исле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме ско |
| родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао и |
| јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофицири држе да који није био у Итали |
| шила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засад |
| а стари унтерофицири држе да који није био у Италији, тај није солдат.</p> <p>Наједанпут дође |
| местити астал за све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па |
| тог човека, но који по руфету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му од |
| ас домаћин лепо дочека.{S} Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене |
| ћу и новаца доста, но при свем том није био подашан.{S} После жене није остало деце; зато је из |
| .{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О. Професор, кад уђе у |
| } Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи, ал’ он |
| д му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка |
| ве, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је био за асталом, такав је и остао |
| у био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p> |
| није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је |
| шта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и зна |
| и: и паор, и занатлија, и ма које класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ |
| е није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>» |
| ивити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га |
| р први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одла |
| и га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се да |
| ко да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си матор мома |
| ет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за |
| црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао мој |
| причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| пошље по свог супруга, који је у школи био.{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко |
| он, дивљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, |
| рам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро |
| ако га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је ут |
| »Белу лађу«, значи толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сија |
| ице не заузимам.«</p> <p>»Па би л’ мени био проводаџија?«</p> <p>»Би’, ал’ за тебе нема овде па |
| јер је он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но о |
| рло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет |
| о баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дјело руку |
| омамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио |
| ења магновење радило.{S} Онда си јој ти био пред очима, после, опет, дошао други, па те заборав |
| , мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак и |
| ам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и пр |
| иди.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њо |
| о мени, а то све зато, што сам и ја њој био у свачему наклоњен, једном речи, што смо се врло до |
| ибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па и онда нисам |
| <pb n="12" /> и за то.{S} Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак:{S} О |
| <pb n="58" /> <p>Први квартир ил’ конак био нам је код нашег пријатеља кмета и Марије.{S} Кад с |
| .{S} Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзе |
| сам у тој струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Позна |
| то ме разљутило, јер ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <p |
| лаве истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је з |
| в ње прословио, против тога би’ ја увек био.</p> <p>Прошао је, дакле, и тај јукс и Чикин југенд |
| отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то ба |
| да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је никад увредио није, тако шт |
| ту, и то само за ручак.{S} Овај, фишкал био је љут човек.{S} Имао је дванаест које јурата које |
| /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодили? — Мој Здравковић.</p> <p>Он |
| било школа свакојаки’.{S} Мој принципал био је имућан удовац, <pb n="11" /> имао је кућу и нова |
| а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те, шта ђеду нами Наполеони |
| о сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу чисте к |
| ам још доста новаца; овде, макар да сам био шланг, нисам могао све потрошити, а мој иншпектор п |
| е.{S} Почне о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да зн |
| ио с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, |
| ене мога живота.{S} Опоменем се шта сам био и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек не |
| а, кокета.{S} Сравњивам себе, какав сам био онда и какав сам сада.{S} То ме сравнење највећма м |
| код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, |
| .{S} Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за |
| p> <p>»Какав сам ја био тенцер, кад сам био млађи!{S} Знао сам између јаја играти, тако сам сит |
| и.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и де |
| S} А знаш како сам се мучио.{S} Кад сам био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима |
| /p> <p>»Јест, ал’ није тако.{S} Кад сам био млад, није свака носила шешире и свилене хаљине.{S} |
| кохови мегдан одржали.{S} Знам кад сам био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући |
| јем, и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да ник |
| <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на путу чуо.{S} Какав |
| ог је ко рода и племена.</p> <p>Сад сам био у мом правом елементу, ранга доста, само брини се з |
| ђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а ја му све исприповедам, од аз до |
| е казала: »Овај је шармант!« У игри сам био укочен као енглески џентлмен.{S} Пазио сам којој да |
| нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каштиговао, јер је са т |
| добре плате — камердинер.{S} Клипан сам био повелики.{S} Ја се одма’ решим.{S} Обрштар баш је с |
| ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам био.{S} Најрадије сам слушао куварку.{S} Она је била пр |
| уо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бр |
| е баш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Би |
| пим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се још по свету премећати, тојес |
| било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, нисам још стар, ал’ нисам ни млади |
| изати се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме пр |
| да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ д |
| ’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску ш |
| <p>Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се |
| анас жао.</p> <p>У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се м |
| а управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпу |
| к не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим |
| S} Морао сам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостој |
| шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па |
| ило, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пуст |
| обадва наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранде |
| та сачињавају.{S} У једној до сад нисам био срећан; сад морам другу пробати.{S} Ја морам јошт ј |
| силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне еробе |
| мо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на штету, ал’ још мање она мени.{S} Не би ни Цифрић |
| се у Хопфенгартену.{S} Ја управо нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филист |
| ом да профитира, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић ј |
| , правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био |
| ке заповести издам за пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту |
| Са мном није био познат, ал’ са Десићем био је »пер ту«.{S} Он мене претстави као земљедршца, а |
| да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без њега ишао.{S} Њему |
| која се маже, не би’ ни један дан с њом био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику |
| сићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{ |
| и ставимо се у ред.</p> <p>За један дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију |
| ра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо шт |
| оцне је легао, свог друга, ако је дужан био шнајдеру ил’ шустеру, није издавао, као поменути фи |
| етка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па тако мо |
| свечи за такву кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравкови |
| у и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> код мене је утеху нашао, јер кад ју |
| само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану одржи и да види |
| надалеко са својим мужом, који је ишпан био, седела; сад, пак, умро јој муж, па се овамо пресел |
| ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Л |
| поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вече |
| не поступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу |
| ји је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је чове |
| ећ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} Ја, му опет |
| p> <pb n="88" /> <p>Сад је текар збуњен био.{S} Мисли се шта ће; није задовољан са њеним речма; |
| има друже; — који је због чега затворен био, ма у персонал-аресту; — који је банкротирао, па ма |
| та, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштољ |
| ићи, без да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео |
| јер да си тражио, а ти би си их обвезао био; ти си само девојку узео.{S} Па, кад си с њом задов |
| говарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се |
| ознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она в |
| Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и покварио би’.«</p> <p>»Па зашто?«</p> <p>» |
| си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са женскима.{S} Мора по пољу да си се мотасао, па н |
| ана у једном месту живити.{S} Није радо био у друштву старији’ људи, но све је тражио млого мла |
| мање она мени.{S} Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Нег |
| , јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди |
| p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако ов |
| тва извукла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сва |
| сленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би |
| о је шпрахмајстер.{S} Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући |
| очијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је |
| ти моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{S} Отац м |
| левати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал’ није иначе.{S} |
| а девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само ма |
| нпут поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца |
| К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско зв |
| лост своју пре поклонила нег’ мени, јер био сам од свију моји’ најлепши, — леп, чист као капља. |
| е било истина, јер још кад сам пединтер био, знао сам све игре у прсте, ал’ није ми било мило д |
| пође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у |
| ве.«</p> <p>»Да чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш |
| и кмет из перцептор, који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су в |
| р. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што профитирати.{S} Зат |
| ао код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим нов |
| е добро проводити може.{S} За један сат био сам с њим тако познат, канда смо од детињства зајед |
| «</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољ |
| о сам опоменуо, луд ил’ барем сулуцкаст био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су м |
| измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} |
| 8630_C1.9"> <head>IX</head> <p>Једанпут био сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја |
| и није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмету <pb n="191" |
| а га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми се те речи опет срца коснуле; упамтио с |
| уштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена |
| љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог |
| , што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колико је |
| ’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат би |
| трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад н |
| p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као го |
| мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај извади из џепа, |
| ; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је |
| из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није био изгорен вулка |
| чнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је љубведостојна, па и њој би’ рад |
| није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплет |
| ет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој |
| витеља удворица.{S} Док је иншпектор ту био, највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} |
| од умилити се.{S} Увек сам у мом животу био кицош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да д |
| и то са женскима.{S} Ја кад сам у Бечу био, правио сам такве јуксове.«</p> <p>»Да чујемо какав |
| е био Пера Здравковић.{S} Њему је новац био сасвим ишчезао, па тако исто и другима који су к ње |
| д једне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког |
| фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је умрла и моја го |
| у особито зафале.«</p> <p>»Но то је баш био мајстерштук!{S} Баш се радујем.{S} Мислио сам да не |
| ут на њега јако разљутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо. |
| {S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало да се уреди, па |
| сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и п |
| рати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, нашег старог пријатеља.{S |
| {S} Знам да сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, |
| p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну заручницу нашао.«</p> <p>»П |
| ми право јеси л’ био код њи’?«</p> <p>»Био сам.«</p> <p>»Колико си се онде бавио?«</p> <p>»Ни |
| потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био сам код твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; |
| аскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира себи кога хоће, каквог доброг човека, па да му све |
| Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бран |
| ; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале |
| да, а ја ти онда све оне са перјаницама бирам.{S} У кући морао сам моје мњеније о свакој ствари |
| ој се хоће.{S} Кад умре, може си младог бирати.{S} Лаура први дан јако плаче, други дан мање, т |
| ао се лако овамо ил’ онамо заплести.{S} Биро од кундшафтцамта има изглед на сокак, и мој кварти |
| ти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ово је за |
| рз, па осим ње има једну младу удовицу, бирташицу, некога почившег Јозефа Фишпајха жену.{S} Но |
| латити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики |
| а лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту преноћи |
| рђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему |
| у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ ба |
| Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, девојака и жена.{S} Регрути скач |
| n="43" /> <p>Дођемо у прво село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранк |
| млоги пријатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми |
| да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег ред |
| {S} То је у оно доба пасирало.{S} Кад у бирцаузу, — седе три стара хусара.{S} Сва три имаду на |
| е ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугач |
| е богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ се покажем ладан. |
| а мном; онде си ти и онако код куће, па бисмо могли заједно онамо.«</p> <p>»Е, то је сасвим дру |
| у госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли унтерхалтовати.«</p> <p>»То је истина; н |
| p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам |
| а не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми б |
| .</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морамо толико пешачити.«</p |
| д не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако стајали.«</p> <p>»Но то ј |
| т Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га |
| а са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало проп |
| мало на нас тројицу.{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили |
| какова партаја, и то добра, нађе, би л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа д |
| има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</p> |
| Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње устручавали; она би за срећу држала да ј |
| анка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и имали прама мене наклоности, што немате, и |
| не испадне, казао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p |
| сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим |
| «</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, |
| ог срца, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви м |
| кад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете добијам, па из цвећ |
| Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и |
| к благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном |
| ојим мужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?« |
| осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то му је мило било.{S} Премда б |
| о.{S} Премда би’ ја одговорио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира |
| ва, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни |
| ј на аусштафирунг, и то само из чистог, бистрог сажалења прама радени’ сиротица.{S} И оне су за |
| сти да <pb n="250" /> од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} По |
| , гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао новац, ја са |
| што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се т |
| мњам.{S} Него отсад морам чешће код њи’ бити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да с |
| Јелка, није шала; само не знам хоће л’ бити постојана?« — рече тихо Чика.</p> <pb n="244" /> < |
| естре Јуле, праве полутанке, неће ништ’ бити; она се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами ост |
| Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, како тебе ауфирујем.{S} Сад ћути.«</p> <pb n="225 |
| удом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му с |
| ар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не жели |
| чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил |
| ли сад даље?{S} Но тешко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очи |
| Мислио сам се: »Докле ћеш ти туђ слуга бити?{S} Зар си се због тога толико од рођења мучио да |
| досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну м |
| и се не допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се |
| <pb n="155" /> Ови повичу: »То ће Чика бити!« И нису се преварили, јер док си длан о длан удар |
| де и Марије, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види |
| каку, сваки је рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет |
| нење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма |
| де, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвам |
| ковић каже да он неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петко |
| рожајше каштиговао.{S} Па шта ће с њима бити?«</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда |
| ’ си за задатак код њега добро записана бити.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> < |
| се како може једна женска тако дволична бити, па сам се једио да спавати нисам могао, нит’ сам |
| то ме мрзи, како може тако флегматична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви ника |
| ојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даљ |
| ој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више о |
| , а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша |
| ту нема мазлука.{S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље |
| миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} |
| само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и с |
| ко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој кузини.{S} Откако је бо |
| 3.000 ф.{S} Од прве категорије не мора бити лепа, од друге нека је само прилична, од треће и ч |
| 228" /> <p>»Па зашто? — Та, ово не мора бити последњи пут.{S} Солидним људма је наша кућа увек |
| само прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може |
| Знам шта мисли: као бајаги и овај мора бити наш.</p> <p>Ту се сад заведе разговор, који није д |
| ега зависи, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не |
| <p>»Мож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати |
| ићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} |
| шко ће што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разг |
| шу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, јер сам доч |
| онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и не |
| Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити кад је здрава?!«</p> <p>»И мени се цела кућа допад |
| у, на једну реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, је |
| се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако прово |
| онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди с |
| оју не, па каква ће то онда твоја љубав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпун |
| л’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и |
| ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас |
| по околини, па ћу до тринаест дана овде бити.«</p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} |
| руштво, па сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе. |
| прсте, ал’ није ми било мило дуго овде бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ |
| јер ако чује да ће фрајла Отилија онде бити, ето ти и њега онамо.« Тако нас двоје отићи ћемо н |
| дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу |
| у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад да си са мном; онде си ти и онако код |
| Одговарају му да нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад |
| с на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да ви |
| видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо |
| им тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика о |
| вења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко |
| нагао у тако деликатном питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја кри |
| м питању.{S} Може бити срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од |
| тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« за |
| енске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, може је љутина проћ |
| ?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p |
| успишем, ђаво не спава, па од шале може бити истина, па ћу на себе какав белај навући.{S} Саопш |
| делити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир; није резон, у |
| > <p>»Она мора бити срећна, она не може бити несрећна, јер би онда и само јестество неправедно |
| ћемо место определити?{S} Овде не може бити, а не може бити ни да узмем какав слободан квартир |
| ју не смем, а знам да без мене не може бити, јер се сасвим на мене навикла,</p> <p>Но шта ћу с |
| То сте зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> |
| кад сам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Так |
| ивљач поплаше.{S} Ови се чуде како може бити људи који тако не живе као они.{S} Ако се узвисиш, |
| то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И ја морам имати млого магнетизмуса, јер не зн |
| о, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет унутра, у другу со |
| ољан, но само нагађам узрок шта то може бити, што нас до данас није ни посетио, ни поздравио; ј |
| ку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико г |
| видити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу детињску политику |
| еп је тај солдачки живот.{S} Најбоље је бити ђаком и солдатом, наравно кад је човек млад.{S} Ле |
| газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади |
| , дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} |
| мо глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливиј |
| анцуски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка оп |
| трпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да се ек |
| што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било ч |
| , баш онај дан кад је имао код ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге |
| ружити можете.{S} Премда ми отац можете бити, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту |
| ије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ са |
| {S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и |
| се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханики |
| т љубови и злобе прама милостиве, па ће бити параде.{S} Јер Бабика је имала ту нарав да би све |
| јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кр |
| ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја |
| ену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и ј |
| су били ти њени несуђеници?{S} И ди ће бити њено срце онако, како јој је било онда кад је било |
| нда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на |
| ал’ казала сам јој да по анонци мало ће бити, нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло доб |
| едну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт о |
| ре би’ је и ја узео, ал’ сад не, јер ће бити доста други’.«</p> <p>»Дакле, ми људи нисмо једнак |
| понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док је |
| ће две цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са т |
| «</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женске свашта може бити; |
| је млада жена, — може се удати, па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с |
| дан мали инкогнито те-соаре; никог неће бити, осим нас троје.{S} Била је, опет, једна удовица, |
| а је добитак за људство; тај један неће бити себичан као што си ти.«</p> <p>»А шта ћемо са они’ |
| дле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам |
| сад је таква.«</p> <p>»То ће најбоље и бити.«</p> <p>То је она иста Ливија, која није хтела Бр |
| теку!{S} Кажу да му нема пара, могао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан |
| нук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути |
| им се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ха |
| мо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47" /> Марија ј |
| Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли бити каквог изгледа.{S} Дођу трговци, требају калфе, ме |
| о.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је тек жа |
| ко шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од н |
| што другог посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао |
| и.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, |
| } Знао сам да ће у каковој нобл официни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми ун |
| ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</p> <p>»Е, сад хајдмо |
| шујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>П |
| </p> <p>»Ни најмање.«</p> <p>» Ја ћу ти бити на руци код Лауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа |
| т ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да |
| се изврши тај абентаер, а он ће на руци бити.{S} И ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бран |
| ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.< |
| , добро, дајте је за мене.{S} Ја ћу јој бити и муж и отац.{S} Ја ништ’ не иштем само девојку.{S |
| да ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си ве |
| ти.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док до цели дођу.«</p> <p>»П |
| д помислиш да си ти мотао сад наследник бити?«</p> <p>»Она није била за мене, па не би’ ни засл |
| је незадовољан, мора други какви узрок бити.«</p> <p>»Молићу, ја не кажем да је незадовољан, н |
| «</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, п |
| ма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и |
| Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити ни путеви живота сваком једни.{S} Мени две ствари |
| ви повичу.</p> <p>»Знате да не могу сам бити; тражим друштво, па сам намирисао да морате овде б |
| ој руку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комеди |
| ознао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, |
| себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чика!{S} Откуд ти, |
| </p> <p>Има ли лепшег живота нег’ ђаком бити?!{S} Како се радо опомињу и старци ђачког живота!{ |
| о да је тешко поштеним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> |
| , ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет доби |
| Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове? |
| ко се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, |
| о био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све иг |
| кати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком.{S} Немој бити клеветник, чини што више мо |
| јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, |
| те, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пут |
| Марија у мене ил’ ја у Марију заљубљен бити морам.</p> <p>Кмет и Марија одоше.{S} Ја и Баби см |
| , под кондицијом да ће од куће наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да зар |
| /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу п |
| олико ће се радовати, утолико ће му жао бити; знам да ће казати: »О, како ћу ја без моје Ханике |
| у фали како је добра, како ће јој тешко бити без ње, кад се уда.{S} Дође и Чевићка, па то исто |
| ија не испадне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико |
| стољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чику није то |
| се допасти.«</p> <p>»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хер |
| уги пут, и чешће посетити; мени ће мило бити.«</p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити та |
| препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми мило бити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусови |
| а зло примити.«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло доб |
| е казао да неће ни сат трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му |
| ше поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахе |
| аника је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је ауштафирати тек наф |
| немој њи’ спомињати; одма’ ће ми мучно бити.«</p> <p>»Ти си, Милане, неблагодаран.«</p> <p>»Ко |
| ћност донети; може бити да ће све добро бити.</p> <pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ |
| Само јошт мало новаца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најн |
| /p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити; млада је женска.{S} Колико сам ја такови’ познава |
| ет се предомислим: мислим неће то добро бити, но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; |
| истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда било.{S} Нов нараштај ће, п |
| ок се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме је Десић ов |
| .{S} На фини начин дам поздравити да то бити не може, и да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек |
| на апетита имати.{S} Зар не би могло то бити без батина?«</p> <p>»Не може.«</p> <p>»А зашто?{S} |
| ли.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Милеуснићка, зове |
| n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} |
| да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за |
| ки међу нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што |
| у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте |
| ада, замишљен, рекао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Напо |
| в, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске |
| р, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњи пут стиснуо |
| би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} Па како је сад испрактицирана, како се претвар |
| »Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господ |
| ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у |
| ама, а поред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и |
| боље уче избирају се; осим тога, морају бити строги.{S} Сваки шедатор имао је под својом команд |
| је да смо код куће, знам да ће одма’ ту бити, и тек што није ту.{S} Чику, дакле, утишам и увери |
| p> <p>»Кад сте тако милостиви, а’ ја ћу бити тако слободан« што пре моје подворење учинити.«</p |
| тек жао било, што сам пре жалио, што ћу бити хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко нећ |
| жим.{S} На и ти, кад оматориш, исти ћеш бити на мене.{S} Јеси л’ тенцер?«</p> <p>»Те какав још! |
| ’ у псовку, па у очи Рези, па се изроди битка.{S} Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко |
| ми је било за мојим оцем, јер поред све битке млого добра сам се од њега научио.</p> <p>На самр |
| им руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама |
| ентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једни |
| м непознат, ал’ Чика узима све на себе; биће добро, само да с њим идем.{S} Одважим се, јер знам |
| кола су ту.{S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да |
| S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То је једна освете корист.{S} Даље, Х |
| па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била си |
| ћа фали.{S} То је све засад, а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да с |
| ако оздрави, даће ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја |
| у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Ми |
| дем далеко, далеко!{S} Ласте и ждралови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не. |
| ium abeundi</foreign>, то толико значи: бићемо протерани.</p> <p>Сад смо пали у декредит.{S} Ђа |
| срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} П |
| : »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, |
| де се разговарају, онде пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили. |
| за фруштук, около једанаест сати, један бифтек, а попила је пет чаша јаког пива.{S} Бечке даме, |
| афу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је и |
| пријатељем остати и једну част његовог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његов |
| Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{ |
| ржали; ако је један од њи’ новаца имао, благо сваком.{S} Тако је то после редом ишло.{S} Нашло |
| и, а две млађе и певају.{S} Мислио сам: благо ономе који од ови’ коју задобије, само ако имају |
| у заокупили.{S} Не једанпут сам мислио: благо оном ко падне у конкурз, па му не долазе у кућу к |
| азује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«< |
| госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једа |
| е ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, кад тако можеш једнако проводити!{S} Мислиш |
| век ожењен, па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже |
| јцару, и зато остајем истој кафани увек благодаран.{S} Седнем у један ћошак, па чекам хоће ли б |
| се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље наме |
| енмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се |
| а изишло.{S} Рунић и Рунићка особито ми благодаре, ишту опроштење од мене и са Јелком се помире |
| чковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неколико пути долазно, па на |
| е независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд |
| ; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора |
| {S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили.{S} Милостив |
| им.{S} Она и двапут и трипут каже да ће благодарност своју прама мене с тим показати, да ће за |
| о, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но он мора ићи.{S} Састајати се није хтео |
| ој.{S} Он каже, сутра ће посетити своју благодетељку.{S} Кад сам то чуо, мал’ ме шлог није удар |
| ђење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш |
| p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога урође |
| о неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају и оговарај |
| ћ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан задатак, своје добре и слабије стране.{S} Но |
| з тек Рафаел могао би смислити.{S} Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плавет |
| {S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p |
| «</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо |
| , има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики |
| у пуној кући да останем.{S} Није л’ то благородно?«</p> <p>»Па како се сад то слаже, пре ти је |
| и се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ п |
| те и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу и децама, а по |
| а се надам да ћете, ако се примите, том благородном задатку потпуно одговорити.{S} Смем ли си н |
| {S} Сам кувам теове; из моје руке пије, благосиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о ме |
| ује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуств |
| .{S} Кад би’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем с |
| се и такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар |
| рад је прећи, ал’ не може, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји |
| невао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој смутњи пр |
| је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је прећи, |
| данпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у п |
| о из образа Чевићкиног, који је био пре блед и збабуњан, сад је румен, запарен, а очи светлије. |
| добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под црнином опет се в |
| пођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да ве |
| живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је тролетница тресла.</p> <p>Пе |
| сте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, к |
| ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} |
| душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао узети за уг |
| после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црнкаста фарба, као какав стар |
| ци сами отворе и затворе.</p> <p>Ја све ближе, кад наједаред познам Чикин лик; другог не познај |
| оспођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p> |
| и, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S} Ни прсти нам нису равни, па не могу нам бити |
| браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мал |
| ирате, па опет нисам се могао с њима из ближе разговарати, тако су непријатно из уста мирисале, |
| та.{S} Но једна околност опет ме к цели ближе доведе.</p> <p>Милостива кузина јако се разболе.{ |
| <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој ближе к срцу дођете, то се само на мене ослоните; ја са |
| дина?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <pb n="75" /> <p>»Опростите, милостива, млог |
| лостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро |
| азе, а учитељ напослетку.{S} Што учитељ ближе долази, све ми се познатији чини.{S} Уђе унутра.< |
| ристаниште дођем.{S} Ти си твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод врати |
| оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} |
| , и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, |
| види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две |
| т у П., оданде опет у К., а оданде у Е. Близу десет миља.{S} Стигнемо у Е. около два сата после |
| падне.{S} Тако је и сад морало бити.{S} Близу нас за једним асталом седели су неколико њи’, међ |
| илици да му пандури помогну, који су на близу стајали.{S} Но ови се не мичу, и Писаровић морао |
| > <p>»Па јеси л’ знао да је он ту дегод близу тебе?«</p> <p>»Нисам.{S} Камо срећа да сам знао!{ |
| , у П. Сасвим противне стране.{S} Б. је близу П.</p> <p>Стигнемо у П. Ту је сад Чика домаћин.{S |
| ет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да с |
| њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијо |
| реч.{S} Каже ми да ће сутра бити у шуми близу села Б. мајалес, управо јулијалес, јер је у мају |
| сле обичног поздрава седне за мој астал близу мене.{S} Дође и супа на астал, бацим новине, па р |
| му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни д |
| а у П., ди је Чика.</p> <p>Кад дођем до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола с |
| јало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, п |
| жењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} |
| у: »<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ди либе блихт нур ајнмал</foreign>« (»само једанпут цвета љубав |
| оспође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} |
| ми се најбоље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, н |
| ерека се.{S} Опако је изгледала као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним астало |
| прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је |
| На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу била, ал’ ипак се по |
| ријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благодаран, |
| римимо.{S} Мој је био најлепши.{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ с |
| рашни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, |
| колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, бог зна у коју не, па каква ће то онда твоја љубав бити |
| немој се женирати сиромака учитеља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, |
| се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ће сад фишкалом да по |
| } Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим |
| и људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту дол |
| извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове пос |
| које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути |
| т наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, |
| сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко стоји теби па путу?{ |
| то живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се уз |
| а.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хо |
| озга, па могао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весе |
| о дете, јер деце немамо.{S} Само да јој Бог да добру срећу.«</p> <p>»Лако ће се срећа наћи тако |
| јем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а оно нек се реши ил’ лево ил’ десно.«</p> <p>» |
| године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И доиста, достигнемо и крај школске године, |
| чува.{S} Но на послетку мислим се, —што бог да.</p> <p>Ишао сам све у црним хаљинама, носио сам |
| једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја |
| Ми се донде разговарамо.</p> <p>»Да нас бог живи, Милане!«</p> <p>»Живили ми!«</p> <p>Пијемо.{S |
| па неће бити алатуре.«</p> <p>»Мани се, бога ти, шта ћеш све с алатурама, канда без алатуре не |
| оравити што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? |
| и, ал’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код м |
| то по савести заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«< |
| и л’ бисте ју дали?«</p> <p>»Срећа је у бога.{S} Ако срећа дође, неће се одбити.«</p> <p>»Молим |
| о?«</p> <p>»Постао сам асесор.«</p> <p>»Бога ми, то је лепо званије!{S} Још можеш далеко дотера |
| регимента.{S} Сад купи, пакуј, па поред богажије на марш.{S} Дођемо опет са штабом у једну малу |
| свог чуства уживати?«</p> <p>»Јесам.{S} Богаљ је који неће и није кадар уживати.«</p> <p>»Томе |
| ти’ људи: то су ил’ телесни ил’ душевни богаљеви.{S} Завиде другом, што сами нису у стању.{S} Т |
| чно жута лица имаду.{S} Не пију, јер су богаљеви. </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века уч |
| лане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни ок |
| а сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене мени и са етикециј |
| узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам има |
| анка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и |
| рофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко ре |
| е: један је сирома’, има деце; други је богат, а има деце.{S} Сирома’, који има једну кућу и за |
| је за једног луцкастог човека, који је богат, а има куратора, па нит’ се може с њим живити, и |
| дније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз ували |
| огу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, све за тобом помам |
| дрији сам од њи.«</p> <p>»Чули су да си богат, и то ти је нешто кредита одржало.«</p> <p>»Па ка |
| "186" /> <p>»Те како!{S} Особито кад си богат, као што чујем.«</p> <p>»Имам спаилук.«</p> <p>»Т |
| ом ниси шмуциг.{S} Ал’ узми само: ти си богат човек, ти би могао какав мали инштитут за сиромаш |
| о рецитирао.</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем ш |
| Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њи |
| н, који је дошао курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици фо |
| вај је у детињству чуо како им комшијин богат отац није хтео узајмити, кућа има пропала, па сад |
| млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега |
| м; друга шушка: »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то арис |
| ру узети.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и |
| !{S} Каква је то девојка била!{S} Лепа, богата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} П |
| и је свеједно, била фрајла ил’ удовица, богата ил’ сирота.{S} Ја сам се рад у новине метнути да |
| а колико хоће.{S} Ако је мрзак живот, а богата је, не треба од куће ићи, нит’ се дати истерати; |
| обадвема понудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код ку |
| стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слу |
| ата!{S} Додуше, и сад је лепа, ал’ није богата.{S} Па шта сам ја био онда прама ње?{S} Сирома’ |
| ла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати |
| не за другога.{S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољ |
| нтересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p |
| онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} Казала му је, ако ће је слушати, неће му ниш |
| прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а |
| о, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго преварили.{S} Одма’ |
| езана.{S} Каже ником, но има један млад богаташ који лудује за њом; сваке недеље са својом сест |
| ије био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице про |
| и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога н |
| а, ил’ дама и удовица тиче; хоћемо ли и богате и сироте уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} |
| /p> <p>»Знам ја зашто не долазе.{S} Па, богати, како ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врл |
| у.{S} Придружи се к нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко |
| о изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант! |
| "79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има једна лепа млада удови |
| ико радо дружио.</p> <p>Било је ђака од богати’ кућа; ти су се са сиромашним ђацима добро слага |
| S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богати.{S} Сиромака један син помогне се, купи очеву ку |
| и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата |
| ћ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> <p>»Ја ћу најпре ов |
| у ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до преко ушију, |
| ли сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чула сам.«</p |
| учио сам се из ничега.{S} Оженио сам се богато.{S} Је л’ то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, п |
| јвећем нереду.{S} За ђачку собу била би богато украшена.{S} Чија је соба, по свој прилици, није |
| ао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпут сам слушао једног, који је |
| ету.</p> <p>Ја сам држао: треба се само богато оженити, па ма каква била; тојест, ја кажем само |
| на би се лепо извукао.{S} Иште од свог богатог комшије у зајам, има се на шта интабулирати.{S} |
| вину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; овај има доста наслагани’ новаца, може |
| ашто да узмем коју од њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене |
| очеву кућу, шпекулира и обогати се.{S} Богатога синови били су раскошни, осим једнога, који је |
| </p> <p>Чика ми приповеда како је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залуди |
| ошт једну ствар, како са једном лепом и богатом фрајлом у корешпонденцији стоји и да има времен |
| би их са таковима женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним с |
| о упола.«</p> <p>»Ал’ ја не би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда б |
| ити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ могао?«</p> <p>»Би, ал’ само упола.«</p |
| > <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} |
| окнади?{S} Каква је то љубав, кад се за богатство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свет |
| обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; друге су казале да сам леп и елегантан; опет |
| поту, па онда богатство; друга — најпре богатство, па онда лепоту.{S} Тебе би за обадва наједан |
| е!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; в |
| ’ овако живити не може.{S} На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита |
| а част им такове женидбе!{S} Која тражи богатство, нека донесе богатство.{S} Нека ко шта хоће м |
| зашт’ је не узмеш?{S} Шта мислиш толико богатство?!«</p> <p>»Није пропорција, нема од обе стран |
| казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му је морало тешко па |
| сироту?{S} Може побеснети. — Матору, а богату?{S} И то је беда, јербо је џандрљива, па мужа пр |
| њи’?{S} Оне траже богатог; тражим и ја богату.{S} Ал’ оне нису спрам мене богате.{S} Шта носи |
| ну.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на вел |
| ми се која допасти, у стању сам узети и богату и сироту.{S} Само је питање: хоће ли долазити?«< |
| ислио: какву да узмем?{S} Младу, лепу и богату?{S} Та ће казати: »Капица ми, капица ти.« — Лепу |
| огуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чи |
| ме што заболе, одма’ дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом з |
| о да ћу му сутрадан казати, па, сирома, богзна о каквом је богатству ону ноћ снивао, па како му |
| хоће л’ је ко запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{ |
| {S} Сваки је казао: »Ово је чудно дете, богзна шта ће јошт од њега бити, — добро ил’ зло.«</p> |
| ан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо ручати, а д |
| о, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ства |
| пензацију, јер женске су променљиве.{S} Богзна шта може бити за три дана, може к себи доћи, мож |
| уметнути?«</p> <p>»Све без разлике.{S} Богзна, може ми се која допасти, у стању сам узети и бо |
| рпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад е |
| но тражити.{S} Засад не фали ништа, ал’ богзна шта је морао учинити; а друго, управитељ га мора |
| малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни најмање; а муж ху |
| па ће после купити рибе и рака, па онда богзна куда ћемо, — ни сами не знамо.{S} Сад сам сам, н |
| е; нико не долази да плати дуг, па онда богзна како ћемо.{S} Но опет мало помало долазили су.{S |
| како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав ђак бити, па колико њи’ помру, док |
| лазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити. |
| уштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки ђаци добро су |
| емљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</ |
| тако доцкан разилазимо, мислио би да је богзна какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко д |
| мам процеса.{S} Друго, и она мислела је богзна какав сам ја богаташ.{S} Е, па бисмо једно друго |
| език.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет туђе сунце пали.{ |
| } У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сор |
| /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет види |
| а формом.{S} За шкрофулозне, ектичаве и богзна какве подаграше не полазити и не женити се, јер |
| о долазе камердинери, локаји, куварке и богзна ко јошт, па траже службу.{S} Кућа у којој сам ја |
| мотно разговарати, баш канда је са мном богзна од кад познат.</p> <p>»Молим, идем само мало нап |
| били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, а ја би’ сваког од њи’ са п |
| Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; са |
| свакидашњи, обичан човек, па нека су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од |
| би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Богзна би л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређат |
| , која нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је |
| лу земски, јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви |
| p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним мужем, зарумени се |
| ?« запита Машић.</p> <pb n="130" /> <p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лиц |
| па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја са |
| ек морали бисте сами отворити.«</p> <p>»Богме ја не би’ отворио, а не би ни он; чекали бисмо до |
| ту чинили, добиће по дванаест.«</p> <p>»Богме ја би’ овим дао сваком по педесет.{S} Зато и ја н |
| ћеш ли ти тамо често одлазити?«</p> <p>»Богме ја хоћу!{S} А зар ти нећеш?«</p> <p>»Знаш, ја ћу |
| <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ |
| репаранда, отпуштени’ солдата, свршени’ богослова, та богзна какви’ ту није било!{S} Карловачки |
| били су понајвише свршени <pb n="18" /> богослови, и обично изгледали маторији од остали’.{S} В |
| цефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ексцежџије |
| т да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештеником, могу постати натарош |
| ћ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам ду |
| убити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала богу, нисам још пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену |
| увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, свашта доста.{S} Ал’ ди је онај стари апетит?{S} |
| слили смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако кор |
| ити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у |
| евају је, па опет живи, ал’ живим, фала богу, и ја.{S} Сад смо капица ми, капица ти.«</p> <p>Уч |
| ић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа |
| то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господи |
| " /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, ве |
| ћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мисли |
| карташ, па ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру. |
| јне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, |
| ог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се једанпут од ти’ комедија опростили; са |
| у тешкој свиленој хаљини.«</p> <p>»Фала богу кад им ја нисам супруг!«</p> <p>Тако смо се још до |
| > <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> <p>»Имаш ли фамилиј |
| јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала богу, засад сам задовољна; свуд сам у куће примљена, и |
| е оздравити.{S} Она ме моли да се молим богу за њу, па ако оздрави, даће ми њену руку, тојест б |
| ам моје мњеније о свакој ствари давати; бож’ сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем каз |
| танак, ако какове кондиције имају, јошт бож-помози.{S} Ови су изгледали понизни, сваком услужни |
| едају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, него женски.</p> <p>После ручка опет куд |
| наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошко |
| код кујне кикотати се!{S} Мислим се:{S} Боже мој, шта ће од ови’ људи бити?!{S} Добра бити неће |
| ра.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} Боже сачувај!{S} Ево ја сам први пример.{S} Зар сам се |
| офа кућевна пређе, мислиш да мирују?{S} Боже сачувај!{S} Све се то једним колосеком иде.</p> <p |
| и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама мене; истина доба |
| е већем не замери, но отворен, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, кој |
| заклети?«</p> <p>»Тако ми бога и матере божије, све је тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гр |
| разговарали; фалили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обршт |
| лтовати.«</p> <p>»То је истина; но и не бој се да ће тако скоро бити онако као што је негда бил |
| ам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си присвојио, зн |
| онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, |
| га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато |
| је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другари |
| идио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он свако |
| само да је она комотнија.{S} Ја сам се бојао шегртлука као ђаво крста; осећао сам у себи, да с |
| ћи.{S} Лаура је била лепа, живе, румене боје, а после три недеље — бледа, очи тамне, канда је т |
| ели, коса пола смеђа, пола плава, па се боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује |
| Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па |
| е, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужив |
| ену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Светозаром испланирао.{S} Добро |
| Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чи |
| Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> |
| ечи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се |
| забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се п |
| ући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити по све белаја |
| е Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ |
| ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелк |
| ао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди |
| Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам си тражити какво весе |
| нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пар |
| ло помало сам ће ми исповедити, само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе |
| } Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видет |
| , молим, немојте ме издати.«</p> <p>»Не бојте се«.</p> <p>»Па како је догнао за иншпектора?«</p |
| коло њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па онда запојаше сви у хору Х |
| .{S} А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано |
| S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да |
| јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију руке држала.{S} Лице лепо, бле |
| сне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву б |
| рав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па се по |
| мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о |
| из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо против моћног управитеља и њего |
| ти.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад |
| о писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби тужио; после |
| е знам, допала му се Ханика што је била болесна, па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић |
| ата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, није <pb |
| та ради фрајла Ханика?{S} Чуо сам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како бол |
| се добро тестамент начини.{S} Ако ли је болесна, треба јој дати медицина колико хоће.{S} Ако је |
| е баш најбоље налазила.{S} Није била ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад н |
| и,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је з |
| ства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Инт |
| ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечовечно је и г |
| је; канда није могао и на другој каквој болесници интересантно наћи, канда нема доста сирочади, |
| има женио, ма имали каква богатства.{S} Болесно са болесним, здраво са болесним свезивати нечов |
| етрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад |
| разболе се нагло мали Алфонз и умре.{S} Болест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за в |
| Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, |
| таре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа болест, што за живота један другог нећемо да помажемо.{ |
| нбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад ни не кашљеш?« |
| сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је добила је |
| стали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад су умрли |
| Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му |
| дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер тешио; но |
| , само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како |
| ожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отвара |
| која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да може сво |
| м мојој милостивој кузини.{S} Откако је болестна била ништ’ не спомиње о удадби, премда ми све |
| , има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може |
| </p> <p>»Но, сиротицу знам да је морало болети.«</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и |
| ам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође.{S} Код куће мал |
| ности није прама њеног имала.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} С |
| селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не о |
| е, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страда |
| млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама, у шпитаљу и на ђубрету скапавају,« рече же |
| аведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <pb n="23" / |
| > <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине провозала се, па плашљив |
| ки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, бабице и апотек |
| ечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ ручак.{S} Ако ме што заболе, одма’ дај умш |
| запросити.{S} Сирота је, богзна хоће л’ боља партија доћи, па се лако и решила.{S} Па доиста, з |
| ути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се данас-сутра девојка у |
| еже пасти, а овако ће јој се са сузом и боља избрисати.{S} Теши је Чика.</p> <p>»Немојте, милос |
| от се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само смо били на једну штацију удаљ |
| буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, ј |
| се право пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телес |
| } Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у ок |
| братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели |
| емо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим ко |
| по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунић |
| а неки мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се |
| је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд’ онамо.</p> <p>Кад тамо, а она упара |
| е претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, и поручићу јој; писмо, пак, преко Ливије да |
| {S} Но стари његови колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, |
| S} Добро је изгледала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо |
| ер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>М |
| .«</p> <p>»Но, то ми је баш мило; никад боље нег’ што сам на тебе наишао; па јеси ли што чуо за |
| } Мислела је биће од мене поп, па никад боље.{S} Она је сама била сиромашног попа кћи, но опет |
| бопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Што ти, Ханика, тако слаба изиђе? |
| говара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. п |
| при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и смешити, док једаред Гри |
| атим изиђе, па жени каже да се што може боље преправи.{S} Ал’ Рунићку није било нужно опомињати |
| женске у своју корист задобила; који је боље проучио и од ње се отпадио, тај је после и мрзео; |
| неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само ш |
| љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао био друг |
| идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Можемо у једн |
| тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, |
| разведемо разговор, исповедимо си срце боље и постанемо сасвим интим.{S} Она ме моли да што пр |
| не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика пос |
| а наслушала сам се доста.«</p> <p>»Та и боље да их се манемо; знате, и свет је неваљао, — свашт |
| фалити, ако не добије плаћу заслужену и боље уважење.{S} Управитељ, као рис љут, дође у канцела |
| емо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у зубе, кад једемо; јер, |
| подне ја и Здравковић комотизирамо, или боље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Оч |
| у његови непријатељи изнели.{S} Ја знам боље, нег’ ма ко други како је било, јер сам сваки дан |
| ите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда В |
| > <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{ |
| S} Ако је млада, лепа и богата, утолико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гле |
| <p>»Јест.«</p> <p>»Знам ко је; утолико боље.{S} Је л’ давно овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па |
| ожењен?«</p> <p>»Није.«</p> <p>»Утолико боље.{S} Па после из Ш. куда ћемо?«</p> <p>»То је Чикин |
| итом Рунић једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику |
| нај стари апетит?{S} Само је једно било боље онда нег’ сада: то је што сам био млад.{S} Тојест, |
| »Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«</p> <p>»Ништа нам друго |
| мора, прећутати ко је та, док се ствар боље не развије.</p> <p>Тако ми опет наше старо познанс |
| во је само фамилијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мал |
| болео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта |
| м се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са |
| ти.{S} Не знам ил’ је увече, ил’ ујутру боље изгледала.{S} Право анђелско лице: невино, љупко, |
| зе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А о |
| о ми је тек онда допустила, кад наближе бољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трч |
| надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi>покорњејши</hi> </p> <p> <hi>Све |
| епа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{ |
| сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пет |
| а било.{S} Нов нараштај ће, по нас, још бољи бити; он ће тек од билдунга живити.{S} Сад ми је т |
| о сам дешператан.{S} Премда сам тим још бољи изглед пред очима имао, опет ми је жао било за њом |
| ек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка. |
| ило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалев |
| н, па ужива божествену слободу природе, бољма нег’ млоги други, који су узвишени.</p> <p>Учитељ |
| никоме ни даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залу |
| и даре.</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у ми |
| л’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са све |
| како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} Чика игра се |
| , бледо, све црте умиљате, макар да сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва |
| м: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, |
| Она је прва женска била пред којом сам бољу срца мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба |
| лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравковића је ударио шлог — у језик.</ |
| сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну о |
| вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у |
| сле два-три дана почео је осећати праву бољу.{S} Наиђе иа њега прави дешперат.{S} Не може да је |
| } Мачковић једном приликом искаже своју бољу, моли је да његову љубав уступи Ханики, и он јој с |
| вом разговору усиљавао се сакрити своју бољу, ал’ опет у дикојим речма његовим дало се доста от |
| им питањима хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извид |
| з чистога срца у чисто срце уливам моју бољу.{S} Ја сам од једне славне породице.{S} Мој је ота |
| огу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ва |
| хтео, и све је добро било, јер је Чика бонвиван да му пара нема, па ништ’ неће што је зло.</p> |
| и, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже разг |
| а то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима рекао, немојте, |
| предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака јед |
| стиснутим устима показује му се душевна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Х |
| нце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја сам се |
| вна борба, а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он за |
| лко њи’, опет, који, поред свег труда и борења у животу, заглаве.{S} Кажем ти, ја само идем на |
| квим средствима, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред о |
| > <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о |
| ашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћу, јер знам да никад то што мислим достиг |
| .{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то до |
| кад не можеш ништа?«</p> <p>» Зато се и борим против свега, и противу тога ништа.{S} Људи су се |
| т; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, после ф |
| страст...{S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко шт |
| «</p> <p>»Ако и не докучим, слађе ми је борити се и мучити за оним што држим за добро, нег’ ужи |
| ста.{S} У спомен да се тешко мора човек борити, док до чега дође, држим слугу, који таку исту л |
| нанство.</p> <p>Сад сам се ја сам собом борити почео: за коју ћу се од ове две изјаснити, или ћ |
| мајстор човек, није могао допустити да босоног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога ш |
| ку и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске |
| ло одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, јер се онде Чика облизива |
| ћу!{S} Ал’ од женидбе нема ништа.{S} На бр. 1.{S}200 ни једна својој категорији не одговара; св |
| ила.{S} Тако исто и њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје |
| врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и бе |
| о велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би ми се најбоље допадале: какви’ ту нема |
| ’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, |
| да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни је |
| ажемо у натури.{S} Тако и то желим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све |
| Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично са љубведостојним фра |
| ведрим.{S} Како се, сирома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на с |
| Приповедају ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чик |
| у добијао.{S} Мало помало одучиле се од бр. 1.{S}200.{S} Но иа бр. 1.{S}000 дуже је трајало, је |
| зискују.{S} Адреса на хаусмајстора куће бр. 1.{S}200.{S} Дотична дама има се ил’ лично ил’ са ф |
| амо нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Одем Ливији.{S} Куц |
| нао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није и |
| н је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише позн |
| на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Чику познавали нису.{S} |
| и.{S} Даља известија са атресом на кућу бр. 1.{S}000 код хаузмајстора.{S} За тајност јамчи се.“ |
| м, на лакат нагнут, невесео, сав ћелав, брада као снег седа.{S} За њима стоје окупљени родови Г |
| напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ |
| Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гаји |
| -доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он п |
| ашту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не једанпу |
| етковић одма’ у дар сто дуката, колије, бразлете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, ј |
| желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој брајко, нећеш ти никад све то докучити:«</p> <p>»Ако и |
| само новац.«</p> <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро |
| још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разговарао с њоме, и ја сам са Здрав |
| је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гост |
| онда је и ђак, па јошт какав ђак, прави бранденбургер.{S} Међу њима редак је филистер.{S} Све о |
| ал’ свет не квари, онда сам и ја прави бранденбургер, јер само онолико уживам колико ми здрављ |
| нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но |
| о нисам био ништ’, тојест, нисам био ни Бранденбургер ни филистер, него обадва наједанпут, само |
| да ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини бранденбургер.{S} Ту ћемо се добро провести.«</p> <p>»Ј |
| е живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад остарим, и ја ћу то исто чинити.{ |
| да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе |
| »Чуо сам за њега.{S} Кажу да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није о |
| жу да си бранденбургер.«</p> <p>»Ако за бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је |
| лико своји’ пријатеља, све саме честите бранденбургере.</p> <p>Страховито смо провели, чак до п |
| а«, у Хопфгартен и тако даље</p> <p>Ми, Бранденбургери, скупимо се у Хопфенгартену.{S} Ја управ |
| p>Последњи дан скупе се ђаци, и то сами Бранденбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} |
| се упише у јурате, па млоги други стари бранденбургери.</p> <p>Тако опет пролазе дани и месеци. |
| ити док не положе цензуру; понајвише су бранденбургери; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не в |
| су умрли, ћифте су и’ оговарали.</p> <p>Бранденбургери, кад нису имали новаца, ишли су на јефти |
| друго, опет, друштво, који су се звали »Бранденбургери«.{S} Под овим именом били су познати сви |
| .</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и правио сам страшне ероберунге.{S} Ч |
| дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се картао.{S} Учинио сам се |
| о здраве, чудиле се, па су је држале за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметниј |
| ранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се т |
| рено и кисело.«</p> <p>»Но, то је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан? |
| навршити, које због сиротиње, које због бранденбургства.{S} Има којима је само један цол фалио |
| шта је.{S} Не знаш: ил’ је бербер, ил’ брандербургер, ил’ адвокат, ил’ пензионирати беамтер; з |
| ико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут флегматично казали: »А з |
| /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, он ће са овим држати, па куд |
| је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јошт у старом, док термин н |
| заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је |
| ј кући због шешира!{S} Отац не да, мати брани кћер. »Мани се ти тога, она све слути на господст |
| женска која не иде на ероберунге, нити брани за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удад |
| ј муж рећи?«</p> <p>»Он је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p> |
| то, куд ја одлазим.{S} Ако изволите, не браним, ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«< |
| о тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма се и отрескао.{S} Падоше ми на памет детињске |
| на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не браним ни најмање за новац; ја хоћу тако да живим, да с |
| сутра чути.«</p> <pb n="177" /> <p>»Не браним ма данас и пресекли, јер сам најглавније чуо, па |
| S} Хајд’ мало да проводимо!«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>»Е добро.{S} Ја имам код куће доброг ек |
| рамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не браним.{S} И онако овде живим као сургунисан.{S} Живим |
| ћ нек иде на моји коли у Ј.«</p> <p>»Не браним.«</p> <p>Сваки се на то приклони.{S} Мишкић оста |
| азговор.{S} Машић је био сасвим познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учини |
| натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио неким партајама на сигурну хипотеку тај новац из |
| ећи; он је сваког слабијег против јачег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p> |
| 0" /> није се од никог устручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од сво |
| заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише |
| ег бранио, па и мене ма против петорице бранио је.</p> <p>Осим ове тројице, који су ми били нај |
| је изискивао да ми удари шест; штавише бранио ме против нападача када се случило, да сам најпр |
| Чика на кола и одемо.</p> <p>Чика не би бранио да смо још неколико места обишли, ал’ за моју љу |
| д њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, никог не одбијем, н |
| , јер сам онамо намеран.</p> <p>Зафалим Бранићу и опростим се; опростим се и изљубим са мојим П |
| Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткивати откуда је, чији је син.{S} Он јој св |
| сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учинили |
| } Фрајла-Ханика хода око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције. |
| глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, |
| отсмејач, једном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог ч |
| а то.{S} Оде на осам дана на страну.{S} Бранка нема један дан, други дан милостива да га тражит |
| gn>.{S} Кад у школу, ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно дов |
| еки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми смо једно друг |
| ead>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а |
| > </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његов |
| p> <p>После два месеца, а ето опет мога Бранка у штапсканцеларији.{S} Ту ради, пише.{S} У празн |
| ити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио |
| ру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити кола, |
| да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задржи: ал’ све забадава.</p> <pb n="253" /> <p> |
| уратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам ш |
| о јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и |
| ст и утеха, и није се могла уздржати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лан |
| м господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само |
| морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради идем, а он је одма’ пристао.</p> <p>Опрости |
| бљи разговор упустити се, канда је рада Бранка нешто мало и оцрнити.{S} Но ја мал’ нисам из фле |
| на и почне приповедати како је њена Ида Бранка спомињала, како је о њему приповедала.{S} Задржи |
| метнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде |
| лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Још |
| сам, јако се радовала.{S} Одма’ пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, |
| речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.</p> <p>»Засад нипошто |
| ем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да |
| "81" /> <p>Лаура каже матери да хоће за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промис |
| о.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немо |
| у дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, |
| аогод да сам им род.{S} Одма’ питају за Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{ |
| те је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шт |
| Седнимо!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на |
| говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га к |
| Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p>»Могли бисмо сад овде стати, па не морам |
| ’ о’ладнети прама мене.</p> <p>Питам ја Бранка шта он мисли о милостивој.{S} Он каже, сутра ће |
| ље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају |
| >То је она иста Ливија, која није хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била нес |
| аника се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћ |
| ре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је ли он јурат.{S} Он каже да јесте, и ја и он.{ |
| пут стајало, јер баш то сажалење прама Бранка изродило је и неку симпатију прама њега.{S} Наум |
| у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, в |
| оворио да чисто, бистро из љубави прама Бранка, и што ми кредитори мира нису дали, стајем.</p> |
| што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бранка, па нема ни појезије за Милана.{S} Богат, ожењен |
| а јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, ал’ не сме од му |
| .{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струк |
| бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини |
| ма нехотице, тако испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добит |
| Ханика послуша и један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што |
| Рудић; не зна, лези!{S} Сад опет ред на Бранка Орлића.{S} Забуни се, не зна ништа, лези, — но о |
| жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, |
| анку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени прави конфузију.{S} |
| мењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин порт |
| ти ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед ма |
| лина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред |
| одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на Бранка.{S} После неколико дана: дође и све му преповеди |
| ц јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.< |
| елцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад |
| морим и уредим, па се мислим како ћу на Бранка наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли |
| ажњу обраћао на све нас, ал’ највећу на Бранка.{S} Нећу да кажем да је то због Ханике, јер о то |
| е да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте |
| очује и женидба поквари.{S} Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код с |
| тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да |
| јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и нас.«</p> <p>»Па добро; можеш остало и сутра ч |
| S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мо |
| и су свуд кавге заметали, и то на уштрб Бранка, јер је он увек последњи на мегдану остао, па не |
| ебе наишао; па јеси ли што чуо за нашег Бранка?«</p> <p>»Јесам, сад скоро се оженио.{S} Ја сам |
| там се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здрав, дивљег из |
| а времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад бисте баш и и |
| о њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим д |
| аде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранка упознам се са неким кућама у околним местима, ал |
| анку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, јак човек около педес’т |
| дан <pb n="44" /> несташан стао је пред Бранка, па се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици брков |
| ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испит |
| > <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости.{S} Но кад Пет |
| све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу н |
| изрече.</p> <p>Премда се не растајем од Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изван |
| ше.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Бранка.{S} Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранк |
| рави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће |
| и у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно |
| .{S} Једанпут неким случајем наиђем код Бранка на једно писмо, од Лауре на њега.{S} Последње ре |
| госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки картају.{S} Ови који су је |
| .{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, који се само за |
| е, парадно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допа |
| мислио шта сам од њи’ чуо.{S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да гос |
| корачати.{S} Ја би’ ишао, ал’ жао ми је Бранка оставити.</p> <p>Тако ја дешперирао, па дође још |
| су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> < |
| да није девовање провела.{S} Само ми је Бранка жао.{S} Цео свет се његовом кораку чудио и сажаљ |
| {S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту ку |
| узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о |
| писује.{S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="9 |
| се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p |
| убио је свој рачун, кад је мислио да ће Бранка с тим на свој план принудити, ако му помоћ одреч |
| , из симпатије уђе у антипатију, и поче Бранка мрзити.{S} А то је баш у мој рачун ишло.</p> <p> |
| она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била научила.{S} Ја је једнако т |
| но то ме није ништ’ пекло.{S} Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео |
| а урлауб.{S} Ја кажем Цифрићу да мене и Бранка не пријави као своје давнашње познате, но као ст |
| и страхопочитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Од |
| ке посластице као за ужину.{S} Понуди и Бранка; овај прими и зафали.{S} Онда она започне: </p> |
| } Сад: »Збогом!«, па сутрадан доведем и Бранка, и фрајла Лаура свирала му је утешителне песме н |
| као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’в |
| пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат |
| у вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му се како је могао узети Ханику; и говори |
| рош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем |
| зме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у ње |
| азговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна |
| допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде ма |
| јер тај се не тиче ни мене, ни тебе, ни Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилич |
| 136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима сроди.{S} Ишчекивали |
| о баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па на лицу му се задовољство јави.{S} Знам шта |
| друштву <pb n="39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међ |
| <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно п |
| {S} Она једна опет спомене да ће чекати Бранка сутра около једанаест сати, па оду.</p> <p>Сад с |
| она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »В |
| за мене, кад сам морао тако стражарити Бранка, а он, сирома’, као какав аршитанац, све по запо |
| из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се управитељској п |
| десет дуката на трингелд, па, изљубивши Бранка као сина, отпусти нас, с том молбом да ју чешће |
| ко добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је здраво озбиљан, рекао би’ намрш |
| мужа ће наћи.</p> <p>Сутрадан довео сам Бранка.{S} Текар је била радост.</p> <p>Светозар ми сао |
| дова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка загрлио, пробудим се.</p> <p>Премда на сан ништа |
| било сутра, тако и прекосутра.{S} Питам Бранка шта суди о целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нек |
| .{S} Очи су исте Идине биле.{S} Запитам Бранка;: је ли тако?{S} И сам је исто рекао.</p> <p>Оде |
| ајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова судба |
| Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пуст |
| добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце |
| кову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било за мене |
| илете; све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човеч |
| мени је жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бран |
| а, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најста |
| е сад фишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лау |
| квартир и овај да узмемо.{S} Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари к |
| е избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опе |
| ики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти о њему приповедао!«</p> <p>»Др |
| огледа.{S} Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у |
| додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се позна |
| оје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ нестану циг |
| ти на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко н |
| рала побећи од мужа, јер јој је једнако Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да ј |
| м мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> < |
| т, ал’ је била лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако за |
| да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: » |
| досада у животу.{S} Жао ми је било само Бранка, што неће ил’ не сме у наше друштво да ступи.{S} |
| _C2.4"> <head>IV</head> <p>Сад оставимо Бранка, нек, ужива плод своје женидбе.</p> <p>Да му и с |
| итати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја жив |
| га доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чит |
| рви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>» |
| театер.{S} Она опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутра |
| само се бојим да се не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} |
| вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде? |
| имали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Мари |
| ам на путу чуо.{S} Какав је то поглед у Бранка, па какав разговор, — све на инат расположен.{S} |
| никад.{S} Сам сам се чудио: откуд то у Бранка?{S} Мете се у позитуру као какав командант: гди |
| е јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцеп |
| ило је дост’ смејања.{S} Међутим дозову Бранка и торжествено му све предаду.{S} Он се зачудио о |
| ео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка оставити.</p> <p>Јошт смо се тако разговарали; ф |
| b n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} Хоћеду Бранка у чело; он нипошто, но седне поред Марије.{S} Та |
| стим и одем.{S} У поласку десет пути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пит |
| , сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Хоћеш да ти |
| атинску школу пошли, не знам због чега, Бранко задоцнио се о четири недеље.{S} Кад се уписао, а |
| /p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и досад, и чекал |
| S} Она изиђе на сокак да седне на кола, Бранко пред њу, пољуби ју у руку, она њега трипут у чел |
| S} У почетку се дама смешећи разговара, Бранко тек кад и кад прослови.{S} Мало после, све дама |
| фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду форинти.{S} И мени је да |
| и је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ нажалост, кмет му отпише д |
| на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересир |
| м доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S} Научи ти добро, па онда хајдмо на пут, па ти |
| жену; он хоће да је без жене.</p> <p>Е, Бранко је опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви |
| , гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и допрати до неки’ каруца са четири коњ |
| а доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, забринут; јер |
| и?«</p> <p>»Какво је то од тебе питање, Бранко?!{S} Но, томе се не би надао од тебе.{S} Зар сам |
| .{S} Је л’ то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад |
| {S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у |
| и.«</p> <p>»Знам шта мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал |
| ко интереса има плаћати му.{S} Штавише, Бранко му је нешто и пискарао и тек што је довршио, а ф |
| па има добру жену.«</p> <p>»Благо теби, Бранко, кад имаш добру жену, цео свет каже да се јако в |
| е са своји’ другови’.{S} Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од с |
| а и са мном оде.</p> <p>Кад смо изишли, Бранко се тако ’ладнокрвно разговара, канда нема три да |
| <pb n="214" /> <p>»Е добро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за јед |
| ал’ ја друго заведем.</p> <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> < |
| м!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви не |
| обре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} |
| о сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту с |
| анков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш но |
| <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљ |
| анка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко оде матери Петровој, — она је ту седела, — па јо |
| ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрадан, Бранко узме си сталан квартир, пријави се и почне одма’ |
| у пријатељи.«</p> <p>»У том имаш право, Бранко.{S} То сам ја сам на себи приметио.{S} Ја баш зн |
| ћ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> <p>»Шта лудујеш, шта трчиш напред, кад не |
| гај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> |
| .{S} Ја добијем од Чивута двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу |
| анка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљубио.{S} Ја сам му млого пути претст |
| ене регула живота!«</p> <p>»Право имаш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дам |
| <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао |
| ада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ва |
| ако смо путовали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к |
| анка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове сам м |
| џић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.« |
| питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпо |
| ли.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним сам једну изненадну в |
| одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код |
| и, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се чисто окамени на оваку незгоду.</p> <p>Да би |
| . Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а |
| Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, |
| азак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут оде Хермини, - и уговоре се на |
| гне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p>Сад остане сам себи |
| се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али м |
| уће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ |
| <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} Претстави ме дружини к |
| арве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва смо се откинули ода |
| и, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, |
| вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насмеши, па каже: »Е, добро!«</p> <p>Ја сад к |
| хусар.{S} Сад би’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је с |
| ај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; св |
| понденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те з |
| аци и да путујемо.{S} Пита нас куда.{S} Бранко, као командант, одговара којим путем.{S} Он каже |
| ин, чист деран, но мало и кавгаџија.{S} Бранко је био син не знам чији; нисам му познавао ни оц |
| ко испада, канда она на Бранка чека.{S} Бранко каже какву би он жену хтео добити: која је верна |
| ори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био |
| светлог изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" |
| , слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже |
| одне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} |
| мо ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе новце <pb n="65" |
| Тражи места, па баш седне до Бранка.{S} Бранко чини се и невешт.{S} Распитивају се у коли за њу |
| е около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обрече јој да ће ју узе |
| олест је само неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога с |
| е у тој надежди с њим засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једна |
| то казао, па би му она помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, а |
| Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа |
| е.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Док |
| едати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да |
| да, и сада је незадовољна, несрећна.{S} Бранко тек сада поче жалити што се није одма’ решио.</p |
| еде куварку, па с њом у салону игра.{S} Бранко није играо, но сео поред Хермине на диван.</p> < |
| седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} Бранко да из кафане донети шампањера и други’ ствари.{S |
| <p>Међутим, случи се једна несрећа.{S} Бранко, једном неприликом, паде у трку коњу преко главе |
| ; хоће да иде у њему на неки погреб.{S} Бранко му одрече, јер мора после подне отпутовати.{S} П |
| бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам учинио, па се опрос |
| ростивши се од нас, упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши |
| којег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко каже, данас нећемо ићи прејавити се, но сутра ил |
| са дукатима у џепу пландује којекуд.{S} Бранко да полуди за Идом, ја дешперирам.</p> <p>Кредито |
| па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; м |
| у да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и запита слушкињу: »Је |
| {S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранко не попушта; код њега нема шале.{S} Она се склони |
| оба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас |
| анком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но зато што је уважити |
| аче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао с |
| зи, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задовољно.{S} Често се са Хан |
| боле се, паде у тифус, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Б |
| па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава д |
| о с њима, те удри све дубље и дубље.{S} Бранко изиђе напоље, прегледи сву кућу, па се сврне син |
| ли у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бо |
| Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено здравље на |
| рали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ наравно да нису хте |
| о се пробудили, било је скоро подне.{S} Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забрин |
| је био учитељ, па је пазио на мене.{S} Бранко од једа и жалости <pb n="9" /> није хтео кући ић |
| а онда који кући, који пак код мене.{S} Бранко и јошт двојица код мене остану.{S} Када смо се п |
| о.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, па озбиљан поглед на мен |
| у донети, читао сам у кафани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Нај |
| н венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{ |
| стражи.{S} Сад нас ови опет заокупе.{S} Бранко пита какав је обрштер.{S} Један одговори да сунц |
| почну нас нуткати да идемо у хусаре.{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па п |
| рофесор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека |
| о згорег с таком младом пошалити се.{S} Бранко јој држи месо, она сече, додаје јој со, паприку. |
| есет и пет.{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Об |
| крадом.</p> <p>И ми опет шетамо се.{S} Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У м |
| гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S |
| а о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупоглед на Чику.{S} Чика мери Бранка, па |
| да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад |
| и к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p>»Све сам свршио |
| ала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално положење; све ј |
| ранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, пр |
| бражена, но има лудог мужа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она оч |
| срце ми куца.</p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кик |
| /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом месту, а што има доста душмана, |
| </p> <p>Цело друштво лудује, сокаче.{S} Бранко озбиљан.{S} Хермина плаче и показује каквог су ј |
| цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити.{S} Опет |
| план принудити, ако му помоћ одрече.{S} Бранко није се могао преломити.</p> <p>Сад сам се и сам |
| .</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, а |
| мери, смеши се, тек што не прослови.{S} Бранко на то ни пе пази.</p> <p>Кад једаред, она ослови |
| ој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими суд |
| е већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младог човека: »Је л’ тако?« Он каже: »Јест |
| .{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко позна свог камарата, па онда сви у једно друштво |
| и показује каквог су јој мужа дали.{S} Бранко ражали се, понуди је да се од тог јарма ослободи |
| су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пуш |
| ске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као |
| р ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му |
| даље што тражи, натароштво не фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} |
| S} Ми смо опет овамо често долазили.{S} Бранко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> |
| буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год уч |
| акојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја Бранка:</p> <p> |
| само нам оно остане што је на нами.{S} Бранко је добио на пут пет форинти од једног свог прија |
| оручи се и оде.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час |
| сутрашњи дан; она би требовала три.{S} Бранко каже да је тешко и за десет форинти једну добити |
| да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди.</p> <p>Допратио нас је и Петар до кварт |
| Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био, па јој за’фали за њену нежност, ал |
| p>Седимо.{S} Рад би’ се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бран |
| не може све на једном месту седети.{S} Бранко јој допусти да прави мало »лустрајзе«.</p> <p>У |
| ашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер |
| ојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, сам |
| је ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Бранко се поклони и оде.</p> <pb n="88" /> <p>Сад је те |
| ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на то.{S} Оде на осам дана на страну.{S |
| сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре |
| воји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може напоље изићи, |
| .{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја све мислим д |
| једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визит |
| двадесет пет, Бранко двеста форинти.{S} Бранко откаже свом принципалу.{S} Сад знате да смо ми н |
| .{S} Јошт мало, па ће све ишчезнути.{S} Бранко је имао своје људе који су му доникле узајмљивал |
| гу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко командира.{S} Он је знао кроз какво село ћемо пр |
| ене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко се томе јако зачудио, па јој каже како је она мо |
| е сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би с |
| о.</p> <p>Пролазе лако дани, месеци.{S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: |
| опет онде, па не скида с Бранка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писм |
| добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је го |
| да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро |
| S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по варош |
| ло напоље, опрашим се, па опет уђем.{S} Бранко почне распитивати ди сам био и шта сам радио. а |
| есић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину |
| ца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb |
| чем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом просјаку, |
| брним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће |
| ал’ професор одма’ Бранка за перчин.{S} Бранко почне то слово и сретно доврши премда не од речи |
| ’ и ја те како терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да вид |
| је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на м |
| наједанпут, само издајица нисам био.{S} Бранко сад из дешперата морао је постати Бранденбургеро |
| з да је запроси.{S} То је резон био.{S} Бранко није још био приправан за женидбу; хтео је мало |
| к њему отрчавало и с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то примет |
| могне; она се смеје, па јој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да |
| Чује се из далека свирка; ми онамо.{S} Бранко је фино изгледао.{S} Фини екстра шпенцер.{S} Све |
| де кућа празна; ми наше даље терамо.{S} Бранко невесео.{S} Тек после два-три дана почео је осећ |
| се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«< |
| <p>Сад и ми у нашу собу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут |
| .{S} Питају нас откуда смо, шта смо.{S} Бранко на све одговара, само још неће с фарбом на поље. |
| т даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен. |
| Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да |
| ра, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; не руча, мучи се, прем |
| је отишао у препарандију, у Сомбор.{S} Бранко, сирома’, он је међу свима највише издржати мора |
| се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранко је са мном у једној соби лежао, па је био немира |
| дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац прими |
| а, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе |
| о једанпут опазим наблизу милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на с |
| еколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу преповеда.{S} Она јако у то |
| ани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две попио, па му се очи засветлише; гледа |
| битог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит м |
| е са свим љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми |
| а ни пет ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Так |
| спођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ја с њим да <pb n="256" /> |
| вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одврне, и тако за један сат тако су били фа |
| уком писано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} |
| то је на нами и која форинта у џепу.{S} Бранко је био мало тежи, јер је он имао упаковану мапу |
| са мојом дамом проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек к |
| је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали |
| етозар и два учитеља све се надмећу.{S} Бранко је сасвим задовољан.{S} Каже, он није нигди тако |
| ше познате.{S} Седнемо на железницу.{S} Бранко замишљен седи, а ја се шетам.{S} Кола се јошт ни |
| т наново опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамш |
| ко смо једнако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Ха |
| а, која се мора овог часа експедирати?« Бранко баш онда довршио, па у хитости место прашионице |
| е она за њега.{S} Шта ће њему паорка? — Бранко се на мене због тога разљутио.</p> <p>Нисам се у |
| ударио шлог — у језик.</p> <p>А сирома’ Бранко!{S} Он је богзна у којој части света; њега опет |
| пропутешествујем.{S} Паде ми и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету м |
| е ни желио тамо.</p> <p>Е, тако сирома’ Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он ј |
| камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да са |
| } На то узда’не и ућути.</p> <p>Сирома’ Бранко, млого је морао страдати.{S} Њега је туђе сунце |
| ј струки сасвим друкчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам с |
| му говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан ил’ није.{S} У дубоким мислима заспим. |
| е њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силн |
| Његова милостива све му је чинила, ал’ Бранко једнако незадовољан.{S} Он каже, он има два идеа |
| и можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко не зна о том ништа.{S} Тако је био у свима тим с |
| дар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репорт, па региментском |
| е да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је крут.{S} Дама та имала је неку красну кутију, |
| ишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да ј |
| з карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима глед |
| вим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет |
| о га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није хтео у јабуку да загризе, још се премиш |
| је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње |
| тљио.{S} Кад фрајла у другу собу оде, а Бранко полако за њом, па јој љубазно почне шапутати, да |
| срцем примити.« После ови речи стане, а Бранко тронут пређе и пољуби јој руку, зафали накратко, |
| на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже доктор да су м |
| м!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Б |
| ли, па ја поклоним се и пређем к њој, а Бранко уклони се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| у сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко је рад и да каков спомен од свог живота остави.{ |
| ати.</p> <p>Сутрадан, ја раније одем, а Бранко доцније устане и обуче се као што треба.{S} Ја в |
| баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, а Бранко се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим |
| бро!«</p> <p>Ја сад комотно проводим, а Бранко никуд не иде, но дању ноћу учи.{S} После два мес |
| едно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, опадач, потсмејач, |
| </p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бранко никакве јој надежде не даје.</p> <p>Опет зову Бр |
| то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре наклоности.{S} И то |
| и постати срећан.{S} Даме кокетирају, а Бранко, намрштен, ћути.{S} Ја метем на једно око стакло |
| сам се укочио и чекам да он започне; а Бранко је све то приметио, па усиљено хоће све да забаш |
| дан, два, три; пролази недеља, две, — а Бранко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може |
| ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о |
| евима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у |
| {S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па ј |
| дуго није могло опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну |
| ку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је в |
| је пред себе кћер узела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а госп |
| ра, но од другог неког, који је знао да Бранко има свог имања, па као бајаги тутор мораће све т |
| м, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко то исто и родитељима на знање и топлим речма суд |
| овић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега као на себе.{S} Бранко је имао ту |
| ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{S} Кажем му нек се лепо уреди ујутр |
| да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>»Е, држ; кондиције, тргуј као и ми«, реч |
| екао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пусти, ал’ к |
| е пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да |
| /p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, |
| ја била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати |
| овине, па као бајаги читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мен |
| мен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву јошт ја никад чуо |
| Добије опет новаца, па опет, па је сад Бранко као неки банкијер: новаца као плеве!{S} С њом се |
| ништа.{S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај |
| јој се низ образе спушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опс |
| у казује.</p> <pb n="137" /> <p>Једаред Бранко — као што ми је после приповедао — оде сам у О. |
| p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бранко и Зоричић.</p> <p>»Добар дан!«</p> <p>»Откуд ти, |
| јзе«.</p> <p>У отсуствију супруге наиђе Бранко на неке пакете писама.{S} Могао би и’ каквом бак |
| лести.{S} Још није к себи дошла, а дође Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се |
| ље рећи дешперирамо, на кревету.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корач |
| запита јесмо ли донели билете.{S} Каже Бранко да нема, и тек дошли смо то да јавимо.{S} Она на |
| Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад једнако са неким из |
| д женске свашта може бити; само нек’ је Бранко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милост |
| ни су морали акомпањирати.{S} Бадава је Бранко против тога протестирао, ништ’ не помаже.{S} Но |
| Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.«</p> < |
| да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сам |
| се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам |
| једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Расп |
| о о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш р |
| све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бр |
| с унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе око нас: људи |
| су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном |
| Марији писати, и по томе, мислећи да је Бранко само шалу са Маријом проводио, требујући човека |
| е, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предвидио, но од које се |
| <p>Зарадовао сам се, кад сам чуо да је Бранко у животу.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе г |
| .{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлел |
| кућу.{S} То је мој план био, премда је Бранко на то мрзио.{S} Пошљемо Здравковића да нас објав |
| аника.{S} Не знаду шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве ш |
| да читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта је Бранко.{S} Кажем јој.{S} Оде у другу собу и пише писмо. |
| урмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као шт |
| какав лумперај био.{S} И доиста, кад је Бранко доле сишао и на сокак изишао, а ја фришко на пен |
| стром долази; и јуче су ту били, кад је Бранко дошао и у кујњи се разговарао.{S} Но од њене стр |
| све сам се морао обзирати; и тек кад је Бранко милостиву познао, онда сам <pb n="200" /> се ти’ |
| ћи.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="cha |
| и, — леп, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне с |
| <p>Сад опет остаде ја сам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао |
| преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово било.{S} Могао |
| и ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бра |
| водио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{ |
| већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здравковић могао што заслужити.{S} Ту сам ј |
| , па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љу |
| , па мисли се шта ће сад.</p> <p>Док је Бранко тако смућен живио, и мене је нека туга напала.{S |
| {S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлазио, донде сам ја покоју јуратску шалу |
| због нас текар у послу.{S} После нам је Бранко преповедао како је с њоме провео.{S} Понудио се |
| ал’- опет не иде напред.</p> <p>Имао је Бранко неку особиту слабост, и то сујеверије.{S} Он је |
| вљак његов тутор.</p> <p>У школи био је Бранко у неким наукама изредан, а у неким, опет, ни зап |
| е куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, прошле су три годи |
| је.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се |
| ’ на њеном срцу је као цента, откако је Бранко њој прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, о |
| га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на срцу лежала; није |
| авковићем млого пре заспао, нег’ што је Бранко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук |
| авимо и што смо реч одржали, ил’ што је Бранко реч одржао.</p> <p>Почне, после, Бранка запиткив |
| p>Пијемо.{S} Баш ми је мило било што је Бранко тако расположен, па кад сам с њим, не браним ма |
| и колеге опет себе за боље држе, јер је Бранко млад, па јошт нигде није био, а стари унтерофици |
| разговор, који није дуго трајао, јер је Бранко расут био, па час о једном, час о другом предмет |
| како смо код њега проводили, како му је Бранко све облигације и интересе израчунао, и фали га д |
| орхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затворим пенџер.</p> |
| се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скор |
| аје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће изб |
| дем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја сам шмуциг.{S} Такве комплименте тек од тебе |
| у се што се тако догодило.{S} Сад мисле Бранко ће ту остати.{S} Задржали смо се ту осам дана.{S |
| опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} |
| , није на силу за Бранка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка |
| за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брач |
| имо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посетимо наше познате.{S} |
| жирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, |
| шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па ј |
| е <pb n="104" /> онда, у недељу, кад се Бранко у кујњи с њом разговарао, онај исти због кога је |
| , збогом!«</p> <pb n="108" /> <p>Сад се Бранко са мном загрли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја о |
| и.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Бранко и ту, и принципал његов, премда љут човек, био ј |
| тиве умилим, па све је забадава, ако се Бранко покаже.{S} Она ће одма’ о’ладнети прама мене.</p |
| ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бранко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реш |
| <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p |
| истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколико реда |
| еварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко к нами доћи да се с њим упозна.</p> <p>Падне нам |
| се она звала — како је несретна.« рече Бранко. »Ово је што нечувено тако дете убити!{S} Ако јо |
| рав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и хоћу.{S} А ко с |
| дан!«</p> <p>»Откуд ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да |
| ри пређашњи.</p> <p>»Ето ти руке — рече Бранко —- од сутра сам независан«.</p> <p>Сви се на то |
| е и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сутра ћеш добити једну, за к |
| е низ образ пушћају.{S} Сад, опет, поче Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са |
| шици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га |
| да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себи, није имао. |
| ас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p |
| упању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати |
| И Здравковић је нешто новаца добио, а и Бранко, не од тутора, но од другог неког, који је знао |
| , да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости |
| роба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажемо јој.{S} Прекосутра доћи ће кола у пол с |
| </p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, |
| м свашта што је за јело и пиће.{S} Ја и Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта |
| равио домаћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Может |
| анаест сати, па оду.</p> <p>Сад се ја и Бранко почнемо саветовати.{S} Пита Бранко шта да ради.{ |
| остигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; |
| пију кафу, онде бифтек једу.{S} И ја и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика оста |
| } Хусари иду да и’ разваде, ал’ ти ја и Бранко одма’ на кола па свима: »Збогом!«</p> <pb n="58" |
| >Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу в |
| устану.{S} Сви су наквашени, само ја и Бранко не.{S} Ал’ мој стомак тек што не пукне.</p> <p>Т |
| вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну штацију одавде у квартиру, зарадује се, |
| о се управо к каштељу.{S} Били смо ја и Бранко добро екипирани; Здравковић је имао на себи хуса |
| па је лако ишло.{S} Тако положисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Поч |
| ваца, па ће све добро бити.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу |
| пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја и Бранко разговарамо се; упознамо се и са другима.{S} Ниј |
| роши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.</p> <p>У ђачком животу н |
| ње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о добром успеху.</p> <p>Дакле, ов |
| роводили.{S} Повиче перцептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јо |
| денбургери, у Хопфенгартену.{S} Ту је и Бранко.{S} Једе се, пије се шта ко хоће; сваки има дост |
| > <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако д |
| /p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу к |
| вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} Но тешко нами, ако ово усиљавање без у |
| ац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{ |
| адовољно.{S} Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију.{S} Посвади се са својим принципалом.{ |
| друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем по кола |
| Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; некуд је отишао, ал’ ћ |
| , очекивати имао.{S} Питају ме шта ради Бранко и Ханика, ал’ и то сасвим ’ладним тоном.{S} Ја с |
| као што блуднице молују.{S} До њи’ седи Бранко за једним асталом, на лакат нагнут, невесео, сав |
| енемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за мене.{S} Ја са |
| ранка своју кћер, ал’ не зна како стоји Бранко.{S} Јошт није ништ’.{S} Чује да му је покровитељ |
| кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орлић, још млад човек, из стране земље, не знам |
| ио да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ г |
| у ноћу учи.{S} После два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У |
| разни спомен прошлости.</p> <p>Падне ми Бранко на памет.{S} У целом његовом разговору усиљавао |
| оже ни да спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре |
| му у реч.</p> <p>»Не знаш све ни ти ни Бранко, јер да сте знали, не би је Бранко узео.{S} Слуш |
| но.«</p> <p>»Бадава је, ти си мој стари Бранко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти |
| су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим леб |
| ријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, мој Бранко, нема ништа.{S} Мати каже да си јошт млад.{S} Мо |
| деш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе |
| тити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ |
| кад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнут |
| а зими спавати.{S} Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак |
| вота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје тера; у школу мора уредно ићи, а и |
| ли на умор.</p> <p>Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног чове |
| офицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни по |
| ала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја |
| нуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фант |
| олико задржава?« — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво |
| његов солидан изглед, ал’ при свем том Бранко му није још познавао осталу фамилију, осим једно |
| ребаци му Иду и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану |
| а, мене за таквог држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се |
| ек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бран |
| , Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид |
| ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао је некуд. |
| ао — она је то ишчекивала — па би могао Бранко с њом на кола, па би у каквом каштељу могао комо |
| и.{S} Почео сам се тако исто носити као Бранко; иста боја, иста форма.{S} Његово држање сам си |
| а се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни |
| <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај је као деран прама |
| ођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан з |
| најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не припо |
| ст јој се на образу пролила.{S} Но како Бранко на страну, а она опет овамо стреља.{S} Но мало п |
| у разговор пустимо.{S} Мени је једнако Бранко на срцу, па све о њему разговор започињем, ал’ г |
| ну.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но стајао је међу нами као жут |
| } Не пушћају нас.{S} Марија плаче; само Бранко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава |
| , да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен.{S} У н |
| о одма’ <pb n="36" /> у практику.{S} Но Бранко не да се ни осолити.{S} Сад куратор мислио је да |
| би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант з |
| у: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранко, а тај пургер филистер.{S} Затвори |
| већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Светозар Цифрић и Љубомир Рудић.</p> <p>Д |
| онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се врем |
| лости, које од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима сим |
| стива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика ниј |
| јлепши од фрајла-Ханике, ал’ у овај пар Бранко се није на то освртао, но из шале опет запита: а |
| } Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко неће, јер ја и Здравковић радо бисмо остали.{S} |
| идем ја са Лаурином фамилијом, другипут Бранко; тако исто и са Фаникином.{S} Ја сам имао тешку |
| својим старим колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на ср |
| д њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину |
| па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивизијом |
| адао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матере није |
| сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; |
| ћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Е, тако нестаде мога Бран |
| и одговор, остајем...</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </quote> <p>Ово писмо ћу ја сад онамо |
| дозна, тешко мени.</p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је |
| а”</hi> </p> </quote> <pb n="107" /> <p>Бранко се тада реши и узме Паулину.{S} Паулина одма’ у |
| ги код њи’ бивао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко б |
| id="SRP18630_C1.7"> <head>VII</head> <p>Бранко рачуна дане када ће Лауру узети.{S} Један дан до |
| <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> <p>Бранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја м |
| 2" /> <p>»Сад хајдмо«, речем ја.</p> <p>Бранко: »А куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Верб |
| а, дођем опет до малог капитала.</p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говор |
| ет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како је свет покварен.{S |
| S} Е, добро!{S} Дакле, три дана.</p> <p>Бранко се са својим пријатељем у том сложи, да овај пос |
| принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко није јошт никакова правца имао.{S} Он се у јурис |
| десет табака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и |
| е лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ид |
| Бранко, замишљен, слуша Цигане.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ п |
| ошт мало, па ћемо на старе пите.</p> <p>Бранко тера процес са својим куратором; но овај је сила |
| о се да баш му сутра отићи неће.</p> <p>Бранко је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била у |
| богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоности.{S} Каже да |
| нка очи.{S} Бранко се јако чуди.</p> <p>Бранко сутрадан напише писмо овако:</p> <quote> <p> <hi |
| Тако смо се увек помало кошкали.</p> <p>Бранко оде сам на пут.{S} Ја останем, па тражим познанс |
| и, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је имао чудну нарав, кој |
| и остасмо опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам д |
| да неће никад официром постати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а |
| е рекао да би му кћи могла бити.</p> <p>Бранко лудује, бесни; каже да је цео свет обешењак, да |
| нателан, милостив поглед добити.</p> <p>Бранко је, само кад школе није било, по читав дан седио |
| квекер и што ми је драго носити.</p> <p>Бранко да хаљине своје и нешто од хандгелта Здравковићу |
| г гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и познало се на њему да му добро чини та |
| ни се и матери и кћери, па кући.</p> <p>Бранко чека свог пријатеља.{S} Састану се.</p> <p>»Е, м |
| изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен |
| то устанем, поклоним се и одем.</p> <p>Бранко оде с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики |
| и се од свога и постане бабицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанп |
| {S} Кревет ненамешћен, разбачен.</p> <p>Бранко није питао откуд сам дошао и зашто, а ја нисам х |
| знам да ме не би ни запиткивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то |
| му је.{S} Он се слатко насмејао.</p> <p>Бранко је опет у свом старом колосеку био, ал’ тек Лаур |
| ваки дан на алагеру што добијао.</p> <p>Бранко стане код једног фишкала за канцелисту, и то сам |
| ло, и добро је своју ролу играо.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала. |
| ’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао у К, и као што ми је после припове |
| .{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао.{S} Пролази дан |
| евесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њега облеће.{S} |
| анко обрече, и да иде сам онамо.</p> <p>Бранко се реши.{S} Кад онамо, а њему се она сасвим допа |
| ем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом |
| в курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо |
| у неки непознати и ми отступимо.</p> <p>Бранко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у |
| е Бранко разгласио да сам богат.</p> <p>Бранко је са мном био.{S} Каткад сам с њим, каткад без |
| , а његов поред мога интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, |
| в, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је на путу овако мислио: метнуће код Ханике на п |
| јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко је нашао Хермину код куће.{S} Сад је тек било ту |
| ом.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бранко је опет сам.{S} Дође к мени и почне ми се тужити |
| се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда шта се с њом разговарао.{S} Она је |
| ад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као к |
| и године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.< |
| која оца не познају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим приј |
| а нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као |
| асао, па нешто си ми се усићио.«</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, |
| е да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранко је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и |
| агнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Хан |
| сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солид |
| звол’те сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу бил |
| е.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Са |
| .«</p> <p>»Шта да се смилујем?«</p> <p>»Бранко је млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем и |
| а ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi>Докле ће овако наш живот трај |
| </p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бр |
| </p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам ја Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доис |
| канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто |
| дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га уза |
| н дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да |
| ј вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду |
| {S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што је у с |
| се како у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком с |
| а донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у кувар |
| ио икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријатељ позове нас једаред обоје да |
| родно пријатељство, које би од њи’, као Бранков <pb n="162" /> пријатељ, очекивати имао.{S} Пит |
| У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде пров |
| /head> <p>После неколико дана позове ме Бранкова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд |
| пред кујном један слуга, две слушкиње и Бранкова милостива церекају, Милостива како ме опази, п |
| у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова свилокоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бр |
| — права фурија.{S} К њој окренута стоји Бранкова Ханика, у издераним хаљинама, полу нага, косе |
| /p> <p>Сад сам сам.{S} Страшно ме тишти Бранкова судба, па се бојим да се не разболем.{S} Морам |
| аже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном |
| својства, с којима се сложити може.{S} Бранкове финансије у ред доведем.{S} Бранко иде своје с |
| ођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове речи, како му је она наклоњена.{S} Све ми моза |
| е економске ствари, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред то |
| о.«</p> <p>После овог разговора испитам Бранкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију |
| се одма’ по целом месту преповедао.{S} Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, |
| сте и ждралови, а мени је мило, — то су Бранкови сапутници.</p> <p>Жао ми је Бранка.{S} Ако о њ |
| хатар као прама свог старог познаника и Бранковог пријатеља, а ја држао сам си си за неку сатис |
| Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све зна.{S} У шест сати одлази |
| гови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се једно могло завид |
| ошла?{S} Она начисто каже: би.{S} То је Бранковој сујети јако ласкало, па радостан дође са Хани |
| давати соаре код Хермине, и то по жељи Бранковој, јер је рад све своје познате да зове, па сут |
| огу што начути, што ће ми сумње о целој Бранковој женидби рашчистити.{S} Устанем и обучем се.</ |
| асну; друго, дознао сам млого којешта о Бранковој женидби; а треће, добио сам интересант загоре |
| рати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Бранковој женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло д |
| е он често и чинио.{S} Сваки је завидио Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка |
| млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исп |
| први пут дошао к милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, ма |
| ћу ја сад онамо носити.{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредн |
| однети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом при |
| гађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривић |
| арају, па се играју жмуре.{S} Ја не би’ Бранкову Ханику узео.{S} Не знам за што?!{S} Зар за оно |
| о вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем п |
| теља.</p> <p>Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је з |
| м видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седне |
| ле говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна његова нарав његовој срећи на путу с |
| исам се увек ни могао, кад сам хтео, са Бранком састајати.{S} Његови камарати пребацивали су му |
| } Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Д |
| ју на њу.{S} Ливија је сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да |
| је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна позн |
| ек са другима на млеко ишао, само не са Бранком, Светозаром и Љубомиром, јер ови су свуд кавге |
| изљубе нас, Марија се рукује најпре са Бранком, па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранко |
| ја се слажем с њим, ал’ морам најпре са Бранком да сам начисто.{S} А друго, морамо се мало о то |
| ица тресла.</p> <p>Петковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже |
| овати.{S} Петар се свуче, опрости се са Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, |
| unit="subSection" /> <p>Састанем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ |
| там се мало.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, р |
| пресеку јој сваки могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова |
| ло богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Ов |
| идети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Кад идемо по сокаци, а ја пазим на све стра |
| се нагло разболе и умре.{S} Био сам са Бранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде |
| пуј штудије, те учи.</p> <p>Учио сам са Бранком доникле, а после му кажем: »Знаш шта, Бранко?{S |
| баш не играју тако радо са мном као са Бранком.{S} С почетка нисам знао шта је томе узрок, ал’ |
| ити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханик |
| па са мном, па Здравковићем, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола к |
| ’ тројица: један јурат, један који је с Бранком служио у једној регименти и јошт један други, б |
| ву ’ладноћу разјаснити.</p> <p>Баш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка |
| ead>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно седи Бранкова |
| укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут мало |
| окучила.{S} Опа је научила после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што го |
| знајемо?«</p> <p>»Још кад смо заједно с Бранком друговали.«</p> <pb n="167" /> <p>»Та је л’ мог |
| бе кажу.{S} Чудим се како они да нису с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у |
| во је било, дакле, његово начело.{S} А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лак |
| окоса, фрајла-Ливија, са једним младим, Бранку познатим, човеком.{S} Он баца на њу око, она на |
| и, толико ћуди; једном се допада овако, Бранку онако.{S} А што се наклоности тиче, што Бранко о |
| је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече |
| сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет с |
| 39" /> почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а о |
| .{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{S} Ханика му насамо припо |
| у.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јур |
| вити, и тако је сад сасвим несрећна.{S} Бранку дође то на жао, па ју теши.{S} Она каже како би |
| јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ ништ’ не обриче, но сам |
| љени од нашег доброг кмета и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је |
| стане новаца; опет залажи и продаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка |
| е љубезно поздрављали и разговарали.{S} Бранку се допао његов солидан изглед, ал’ при свем том |
| јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољуб |
| очетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, по |
| нешто бесан, па боље с миром седети.{S} Бранку се то допадало.</p> <p>Мени тек сад тешко пало ш |
| стало.{S} Тако све траје до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, |
| S} Како је било, ове сам му изређао.{S} Бранку је мило било.{S} Кад сам му казао како је Ханика |
| Чуди се и она и ја, ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: к |
| ши пријатељи красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи |
| ти почео.{S} Мислим се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда |
| и скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она р |
| ада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} |
| слати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и дон |
| се тера дан на дан.{S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се реши |
| је то приметила.{S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранк |
| мо се, чекамо подне.</p> <p>Споменем ја Бранку, зашт’ нисмо остали, зашто није се дубље упустио |
| ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} |
| м задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како ће јој тешко би |
| нешто смо прећутали.{S} Лаура је почела Бранку пребацивати, како се од ње није ни опростио, как |
| /p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао |
| и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А он каж |
| и могућан саобраштај са Бранком.{S} Сад Бранку одлети и ова надежда.{S} Његова милостива све му |
| ако се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне. |
| м шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после п |
| и.</p> <p>Наједаред Бранков колега каже Бранку:</p> <p>»Знам, Бранко, зашто си дошао, па бар ба |
| , па и Херминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост д |
| је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи о |
| аулину.{S} Паулина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на је |
| пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јошт што у уши шушнула: како јој се Здравковић п |
| јој нешто фали.{S} Једном речи, она је Бранку своје срце отворила.</p> <p>Тако се цела ноћ про |
| буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу |
| т поклонила.</p> <pb n="91" /> <p>То је Бранку доста било.{S} Она му је љубов поклонила.{S} Но |
| а и један протикул, па премеће, па даје Бранку да му чита облигације: које колико интереса има |
| у чело.{S} Седне на кола, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећ |
| на соарее.</p> <p>Један дан дође у руке Бранку једно писмо, мушком руком писано и адресирато на |
| а Бранком и оде.{S} После по сата падне Бранку на памет, није ли Петар што из џепа <pb n="92" / |
| и невешт чини, но све пази, само да се Бранку угодан покаже.{S} Бранко проведе ту дан-два задо |
| гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замерам.{S} Прексутра кренем се на пут.{S} Ба |
| а са Хаником сравнити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, за |
| Кад сам што жалосно приповедао, што се Бранку у животу збило, а Ханика најпре је силом сузе уз |
| .{S} Они су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> < |
| ати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљ |
| лина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> <p> <hi>„Бранко,</hi> </p> <p> <hi> |
| имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и једна и друга партија |
| сти, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Марија се у свилене хаљине |
| огао би’ умрети.{S} Помоћи ће бог још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да |
| арош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну преповедати, како је у повратку свом Здрав |
| ож’те си сад претставити како мора бити Бранку.{S} Мени је жао и састати се с њим; питати га не |
| а’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лаур |
| ђу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре |
| гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасв |
| уши.{S} На патосу све саме змије миле к Бранку.{S} Страшно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бр |
| > <p>Наједанпут дође Петар, па управо к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бра |
| канда то не примећава.</p> <p>Дам знак Бранку да дође мало на страну.{S} Он дође.{S} Кажем му |
| љим.{S} Поклоним се и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Госпо |
| барем трошка.{S} Њене последње речи сам Бранку често опомињао, па и Бранко није се сумњао о доб |
| SRP18630_C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка в |
| рам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћем |
| рашно ме тај сан магнетизирао.{S} Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све в |
| а дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом пријатељу; он ме по |
| мо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да не иде осам дана тамо, па онда идем ја да исп |
| га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће.{S} Он, ражљућен, рече да |
| .{S} Сад измислим други план.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуж |
| талирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, ч |
| ем, опет ме овај сан јако дирнуо; држим Бранку се што зло десило, ил’ ће се десити. <pb n="165" |
| уг и учитељ, Љубомир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" / |
| ко и онако.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо |
| док не смислим на једно.{S} Почнем мом Бранку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја ка |
| ка ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не би ни у реду било, док не видим как |
| био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар м |
| м да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.? |
| и било је разговора и приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о |
| ржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови |
| најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито |
| почнем око Фанике.{S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео |
| нео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разг |
| еност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би на |
| ку разговор.</p> <p>»Е, сад можемо се о Бранку разговарати.{S} Дакле, молим те, кажи ми што о Б |
| ам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p |
| још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је ње |
| ј кревет; ја сам се још мало са мисли о Бранку борио, па заспим.</p> <p>Сутрадан кад устанемо, |
| , извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја м |
| јући приповеда, како је свашта слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, |
| екулацију устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко ост |
| и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку сањала, ал’ Бранко није знао прилику употребити. |
| ке.{S} Из свег тог што сам и овде чуо о Бранку, не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ла |
| то сплеткама; утолико мање сам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нис |
| кова милостива.{S} Пита ме шта се стало Бранку, куд је отишао; каже ми да је њој писмо писао, д |
| S} Покуша наново, опет ништа.</p> <p>Но Бранку су сати избројени.{S} Живот је кратак, а Бранко |
| адити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта по |
| је сваке недеље долазила, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим |
| т, поцрвени, очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Б |
| кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан живот.{S |
| да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла |
| <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бранку ауфирујем.</p> <p>»Ево Бранка, Чико, што сам ти |
| , не могу на чисто да дођем.{S} Како су Бранку ласкали, како су му девојку наметали, па после в |
| ам дана, кад се са пута поврати,</p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хе |
| а, па је што то Бранку доносила.</p> <p>Бранку је био дат изглед скорим официром постати.</p> < |
| а сам знао да ће бити абентаера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем |
| руго село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у некол |
| е — кажите да сте ми кузен, — од стрица брат.{S} Знате?«</p> <p>»Знам, милостива, и за срећу си |
| а медецинера: казаћу да ми је од стрица брат.</p> <p>Отсад увек, када сам Светозаровим сокаком |
| ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ муж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и брин |
| »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да г |
| се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли |
| дванаест перцената; осим тога, даје јој брат и кост бадава, и то Рунића ништа не кошта, јер ди |
| е ово имам, и то ми није доста, ако мој брат, мој ближњи, мој род и човечаство поред мене цвили |
| е од участија, које, пак, што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на |
| ици служи као резерван кревет за каквог брата у нужди.{S} Не би се смео опкладити да у њему нем |
| о Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зо |
| ика, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Бар тако се показивала.{S} Био је |
| говор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познава |
| д већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они који су штету чинили, добиће по двана |
| село; кад овде, опет други ексцес: брат брата с ножем убо, јер није се могао с њим у неколико м |
| е забадава.</p> <pb n="253" /> <p>»Сад, брате Зоричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, |
| м изгуби све своје имање.« _</p> <p>»Е, брате, ти у том немаш право; ником се силом не отима, н |
| .</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«< |
| брате Бранко?!«</p> <p>»Та јеси л’ ти, брате Милане?!«</p> <p>Можете си мислити како нам је би |
| им стварима.</p> <p>»Ал’ само то мрзим, брате, што се и у данашње доба људма батине дају.{S} Зн |
| слатко пало као данас, што сам с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{ |
| ја за њим.</p> <p>»Е, сад помисли само, брате, ова ми је дала реч, штавише заклела се да ће ме |
| Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми се најб |
| <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни брате Милане!</hi> </p> <p> <hi>Провели смо заједно дет |
| , зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године как |
| Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, мој брате, накаљао са тим мојим тастом и пуницом!«</p> <p>» |
| «</p> <p>Бранко се силом смеши.</p> <p>»Брате, ди ти нисам био, и међ бранденбургерима, и прави |
| .{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.< |
| а се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга братија — јучерашња, па са Петром у шалу.</p> <p>Бранко |
| спавамо.</p> <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад д |
| а, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књига.{S} Бран |
| Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</ |
| који су имали доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи тракте |
| одине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p>Мора |
| да се нећете кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји пр |
| е скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у каквом трактер |
| нда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима. |
| у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по во |
| Она је с тим започела како је са својим братом лепо живила,, <pb n="87" /> у њему јој је највећ |
| мпетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате, ја се само у оваком круг |
| е, откуд ти овде?«</p> <p>Поздравимо се братски, ал’ накратко; Бранко није трпео церемоније.{S} |
| ре конкурса мужевљевог, а новце је дала брату <ref target="#SRP18630_N3" /> на дванаест перцена |
| е био најмлађи.{S} Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег |
| о и ја чиним.«</p> <p>»Канда смо рођена браћа.{S} Појео би’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Ко |
| матере, није их ни познавао.{S} Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи.{S} Сестре се поу |
| то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће и сестара; мати, сирота удовица, није могла сву д |
| ете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, сви унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више |
| ас обадвојицу, пружи нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’ |
| е кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави ми Светозара н |
| дма’ начини план да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испава |
| ма су живили и проводили, <pb n="22" /> браћу своју су потпомагали, били су ексцесивни, но у до |
| или, себе и своју крајцару сакривали, а браћу своју издавали; те су звали филистерима или ћифта |
| аг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би |
| ници.{S} Поздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> |
| оје стране срећа.«</p> <p>»Ја сам судац Брачић.{S} Зар ме не познајеш, Милане?«</p> <p>»Одмах с |
| фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће буд |
| ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S} Ту цили-мили ни |
| </p> <p>»Како се, милостива, находите у брачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, |
| хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чек |
| пим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој дванаест ситни’ језичића |
| и, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај, Бранко, и ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</ |
| о иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно |
| .{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега познаници шеширма машу, познанице марамама.{S} И |
| о пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не једанпут својом р |
| о две лепе даме, а ми за њима; оне мало брже, ал’ ми јуримо.{S} Кад смо и’ стигли, а ми се метн |
| ’ те!«</p> <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо на |
| — Ја сам човек од речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана |
| ују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} П |
| егов предлог.{S} Отрчавши у своју собу, брзо донесе неколико књига на избор, од који’ је она са |
| страну, на неки машамодски дућан, а ја брзо окрену’ Бранка, па кад је поред нас прошла, а ми с |
| дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се ко удаје ил’ жени, па |
| ом!« Седнем на кола и одем.</p> <p>Кола брзо иду, ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио |
| изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку своју потпуну наклоност, замо |
| ће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити службу и даље што покушат |
| нула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:</p> <p>»Али, забога, фрау-Баби! |
| баш то је зло!{S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печат |
| {S} Била је млада, па се брзо занела, и брзо опет однела.{S} На њу је само печатлења магновење |
| све моје.{S} Фала!« Па ме опет стисне и брзо изиђе.</p> <p>Док ја за њим, а он се изгуби.{S} Тр |
| дне му једна карта — маков кец; овај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није |
| познат, Бранио упола, а ја се опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне |
| ћ резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се с |
| и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако брзо, кад јој ни поручио нисам да дође.</p> <p>Кад онам |
| деље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У такој се ствари не оклева.«</p> <p>»Ј |
| даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом к |
| ростим се и одем.</p> <p>Сад ми је прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да |
| ђаву пашу, на усеве; сад ти опет домаћа брига на памет падне, сад разни спомен прошлости.</p> < |
| дити, кад имаш посла?«</p> <p>»То ти је брига!{S} А кад си није умео Милан Наранџић забаве наћи |
| <p>Ето нас опет у Пешти!{S} Прва нам је брига била наше кредиторе посетити.{S} О како су се ти |
| имо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља др |
| /p> <p>»А шта ће да поручују, шта ти је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нис |
| почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само на мене атресирати, па да бог да б |
| ер овде је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају м |
| оже, јер је свуд блато, а онај чита, ни бриге му није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека |
| ве персоне.{S} Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало на |
| доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да |
| пире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курмахер.{S} Осим Мишкића, сваком се по |
| нткинстлер, одма’ што измисли, па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова |
| н женира.«</p> <pb n="148" /> <p>»Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил |
| и.{S} Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша.{S} Цео посао нам је био најпре у школу, из шко |
| тикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не долазе?« А о |
| , је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек нам донесе што.{ |
| ранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, нег |
| смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није |
| S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо је у Пешти.{S} Бранко коман |
| ветозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао се д |
| та, сутра код другог.{S} Лети и шишам и бријем.{S} Дође берба: оправљам каде и судове.{S} Па та |
| > <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је незави |
| > <p>Почнем је после ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоко |
| оље допадале: какви’ ту нема блондина и бринета, па све феш изгледају, ал’ бадава, немају новац |
| p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да добро ствар испадне, о |
| и ко је то куда сад идемо?«</p> <p>»Не брини се.{S} Баш ти нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу |
| мом правом елементу, ранга доста, само брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није |
| ж.{S} Све је то Бранко нас ради чинио и бринуо се као добар командант за своју трупу.{S} Он је |
| новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корач |
| стоји.</p> <p>Почне се сад она за себе бринути како ће сад она без Бранка, на ког се јако била |
| преломити.</p> <p>Сад сам се и сам мало бринути почео, шта ћемо и како ћемо.{S} Јошт мало, па ћ |
| а у очима јој суза засја.{S} Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да |
| о кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски барјактар подупир |
| какав стари хусарски барјактар подупире брк да му не спадне.{S} Мишкићу ни бриге, није био курм |
| ргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћ |
| му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; он какав је б |
| маз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади обрве, а косу је још ујутру н |
| в се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и трепавице, |
| а нешто екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ни |
| је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намешта си косу, прави смешеће очи, да љу |
| пољубимо се.{S} Чика радостан обрише си бркове.</p> <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогам |
| се кревељи, бекељи, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранк |
| о гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ нема, ал’ само из хусарске кокетерије |
| вом дају чест.{S} Наместим косу, уредим бркове, рашчешљам браду: фајн, добро изгледам.{S} Пусти |
| ршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе |
| не.</p> <p>Бранко је добро изгледао.{S} Бркови тек мисле хоће л’ проклијати.{S} Премда није био |
| најеш оног нашег помоћника са зашпицени бркови.{S} Тај иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, |
| вице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи |
| ишт’ не помаже.{S} Но и формундер ни да брком макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па |
| на зубе сујетан.{S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са |
| бе анонце одобрио је и Чика и Десић.{S} Број 1.000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Л |
| {S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као код госпође Л |
| дну би дао за цванцик-два.{S} Није знао бројати.{S} Како добије који цванцик, а он Циганима и Ц |
| мњам; онде је тако исто сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Лив |
| хусарски псовати.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта |
| е је прохујао, па се опет у учену класу броји.{S} Младост му је мутна, заплетена.{S} Кажу: био |
| е одговара; свака млого мање има.{S} На броју 1.000, као што реко’, не може се ништа чинити, је |
| ато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за |
| /p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберун |
| {S} И Чика је то исто приметио.</p> <p>»Брудер, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?« |
| позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад |
| да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> за младе људе, који се жен |
| ош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када |
| еће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, |
| онтрафа, а на раму једном шеће се једна бубица, што мало наличи на бубамару.{S} Од мува сијасет |
| , толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p>Тако једва с |
| ез појезије задовољан, јер ја живио као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпој |
| ре опет дођемо.</p> <p>»Збогом, збогом, буд’те здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо с |
| ј сцени, узмем ствар накратко. »Збогом, буд’те здрави!« рекнем, изљубим се, па хитам напоље.{S} |
| оздрави ми Светозара н осталу браћу.{S} Буд’те здрави!</hi> </p> <p> <hi>Бранко”</hi> </p> </qu |
| куди; зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, |
| Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, плат |
| ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао |
| неће силом, но ако има бити, оно и нек’ буде.{S} Преклони се и Лаура.{S} Петковић одма’ у дар с |
| {S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо једа |
| ед мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ствар, |
| , убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа |
| ђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт ни |
| ла, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да вид |
| се на мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од да |
| пушћају.</p> <p>Сад Бранко хоће овде да буде избавитељ.{S} Петар све је опскакивао Бранка, као |
| <p>»Ја желим од данас четири недеље да буде.«</p> <p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан гла |
| вукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче |
| ма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ју, ал’ Бабика одма |
| учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C |
| коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он на сваку прос |
| Бранков командант био, сад ће он мој да буде.{S} И доиста, он се драговољно те команде примио, |
| ворио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, |
| убијали за багателу.{S} Мора то тако да буде.«</p> <p>Писаровићу нисам опет дао сасвим за право |
| ила.«</p> <p>»То је све истина, само да буде постојано и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да В |
| дио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.«</p> <p>»Она мора бити срећна, она не може |
| Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да р |
| нећу казати.{S} Познају те.{S} Хоћу да буде изненада.«</p> <p>Тако разговарамо се, шалимо се, |
| ечем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје ми једнако дола |
| је страховита злоупотреблења чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је |
| тране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јављено.{S} Само |
| у крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта.{S |
| , седи на столици; ако не зна, ништ’ не буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може с |
| дим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако ж |
| ју потражимо.{S} Бар ако друго ништ’ не буде, а оно даће нам барем трошка.{S} Њене последње реч |
| литику прама ње окренути; нек’ и она не буде од прамајке Еве боља.{S} Па, напослетку, може се д |
| ме разумети, кад цел докучим, ил’ ме не буде, ал’ сад не.{S} Оно <pb n="252" /> што желим да ми |
| и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим назвати.</hi> </p> <p> <hi |
| уживање и абентаер све једно.{S} Ако не буде један, биће други.{S} Из очију јој се види да није |
| му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешк |
| .{S} Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с |
| {S} Почну јој све о мени приповедати, и буде ми дозвољен долазак у кућу.{S} Сад: »Збогом!«, па |
| псе нерадо имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам |
| кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Иде |
| своји’ сватови’ прексутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} К |
| е чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам је.{S} Дам јој сто ф |
| совало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — ре |
| је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић узима Лауру.{S} Је |
| љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па управо у |
| а жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише кмету, ал’ н |
| <p> <hi>Ако баш судба хоће... а оно нек буде што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такт |
| м надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет година, |
| би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плакати и неће се никад |
| доказати неће, нити се може.{S} Са тим буде крај процесу, и ја дођем к њима.{S} Лаура ме позна |
| /p> <pb n="212" /> <p>»Дакле, нека тако буде.{S} Фала богу што ћу на страну отићи; одма’ сам ма |
| т ни девет, узети ју за жену.{S} Бранко буде немиран, стара рана позледила му се.{S} Тако ја ње |
| ском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што хусари кажу, исуперир |
| човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја |
| радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као ш |
| шим.{S} И остали се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, до |
| алим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случајеви.{S} |
| опустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке чашу испијемо и |
| па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров запо |
| школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добре плате — камердинер.{S} Кли |
| авље чувам.{S} Хоћу и да проводим, и да будем дугог живота и здрав.{S} Не би’ ја могао тако изд |
| шкати.{S} Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут.{S} Још онај дан смо отпутовали |
| не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с В |
| вати нисам могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с који |
| м умилним одговорима.{S} Ал’ не могу да будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну к |
| на, то је све по правди, ал’ ја нећу да будем извршително орудије.{S} Сад ми имамо у нашој канц |
| ="59" /> <p>Дакле, шта ћемо?{S} Хоћу да будем јурат.{S} То је живот!{S} Но да то постигнем, мор |
| Дајте ми, дакле, кондиције и ја хоћу да будем независан«, повиче Бранко.</p> <p>»Ако хоћеш, сут |
| ртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p> |
| е млад, ја сам старији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја виче |
| мо о добром животу.«</p> <p>»Хоћу да не будем тако саможив као ти.«</p> <p>»Дакле Бранко, ја са |
| и твом задатку ближе.{S} Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила |
| гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић |
| никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па |
| мо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код своје куће, јер кад се гости жен |
| /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше |
| опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, чути м |
| ривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да |
| ми; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику |
| поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да |
| фришко, као што се може, а како заједно будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба в |
| ажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да будеш, па ништ’ не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си |
| о сам оматорио; сад ти тек завидим, кад будеш <pb n="240" /> мог доба, како ћеш добро живити.{S |
| штено живити.{S} Матер почитуј, ал’ кад будеш старији, сљедуј моме савету, јер је мати сасвим з |
| иншпектору егзекуција сво движимо имање будзашта упропастила.{S} После тога оде иншпектор из ва |
| кредитори на њега наваљују, хоће да му будзашто <pb n="251" /> отму кућу.{S} Само сад когод да |
| м, па дође егзекуција и продаду му кућу будзашто.{S} Од дешперата сирома’ умре.{S} Умре и богат |
| њу.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код мене регула живот |
| може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.</p> <p>Премда се не растајем од |
| изгубити твој циљ.{S} Нећу да ти кажем: буди ово или оно, но што си предузмеш, к томе напред те |
| само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и уверена о љубави твога... тебе до |
| Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, платимо што смо дужни, па на п |
| овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, мил |
| често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, б |
| <hi>„Љубезна Јелка!</hi> </p> <p> <hi>”Буди на опрезу, па кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то |
| још и Бранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Жив |
| елику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће до |
| да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не би милост своју пре поклонила |
| јазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, |
| , ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: |
| ред тога и човечаству на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу изде |
| ните ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и |
| воје терају.{S} Кад наједанпут почне се будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут в |
| шем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па |
| е.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да посл |
| ; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећ |
| па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ј |
| пет се извуче напоље.{S} Моли Марију да буду сутра кола преправна, јер он мора даље ићи.{S} Мар |
| шта је, па ни даме које се појављивале буду.{S} Женске се никакве још јављале нису.{S} Ал’ и к |
| исмо је он у моје име писао, знаш да не буду две руке у корешподенцији; и ту сам му се сасвим п |
| рз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после чујеш свашта: како не треба |
| жи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизно |
| е био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре |
| ио, а зло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су |
| ључеве сад код себе држи, но да ће се у будуће поправити,</p> <p>Тако ја, које од моје Бабике, |
| S} Она од 5.000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од |
| и.{S} Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, |
| S} Сажаљујем што се тако јако борите, и будући да сами увидите да ће од тога тешко што бити, ал |
| ицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказује, и то на со |
| пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изискује напрезање ум |
| .{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све добро бити.</p> < |
| је опет добро.{S} Ја добро живим, само будућност ме мори.</p> <pb n="101" /> <p>Један дан дође |
| ове беде избавио, која ми је могла целу будућност покварити.</p> <p>Она, сирота, мислела је да |
| женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба по |
| и о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, богат, млад човек, па још |
| један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђел |
| био у куваркином сандуку.{S} Сад преда буђелар и новце, само је неколико форинти и писма извад |
| ив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђелар.{S} Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врат |
| p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Н |
| и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ смејања.{S} Међутим доз |
| /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма Херминина.{S} О |
| изишли, фрајла-Отилија начини за сваког букет.{S} Мишкић неће да прими, каже да он на то не дај |
| аучио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгледао је као стари переџи |
| и Аурелија изгледале су као два фришка букета, ал’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година |
| аш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љубави срце запалиле, па су одма’ нестале, и ј |
| лу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан параграф, ког ј |
| већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту |
| о детињство и младост у слоги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом |
| ђен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све сам ја то за |
| на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће з |
| мену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете |
| робати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште дођем.{S |
| оворили и радо су запиткивали о његовом бурном животу.{S} Кад сам им што о њему приповедао, то |
| тавимо <pb n="170" /> на страну ту њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривиће |
| ут, двапут, па јошт једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} |
| телију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} Најпре неће, после мора, и то тако славан |
| овора, но Цигани свирају, а њему уклопе бутелију ликера, под кондицијом да испије бутелију.{S} |
| те и тако даље, једном речи, био сам му бухалтер.{S} Хер-Шмалц — тако се звао мој пекар — не је |
| , па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био низак, подебео, ок |
| њега колачем; ко тебе палицом, ти њега буџом.{S} Бранко ми се смеје.{S} Он кад не удели каквом |
| ко му је она наклоњена.{S} Све ми мозак буши.{S} На срећу, падне ми на памет Чика, па се мало р |
| задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом |
| 8" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и разгова |
| а обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, опет ће се |
| .«</p> <p>»Како да нема, кад су из О. у В. сад недавно фрајла-Ханику одвели!«</p> <p>»Рихтиг, з |
| ранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p |
| приметио.{S} Ја баш знам неколико њи’ у В., који ме оговарају, показао ми их Десић, па, опет, к |
| S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер |
| ли су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут да не идем, посвадим се са |
| ком муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић |
| ан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо се.</p> <p>» |
| оварасмо.{S} Десић ми каже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало и |
| позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, мо |
| да задремам, и тако дремајући стигнем у В.</p> <p>Станемо баш пред мојим хотелом.{S} Ја сиђем, |
| у већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу |
| а једним младим трговцем Свилокосићем у В., који је од јектике умро, па је извукла своју алатур |
| <p>»Кажи ми, Бранко, шта је ново тамо у В. откако сам отишао?«</p> <p>»Нема ништа; чекају тебе |
| бацим у мисли, па мало помало дођемо у В.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18630_C2.6 |
| бадава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да |
| о се одвезе кући.</p> <p>Сад сам опет у В. Одморим се, па после подне у шетњу.{S} Имам још дост |
| ма сат-два проведу, па се отисну опет у В. Бранка су реч и поглед Ханикин сасвим задовољна учин |
| Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, ове са |
| премају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад је Бранко ожењен.</p> </div> <pb n="143" /> <div |
| ам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам на |
| а, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредит |
| ; не слажу се са наклоношћу показаном у вагону.{S} Хоће да иде натраг; нема прилике.{S} Не зна |
| такови, које је он не једанпут из блата вадио, па су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће |
| же да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} |
| а ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је мога |
| има доста душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако |
| с таким мужем, који опет у свету нешто важи, и с ким свуд престати може; ал’ јаче љубави ни од |
| јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш |
| один, који је толико пута у свом животу важне заклетве положио, морао је опет дуг признати и ис |
| о к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задржавају.{S} Буди донде спокојна и увер |
| омен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} Сравњивам Л |
| овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало.{S} Учио сам се добро, рачунати сам знао |
| пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једн |
| здан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особито са судијама и |
| Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима приповедати, ал’ мислим доста ти је и ово |
| ам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме |
| {S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради?«</p> |
| е ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једн |
| ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како је који х |
| ра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31 |
| црном шеширу, на њему црна фиранта или вал; свуд се показује, сваки је сажаљује, а мене сирома |
| ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју зв |
| жим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, и да нам је дала |
| > <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ваљ’да млого посла имају.{S} Знате, још није добио покл |
| е ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ |
| и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда, такав је и сада; морао га је о |
| ом обристеру претставимо; нипошто се не ваља с њима дубље упуштати.«</p> <p>Тако ми мало помало |
| е тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Жао би ми било, |
| канда нема доста сирочади, па ништа не ваљаду, па канда за неколико пута не може се човек и до |
| згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; |
| сор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} П |
| Кује друге планове, и један је, по себе ваљан, сковала.{S} Само ако Мачковић хоће, па ће све до |
| стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога заната човек, зато |
| м за неваљалог, док се не потврди да је ваљан.{S} Ја држим даље: ко тебе лебом, ти њега колачем |
| ко! ако то код тебе тако устраје, бићеш ваљан човек«.{S} Кад то чује Бранко, зарадова се, јер ј |
| p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу получила, какво |
| намрштен; хаљине <pb n="121" /> на њему ваљане, ал’ нешто пренебрегнуте, једно му дугме на капу |
| оји ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на страну да просе де |
| има врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Само ме једно мрзи: те млоге наздравице |
| ’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би’ на ваљано дете наишао, па баш и да није сиромашно, опет би |
| Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваљано, само да се на пут кренемо; знам да нам се неће |
| на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је какво |
| ш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, сеос |
| нт; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио |
| н, сад ситан.{S} Каткад има женска како ваљаног мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са |
| ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођена.{S} Остала |
| >»Имаш ли фамилије?«</p> <p>»Имам, и то ваљану: два сина и једну кћер.«</p> <p>»Но, то ми је ба |
| само осећа да се новац измиче?{S} Ил’, ваљда, љубав све то надокнади?{S} Каква је то љубав, ка |
| ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штафирунг толико задржава?« — рече пикант |
| ек.</p> <p>»Ја баш к теби идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се сме |
| не на променади, не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин |
| тељи на иншпектора.{S} Једни су казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, |
| је луцкаст, нит брани за што, а друго, ваљда тек имамо куража.«</p> <p>Сад сви повичу: »’Ајдмо |
| имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем |
| кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>» |
| {S} Људи доброг изгледа, женске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у једа |
| .«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> |
| у казали, ваљда је покрао касу, други — ваљда је архиву оштетио, трећи треће, ал’ ни један није |
| </p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</p> <p>»Налазе се.«</p> |
| ам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецвар |
| ходну заручницу нашао.«</p> <p>»Па тога ваљда има доста?«.</p> <p>»Има, милостива, ал’ не за ме |
| м, јошт заједно провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Вр |
| на, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, мо |
| најнужније ствари послали.«</p> <p>»Па ваљда ће доцније послати; ваљда ће страшно да се покажу |
| а је бабица?«</p> <p>»Знам.«</p> <p>»Па ваљда те то женира?«</p> <p>»Ни најмање.{S} Ја сваки ст |
| о леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почи |
| а поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, милостива, |
| зашто да сам увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келн |
| — рече пикантним тоном Бранко.</p> <p>»Ваљда.{S} Може бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Г |
| јер, знате, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате |
| ан да идемо тамо.</p> <p>»Браћо, ја би’ вам сад нешто казао.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо |
| анас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде |
| изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi> |
| рачном животу, ако смем питати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим |
| ти што сте хтели казати, шта ради, бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он |
| ’ карактер смо одржали.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, |
| иповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снив |
| p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ха |
| о.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца ко |
| « '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели каза |
| едам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би |
| имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако секира |
| ивот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека који |
| ћу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас |
| тотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не да Вам ласкам, и лепа, и нобл, и богата!«</p> <p>»Немојте |
| о?«</p> <p>»Ја, милостива, опростите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам ка |
| тако живити.{S} Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке |
| на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум< |
| ставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако морам у небеса. |
| о ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Б |
| ао би да сам луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да |
| ојешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам му читао све на лицу; он је св |
| акви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливиј |
| дала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, к |
| њој љубазно.</p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, а |
| како се овде унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је о |
| ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже |
| им, ко је тај Орлић?«</p> <p>»Управо да Вам кажем, то је једна хуља.{S} Знате, неки Бранко Орли |
| своји’ пријатеља и непријатеља, само да вам ништа до ушију не дође.{S} И то знамо како су у стр |
| маде доста комедија.{S} Мрзи ме само да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да ва |
| ам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с тим лоповом било.{S} Тај лопов је би |
| и од Бранка.{S} Ал’, знате, искрено да Вам кажем, ал’ међу нами нек остане, и о Бранку се сваш |
| а, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже д |
| о је ту тај Песковић.{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, а |
| елику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем али...«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла |
| »Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да |
| ећ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопш |
| После сам сазнао ко је Чика, и хоћу да вам одма кажем, какав је то човек.</p> <p>Чикино детињс |
| но име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам кажем.{S} Моје је име Милан Наранџић, земљедржац, к |
| те најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо кажем, немојте мислити да је наша Ханика код |
| ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Допада Вам се?«</p> <p>»Допада ми се; ал’ како се допало оној |
| не знам ни од какве сте фамилије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која |
| е ове куће удостојили.{S} Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако инт |
| има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код |
| речи, ал’ што чиним, брзо чиним.{S} Ја вам дајем на промишлење опет три дана, па ако бог да, а |
| ада ми се; ал’ како се допало оној која Вам је у шаке пала?«</p> <p>»То све од љубави зависи; з |
| устом надеждом задовољавате, за то нека Вам буде од мене изискивана надежда за после десет годи |
| је наша Ханика добра, па радена.{S} Она вам устане ујутру у три сата, па испече дваест — триест |
| л’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p> |
| осподине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно |
| ба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с н |
| ошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав ми се преокренула; са |
| Пиво се донесе.{S} Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но ма |
| па испече дваест — триест лебова, музе вам краву, иде на таван, па мери ’рану, па сад јој је т |
| а; а и иначе све моје остале силе стоје Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви |
| Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} То још није ништа што си сада |
| сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што казати.«</p> <p>»Знам шта |
| стива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз пла |
| .. наше непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </q |
| е отсад још мање учити.</p> <p>Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, ј |
| е сами.</p> <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Д |
| уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на његовом срцу лежите«.</p> <p>Јелка формално |
| м, као женерозан негдашњи колега, дајем Вам термина јошт три дана.{S} По истеченију нећемо се в |
| моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се д |
| зације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p> |
| џира кад не добије плату.«</p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но са |
| ли сте јој да ћете одавде одлазити, ако Вам не одговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, да |
| Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да |
| Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца, само реците, ми ћемо с в |
| а и умиљата може бити.</p> <p>»Но, како Вам се допада фрајла Ханика?« запита Машић.</p> <pb n=" |
| «</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>» |
| авила?«</p> <p>»То је жалосно, ал’ лако Вам се може помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је |
| оже помоћи, — ожените се.«</p> <p>»Лако Вам је то казати, ал’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха |
| рекањем потпомагао.</p> <p>»Дакле, тако Вам се допадају моји комплименти, милостива?«</p> <p>»Н |
| шли?«</p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас поч |
| л’ другу страну оклеветавају.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, |
| а, ал’ нису имали право; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, |
| управитеља и његови’ улизица.{S} Е, то Вам је све о иншпектору; само, молим, немојте ме издати |
| ћ и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{ |
| нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад |
| ентфировати?{S} Ха, ха!«</p> <p>»На то Вам не могу ништа одговорити; нисам још била у том стањ |
| ари, ја Вам стојим на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озб |
| питана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препоручити.«</p> <p>»О, то ће ми м |
| отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отворе |
| е плашити, него да ћете оно чинити, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немо |
| , да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове штиклове не могу приповедити, јер ме је м |
| лепа.«</p> <p>»Молићу, опростите ми што Вам противусловити морам, јер не чини то само младост.{ |
| будете, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам |
| име Милан Наранџић, земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, коли |
| тва?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, могу Вам бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитуј |
| вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте ме ове куће удостојили. |
| ина, па фризуре, та ах... ах... не могу Вам исказати колико ово несрећно срце за уздисајем лети |
| воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја |
| какве знаменитости?«</p> <p>»Има.{S} Ту Вам има стародревни’ зданија, красни’ башта, музеј и др |
| е знате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, |
| већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бис |
| .«</p> <p>»Само имајте стрпљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино |
| дар за приповедање.</p> <p>»Ово што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Б |
| иком казати да сте од мене чули, казаћу Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја |
| ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{ |
| а.{S} Ако о њему што чујем, преповедићу вам.</p> </div> <pb n="111" /> <pb n="112" /> </div> <d |
| слови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше |
| иповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фала!{S} И примите од мене...«</p> <p>С тим пружим |
| ице!</hi> </p> <p> <hi>Не знам шта да о Вама судим: ил’ ми се јављате као анђео хранитељ, или к |
| па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Ва |
| , дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Вама наћи, а надам се да ће ме моја Лаура послушати.«</ |
| и највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како |
| сва свеза.{S} Сад идем мојој матери.{S} Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре.{ |
| <pb n="196" /> треба у свету живити.{S} Вами је познато да је мој муж био карташ, па ми је све |
| м малеру.{S} Је л’ Вам доста? ...{S} За Вами... умирућа</hi> </p> <p> <hi>Јелка Свилокосић, рож |
| о сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству |
| , па не можете казати да сам лудовао за Вами.«</p> <p>»На то би Вам другом приликом могла што к |
| ика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртн |
| есет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi |
| > <p> <hi> При првом погледу срце ми на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног франц |
| на се дала на шешире, а ја, сирома’, са вами осталима живио сам танко, само да могу поштено жив |
| и’ мисли на соколовим крилима лебди над Вами.{S} О, како ми је тешко!{S} Перо ми из руке испада |
| старијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> |
| смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што см |
| губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручујемо, као што смо рекли, стоји ли реч?«</ |
| никад заборавити нећу!«</p> <p>»Зар се Вами не допада овдашњи публикум?«</p> <p>»Сви су обични |
| газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мислим боље у какву пивару |
| а сам сад бар на миру.«</p> <p>»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојн |
| акати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код |
| ж!«</p> <p>»Имао сам част млого добра о Вами слушати.«</p> <p>Рукују се.{S} Бранко баци полупог |
| } Имао сам срећу млого свашта којешта о Вами чути,« рече Чика са комплиментом.</p> <p>»Ово је Ч |
| и.«</p> <p>»Он опет особито чувствује о Вами.«</p> <p>»Та, је л’ могуће?«</p> <pb n="106" /> <p |
| м бити проводаџиница; и онако свуд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а |
| иљеном етикецијом предусрела.{S} Њему о вами ни бригеша!{S} Тек од беде запита: »Шта ти не дола |
| е би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше него Вами!«</p> <p>»Ал’ немам познанства.«</p> <p>»Лако је с |
| зволите заповедати?«</p> <p>»Имао би’ с Вами нешто разговора.«</p> <pb n="117" /> <p>Сад се Рес |
| И то, извините ме, не разумем тако да с Вами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у |
| познајем, а оне навале на мене да се с Вами састанем, и коју лепу реч прословим, но ја сам се |
| ће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама |
| Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та гос |
| ми доста што би ми онај дан, који сам с Вами у друштву провео, незаборављен остао, но мог је ср |
| њега учтива.«</p> <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не |
| устреба новаца, само реците, ми ћемо с вами као с нашом децом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим |
| и, зато опет допустите ми да од данас с Вами »пер ту« будем.{S} Живио!«</p> <p>Сад преко руке ч |
| } Био сам са Чиком онде.{S} Ако имају с вами штогод, бар могли су мени друкчије лице показати, |
| не већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново? |
| и и пијанице.{S} Изгледају, обично, као вампири црвени и мало трбушати.</p> <p>Има људи који аф |
| ероберунге, ја и Наранџић.«</p> <p>»Па вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме |
| д њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} О |
| ружан човек, па ме и дан данашњи женске варају.{S} Оне, истина, и себе преваре, ал’ најпре нас. |
| њима држим, ал’ кад се дубље уђе, а ја варакам; они се забуне, па док они три чаше, а ја тек п |
| а је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па |
| а.{S} Тако су се они уједно и слагали и варали.{S} У свету су таке женидбе честе; ни половина с |
| буни; и тако су у мисли све једно друго варали.{S} Ја сам мислио да сам најбоље прошао, јер сам |
| потпуне љубави? — Лицемерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и пр |
| простите да Вам могу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> |
| азити, него сам себе и другога у љубави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само један |
| судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија и друге тек су ми буктињом љуб |
| чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залеп |
| {S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S} Ишту рачун шта је радио, |
| овати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и иначе све моје остале силе стоје |
| и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли ме разумели?«</p> <p |
| језичића као у змије сикћу, очи јој све варнице бацају, — права фурија.{S} К њој окренута стоји |
| м за друге рођена.{S} Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на |
| } Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упаднем.</p> <p>»Молићу, зар је |
| у у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити |
| ен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су људи с |
| ру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубоп |
| он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем |
| за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко |
| га била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам н |
| </p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, које да посе |
| ила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично им |
| .{S} Пре неколико сати стигао сам у ову варош, мало сам се прошетао, баш ми се допада.{S} Овде |
| доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милос |
| ет и Марија обрекли су се скорим у нашу варош доћи и походити нас.</p> <p>Ми опет нашу службу о |
| су она и <pb n="54" /> кум често у нашу варош долазити морали.{S} Сад, опет, они Бранку почну п |
| таман за какав абентаер.{S} Она је била варошанка, па није баш радо у кујну ишла; увек је била |
| Она држи да се највише с тим разликује варошанка од сељанке.</p> <p>Чика ми приповеда како је |
| ело; Чевићка добро је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика прос |
| уца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало п |
| ван човек — формунд једне привилегирате вароши.{S} Једанпут, двапут, па јошт једанпут, па празн |
| а не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи на иншпек |
| бро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите иск |
| о је после чак из околине, а не само из вароши, који су своје кћери нудили, и долазили су госпо |
| /p> <p>Сад збогом, Пешто!{S} Изиђемо из вароши.{S} Свукли смо сву бригу са нас и оставили смо ј |
| пастила.{S} После тога оде иншпектор из вароши, а непријатељи му и данас не даду мира, бар јези |
| концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па |
| ина, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесе |
| десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За девојку о |
| к ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од |
| дне и потомцима у насљедије.{S} У малој вароши тешко се могу оженити: који често по балови иду, |
| ам како женске акције стоје.{S} У малој вароши тежак је живот, особито што се женидбе тиче.{S} |
| се кроз варош.{S} Знате како је у малој вароши.{S} Сви су љубопитљиви.{S} Бакали, барбири стоје |
| сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све једно.{S} Знао сам как |
| то знао, и увидио да се не могу у малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <mileston |
| де у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да |
| па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он |
| , гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а о |
| ошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најглавније пургерско званије и било.{S} Понајви |
| да хајдмо на пут, па ти положи у једној вароши за мене, а у другој за тебе«.{S} Бранко се насме |
| S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши положи Бранко за себе све егзамене, у другој за |
| анију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, ви |
| ва било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љуб |
| , а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све про |
| p>«Он је једно после подне отишао изван вароши и разболео се, но поручио ми је да му је већ бољ |
| сеоског луфта; сад сам се опет зажелио вароши.{S} Није шкодило што сам се мало прошао.{S} Прво |
| тире, па ће тек после бити рајтераја по вароши.{S} И то ми је од стране Ливије дато на знање, д |
| мена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се ос |
| своје ствари да уреди.</p> <p>Ја се по вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам |
| на ћемо отпутовати. </p> <p>Шетам се по вароши.{S} Нађем се са Десићем.{S} Лако је било са Деси |
| <p>Чика ми приповеда, како се шетао по вароши, па онда своје старе пријатеље посећавао.{S} Пит |
| зданог човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме |
| Сутрадан пошљем Чику и Десића да иду по вароши, по кафанама и свуда, само да докуче шта се о ти |
| се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са |
| у једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је било школа свакој |
| {S} Донде се са другим чим забављамо; у вароши се увек нађе за беспосличара којекакви’ ситнариј |
| ровели.{S} Сад је лепше на пољу, нег’ у вароши.«</p> <p>Пољубимо се.</p> <p>»Били смо на лустра |
| на тако што наићи може, што би бадава у вароши тражио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господ |
| и како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, ал’ шта |
| зашто не би и наша Јулка, којој пара у вароши нема?« Овако је моја мати мислела, ал’ друкчије |
| њим добро живио.</p> <p>Реза се није у вароши станила, но сутрадан оде у своју отаџбину у варо |
| сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао сам се смејати, макар да нисам |
| ами; колико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниј |
| дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши слободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривиће |
| оги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, истина бакал, ал’ му јако иде дућан; она неће, |
| b n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поздрављали и |
| о?{S} Ја сам једно лепо званије добио у вароши Б. и до две недеље морам онде бити, па сам рад д |
| добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мени дође |
| о курз да слуша, и један богат ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} |
| ују.{S} Сад наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У с |
| аком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек двапут покаже, а оно о |
| грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела је удата сестра Бранкова, и Бранко је п |
| т ковач из варошице К., који је у истој варошици формундер био.{S} Ово је у једној вароши најгл |
| во преповеда:</p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и је |
| е.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па а |
| .{S} Дођемо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај |
| у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде је наш у детињству друг и учитељ, Љубо |
| <p>Дошли смо у једну малу, но пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} |
| Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и простим обичајима је одрас |
| није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, |
| Нека ко шта хоће мисли, ја тако мислим; варошки је живот скуп, па ту и треба новаца.</p> <p>Так |
| ароши, ал’ није хтела, каже: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошарев |
| свршени’ наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да |
| Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде оставити, ал’ шта ћу, и пауку кад поква |
| ет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма какв |
| е, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који в |
| л’ кад ме нико неће.«</p> <p>»Ха, ха, — Вас неће?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву |
| " /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могли сами приметити, ал’ сад сам В |
| ни имали, — опет не <pb n="198" /> би’ Вас могао узети, тако ми долазите сродна; но да ми је о |
| лостива!« — рече Чика.</p> <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} |
| подине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај |
| е Вам на дишпозицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једн |
| p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господи |
| њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите дево |
| ити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, пер |
| ; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим рук |
| } Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем с |
| и; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да с |
| <p>»Имам.«</p> <p>»Но сад допустите да Вас још искрено нешто питам; немојте ми само замерити.{ |
| и сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ д |
| су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођену сестру сматрам, па кад би |
| уд се о Вами распитују, па кад кажем да Вас одавна познајем, а оне навале на мене да се с Вами |
| као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} |
| а је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер знам да ћете с њим задовољни бити.« |
| и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да мало опрезан будете прама истог господи |
| Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изложити, а у |
| пуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет |
| Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим |
| ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек |
| а...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л’ Вам доста? . |
| тре.{S} Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледај |
| подин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Ва |
| је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи веруј |
| и је свој фотографисан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После |
| /p> <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребац |
| господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p> <p>Уђемо.</p |
| овољни бити.«</p> <p>»Е добро, ја се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго врем |
| ре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шт |
| S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Позн |
| цом поступати.«</p> <p>»Ја се сасвим на Вас ослањам.«</p> <p>»Дакле, ствар је свршена?«</p> <p> |
| она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <forei |
| врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају.{S} Ја би’, дакле, желио да се, у смислу |
| ћеду баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не д |
| S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашо |
| ја с њима немам ништа; ал’ они су због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у свој |
| ли.«</p> <p>»А бога Вам, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате |
| спомену, као што ја Вас у срцу.{S} Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и не |
| нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код нас нема, једнако за Вами плаче.{S} Искрено да |
| .«</p> <p>»Баш ће јој мило бити; ономад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и |
| стане, па је пољуби у руку.</p> <p>»Сад Вас као матер у руку љубим.«</p> <p>»Надам се да ћете н |
| ти!«</p> <p>»Слатки шогоре, још једаред Вас молим да се тога манете; јер ако само још једну реч |
| : ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«</p> <p>»Мој добар друг.«</p> <p>»Па откуд ј |
| зем.</p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да |
| га тако јако срце коснула.{S} Ја сам од Вас Аморовом стрелом рањен.{S} Није ми доста што би ми |
| ки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{ |
| азговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако особито.«</p> <p |
| огом!« — ако морам у небеса.{S} Ал’ код вас јави се један човек у црном јапунџету, а батина у р |
| ествује.{S} Но приповедај ми шта је код вас?«</p> <p>»Паулина се удала.« .</p> <p>»Сретно.«</p> |
| се, у смислу кондиција, те персоне код Вас инкогнито, ал’ страшно инкогнито, пријаве.{S} Ја се |
| е, љубави има свуда доста; је л’ се код вас друго што променуло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, |
| копано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, па зато и имам повер |
| и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господи |
| не дођете.{S} А јесу л’, молим, они код вас били?«</p> <p>»Још нису, и чудим се томе.{S} Ал’ ва |
| не у театру; а то би, ваљда, могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви |
| , пити и спавати могу свуд, не само код вас: мени друго што треба.{S} Ја сам човек, ја сам за ч |
| огаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати се.{S} Шт |
| атељи.{S} Завист, злоба, себичност једе вас.{S} Зато: збогом, можда навек; идем далеко, далеко! |
| а играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смејемо.</p> |
| ти облака.{S} Срећно оно магновење које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелиц |
| анас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика све то прима и ћути.</p> |
| поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се в |
| о разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак лед навукла.{S} Бадава, ми |
| ’ човек; живио сам тешком мојом муком и вас <pb n="10" /> сам ’ранио.{S} Од оне твоје сестре Ју |
| е; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»По |
| ог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има она своју рођену мат |
| а, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{S} А јесу л’, молим, он |
| твоји’ у О. Сви су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мисл |
| одвели!«</p> <p>»Рихтиг, заборавила сам Вас то и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко |
| о сте могли сами приметити, ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са |
| примам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно п |
| д Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>»Ал’ молим с ким има |
| о, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« |
| Како здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Ниј |
| азија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас.{S} Но тешко је с њом разговарати се због те господ |
| {S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} Тако |
| Вас о том уверити.«</p> <p>»Ал’, молим Вас: ко је онај млад човек, што увек поред Вас стоји?«< |
| >»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажите откуд се ми познајемо?«</p> <p>»Јо |
| есић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, поштедите ме, јер нећу овде остати, ако будете о т |
| л, и богата!«</p> <p>»Немојте ми, молим Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што |
| омплимент рекне, но одговоре; »О, молим Вас, немојте ме исмејавати!{S} Има лепши’ од мене, њима |
| о Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме јако титулирати, јер ја, макар да ми то |
| ; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још |
| чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те новине, дајте ми да и ја после ма |
| ако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, колико новаца иштете поред Ханике?«</p> <p>»Молићу |
| шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хт |
| } То Вам на похвалу служи.{S} Ал’ молим Вас, како би ми сад у кредиту стојали, тојест ја, би л’ |
| </p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим Вас, јел л’ од карактера?«</p> <p>»Јест, има толико дип |
| лужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је |
| ти, што Вам срце диктира.{S} Зато молим Вас, за одговор, и немојте ме са неизвесношћу мучити, н |
| им пређе берберин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> |
| дговори.«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Молим Вас, дајте ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље |
| те мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> |
| ет се нисте хтели удати.«</p> <p>»Молим Вас, сад једна женска, као што сам ја, мора добро очи о |
| ет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли о |
| уће, па мора мало и да надгледи, ал’ он Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја |
| Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвор |
| ете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је |
| 1" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опростите; Јелка, ево ти |
| >»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда |
| ани.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас зар још и сад интересира?«</p> <p>»Интересира ме са |
| сести!«</p> <p>Седнемо.</p> <p>»Бранко Вас једнако спомиње.{S} Знамо да сте на путу били; сигу |
| шко!{S} Перо ми из руке испада.{S} Само вас то, анђелу земски, јошт молим, клечећи као пред бог |
| </p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешће, па ма били једнако д |
| из далеке земље земљедржац, а за добро Вас тражим.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>Писар добро п |
| ко је догнао за иншпектора?«</p> <p>»То Вас не могу служити.{S} Чуо сам да је из далека дошао, |
| е?{S} На сваки прст десет!«</p> <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, ка |
| ико ми је, опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«< |
| су здрави и поздравили вас; чуде се што вас још код њи’ нема.«</p> <p>»Ја мислим да је у реду д |
| подине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако титулирам, јер кад је ко коме драг, престају с |
| <hi>Моје перо није у стању све оно што Вас дичи описати.{S} Дозволите ми само ијавлење примити |
| почне: </p> <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је ист |
| је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас, немојте ме ј |
| лаче.{S} Искрено да Вам кажем, она је у Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} З |
| же, ето Вам адрес, дођите к мени, ја ћу Вас у свако доба отвореним срцем примити.« После ови ре |
| разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо ћу вас одвести.{S} То је у селу Ф. Нећу Вам казати ни ко ј |
| > <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу Вас Чиком назвати.«</p> <p>»О, то ми је баш мило, извол |
| тета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Грив |
| фету свом није био у стању детету онако васпитање дати, какво би му одговарало.{S} Пуно талента |
| не прошао, па тек даме као мукенфенгер ’вата.«</p> <p>»Фрајлице, љубим руку за тај комплимент, |
| ила, јер је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»М |
| паучину, нестаће је, па неће моћи муве ’ватати, па ни живити.{S} Но, збогом!«</p> <pb n="108" / |
| , па започе с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на ша |
| p>Бранко лаганим кораком к мени дође, у’вати ме за руку.</p> <p>»Добро дошао, Милане!{S} Седним |
| оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ в |
| ћ једе, и ми смо се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију |
| на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, |
| млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се одма’ опрости друштва и са |
| ал’ сам нестрпељив, па би’ се за брег у’ватио и до Чике довукао.{S} Морам још кроз једно село п |
| м за срећу само да јој могу паразол пре’ватити; и то ми је тек онда допустила, кад наближе боље |
| а, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја |
| пет није могао Мачковићеву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На |
| се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побегао, а ја сам се та |
| никад не могу имати, и они би мени дали ватре, ал’ ја сам чисто злато, па ми не могу доскочити. |
| се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико коштало.{S} Знам, и ти пакосни љ |
| правно. <pb n="47" /> Марија је још око ватре била, пекла је колаче.{S} Брако се дуго јошт разг |
| једну красну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнак |
| ем Бранку међу толиким људма?{S} Цигани ватрено свирају, чаше се куцају.{S} Бранко једну-две по |
| } Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и није се у његовој |
| лити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} Она му каже да је као јединица сво |
| а уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова |
| ц.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов. |
| и појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће ништа стати.{S} Картар |
| {S} А знам да и сама Јелка тако ствар с’ваћа.{S} Код ње је живот и уживање, уживање и абентаер |
| ођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Од |
| бранденбургера оног држе, као што ми с’ваћамо, који је здравог тела, ил’ духа, ил’ срца, па ов |
| исбургер, па зато ствар шписбургерски с’ваћаш.{S} Ти нит’ хоћеш да знаш за психологију, нити за |
| орочествовали му да ће дотерати само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p |
| колом.</p> <p>Наједанпут Бранко постаде вахтмајстором.{S} То је тешко пало на срце стари’ његов |
| ом варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни за Вас ни за Бранк |
| ем написати, перо мм у руци дркће...{S} Ваш роб...{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>Чика писмо о |
| амети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</p> <p>Тако смо се подуже |
| а мислите; је-л’-те, Бранко је био онда Ваш шампион?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам |
| »А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одговарам за вас; ја треба у мојим шака |
| ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у |
| } А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца која о |
| молећи руке:</p> <p>»Милостива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се |
| ва, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, није за суце; она је за |
| и да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран човек могао у |
| о примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што се тако јако |
| Станемо на пијаци да купимо цигара.{S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није про |
| } Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци који су к мени долазили и стихо |
| ет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распознаду.{S} |
| у највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} Како |
| толико канда није ни био у Пешти.{S} О вашарском добу фацирајући’ калфа сијасет.{S} У мојој на |
| је славна.{S} Из Долње Земље трговац о вашару куда ће нег’ у »Белу лађу«.{S} Ту се може састат |
| зговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»Молићу, како да |
| лира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо |
| е ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држ |
| ити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки особити солидитет |
| коме драг, престају светске титуле.{S} Ваше писмо ако ме је и иберашовало, опет ми је мило дош |
| јну, која ми на срцу као цента лежи.{S} Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверењ |
| ем, нит коме да на пут станем.{S} Је л’ Ваше срце сасвим чисто?«</p> <p>»То не разумем.«</p> <p |
| остите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ва |
| ерење поклањате, и трудићу се да све на Ваше задовољство учиним.{S} Оно нек се зна ди се имају |
| особити солидитет, али кад погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огле |
| а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови |
| ти.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у ствари, ја Вам стојим на располож |
| , а који дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила с |
| :</p> <p>»Овај портре мени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га |
| есто да заступите, било би издајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га о |
| погледим на Ваше меланколичне очи, које Ваше срце као кроз два огледала показују, онда не могу |
| } Милостива, ја Вам искрено кажем да ме Ваше мисли и Ваш манир јако интересирају, и сад тек вид |
| м, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој руку, па клекнем, па јој се |
| и, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28 |
| слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и одгов |
| овењу срце ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам |
| е воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«</p> <p>»Е, кад је тако, баш да Вам каж |
| сића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и довео.{S} А ово ј |
| извесношћу мучити, но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан би |
| се опасности изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате |
| сти једне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод какв |
| срца мога урођена ми љубав прелила се у Ваше чувствително срце, а оданде би се ехо моме срцу од |
| i>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава |
| очитанијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас з |
| десно.«</p> <p>»Ја с моје стране, поред Вашег обећања, дајем Вам моју кћер; знам да ће оца у Ва |
| кадгод каква судба потера, што се поред Вашег отвореног срца лако догодити може, ето Вам адрес, |
| >»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, |
| ен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, |
| зиран човек могао узети за угашен пожар Вашега чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{ |
| /p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p> |
| емо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устреба новаца |
| <p>»И ја би’ Вас познао, милостива, по Вашем оку између стотине.{S} Ал’ сте и били фрајла, не |
| што.{S} Узела сам си слободу... и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви |
| вредим, ако бисте и даље намеру имали у Вашем садашњем благородном стању и позиву, женском полу |
| оменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризуре, та ах... ах... не могу В |
| p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили |
| тарији, узмите ме да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смил |
| </p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S} Баш Вам фал |
| оје вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању ноћ |
| мог је срца жеља и за даље моје срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" |
| оћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна вел |
| </p> <p>»Ако би претпријатије мога срца Вашој благонаклоности одговарати могло, то би срца мога |
| Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допад |
| чила сам се на Вас, а и задовољна сам с Вашом службом, но тек опет: шта ће свет рећи?{S} Па још |
| ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољн |
| валерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит |
| е судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да б |
| моје подворење учинити.«</p> <p>»Ја на Вашу реч зидам.«</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| пет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено примам, јер знам д |
| е, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — запита старац.< |
| само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и |
| стива, уколико ми је мило што имам чест Вашу одличну кућу познати, утолико ми је, опет жао, кад |
| ше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша претерана страст...{S} Сажаљујем што |
| ед Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст зна |
| мају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пре |
| што ћу на страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како |
| од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим.{S} Били смо земљаци и другови, па т |
| је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за новце, а кад је измаш |
| . </p> <p>Има и’ који никад ништ’ свога века учинили нису, но случај и срећа и’ узвисила, и ник |
| а старим!{S} Стари је био снажан, дугог века.{S} Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш с |
| и госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је |
| је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ три хиља |
| Бабика није никад што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика ми |
| са мојим животом угаси.{S} Који у свом веку кроз потпуну љубав није прошао, тај код мене није |
| нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкротирати«.{S} Дан на дан ујутру |
| , нит млада за старог да полази; једно, вели, због тога што није пропорција, и ретко је задовољ |
| ио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, као нека цента јој на ср |
| ива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управитеља, а не његова срамота.{S} После н |
| а изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Допусти јој и то.{S} П |
| а није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима по |
| аже шта о мени у В. суде.{S} У почетку, вели, обожавали су ме.{S} Пало им у очи моје богатство; |
| се, на неће нипошто с нами.{S} Пала му, вели, мати на памет, па нипошто.{S} Е, добро, идемо нас |
| а останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња за мојим о |
| Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, па остану код куће.{S} Кује |
| ујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како |
| ђа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика заиста срећу |
| јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајли и дама, па и сама |
| зети, па су јој новце потрошили.{S} Она вели, највећма се једи на једног шпицбуба, локаја обршт |
| : »Тај штајнрајх је зјело богат;« трећа вели: »Није ружан.« Ал’ ја на све то аристократично гор |
| р започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав |
| пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка |
| еним и добрим човеком бити на свету, он вели: »Савест награђује.«</p> </div> <div type="chapter |
| сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро што има, кад види толико |
| љали’ људи, којима он добра чина.{S} Он вели, док се противно не докаже, он сваког човека за до |
| ешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> <p>»Не знаш како ме боле, вас, моје, овде ост |
| рав да би све за мене учинила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга |
| е ништ’ о старим стварма спомињати само вели да јој је то тешко пало на срце што сам казао да ј |
| ене, јер онда зато је био противан, јер вели да сам се са Резом »слизао«.{S} А ја њему на то ка |
| на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка |
| мо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш једнога на дерешу туку.{S} |
| ирати; лице понајвише озбиљно показује; велика чисменка; разговор увек љубак, на сваку реч пази |
| кић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код ба |
| бу.{S} Кад онде — две куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн н |
| не допадају ми се ти људи.{S} Та њи’ова велика љубав и ласкање, док се нисам оженио, а сад чине |
| на ползу бити, то будите уверени да ја велика познанства имам и могу издејствовати, да првом п |
| та.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије земље.{S} Чељад м |
| ацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике |
| дневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шед |
| целој ствари.{S} Он рече: »Ил’ је нека велика потајна симпатија, ил’ је неисказана кокета.« Ра |
| у судова.{S} Често и слобода му је била велика; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-дв |
| куване шунке, два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једн |
| аш, Бранко!{S} Слушао сам како је једна велика енглеска дама била у Бечу.{S} Енглескиње су, као |
| о ми досад живели.{S} Но скоро ће једна велика промена настати.{S} Код куће код мог принципала |
| е стране.{S} Кола су откривена, прашина велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка кап |
| а те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна бакарни’ и други’ судова; све око тебе чис |
| Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госп |
| тигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авлија, ал’ кад — баш ј |
| г даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зов |
| учинио; сви једва дочекамо.{S} Башта је велика.{S} Ја се најпре са фрајла-Отилијом шетам: дао б |
| , у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да има три сесије |
| азговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док мало по мало не уђ |
| сакривен у пустињи?!{S} За фрајлицу је велика варош.{S} Кога има овде у околини?{S} Највећи су |
| p> <p>Код једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стра |
| ућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, један велик |
| што Бранко на брата изгледа, изроди се велика међу њима симпатија на брзо, и, изјавивши Бранку |
| мо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет |
| Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, премда се он усиљавао све то |
| ако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долазио стидио би се да у »Бело |
| и; дружи се са нижим класама, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; |
| опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике бркове пустио је сасвим на уста, тако исто и тре |
| могла.«</p> <p>»И поред малог талента, велике се интриге чинити могу, само кад човек савест по |
| .</p> <p>Знали су сви да сам богат и да велике алатуре тражим, па то ми је у нечем шкодило, ал’ |
| ш ми се допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство |
| оји су од сиромашне куће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали |
| рство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам какову препор |
| мало угнути’ прсију, ал’ то је које од велике науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у ноб |
| о, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p> |
| /p> <p>»Милостива, опростите, ја сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пу |
| ни портре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сач |
| нако проводили баханалије:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја |
| о ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; лице страдалничко исказују, о |
| е забављају.{S} Било их је сијасет: две велике собе као набијене.{S} Осим тога, у авлији и на п |
| пљења, све ћу вам исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све п |
| са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да ј |
| се и одемо.</p> <p>Дођемо до једне лепе велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S |
| малој вароши оженити; зато држао сам се велике.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бранко ј |
| мале киксере правити, који су последице велике имали.{S} Наједанпут постане извикана девојка, т |
| нису интриганти, пуни радости живота и велике надежде за будућност.{S} Посао му је лак, не изи |
| ра фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био ј |
| ла ни болесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста |
| будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није за нотароше, |
| и’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред Бранк |
| S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејала на |
| мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал и једно старо оклоцано к |
| нити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за нов |
| би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи |
| у, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј |
| брудер, ти си овде мајсторштук начинио, велики ероберунг, залудио си је.{S} А то није мала ства |
| говара ме да останем бар још осам дана; велики су, вели, за мене изгледи.{S} Но напала ме чежња |
| здајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различите сорте ђаци ме |
| S} Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен б |
| <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је |
| трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочек |
| јао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, |
| позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Свет |
| волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет |
| онде да лупа, ми му не дамо; дође пред велики бирцауз и једва нам после по сата отворе.{S} Ту |
| виленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустро |
| само се нешто Мишкић уздржава.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо. |
| М. Н.“</hi> </p> </quote> <p>»Но то је велики шпицпуб!«</p> <p>Пружи сад последње.</p> <quote> |
| а са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем селу чу |
| им назвати могао.«</p> <p>»Кажу да је и велики курмахер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је вра |
| како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад ј |
| диш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато |
| е.{S} Они ми каже: »Знате кад сте изели велики чанак резанаца и јошт поред тога две роспрадле, |
| шмахтенд, санфт.«</p> <p>»Него и ти си велики мајстор, Чико, како си ти то ове лепо удесио; па |
| брини се за новце.{S} Но Бранка ни тај велики ранг није задовољио.{S} Он све чита неке књижури |
| та.{S} Код басамака, близу кујне, један велики астал и клупе; онде седе две интересантне женске |
| фруштук преправљао, изнео је чика један велики пакет писама и један протикул, па премеће, па да |
| осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све |
| ил’ боље рећи трактер.{S} Ми смо један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати |
| »мајбаума« обешен је био о пенџер један велики цркнут мачак.{S} Још ми је Чика млоге друге тако |
| де с њом квартир тражити.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће |
| е лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S} Зове ме на ручак једанпут, двапут.{S} На јед |
| удом издржавао, ал’ у науци нисам могао велики успех правити.{S} Професори моји сами су увидели |
| нику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све је новце на то по |
| Дуга је морао имати, јер је трошак био велики, а управитељ није хтео плаћати.{S} Дође егзекуци |
| учинити, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важн |
| S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофиц |
| . претерано је дебела; трбу’ неисказано велики.{S} Е, сад да бирам!{S} Оне на бр. 1.{S}000 би м |
| ет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њ |
| устане и из друге собе донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе |
| ом речи, фрајла Ханика је код свију нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо |
| палу.{S} Сад знате да смо ми наједанпут велики људи постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви ш |
| Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики ферлегенхајт, поцрвени, очи јој се замуте, па ти |
| оварам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а неуредно плаћа своје чиновнике и служитеље.{S |
| у тим обожатељма познаје дикоје који су велики кујони.</p> <p>Узмем лист и перо, па ово пишем:< |
| ош се једнако смеје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало. |
| овек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бран |
| матере, па је опет себи стекао жену са великим имањем, и то чрез разне странпутице живота.</p> |
| и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком постао.{S} Ово што се тиче права и дужн |
| ’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Им |
| наследница са својим дедама, а имање је велико.{S} Свако дете добиће триест хиљада сребра.{S} Е |
| ости управитеља за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ |
| ици па је читао новине.{S} С обе стране велико блато.{S} Дође на сусрет други Енглез, па рад је |
| иф пође, онуда шетати.{S} То је за мене велико одличије.</p> <p>Напослетку, посетим и Ливију.{S |
| едва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због тога да фамилија остане. |
| а сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање пок |
| и-мили није све, ту треба — осим тога и велико пријатељство.{S} Ако је жена пријатељ, не може м |
| ме[ју], увек су незадовољни, све ново и велико траже, па су понајвише несретни.{S} Такови људи |
| имућан човек; Рудић је добио на лутрији велико терно; Зоричић је добио бољу штацију; а Здравков |
| обећала, прослови, ал’ ћути, премда ми велико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико г |
| м другу пробати.{S} Ја морам јошт једно велико и бурно море препливати, док у мирно пристаниште |
| у краја, једва се од ње откинула.{S} То велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је ве |
| и се, па се после реши.{S} Ми смо нешто велико смислили.{S} Нешто ће страшно изићи.{S} Ил’ ћемо |
| види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоцени |
| који је с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим з |
| ићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, нит’ прави |
| да иста зна зашто.{S} Све је то Десић у великог мери умео, па још све то са својим страховитим |
| ебљавала је свакојака средства.</p> <p>»Великог талента женска, слаткоречива, лако је и мушке и |
| авио.{S} Снивао сам да смо били у некој великој башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на |
| о сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће до кундшафтцамта.{S} Зна |
| пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од |
| дан дан па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо |
| и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонадеждан млад удовац.{S} За д |
| ке играмо.</p> <p>Знао сам како треба у великој, како у малој вароши живити, јер и то није све |
| и су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{S} Ми седнемо за астал до њи’.{S} З |
| родник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја у |
| и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој паради.«</p> <pb n="241" /> <p>»Код нас и на ма |
| увши, задржао је себи као спомен.{S} Са великом жалошћу се одавде удалимо.</p> <p>Ми хоћемо да |
| ло бавити, и тако једва сам се могао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако про |
| ца. <pb n="173" /> Природа је њено лице великом умиљатости украсила, рекао би да би таква умиља |
| па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли н |
| ку шалу проводио.{S} Седио сам у једном великом сокаку, у једној великој кући, баш кућа до куће |
| а, без да му великаши замере; у ма како великом друштву пристао је; данас је у најнижој кући на |
| носиле су шешире, и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портрет |
| и нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић.</p> <p>Тако |
| ао лубеница.{S} Ја морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отв |
| ео да се покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити а |
| .{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, |
| иновица све то уређује, а поред тога на велику фуруну пази, пече лебац, леп као колач, па сад о |
| ше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све нас, ал’ нај |
| p> <p>Месечина је била као дан.{S} Кроз велику авлију прођосмо, па под пенџер.{S} Банда засвира |
| ра, који су у туђу њиву марву утерали и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с |
| код Јове берберина, мога кума, дали ми велику порцију кафе, па сам опет све за магновење забор |
| о Бранка пребацивао; Ливија има на кући велику таблу да је славна бабица; а Паулина — та се још |
| ћу млого да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам м |
| , хоћу нос да разбијем, и мислим да сам велику услугу учинио; а она није жедна, тек из шале је |
| ’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ |
| знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхлујем |
| ајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција велика, будите уверени |
| анат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који износи половину вр |
| само девојку.{S} Даћу јој у моринг моју велику кућу.{S} Јесте ли задовољни? — Ја сам човек од р |
| етковић сталан, зјело богат, даје једну велику кућу у моринг, живиће код њега како јој се хоће. |
| као у какве сватове.</p> <p>Кроз једну велику авлију уђемо у једно старо, али лепо зданије.{S} |
| о, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p |
| асти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог провианта сијасет. </p> |
| та су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, башту, гр |
| лирао башту у Е. код суца, онда сам још велику браду носио; била је седа.{S} Комоције ради, не |
| а’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посла; морам да се приправља |
| ве и мене, ал’ не могу му учинити, јер, велим, имам пред очима пређе опредељен циљ.</p> <pb n=" |
| , час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, »да је био велики абентајрер?«</p> <p>»Јест, све |
| и људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим, »то рекао о њима!{S} Молим те приповедај даље.«< |
| !{S} Како је невино страдала!{S} Невино велим, јер поред свег тога што ми се обећала да ће се с |
| све је она то испрешивала.{S} Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше |
| .{S} Но није дуго ова срећа трајала.{S} Велимир почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја |
| са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{S} Татомир ћ |
| ; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини. |
| а Татомиром.{S} Он ме зове к њима, па и Велимир нема сад ништа против мене, јер онда зато је би |
| Реза није ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој шк |
| ка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли |
| ном оде инкогнито на бал.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Рези |
| ја седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће би |
| били су здрави, млоги су од њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунг |
| } Домаћин ми претстави Чику.{S} Чика се величанствено клања.{S} Ја му руку пружим и кажем: »Дра |
| обиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш, јер те то не интересира, ал’ интересира Бранка и |
| или га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p |
| главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су споменик окружавали, узео је парче по п |
| број нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твоја до с |
| ... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава такви су мушки... па зар да си и ти |
| нас је ујазвила, нека почива код богиње Венере.{S} М. Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде г |
| да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном.{S} Ту почнемо ју |
| не дођем, пашће у дешперат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све об |
| ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венути</hi> </p> <p> <hi>у срца бољи</hi> </p> <p> <hi> |
| еза у роза хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ |
| адите сутра дишпензације, прекосутра се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — б |
| би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају ручак.{S} Сватови се донде забављ |
| се реше.{S} Ја нисам противу стала.{S} Венчамо се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S |
| реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам њену кћер, -а не њену с |
| е у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда и |
| с Бранком били.{S} Извињавају се да од венчања нису још у реду, млого је било сватова и доста |
| аш њи’ хтео да питам.{S} Кажем им да од венчања нисам с њима био; то исто и они за себе кажу.{S |
| , како су му девојку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, н |
| т био.{S} Кад се оженио, први дан после венчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао ј |
| довољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као д |
| ака девојка се мало заплаче, кад иде на венчање, ал’ код Ханике је сувише било.{S} Особито кад |
| мене да ја назначим термин кад да буде венчање?«</p> <p>»Ослањам.«</p> <p>»Ја желим од данас ч |
| ближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да |
| ете.{S} Све је свршено.{S} Друге недеље венчање, јербо старац неће да чека.</p> <p>Петковић оде |
| »Све сам свршио.{S} Данас четири недеље венчаћу се.«</p> <p>»Па зашто тако брзо?« </p> <p>»У та |
| .{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти дам за |
| сто јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу |
| један прстен, на коме је изрезано: <hi>вера</hi>, <hi>љубав</hi> и <hi>надежда</hi>.{S} Мило ј |
| Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не могу натраг повући.</p> |
| ку, па клекнем, па јој се заклињем бити веран и послушан.«</p> <p>После ове жалосне комедије од |
| к деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не поз |
| куд ти мислиш сад да идемо?«</p> <p>»У »Вербскоманду« овде.«</p> <p>»Ја нипошто, то су баке, ја |
| одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русвај |
| морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећ |
| чу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас су око бацили.{S} Одма’ су помислили |
| лити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца |
| , па онда код шнајдера и шустера све на вересију колико хоћемо.{S} Тако исто и Бранко учини.{S} |
| Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се једанпут поред једне ку |
| у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уф |
| изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Резина слушкиња; дотрчи, па јави како се то догод |
| , да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја |
| е какву би он жену хтео добити: која је верна, радена; која би зло као и добро са својим мужем |
| биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако |
| далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама |
| ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком фор |
| илостива се целој ствари насмејала, ал’ веровала је да је тако као што кажем, јер је и Бабика с |
| т је дошло то њој до ушију, па и она је веровала, но није ми се хтела показивати.{S} Родови њен |
| Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p |
| ш ништ’ за мене да знаш.{S} Ја му нисам веровала, ал’ он ми каже да ти ниси мени та писма писао |
| више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили су да је њи’ов лепши, јер је шарен |
| ком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се јошт њеног писма на Бр |
| девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан.</p> <p>Ве |
| а због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} Опоменућете се још |
| троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на |
| ам их могао Бранку саопштити, јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Г |
| јер не би веровао, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродни |
| {S} Жао ми је Бранка.{S} Ал’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, ј |
| о је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац измамити; ак |
| има, као ја, поступати; но он је сваком веровао, па је и морао увек страдати.{S} Он сам по себи |
| је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого веровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Го |
| просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама тешко, па тек издалека наговешћу |
| срца, па како не би’ таком простодушију веровао?«</p> <p>»Е, баш то је зло!{S} Била је млада, п |
| /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш |
| Ако би ма шта на њу потварали, немојте веровати, јер је то само злоба и завист.«</p> <p>»Ја Ва |
| ка су му богзна како скупе хаљине, неће веровати да су скупље од моји’.{S} Он кад навуче дијама |
| у.{S} Толико Вам могу рећи, и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врл |
| ији показују, и онда сасвим не треба им веровати, а особито једном тако галантном господину, ко |
| е да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је |
| а ражњу у митологију спадати; неће нико веровати да се прасе на ражњу испећи може.{S} Па ту су |
| роз два огледала показују, онда не могу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фин |
| е у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа.{S} Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ |
| а нема шале.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ни |
| а је мрзело што се у рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још к |
| се сад Чика свакојако извињава, ал’ не верује му се.{S} Милеуснићка и Отилија смејале су се на |
| } Бранко сваком даје.{S} Кажем му да не верује сваком; свет је лукав.{S} Она није му ништ’ забр |
| говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по ма |
| уче дијамантски прстен, и онда му се не верује да је прави дијамант.«</p> <p>»Та то и јесте мал |
| ја сам код ње у добром кредиту, све ми верује.«</p> <p>»То ми је баш мило.{S} Чули сте ко сам |
| да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још не познаје фигле женске.</p> <p>Састанем |
| Бранко опет страда због тога што сваком верује.{S} Он је веровао Петковићу, веровао Лаури.{S} О |
| , не би’ се чудио, јер девојка све лако верује, ал’ код овако практичне, као што је Јелка, није |
| Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, па је само на то ишла д |
| забуни; најпре не верује, па после опет верује.</p> <p>»Ханика мало по мало постаде слободнија, |
| ар да си и ти такав, не, не, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожи |
| <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врат |
| кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла-Ханику држим <pb n |
| да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем.«</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш |
| «</p> <pb n="189" /> <p>»Па шта, зар не верујеш?«</p> <p>»Та верујем, ал’ не због твоји’ пачији |
| већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p>»Не брини се за мене.«</p> <p>Сад да д |
| ја се само у оваком кругу добро осећам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним |
| <p>»Та ваљда ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чик |
| у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} Шпицер је свог шефа улизица, а његов шеф је |
| којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кукавице.{S} Бранко је човек на свом |
| ироту девојку и тако оправили.«</p> <p>»Верујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео |
| е да сам ја тај што правим банке, и сви верују.{S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори |
| а је и наилази па такове људе, који јој верују и сажаљевају је, па опет живи, ал’ живим, фала б |
| имо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и разборита, на свако питање бистро одговарају.{ |
| има редак је филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живо |
| пођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> |
| на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су држали; ак |
| чне невине шале проводити.{S} Ханика је веселе нарави, па прима сваку шалу.{S} Башић се мало за |
| {S} Вашар је био, паори се поред музике веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно пот |
| тиче; контрастно је изгледао према оне веселе двојице.{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ в |
| звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Милан На |
| зато манимо се ти’ разговора, па буд’мо весели, по нашем старом обичају.«</p> <p>»Хајд’, живио! |
| ранку, а баш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} |
| ао.{S} И ми се упишемо.{S} Настану опет весели дани.{S} Дан на дан једи, пи.{S} Тако све две не |
| га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па оданде сви скупа у мој квартир.{S} Ту опе |
| Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се, па чекају руч |
| по дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим може, па онда почне нев |
| Бранко нешто да је теши; она опет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га |
| веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село |
| а страну отићи; одма’ сам мало ведрији, веселији!«</p> <p>»Познаје се на теби.{S} Како си страш |
| је писар пошао да на конту пије.{S} Сад веселијим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску |
| кад су се скупили, избегавали су своју веселију братију, тражили су да проведу заједно у какво |
| ајд’, живио!«</p> <p>Тако смо се подуже веселили и шалили.{S} Он ме једнако секира са Бабиком и |
| села.{S} Свуд нас лепо примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце п |
| ја са мојим Чиком постанем; »пер ту« и веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најин |
| о већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Бранко н |
| акве разлике правио.{S} Почну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од |
| други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешко од њи’ растајеш.{S} Леп је то ж |
| едан дан био сам канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, |
| осла неко циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједар |
| е, наздравља се, Цигани свирају, све је весело.{S} Но девојке једва чекају да се устане, па да |
| ; народ у авлији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је в |
| S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је све шта ће се с њим стати |
| да.</p> <p>Дође ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио д |
| Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опет уђем.</p> <p>»Моли |
| не разболем.{S} Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} |
| учак.{S} Ручак мали, ал’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек за |
| елики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим руку, милостива!{S} Само |
| л’ хајд на коњску стражу, па после опет весело.</p> <p>Ми смо имали једну мало постарију кувари |
| добро и јако.{S} Било је ту сад лепог, веселог разговора; тако смо били комотни, као код своје |
| не, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог изгледа; не можеш ни по хаљинама, ни п |
| па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остали могли смо се са |
| л’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весеља и оваког русваја.{S} Пун бирцауз паора, момака, |
| ал’ је учтива прама њега.</p> <p>После весеља други дан исти младић све около Лауриног пенџера |
| ође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема ни краја ни конц |
| намо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опаз |
| томство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости.</p> < |
| нику.{S} Тако је и било.</p> <p>Држи се весеље.{S} Ја први Светозаров сват.{S} Он је срећан чов |
| добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} Светозар, па Рудић, па Зоричић — тако се зва |
| оравио сам споменути да је ово мађарско весеље било.{S} Једе се, пије се, наздравља се, Цигани |
| ором састану, ту нема ни краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење |
| ликом не.«</p> <p>»Ја мислим још у твом весељу да играм.{S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си |
| ал’, знате, за нас женске нема у таком весељу изгледа.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госп |
| .{S} Тужила се, после тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени |
| е био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражио је друштво, а оно њега.{S} Кад се хоће др |
| Кад у једном узаном сокачићу чујем неки весео жагор.{S} Кад у сокачић, а оно њи’ четворица неку |
| е неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чуди |
| та личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ спо |
| л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бран |
| са Бранком.{S} Бранко се чудио како да Весић не иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гри |
| во презиме замењивати напред поменутим ”Весић“.</note> <note xml:id="SRP18630_N3">Из даљег прич |
| а Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} Ба |
| о се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{ |
| била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад се он сваки час заљуби у какву д |
| врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веровао, па је с тим одговором био задовољан |
| а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан човек.</p> <p |
| , док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто |
| У школи зову ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зн |
| ткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне с |
| никог не уважавају, који није на крили ветрени среће ношен.{S} Изгледа су дивљег, очију курјач |
| крена, није <pb n="132" /> још отровним ветром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме |
| од ње соаре бити.{S} Петар је, сирома’, већ давно умро. — Ето друге жалости Бранку.</p> <p>Једа |
| то чује иншпектор, а он се не сакрива, већ баш дође у персоналарест, јер, вели, то је управите |
| Па тек јурат!«</p> <p>»Није, милостива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> |
| , од Бранка нисам имао другог упутства, већ само ствар испитати; друго, ја нисам баш нагао у та |
| оже се интабулирати на кућу, ал’ не да, већ исмејава потребитог сиромака.{S} Овај не може да до |
| .{S} Но ја сам се нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале р |
| <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; морам с кунстом да се дотеруј |
| Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена |
| што ћу Вам сад приповедати није фабула, већ права истина.{S} Бранко ми је на срцу, па сам си да |
| е фали.{S} Бранко неће за ништа да зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Ма |
| о и помислити.{S} Ал’ није до оклевања, већ попа зову.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гри |
| ем.</p> <p>Сутрадан, пре првог звонења, већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{ |
| ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били.{S} Од свакидашњег прихода половину м |
| ог твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, наравно, |
| ам да је болесна.«</p> <p>»Она, сирота, већ шест недеља како болује.{S} Прошасте светковине про |
| опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње још није |
| S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада луксус?«</p> < |
| ме није дочекала и удала се за другог, већ је из мог срца избачена, па сад ми је свеједно, као |
| о да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је она прави »мукенфенгер.«</p> <p>Тако ме исто |
| до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни д |
| , по свој прилици, није купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу тр |
| и не само да_ му слабости не пребацује, већ исте пред светом као бајаги покрива, само да од њег |
| на сат-два из друштва; док ме се сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме че |
| етикеције.{S} Ту се сад ништ’ не ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мн |
| е с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, |
| бницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за буд |
| а ће и отсада што бити!?{S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би са |
| окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи са столи |
| та, па је копкало, није могла издржати, већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Д |
| а га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њ |
| ом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако и |
| опет је нећу зато <pb n="166" /> узети, већ само правим абентаер.{S} Како би’ могао сваку лепу |
| аговољно уступио, јер морам исповедити, већ сам изгубио био концепт.</p> <p>Сад некуд одемо на |
| и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит |
| коло двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита ј |
| јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег расположења мени, заклетом писа |
| више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас в |
| давде још кудгод?{S} Ја морам ићи кући, већ сам два дана ту, но још се могу сат-два бавити.«</p |
| д наопако да седим у селу ил’ варошици, већ би био »чика«, а то још нисам рад.{S} У селу си мат |
| ека на раке.</p> <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпођ |
| пођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и ди се мушки карта |
| да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато смо и дошли к теби, што те ја као искреног |
| све.{S} Астал тај није био прави астал, већ избрано је било узвишено место, па су унаоколо мало |
| за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут неко клопка |
| шао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности ме задржава одма’ у пуној кући |
| ругог; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Миш |
| доста то да Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, |
| стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, весел |
| поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора дуг платити.{S} Кад се иншпектор |
| ком посла, јер је Чика отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не мог |
| за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две.{S} Ја сам мустровао моје црв |
| таера.</p> <p>Бранку нисам се ни јавио, већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{ |
| S} Идући у цркву, ако се мало задоцнио, већ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завук |
| неожењен, и млого којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени. |
| је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини |
| о је изгубио, јер ме није интересовало, већ Чики шушнем да идемо даље.{S} Он примети не би л’ ј |
| ла је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опазимо две лепе даме, а м |
| опет одмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш |
| .{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је зло.{S} Ако се он не устужи, ништа му споменути |
| у баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Доб |
| а готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та н |
| смо да неће остати; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, |
| ктор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек зину сви непријатељи |
| уде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у го |
| р, одавде нећеду сад пустити.{S} Чујеш, већ кољу?«</p> <p>»Чујем.{S} Па шта ћемо онда?«</p> <p> |
| а с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево ид |
| о ми је после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па |
| Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и |
| сам чекао да крај буде тој приповетки; већ сам трипут хтео заспати!« — рече Чика.</p> <p>»А за |
| исам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа |
| и’ се с њом шетао, тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом |
| јић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, |
| о.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ је била лепа.{S} Она донде |
| есило, ил’ ће се десити. <pb n="165" /> Већ је и јутро ту, па сам се мало по мало из мамура раз |
| ајзе,« рече Чика.</p> <p>»Баш добро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Х |
| че Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седите!{S} Па како сте п |
| рену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Кад и кад мислио сам |
| бично изгледали маторији од остали’.{S} Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.< |
| ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дођ |
| лење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бран |
| чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпут, кад сам пред њом <pb n="96" / |
| уредна; допала му се цела фамилија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомен |
| .{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцат |
| тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} Па каква јела!{S} Све |
| p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Бо |
| слуша.{S} Но и овде не даду му мира.{S} Већ се није могло издржати. </p> <p>Једно после подне ј |
| онудити?{S} И Фаника је била богата.{S} Већ канда су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам |
| ђа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам сигуран био о мојој победи, само да ствар започ |
| милостиву.{S} Бранко поред мене иде.{S} Већ смо наблизу били, но на срећу, није нас опазила; гл |
| :</p> <p>»Да ти кажем управо шта је.{S} Већ овде по сата чекамо.{S} Капија се може отворити, ал |
| с и млоге <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут |
| за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шт |
| нуте, једно му дугме на капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко н |
| ница, баш добро кад сте одма’ дошли.{S} Већ се јављају, и овде и на бр. 1.{S}000.{S} Овде је пр |
| {S} И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар м |
| т; каже да се немам откуд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па мор |
| морао је дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једн |
| се у једанаест сати могоше кренути.{S} Већ је пола дванаест било кад су у О. стигли.{S} Ту их |
| је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима опростили; Бранко јошт последњи пут |
| Но сад сам постао тек прави мученик.{S} Већ ујутру рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га ми |
| ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два д |
| ој брате мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па |
| не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако био задужио, па мислио сам: шта ће бити |
| S} Ту се сад за мене нов свет родио.{S} Већ сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започел |
| тако као што је свет о мени мислио.{S} Већ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна |
| S} Још се доникле руком поздрављамо.{S} Већ смо изван села.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| !{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу и четврти крст глав |
| да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна започети; ако јед |
| не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да м |
| ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће скоро крв пуштати.{S} Ј |
| , ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио да је мајстерштук |
| амо, него у онај прави.{S} Морао сам и’ већ терати, ал’ ништ’ не помаже, не могу да и’ се курта |
| И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео |
| нко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ рескирао, и тако што хтео, а ја би’ сасвим другу ре |
| да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Руни |
| целарију, па пита Бранка љутито: »Је л’ већ преписана реплика, која се мора овог часа експедира |
| ем на променаду.{S} Била је музика, ал’ већ је сунце заодило, већ се почеше разилазити.{S} Опаз |
| n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад |
| е.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, ал’ већ ми је за леђи Мишкић.{S} Њега је мрзило у оном друш |
| штво частити може.</p> <p>Кад тамо, ал’ већ онде сијасет света.{S} Из целе околине се договорил |
| ође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад оп |
| авлију и прешапћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S |
| да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било, јер кочијаш је ошинуо коње, па се |
| зано.{S} Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="25 |
| ке веселе.{S} Није прошло два минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке |
| вима тим стварма невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин ж |
| а пут.</p> <p>Нисам био још код куће, а већ се муштерије јављају, које ишту у зајам новаца.{S} |
| лате дугове?{S} Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ |
| нко дошао.</p> <p>Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо |
| , а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зло у |
| Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало.</ |
| ић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић?«< |
| му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да |
| } Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра |
| бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он к |
| Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутал |
| ко никуд без мене не иде.{S} Он држи да већ не може у О. ићи, без да је запроси.{S} То је резон |
| ти и на ново упутити.{S} Он одговори да већ овде жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је |
| канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две годи |
| продавали ил’ залагали.{S} Знали су да већ имам коју крајцару, па одма’ к мени.{S} Један ми до |
| бав бити?«</p> <p>»Зар из тога судиш да већ нисам за потпуну љубав?{S} Вараш се.{S} Ида, Марија |
| се, свира се, пева се до јутра, па онда већ се спремају кући.</p> <p>Доведосмо Ханику у В. Сад |
| вадесет и седам.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ја већ тридесет и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви |
| е, а ти би се за њу цео жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ м |
| , ал’ тешко иде, јер које што сам се ја већ на те абентаере научио, које пак што сам све нове и |
| вити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Ма |
| к у неизвестности живити?{S} Морам и ја већ што куражно учинити, па ма ме шта коштало.{S} Проси |
| рсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који је моју с |
| а пропаднем у љубав.</p> <p>Тако сам ја већ овде у пријатељству пливао.{S} Ако треба облигација |
| ите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га |
| мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чи |
| ем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још |
| анем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручила.{S} Нисам им |
| у га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубљена; сад се, опет, Бранко у Марију заљу |
| и чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако зарадовала, кад |
| рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а он |
| му допустили.</p> <p>Кад ујутру, а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић |
| што раде.{S} Ти се све туже да од посла већ ће се срушити.{S} Ови су јаког изгледа, туже се да |
| ије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па п |
| аку судбу с њим! делити.</p> <p>Паулина већ нема стрплења.{S} Она ово пише Бранку:</p> <quote> |
| луга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без |
| ворим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се доста.«</p> |
| јно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} |
| > <p>Разговарамо тако.{S} Коњи брзи, па већ смо у К. Станемо, уђемо унутра.{S} Лепо нас приме.< |
| у се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} Сад наопако да седим у с |
| десет и пет, од тридесет најбољи.{S} Па већ нисам ни момак, но удовац, и то ми десет година с л |
| рад ни имати; већ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што |
| } Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ |
| већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће |
| имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно з |
| га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као н |
| о пророковала му да ће, напослетку, кад већ једва душа у њему остане, све своје надежде испуњен |
| о над њим лебди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју ка |
| плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није |
| ће?«.</p> <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати с |
| дан особити план.{S} Мислео сам си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{ |
| разговарај се, па нас одвећ заволе; сад већ морамо с њиме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, |
| вари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и почнем око Фанике.{S} И |
| Бранко, па му се допадне.«</p> <p>»Сад већ знам шта се после стало од почетка до краја«, упадн |
| S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи отварају!{S} Ко би то и |
| стало, откинути не може.{S} Он је досад већ тако заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га с |
| у гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S} Он је весело с нама ишао, премда је |
| пође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писаровић.{S} Он се нами чуди, ми њему, а зачудила |
| с њом разговор; девојка при’вати, дође већ и до шале; поред све боље, поче се на шаљиве речи и |
| ; ал’ сад, фала богу, већ је боље, може већ на ноге устати и полако корачати, само што је још в |
| који пре признати није хтео.{S} Ал’ је већ све доцне било, јер је донде иншпектору егзекуција |
| ирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прошло дванаест.«</p> <p>»Ништа зато, није доцне.«< |
| већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви |
| пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Мариј |
| а се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита младо |
| е.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је |
| ј се муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учи |
| <p>Сутрадан дође Десић и јави нам да је већ у новине метнуо и сутра ће изићи.{S} Добро.{S} Но ј |
| јој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употре |
| евне тајне покрила и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="1 |
| енирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ сасвим оздравила.{S} Бранку се она једнако допада.{ |
| идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу л’ одговор добит |
| и мало нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору чес |
| љади.{S} Ханика и’ лепо дочека; била је већ оздравила, па је веселија.{S} Она их служи с чим мо |
| или.</p> <p>Моја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут |
| о је сваки дан Лаури одлазио.{S} Она је већ била увелико за удају; већ је прешла двадесет, ал’ |
| му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет |
| о овде?«</p> <p>»Нема пет месеци, па је већ све куће задобила.«</p> <p>»Знам је као девојку; ле |
| ауре.«</p> <p>»Није нужно; њена душа је већ код мене.«</p> <p>»Ала свашта лако верујеш!«</p> <p |
| сете, већ сам се испавао.{S} Но, кад је већ сувише, кад ме често силују, а ја десет дана терам |
| дио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потп |
| } Ако нећеш, не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па |
| му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> |
| P18630_C1.2"> <head>II</head> <p>Сад је већ за мене и моје другове нов свет настао.{S} Седма шк |
| артија повукла се натраг.</p> <p>Сад је већ све било свршено за одлазак.{S} Већ смо се са свима |
| од и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у реду.{S} Бранко јој целу своју судбу препове |
| ло.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обучем се што игда боље могу, па хајд |
| .{S} Баш искрено да Вам кажем, он ме је већ просио, па дала сам му кошар, ал’ опет неће да ме с |
| г одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бранка задр |
| алагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не долази да плат |
| аћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме да сед |
| а идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија н |
| , док сам ја до њи’ дошао!{S} Сад ми је већ лакше и до сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам в |
| бодно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у б |
| ерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често је к мени дол |
| «</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p |
| свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опрос |
| опет продужити.«</p> <p>»Богме мени је већ фад толико о томе слушати!{S} И ја сам чуо свакојак |
| авља, док писмо напишем.{S} Чика нам је већ перо и папир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вр |
| уги — тај неће да искаже.{S} У првом је већ несрећан.</p> <p>Бранкова судба је већ млогима позн |
| ошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и стао је у службу.</p> < |
| уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад наш.{S} Није научен био на ту буну.{S} Оданде |
| ћемо?«</p> <p>»То је Чикин посао, он је већ напред измислио куда ћемо; само толико ти могу каза |
| бр. 1.{S}200, ни бр. 1.{S}000.{S} Он је већ сувише познат био, па није имао надежде да ће што п |
| м фруштук, па се с њим шалимо.{S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова |
| Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој предавши се, дао се на чит |
| гао би бити професор.«</p> <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би |
| а па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 славан ђенерал био!«</p> <p>»Та иди, молим те |
| ранко сваки дан је ишао тамо.{S} Био је већ онде као код куће.{S} Она је била зјело богата.{S} |
| и.{S} Рудић са својом супругом — био је већ ожењен — дочека нас са највећом учтивошћу и страхоп |
| едан педаљ коракнуо не би.{S} Колико је већ пути мене свет о земљу ударао, па се опет са земље |
| о је овде као код своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био |
| .{S} Од стра’ пробудим се.{S} Бранко је већ будан био, баш ме хтео да буди.</p> <p>Обучемо се, |
| а Бранка начини беамтером.{S} Бранко је већ свршио осам школа, па је могао одма’ <pb n="36" /> |
| stone unit="subSection" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан ч |
| опет добри пријатељи.</p> <p>Бранко је већ у вароши, но нећу к њему да идем; чекам да он к мен |
| какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару |
| бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се окладио да је писар поша |
| сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу. |
| трећем, па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свим |
| ише.«</p> <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p |
| о је удовица, па има петоро деце, то је већ довољан узрок да јој се једно дете за школовање узм |
| млоге са фарбањем лица.{S} Знаш, то је већ шкандал.{S} Хоће природу да надвисе.{S} Познавао са |
| постаде моје милостиве кузен.{S} То је већ један корак ближе.{S} Тако сам ја у надежди живио, |
| .«</p> <p>»Ал’ и богату.«</p> <p>»То је већ теже.{S} Овде се свуд на велики луксус дало: уче кл |
| ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S} Ал’ какву ја нарав имам, то једно је држ |
| ал’ му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, |
| је:{S} Бранко од велике радости, јер је већ интим постао са Хаником, ја пак из обичаја.</p> <p> |
| ремена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од свог ујака добио шта да чини.{S} И тако, |
| м говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен.{S} Свака класа има свој благородан за |
| јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић је већ одавна на Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Г |
| згледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, косу, намеш |
| у добро за руком пошао.</p> <p>Десић је већ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја ба |
| и у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро нафарбала.{S} Има о |
| разболео се, но поручио ми је да му је већ боље; но при свем том идем ја сутра к њему да видим |
| ко?« Он каже: »Јесте.«</p> <p>Сад му је већ дост’.{S} Одма’ изиђе напоље, а ја за њим.</p> <p>» |
| p>И Чика повиче: »Хајдмо!« — дуго му је већ било на једном месту.</p> <p>Дигнемо се и одемо.</p |
| Ханика му насамо приповеда колико су је већ просили, па како је и сад просе.{S} Смисао, ма нехо |
| p> <p>Опет зову Бранка у собу.{S} Ту је већ цео вашар.{S} Кмет и перцептор не могу да се распоз |
| ти.{S} Одведу те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе вид |
| врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> <p>»Та немој да си луд, Петре, ти си мо |
| у и Марију.</p> <p>Сутрадан Бранко није већ с Паулином.{S} Уговоре се да се растану.</p> <p>Бра |
| ико знам, нећу да кажем старе, ал’ које већ велику децу имају.{S} Милостива, нећу да Вам шмајхл |
| о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p> <p>»Теби је фад, велиш |
| ко се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи |
| о како ћеду план извршити.</p> <p>После већ опет на пут да се дамо.{S} Пре нег’ што ће нам се р |
| pb n="190" /> <p>Дођемо кући, а Чика ме већ чека.{S} Он није хтео са мном Бранку да иде, а не б |
| а она не прима за зло.{S} Познавала ме већ из театра.{S} Мало јошт постојим, а она ме понуди с |
| Није хтео к мени да дође, каже да ће ме већ посетити.{S} А ја управо у моју кућу,</p> <p>Сутрад |
| ути су Бранка поздравили.</p> <p>Ето ме већ у В. Бранко ме пита како је тамо.{S} Како је било, |
| идбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу кафе попит |
| ам да ме млоги и оговарају, и пре су ме већ оговарали, ал’ мене то ништ’ не тушира.{S} Само да |
| ан у Кајзербад и театер.{S} Млоги су ме већ по самој фигури познавали.</p> <p>Међу женскима био |
| {S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити да је Бранко разгласио да с |
| па једну фрајлу; јер је и он сам у томе већ једанпут буктирао, а и поплашио ме је криминалан па |
| дугачким капутима.</p> <p>С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом.{S} Мој |
| и од »многаја љета«.</p> <p>»Ето и мене већ код вас; нисам још имала срећу с Вами разговарати с |
| када сам у кућу први пут ушао.{S} Лауре већ код куће није било.{S} Дали је пре две године у вос |
| у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој укоренил |
| еди; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим |
| ега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</ |
| »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне. |
| нићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка |
| <p>Распитује за Хермину.{S} Хермина се већ удала, и то за оног истог који је код железнице са |
| као кућевног пријатеља сматрали, па се већ без женирања с њима разговарао.{S} Ханика је већ са |
| ади?{S} То ће толико рећи, као: »Шта се већ кући не торњаш?« Јесам ли те увредио, Бранко?«</p> |
| гат, па добар као прави отац.{S} Сад се већ Бранко реши; знао је да је оде штаб са својом дивиз |
| и сам мало смешити морао.</p> <p>Сад се већ мало и раскомотимо, посвлачимо капуте.{S} Дође и му |
| у задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу.{S} Сад је треб |
| } Јесте ли ме разумели?«</p> <p>Даље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто |
| S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> |
| о има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на д |
| тати, није л’ Вам необично, јесте ли се већ научили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да са |
| држац...«</p> <p>»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> < |
| да иде.</p> <p>Тако једаред, кад ми се већ досадило, почнем је одбијати, — она са мном у кошта |
| го на дамшифу упознати се.{S} Кад ми се већ са мушкима досадило, онда тражим си какву даму.{S} |
| ало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаником, од које нисам мо |
| а свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не допада.{S} Ал’ ваљда има у околини богатији’?«</ |
| идемо инкогнито у К. Кажем му да сам се већ и онако обрекао.{S} Дан је, нема шест сати, можемо |
| не једанпут осветио.{S} Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која ј |
| <p>»Имао сам у околини посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам и |
| ој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од ти |
| но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> |
| преправио.{S} Од Резике опростио сам се већ синоћ крадом, а са Бабиком ујутру, па онда на кола. |
| вати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, |
| ет мало веселија, па са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је |
| ати.{S} После на бр. 1.{S}000 јавило се већ сијасет, и са матерама, и без матера.{S} Има красни |
| к, Бранко му да.</p> <p>Онај дан смо се већ задоцнили.{S} Сутрадан сви нас до железнице допрате |
| таер.{S} За удадбу прво зато не, што се већ теби допада, а на тебе нећу да ударам; друго, слаб |
| ко дуго се још разговарасмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певањ |
| већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научила са паорским момцима у колу играти.{S} |
| нићку није било нужно опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић оби |
| о би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и поверење задоби |
| их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се пој |
| ноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу со |
| сам онда плундре почео носити.{S} Ту се већ започела познанства са млогим децама.{S} Ту ми прох |
| ко добро чува; млада је.«</p> <p>»Ту се већ, милостива, не могу сложити с Вами.{S} Зашто Бранко |
| а каже да није противна.{S} У суботу се већ све преправи, кад ал’ у недељу Хермина, без да је к |
| ка већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ креће.{S} Још се с дамшифа поздрављамо.{S} С брега |
| О, слатки мој Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од р |
| јке.{S} Кад си се опрашио, а домаћин те већ у другој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином |
| ива, већ сам фишкал.«</p> <p>»Па радите већ као фишкал?«</p> <p>»О те како!{S} Клиента сијасет! |
| ; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње |
| лостива кузина јако се разболе.{S} Хоће већ да умре.{S} Доктори држе конзилијум.{S} Ја дању ноћ |
| дић као да је прекјуче било, а сад хоће већ и девојке на удају да ме у руку љубе!{S} Лепи изгле |
| } На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седам сати чека свога кума и сватове да |
| е док ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, |
| верне и неће те у невољи оставити.{S} И већ кад је тако, желећи и ја већ једанпут миран живот, |
| /p> <p>Формундер је заспао код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на |
| млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ |
| и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женирао.{S} |
| Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни требало, ал’ дође слуга кући, те му се заповеди |
| а седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се сваки час |
| рећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, нема н |
| и за перцептора, премда су се ови обоји већ добро угрејали.{S} Бранко за’фали кмету и хоће да и |
| каже ’хоће да ју за старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на т |
| оказати ђак и калфа, ал’ не човек, који већ у свету ролу игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p |
| шли од места до места, док нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p |
| јуриста.</p> <pb n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као мор |
| пред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су |
| једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције натрашки ићи, ал’ ја зато нећу да к |
| елико пријатељство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја не |
| већ сам код дамшифа.{S} Багажију су ми већ пре однели.{S} Ту се опет наново опраштам, па уђем |
| ам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио, и млого пута се насмејал |
| атарошом у селу постати, јер је садашњи већ стар и болешљив.{S} Бранку је све то мило било, ал’ |
| есић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правити, па |
| д хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтер |
| к, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав ј |
| не читаш.«</p> <p>»Е, мој Бранко, ти си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек сп |
| {S} Ал’ тебе је тешко уловити.{S} Ти си већ препреден лисац, него тако тек тумараш, па свет ква |
| , да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен колико пута, ето у Иду, Марију, Лауру, |
| прође нам дан, а дође ноћ.{S} Ја сам си већ напред кабину наручио, па ми је било лако.{S} Но ме |
| ја тебе овде да нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} |
| иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш?{S} Шта не долазиш кући?{S} Шта ћ |
| Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати, какво си зва |
| ема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глав |
| <p>Кад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фр |
| ко смо се мучити морали.{S} Нестало нам већ и провијанта и мундира.{S} Нити је Бранко нити Здра |
| крије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, знам д |
| <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје |
| тива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интересатор.{S} Оно је друго било, па |
| ја нисам ни за Вас ни за Бранка; ја сам већ — стара,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређат |
| Бранковој срећи, па и ја сам.{S} Ја сам већ од почетка истој дами већ велике комплименте правио |
| био сам међу самим солдатима, и ја сам већ солдат, па одвале ми двадесет и пет.{S} Од стра’ пр |
| «</p> <p>»Имаш право, Чико.{S} И ја сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него |
| Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p> <p>»Чули сте сиг |
| ишпензације су у џепу, а прекосутра сам већ најсрећнији супруг.</p> <p>Но да вам кажем шта је с |
| се од овог ига ослободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим |
| науке, које од нобл живота.{S} Кад сам већ у нобл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати. |
| сто доћи.</p> <pb n="16" /> <p>Кад сам већ пет форинти имао, мислим се шта ћу сад с њима.{S} Д |
| играти, тако сам ситно умео.{S} Сад сам већ тежи.«</p> <p>»Доста си лак и сад.{S} Ал’ кажи ми: |
| ео и, што ’но кажу, закрпио.{S} Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна!{S} Колик |
| треба сам да измислим.{S} Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново ш |
| сам испитивао, истраживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</ |
| ој кући живили.</p> <p>У школи имао сам већ много искрени’ другова.{S} Особито Бранко Орлић, Св |
| не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане |
| о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њем |
| а јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет |
| а.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам гов |
| , пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>После два месеца, а ето |
| о сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш ли се и ти женити?«</p |
| мило што сам тако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видит |
| о једно ме почело мучити.{S} Колико сам већ труда положио да се код милостиве умилим, па све је |
| интересант.</p> <p>Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешт |
| теља.{S} Бог је теби среће дао, чуо сам већ, ал’ дао је и мени, па сам у стању мог доброг друга |
| огу да се распознаду.{S} Здравковић сам већ језиком заплеће.{S} Сад опет пи па пи, док и сама с |
| S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} |
| } Ово је у реду било, јер с Писаровићем већ одавна нисам био.</p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Ч |
| ер потпомоћи.</p> <p>Чика се са Десићем већ одавна познавао; ту није било нужно препоручивати г |
| с тобом, брате, »пер ту« постао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако |
| ред сигурне хипотеке на 10%, и сутрадан већ је интабулирато било.</p> <p>Сутрадан се путовати м |
| кондиције, тргуј као и ми«, рече један већ приличио бркат друг.</p> <p>»Дајте ми, дакле, конди |
| м програму. <pb n="145" /> Први домаћин већ телеграфише другом кад ћеш доћи, други трећем, па к |
| и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> |
| дава, ми људи робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био |
| овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад смо се добро упознали.{S} И ја њој нисам био на |
| све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати.{S} Мислио сам да ће полудети.{S} Он |
| и намера им се осујети.{S} Сад сам био већ њен тајни саветник; без да ме запита, не да никоме |
| Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ |
| ткад добила је лекцију од мене.{S} Тако већ три недеље, а ја ни крајцаре од ње не добијам.{S} Р |
| ине, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и |
| примају, свуд се веселимо.{S} И Бранко већ ведрије лице, веселије срце показује.</p> <p>Дођемо |
| е; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ се запекао код Лауре.{S} Он каже да му је Ида и Мар |
| орамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ћемо се с њим са |
| учи опет друго што.{S} Ми остали идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, |
| У разговору чисто смо заборавили да смо већ у селу, пред Рунићевом кућом.</p> <p>Уђемо унутра, |
| реч упадне:</p> <p>»Доста зло, кад смо већ тако далеко забасали.{S} Дакле, сад нема ни верност |
| најпре обећа да ће остати, ал’ кад смо већ на коли били, пита нас Чика куд идемо, а ми му каже |
| оги, у разним бурама живота.{S} Сад смо већ људи, па сваки треба свом определењу да је ближе.{S |
| смо се за пет минута, а за два били смо већ на сокаку.{S} Увек смо пазили на сокаку да на кога |
| који нису ни чекали да и’ ко свуче, но већ у половини у објатијама Морфеја почивају.</p> <p>Са |
| О томе нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде |
| к Вами.{S} Он иде на своје добро; давно већ није био код своје куће, па мора мало и да надгледи |
| , да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буд |
| видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Ј |
| есто и неугодност какову поднети.{S} То већ није било по програму Бранковом ког је од свог туто |
| з сензарију и профит праве.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па |
| ре и свилене хаљине.{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла |
| а намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај миг разумео: послала је да г |
| време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Он |
| ми легнемо и спавамо.</p> <p>Наш Петар већ у осам сати пробуди нас; донесу нам фруштук, па се |
| вања.{S} Ханики то није тешко пало, јер већ није била тако шкрупулозна, јер се већ пређе научил |
| ем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам како му је, па сам се укочио и чекам |
| е ју могла трпети.{S} Татомир и Велимир већ су људи; један је јуриста, други у осмој школи.{S} |
| <p>»Извол’те до мене сести.{S} Нема Вас већ богзна откад код нас.{S} Ал’ нећу да Вам пребацујем |
| дите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ.{S} Што јошт имате примити, одма’ ћете добити.« Па |
| здравље служи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није ко |
| ом, ја дешперирам.</p> <p>Кредитори нас већ чекају.{S} Нисмо донели новаца.{S} Почели су нас же |
| отов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике |
| комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ у |
| а.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млого којеш |
| атор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ пет месеци ништ’ не добија, па Бранко троши на њега |
| новине метнути да тражим партију, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено мес |
| уре.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S |
| су му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате штикле опет приповедати.</p> <p>Ба |
| ептор да дође и Бранко.{S} Сад се почну већ наздравице пити, а ручак јошт није на асталу.{S} Ет |
| редити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p>Стигнем у В. Лепа, велика в |
| да је већ преболео.{S} Вели да је Лауру већ прежалио, како је неверна, и, како се опомене Иде и |
| ло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бранко с |
| су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки код ње и на бр. 1.{S}000, ал’ све |
| > <p>Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но |
| ..«</p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допус |
| и стотине хиљада Магдалина које, кад су већ млоге људе несрећнима учиниле, у јаду и болештинама |
| аткад и испод руке шетати се.{S} Кад су већ новине исцрпљене, онда сваки о себи што започне.{S} |
| аравно, још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ |
| брижљиво се носили.{S} Од ови’ млоги су већ докучили знатне позиције у животу, но они сами су о |
| во, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећнима постале, па зашто не би и н |
| ја њина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Д |
| е дубока ноћ, ил’ управо, јутро, јер су већ петлови увелико кукурикали.{S} Ја с моје стране изј |
| ти, него за ма каквог да пође.{S} Њу су већ млоги просили.{S} Просио је један бакал у вароши, и |
| о није код куће, радо се скита.{S} Знаш већ колико је сати кад жена свог мужа оговара.{S} И Мач |
| id="SRP18630_C2.3"> <head>III</head> <p>Већ две-три недеље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се |
| махерај, нег’ на »многаја љета«.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да |
| } Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ сам се наситио сеоског луфта; сад сам се опет зажел |
| дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир.{S} Сви нас прате, |
| се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправ |
| Бранко срећан што никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена |
| ли, и опет памет нисмо изгубили.</p> <p>Већ около пет сати опростисмо се и Бранко оде кући.</p> |
| де па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време |
| шалимо се, док не стигнемо у Ј.</p> <p>Већ смо ту.{S} Кућа велика.{S} Уђемо унутра, велика авл |
| с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S} Кад човек сам путује, дуго му је вр |
| срце; већ се сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се воз |
| е с тим одговором био задовољан.</p> <p>Већ се приближава и дан венчања.{S} Прекосутра је венча |
| који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дубоко у ноћ почне се о Бранку разговор.</p> <p>»Е, |
| вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на в |
| реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву ла |
| мо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} |
| у променљив обичај претворила.</p> <p>»Већ се на Мачковића и заборавило.{S} Тек се онда послед |
| а чујемо какав је то јукс био?«</p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метн |
| ред фишкалом; но примљени су бивали и у већа званија и, доиста, не један је великим човеком пос |
| мо да вам ја приповедам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки п |
| за иншпектора.{S} То је велико званије, веће трипут, нег’ моје; па сад има већ десет дана како |
| ске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као го |
| том као бајаги покрива, само да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како он |
| о Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, него да будете страсти једне женске ци |
| и неко, који ју познаје, каже да је од веће фамилије и отац јој је важан човек.{S} Она једнако |
| својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участије, па наклоност.{S} Бранко је излив њеног н |
| едне женске цил, нити сам рада пут Ваше веће будућности пресећи.{S} Но ако Вас кадгод каква суд |
| осподе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена ума |
| е очевидне страсти покрива, поклони јој веће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све ду |
| ме стигне, па поред мене.{S} Ја правим веће кораке, ал’ она за мном у трапу, па је опет поред |
| крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на препоруку јед |
| су се на њега блатом бацали.{S} У хатар веће ствари и истине, или у помоћ угњетене невиности, у |
| ољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљење, па нас опет неће пустити.{S} Зато шапн |
| женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића необуздана страст |
| то пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да ми је од с |
| мао.{S} Нека једна женска, која није од већег ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од |
| скима био сам одвећ учтив.{S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} Н |
| «</p> <p>»Први ћеду доћи у криминал код већег суда; тако исто и онај, који је брата убио; а они |
| им.{S} И овако ми не фали ништ’.{S} Без већег мираза нека се онај жени ком је и с малим поможен |
| ене: а ако је непријатељ, не може имати већег непријатеља од жене.{S} Ја нисам у моју жену залу |
| Ако је жена пријатељ, не може муж имати већег пријатеља од жене: а ако је непријатељ, не може и |
| а као тилангле.</p> <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару |
| , бојажљив, укрућен, боји се да се коме већем не замери, но отворен, па ужива божествену слобод |
| е већ млогима позната била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и о |
| о удадби сневати.{S} Ја сам био у млого већем рангу од ње.{S} Ја о женидби ни да знам.{S} Моли |
| амрти поверио.{S} Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој в |
| а знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«< |
| 9" /> <p>»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи сам |
| вићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} Узму Ханику, Бранков |
| пт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде остати |
| ап акцепт дати, но да је бешталунг увек већи и већи и тако даље{S} Једном речи, ја не могу овде |
| ајисани шешир.{S} Мисло сам да ћу с тим већи решпект добити, ал’ сам се љуто преварио.</p> <p>З |
| мислу сад и зависио.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно с |
| смејемо.</p> <p>Кад ето Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије |
| глар; дању ноћу о том мислиш, и знаш се већим показати нег’ што јеси.«</p> <p>»Па онда нисам лу |
| јаке, дебеле руке, не би’ могао нигди у већим друштвима пристати.{S} Даме хоће, кад с њима чове |
| маду реуматизам.</p> <p>Има људи који у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се вр |
| , попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канда неће ништ’ од свог чо |
| што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бр |
| у, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ст |
| рв да пуштам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме |
| ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш све неки курмахер да буде |
| само јој лепо преповеда, а синовица све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у јед |
| м: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомучна скаче и церека се, |
| {S} Правим дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нов |
| м и телом.{S} Дан по дан, и њему се све већма почела Лаура допадати, премда је увек и пред њом |
| ињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомињеш ли се, Милане, нашег |
| му приповедао, то им је љубопитност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{ |
| еоски’ фрајла.{S} Но та простота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и |
| ју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одранила.{ |
| .{S} Чику је то мило дирнуло.{S} Све се већма мени приближава.{S} Ја се с њим по соби шетам.{S} |
| ешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«</p> <p |
| штам.</p> <pb n="248" /> <p>Ове већма и већма задубим се у мисли, кад наједанпут ето ме у селу |
| им дуже термине, упознам се све већма и већма на обадве нумере.</p> <p>Сваки дан се нове и нове |
| а не би’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у бра |
| ег’ што сам, и да покојну супругу жалим већма, нег’ што треба.{S} Ја сам је истина жалио, ал’ и |
| руке положила.{S} Ал’ и сама се са тим већма заглибила, јер је Мачковић и све њене ните по’ват |
| етили.«</p> <p>»И мени је мило; утолико већма што смо се споразумели.{S} Ја ћу Вам бити увек бл |
| тота још је већма уздизала, јер утолико већма је изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки ј |
| уса, јер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет в |
| почаст чики је мила била, а Марији јошт већма.{S} Красно обучена, бели румени образи — изгледал |
| стиве надеждим, разгореће се у њој јошт већма страст љубови и злобе прама милостиве, па ће бити |
| ко ме мрзило што се тако стало, но јошт већма то што слуга који је с њом дошао, мене је као как |
| мрзити, но не да се познати, већ све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере |
| ове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ се опет |
| ука.{S} Ја сам се забунила, а он ме још већма забуњивао, јер је клекао пред мене, па је искао о |
| м, па ми силом руку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплаш |
| 134" /> упознам се са женским полом још већма и млого сам од њега профитирао, и слагао сам се с |
| p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S |
| ко тек не умрем, мислим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задр |
| игани к нами.</p> <p>Кад се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да |
| та би’ радио!«</p> <p>»Човек који се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S |
| свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику варош, ди је конкуренција в |
| и, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену досадашњу д |
| то од пријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у ве |
| ворим, то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хун |
| и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали.{S} Но све је то мени мало бил |
| ријатности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одуш |
| то није ништ’, сваки дан ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутари |
| ас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p>»Јер си интересатор, фигл |
| арам; друго, слаб је ту изглед за какву већу алатуру, јер, бадава, — девојка је онде тек сироче |
| } Бранко се ту показао да је он за неку већу ствар рођен.{S} Неустрашим, пријатан, шаљив, што н |
| гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> <p>Кад увече, а ето Чике и Десића.{S} Пи |
| а пасош.</p> <pb n="100" /> <p>Кад пред вече, ал’ ја чекам Бабику код Нр.{S} 70, и то пред кућо |
| >Кад ето једанпут дође.{S} Било је пред вече.</p> <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видит |
| сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе се ракија, |
| а ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред вече у седам сати, а ја ћу начинити један мали инкогнит |
| несе црна кафа после ручка, па тек пред вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са св |
| <p>Кад смо стигли у К, већ је било пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} |
| му је сад друкчије.</p> <p>Дођемо пред вече у једну малу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, д |
| елије срце показује.</p> <p>Дођемо пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што |
| , а ми опет на путу.{S} Стигли смо пред вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина с |
| 0_C1.11"> <head>XI</head> <p>Једно пред вече одем с Бранком у један киоск.{S} Кад онде, а оно с |
| 30_C1.10"> <head>X</head> <p>Једно пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{ |
| д госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ |
| оразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{ |
| p>Тако се цео дан проводило.{S} Настане вече.{S} Бранко као командант морао је на свашта пазити |
| ом плаћа што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље |
| о натрашке ил’ на страну пођеш, доћи ће вече живота, па покајаћеш се.«</p> <p>Јошт је хтео, сир |
| в дан у разном разговору, и једва чекам вече да наш синоћни разговор продужимо.{S} Дању пред го |
| «.</p> <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам |
| ђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с |
| шкић.</p> <p>Тако нам у шали прође и то вече, ил’ управо ноћ.</p> <p>Сутрадан опет смо сви у ск |
| авао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и ч |
| а, која радо једем, кувају се често.{S} Вечера, премда принципала код куће нема, боља је нег’ р |
| пођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} Било је ту |
| ња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без женирања једе, пије, пева.{S} Већ сут |
| од једног сродника њеног даје се велика вечера.{S} Фамилија је велика.{S} Хоће да и стране, тој |
| на Вами остало.{S} Кад се опоменем оног вечера, оног францеза, они’ Ваши’ роза хаљина, па фризу |
| бра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, добра јела доносе.{S} Св |
| еру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде |
| ; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви |
| {S} На срећу, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показуј |
| ђом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и кад сами остадосмо, онда ти мој учитељ продуж |
| у разном разговору.{S} Прође и ручак и вечера, а он једнако приповеда о својим прикљученијама, |
| ћ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар а |
| ко се све игра до ноћи.{S} Па онда опет вечера.{S} Када је кум чуо да смо ја и Бранко на једну |
| заједно одрасли.</p> <pb n="156" /> <p>Вечера се преправља, ал’ већ и донде ори се »многаја ље |
| победи, само да ствар започнем.</p> <p>Вечера се сврши, опет наздравице и певања.{S} Домаћица |
| дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је |
| се.{S} Дођемо опет до штације.{S} Опет вечерај, спавај.{S} Сутра опет даље.{S} Једва остаде па |
| {S} Одем на квартир, дам наредити кола, вечерам, спавам, па ујутру већ сам на путу у В.</p> <p> |
| имају се.{S} Билета нема.{S} Ми седимо, вечерамо, кад наједаред дођу две даме и један господин. |
| т на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш све д |
| нами и један стари, богати чика.{S} Ми вечерамо, кад наједанпут посла неко циганску банду.{S} |
| и слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{S} Један <pb n="7 |
| хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задовољан, није му ништ’ фа |
| екстра квартир, па он нит је ручао нит вечерао с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за кон |
| о не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечерати, а човек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ |
| После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И боље.{S} Ми нећемо да нам пиље у з |
| мо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо вечерати, богзна опет сутрадан <pb n="224" /> ди ћемо р |
| } Тек што се мало одморисмо, почели смо вечерати, ал’ ето вербунгоша, са бандом.{S} Ту сад весе |
| n="224" /> ди ћемо ручати, а ди ли опет вечерати и спавати; и то све тако траје, док се не умор |
| аш овде, сутра, опет, даље на три миље, вечераш, опет, на две миље.{S} И то све иде по неком пр |
| тиканта, а ти су сви заједно ручали.{S} Вечере није било.{S} Ручак је био танак, јербо се завер |
| ам добро послуживао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и би |
| остане.{S} Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је б |
| о ли сад конференцију држати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону |
| па ништ’ неће што је зло.</p> <p>После вечере саветујемо се.{S} Реч је о том како ћемо за жени |
| ржати, ил’ после вечере?«</p> <p>»После вечере.{S} Ту ћемо у мом салону и вечерати.«</p> <p>»И |
| ће, ил’ код доброг познатог, попију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холб |
| Опет морамо унутра.{S} Фала богу, ево и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникл |
| цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} Унесе се и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад |
| авана дочепати, па онда нити ручка нити вечере, јер се све разишло куд које: отац у меану, мати |
| , ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако наједанпут отказу |
| на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал’ Мишкић не да се ни осолити, каже д |
| атна писма кући да пишем, па ћемо се на вечери у хотелу састати.{S} Они се драговољно отцепе, а |
| послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад |
| пију пре вечере по пет холби пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и |
| код куће вечеравао.{S} Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господа |
| p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу |
| и’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера дан на дан.{S} Стари чика не да |
| у у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са оваковима |
| дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била, пиће добро и јако.{S} |
| ом враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је |
| ти.</p> <p>Ја и Бранко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска |
| ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Ј |
| а’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штаци |
| врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад дођу њи’ тројица: један јурат, један кој |
| су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и Светозар могли су ићи, ал’ н |
| истански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиром резанаца, а ми смо, о |
| једно место на ручак стићи, у друго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разго |
| , да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал није веровао, |
| да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајт |
| } Дође Мишкићева слушкиња и зове нас на вечеру.{S} Милостива нас је рада на вечери задржати, ал |
| рамо.{S} Чекамо дуго и дуго, још нас на вечеру не зову.{S} Чика каже, може бити да они нас чека |
| се зарадују.{S} Позват буде и Мишкић на вечеру.</p> <p>Да не би досађивали, док се вечера спрем |
| >Тако сви са пуним задовољством свршише вечеру, па се разиђоше по собама, па у кревет.{S} Бранк |
| .{S} Сваки дан је ишао онамо иа ручак и вечеру.{S} Накуповао је сијасет књига.{S} Кажем му да н |
| џић често је своје пријатеље на ручак и вечеру звао и с њима је при добром јелу и вину веселе ч |
| {S} Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру.{S} Никад крајцаре није добио; све што му је пре |
| ам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p>»А шт |
| су хтели.{S} Тако родови сами су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сут |
| сла.«</p> <p>»Па онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.« |
| два-три слуге екстра, фризерка екстра, вешерка екстра; па ти ту треба екипаж, сваки час тешке |
| ујутру; нема Наранџића сад код куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико |
| ла по други пут, но несретно, па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је у |
| аршав, прексутра саре.{S} Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће.{S} Здравковић јој |
| обро живе са слушкињама.{S} Упусти се с вешеркама у познанство, па јој добро плати, па ће ући у |
| го што другима однети.{S} Варају се.{S} Вешерке живе у непрекидном егзамену.{S} Оне добро живе |
| плетке се из куће у кућу доносе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што ч |
| а сам већ млоге којекакве тајне од моје вешерке чуо.{S} Него ја опет не би’ се радовао да су го |
| И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} Те вешерке, то су ти особите неке мадаме.{S} Не само што к |
| ру, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је хрђаво.«</p> <p>»Како не!{S} |
| њена пријатељица на бр. 1.{S}000, једна вешта блуменмахерка.{S} Ја од моје стране био сам благо |
| анове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега и |
| и за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева |
| нфузији узрок, ал’ Чика се зна из свега вешто исплести.{S} Облачно је било, севају муње; наједа |
| намере, ал’ чини се невешт, па свуд јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, а |
| >»Не фали Вами ни сад ништа, милостива, Ви сте и сад љубведостојна.«</p> <p>»Шта ми је сад љубв |
| а јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> |
| ако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јошт не познајете.«</p> <p>Она устане, па поче |
| нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је в |
| У послу и простим обичајима је одрасла, Ви сте је сами увек фалили, није на силу за Бранка пошл |
| њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви сте ми са Вашим приповедањем добру услугу учинили.{S |
| је све скупље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, |
| веселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи ретко у нашем |
| ренем.</p> <pb n="126" /> <p>»Фрајлице, Ви имате пеки особити манијер, који човека врло усхићав |
| бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то ми је мило!«</ |
| а не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не мич |
| Фрајлице, опростите да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и ш |
| </p> <p>»Дакле, милостива, једном речи, Ви не желите вашу фрајлу засад за Бранка удавати?« — за |
| одна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p> |
| <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и |
| , као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из на |
| «</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погодили.{S} Ал’, опет, либзбр |
| вим честитим упознати.«</p> <p>»Молићу, Ви овде имате познанства?«</p> <p>»Имам.{S} Ако хоћете, |
| од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступите, било би издајство од Ваше |
| и, удари киша, начини се читаво језеро; ви се претворите у рибе:{S} Наранџић у штуку, Писаровић |
| моме срцу одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Зна |
| немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у соб |
| <p>»Опростите што сам тако слободна.{S} Ви сте његов најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гд |
| есатор, ја не узимам њу због новаца.{S} Ви ћете најбоље знати шта треба.«</p> <p>»Да Вам управо |
| ку за тај комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом |
| »О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звезда Даница.«< |
| демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклоности што у |
| »Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сас |
| »Познајете ли ме?«</p> <p>»Познајем.{S} Ви сте онде берберин, Ви се зовете Дежи«.</p> <p>»Јест, |
| <p>»Опростите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На |
| а нисам баш тако за интересом трчао.{S} Ви сте били и лепа и богата, па не можете казати да сам |
| зицији.{S} Но сад што би’ Вас молио.{S} Ви сте моја стара познаница, имаћемо једно прама друго |
| иберашовало, опет ми је мило дошло.{S} Ви изјављујете Вашу љубов прама мене; ја ју искрено при |
| да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ искати, јести, пити без мене, но ја ћу |
| »Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу реч за новац прима.{S} Познаје |
| анџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви имајте за вас право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал |
| ару.{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволи |
| азала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у о |
| идите да ће од тога тешко што бити, ал’ Ви се само с пустом надеждом задовољавате, за то нека В |
| се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без ус |
| прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, а Ви сте сигурно стран?«</p> <p>»На служби, ја сам Милан |
| , пити без мене, но ја ћу заповедати, а ви морате задовољни бити.«</p> <p>»Ми смо задовољни«.</ |
| таменти мог покојног оца сто-форинти, а Ви то ни не знате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. |
| лије; можда Вам је отац какав шустер, а Ви шетате се са мном, која је од таквог племена.«</p> < |
| ић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте овде.{S} Вас двоје с нами жмурка играте, Чи |
| сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија |
| га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце мени дајте; ја сам сад ваш командант и од |
| д баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S} Х |
| <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заступи |
| ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећете моја хтети бити, ал’ само ме обнадеждит |
| ивару да идемо.{S} Знате ли какву, куда Ви одлазите?«</p> <p>»Ја знам једно добро место, куд ја |
| им горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Збогом!« — ако |
| соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, |
| моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у дв |
| једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас најбоље, јер сам ја овде с |
| војка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибате; као бајаги, ја сам већ као момак био интерес |
| е које вас родило и блага она земља куд Ви Вашим малим ципелицама станете.{S} Ја се борим дању |
| p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код нас.{S} Изволте унутра!«</p |
| Вас смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, |
| ала?«</p> <p>»Ја би’.«</p> <p>»Би л’ се Ви и опасности с њим и за њега излагали?{S} Не би ли ст |
| </p> <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени |
| <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</p> <p>»’Ајте, браћо, св |
| питоме тражити, а не дивље.{S} Ди ћете ви лисицу припитомити?{S} Лисица и кад се смеје и ласка |
| ка та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скројена за курма |
| , нег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пре |
| м, кажите ми: кад Вас ко запита шта сте Ви код мене, шта на то одговарате?«</p> <p>»О, знам си |
| } Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви мајстори?!{S} Оправили сте нас, само овамо да не дођ |
| напред добро не плати.«</p> <p>»То сте Ви срећан човек.«</p> <p>»Био би’ кад би какву сходну з |
| убав сестре овде седим.«</p> <p>»То сте Ви криви што сте сами; колико има чезнући’ срца за Вами |
| мом увек милије.{S} Особито као што сте Ви, милостива... опростите, не смем да се сасвим изрази |
| n="167" /> <p>»Та је л’ могуће, зар сте Ви Зоричић?{S} Зар си ти, мој брате мили?«</p> <p>»Јест |
| задржати, па не доћи.«</p> <p>»Зар сте ви, милостива, мене за таквог држали?« рече увређен Бра |
| н нас погледи, па запита:</p> <p>»Јесте ви ђаци?«</p> <p>»Јесмо.«</p> <p>»У коју школу сте ишли |
| а, ал’ тек деран.«</p> <p>»А били бисте Ви онако веран човек?«</p> <p>»О, милостива, Ви мене јо |
| ужем делити хтела.</p> <p>»Бил-л’-бисте Ви, фрајла-Ханика, Вашем мужу у свему следовала?«</p> < |
| рло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисли да бисте се од ње |
| ити, милостива.«</p> <p>»Ал’ нисте л’ и Ви тако шусовит као Бранко?«</p> <p>»Боже сачувај, онај |
| добити.« Па онда окрене се к мени: »А и Ви такођер чистите јошт данас«.{S} Са тим окрете се, па |
| сет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу |
| и; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријатељи.{S} Завист, |
| дем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасници.{S} Поздрави м |
| Вас у срцу носи, уверен сам; а будите и Ви уверени, ја њега добро познајем, кажем Вам: сва на њ |
| тане, па поче по соби ходати.</p> <p>»И Ви сте ваљда такви исти као и Бранко?«</p> <p>»Ја, мило |
| подине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим Вас, право ми кажит |
| постали.</p> <pb n="62" /> <p>Знате ли ви шта је то јурат?{S} Јурат је млад човек који сврши п |
| , па продуже разговор.</p> <p>»Јесте ли Ви, милостива, Ваше фрајлице кћери пријатељ?«</p> <p>»М |
| рин Бранку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете |
| то исто казао.«</p> <p>»Ал’ исти је као Ви.«</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>Сад се међу њ |
| p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једн |
| неваљао, — свашта измишљава.{S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»З |
| ју се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам |
| ми и Ваше пожртвовање поклонили.{S} Но Ви сте млад <pb n="28" /> човек, и за веће што позван, |
| {S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваше поверење ужива; он ме је овамо и д |
| вом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, ха!{S} То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја |
| .. писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не |
| за удадбу.«</p> <p>»Шта, фрајлице, зар Ви за удадбу не марите?{S} Томе се нисам надао.«</p> <p |
| краја ни конца весељу.«</p> <p>»Па зар Ви, милостива, мрзите увеселење?«</p> <p>»Не мрзим, ал’ |
| , у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми |
| проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, идите ми јошт данас из куће; сит сам вас већ. |
| ја, и ми идемо с тобом ма куд«.</p> <p>»Ви нећете куд ја; ја идем у солдате.«</p> <p>»Па идем и |
| слушала, па прими и то на себе.</p> <p>»Ви, фрау-Баби, имате примити јошт по тестаменти мог пок |
| Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени писмо писали?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p |
| лки се очи од радости светлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд так |
| сести.{S} То сам једва дочекао.</p> <p>»Ви, фрајлице, често у театер идете?«</p> <p>»Абонирата |
| ћошку, па се тихо разговарасмо.</p> <p>»Ви сте канцелиста код Управитељства.«</p> <p>»На служби |
| Вас, ероберунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да св |
| >»Па млоге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о |
| м, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p> |
| > <p>»Ето Вас прву да запитам.«</p> <p>»Ви још и сад ђаволите, као кад сте момак били, но код м |
| и осам.«</p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој г |
| а сам намирисао да морате овде бити.{S} Вива компанија!{S} Дајте да ми пра’ доле сиђе.«</p> <p> |
| стао, за чим већ од три дана чезнем.{S} Вива компанија!«</p> <p>Тако ја са мојим Чиком постанем |
| ријатном стању, ал’ се не може маћи.{S} Вид’ла је да ће Мачковићева љубав прама ње све ’ладнија |
| вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више н |
| ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«< |
| имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, м |
| анка пошла, нит’ се Бранко наметнуо, но вид’ли сте шта је девојка за Бранка радила.«</p> <p>»То |
| ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам колико је сати, а наслушала сам се |
| Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Ниј |
| И сирота Ливија маше.{S} Нестане нас из вида.</p> <p>Сад на дамшифу унтерхалтујемо се.{S} Онде |
| чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао би |
| .{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био с |
| S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћ |
| ли су у ђачка друштва, ал’ само зато да виде шта ови раде.{S} Од ове класе било је поједини’ ко |
| ; ћифте су и’ мрзели, а они ћифту да не виде.{S} Јурат се из далека познати могао, по слободном |
| је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили да смо в |
| инила, ал’ само вели да бар њене очи не виде како ја на другу ил’ друга па мене очи баца, јер о |
| ваки дан около једанаест сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и ј |
| а мислим да је у реду да они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ха |
| тио.{S} Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хуса |
| ленту; ако паднеш, бегају у собу кад те виде.{S} Ово су праве ћифте.</p> <p>Има људи који се из |
| сеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику |
| што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: »Ево иду!« Деца, жен |
| , умро јој муж, па се овамо пресели.{S} Видела ме и она у либерији.{S} Мал није пукла од смеја. |
| ајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде изишли.{S} Кажемо јој да је т |
| .{S} Она дозволи.{S} Надао сам се да за видела још то бити може.</p> <p>Наједанпут диже се Миле |
| дно-обучена, па зачуди се кад је Бранка видела и само накратко му каже да ако му се допада нек’ |
| олико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила!{S} Колико има знатни’ љ |
| и капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} |
| ати све шта се са мном збило, откако се видели нисмо.{S} Кажем му да ми је пун изглед да ћу мил |
| ни да знате за мене.{S} Откако се нисмо видели, правио сам пут к цилу, ал’ јошт нисам био темељ |
| а и Марије.{S} Кад су нас опет у цивилу видели, зачудили су се.{S} Преповедамо им нашу судбу.{S |
| штер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да с |
| те већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи |
| му је спокојнија. <pb n="95" /> Ако је видео да десеторица неправду бране, а један има право, |
| да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У половину је на Иду изгледала.{S} Очи су ист |
| ам се окуражио, па почео сам играти, но видео сам да баш не играју тако радо са мном као са Бра |
| ле кући, па у пивару.{S} Пасија је била видети ту трговину.{S} Та три сокака, Крајцгасе, Сербен |
| е га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S} Ка |
| друго којешта, ал’ најинтересантније је видети портрегалерију његове преузвишености управитеља |
| њему остане, све своје надежде испуњене видети.</p> <p>Ја сам се сам томе чудио, но, опет, хтео |
| епа <pb n="92" /> извадио.{S} Има шта и видети, — нема буђелара у џепу, у ком су новци и писма |
| ал’ задовољство је било такову моделу и видети.{S} Ђак, ако је како невољан био, <pb n="29" /> |
| раго пријатеље њене кћери у својој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље у |
| лови бићеду ми сапутници; њи’ ћете опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си п |
| e xml:id="SRP18630_N3">Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</no |
| > <p>Кад уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно |
| друге недеље овај и овај дан.{S} После, видећи саме да нису на добром путу, сврну се гди треба. |
| то кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у |
| ме, хоћемо ли нећемо ли.{S} Вербунгоши, видећи да смо се на, страну завукли, па нећемо ни да се |
| вог ујака добио шта да чини.{S} И тако, видећи да се нема куда, оставим кућу тај исти дан; а та |
| м га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се већ дубље разговарају, сам пређе Бранку |
| еци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и |
| ам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ћ |
| </p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и |
| идим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, |
| била лепо обучена, руке беле и мекане, види се да ништа не ради.{S} Заповедати си не да од ник |
| илостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види фуруну разваљену, па јадикује да су је хтели покра |
| о прама мени показује, једнако ме нуди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нам |
| а му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта |
| оло дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног |
| фична портрета.{S} Она прва од 3.000 ф. види се здраво лепа, само сувише шмахтенд.{S} Она од 5. |
| аличи на бубамару.{S} Од мува сијасета; види се покоја столица, велики орман са књигама, астал |
| аво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гр |
| а бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговарамо се.{S} На |
| ка гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да |
| а.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да никад ништа нису радиле.{S} Олга и Аурелија |
| ам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па сад си мало поцрнио, ал’ под |
| у код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се да је ваљан учитељ.{S} Но ја нисам од тога зана |
| угом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шт |
| Бранко покаже јој свој сат, па ћути.{S} Види се да би се рада у разговор пустити, ал’ Бранко је |
| изљубимо и са оним другим упознамо.{S} Види се фајн човек; има нешто џентлменски на њему.{S} С |
| и и на Кавказу туку; желио би онамо.{S} Види да нема томе изгледа, па мисли се шта ће сад.</p> |
| се, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он од |
| риметила, па је окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриг |
| и Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар |
| p>»Богме је ово заиста лепа фрајлица, а види јој се из лица да мора и добра бити,« рекнем Гриви |
| ста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не ид |
| јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</p> |
| Она је, кажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у в |
| а овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери да |
| еку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити |
| се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S} Д |
| а дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он в |
| ако код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> |
| он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p |
| да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гар |
| тала је иа фердеку; рада је онде све да види: сад је први пут свог живота на дамшифу.</p> <p>Ја |
| ас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити около једанаест сати.{S} Са |
| шао је натраг да реч обећану одржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; и |
| Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо |
| обу да починемо.{S} Бранко је изишао да види хоће ли бити сутра све за пут преправно. <pb n="47 |
| {S} Стари чика не да Бранку мира, но да види и његову кћер.{S} Једва се решио на то, и кад оде, |
| {S} Већ је било после поноћи.{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да иде |
| ђемо у кућу.{S} Велика авлија, издалека види се велика башта.{S} Код басамака, близу кујне, јед |
| е кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам често онамо отсад одлазио, и у свем |
| њеним намерама штриклу превући.{S} Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но н |
| и да ни њему не пада добро што има, кад види толико њи’ без леба.</p> <p>Сад сам ја поред Бранк |
| м докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад види дикоја каквог холосаног, измедецираног човека, кој |
| херај!«</p> <p>»Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« |
| видити женску кад плаче, особито кад је види онај у кога је заљубљена.{S} Никад нисам мислио да |
| а сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опе |
| еваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види, јер онда мисли да Бранка види.</p> <p>Ја сам чест |
| Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане? |
| е на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам постао тек |
| ропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Ми |
| мрзео је на фишкале да једног очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко |
| Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ |
| креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по сата, ето шусте |
| то ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са ди |
| и’ од мене, њима то кажите...« Одма’ се види да немају бонтона.{S} Но што сам пређе о мушкима р |
| Зашто да нас избегавају?{S} Из тога се види да прама жене моје и мене немају ни љубави, ни нак |
| е један, биће други.{S} Из очију јој се види да није ни за једним курмахером плакала.{S} Она др |
| е једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, |
| солидна и паметна фамилија, као што се види.{S} Па и девојка је лепа.{S} Каква још мора бити к |
| и мало поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум |
| видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш. |
| дмарај се, па ради.«</p> <p>Ето, већ се види Ш. Још мало па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код |
| ом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од смеја.{S} Већ сам искусио једанпу |
| то Мачковића сваке недеље у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако план |
| {S} Било је такови листова, ди обожатељ види се да чезне за Јелком, ал’ њено је срце прама њега |
| ивим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио је да је у каквом <p |
| у као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна који ће какав |
| ћка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав муже |
| мислела, ал’ друкчије отац.{S} Он како види шешир, одма’ с њим у ватру, а мати и Јулка не дај, |
| о реда одерати, па добро.{S} Ал’ кад то види, рече Бранку: »Синко! ако то код тебе тако устраје |
| хусар им сукњу распарао.</p> <p>Кад то види кум, онда ти и он у игру, а за њим перцептор, па т |
| S} Овај му све опрости.{S} Но кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који |
| ми њену руку, тојест биће ми жена, јер види да сам јој душом наклоњен.{S} Ја ју у руку пољубим |
| све му већма ласка и угађа.{S} Она опет види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрз |
| Бранка; особито фрајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошанск |
| ровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, |
| ста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</ |
| мео к мени долазити; и кад ме на сокаку види, уклања се.{S} Он, истина, није лепо учинио што је |
| } Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми оста |
| ђемо унутра.{S} Лепо нас приме.</p> <p>»Види се да сте од речи.{S} Јесте ли били данас задовољн |
| ачему наћи кад је шта запиташ?«</p> <p>»Види се да није из фрајлашке академије изишла, ал’ има |
| смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи није ископала; |
| а.{S} Ханика се јако зарадовала, кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће |
| цем моје судбе клонула нисам.{S} Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и зн |
| амилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и открила, Ханика ј |
| мам достојан мога срца.{S} Како сам Вас видила, у оном истом магновењу срце ми је немирно поста |
| ава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг |
| туђе сунце јако пекло.{S} На лицу му се видиле борбе, преко који’ је пролазити морао.</p> <p>Ја |
| више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за ј |
| и Десићево присуство несносно било.{S} Видили су како њена рука у мојој умилно почива.</p> <p> |
| је отрчала у кујну, и до ручка нисмо је видили.{S} Ми се донде прашимо и тоалетирамо.{S} Чика с |
| ди се мушки картају.{S} Ови који су је видили чудили су се, и сваки је рекао: »Срећан је тај Б |
| говара, канда нема три дана како смо се видили, и канда се мене не тиче оно што је преко главе |
| з далека једна кола.{S} Још нисмо их ни видили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши |
| па нисмо имали апетита.{S} Ал’ кад смо видили с каквим апетитом Рунић једе, и ми смо се одма’ |
| којекаквим догађајима, откако се нисмо видили, па онда о садашњим стварима.</p> <p>»Ал’ само т |
| смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Нешто смо јој преповедали, а нешто смо прећу |
| ју им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукуј |
| Аблезовале су се око кувања вечере.{S} Видило се то из образа Чевићкиног, који је био пре блед |
| он као ондашњи човек свакидашњи био, па видило се да му милостива и није замерила, но одма’ каж |
| ’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило.{S} Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил |
| могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој је неисказ |
| услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака који су п |
| итике задржавају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Вид |
| и гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по лицу, а опет сви к пуним чашама.{S} Но |
| ела, ни да је невесела, што ми се чудно видило.</p> <p>Бранко је радостан, Ханика једнако око њ |
| обичан, ал’ се Рунићка мени приљубила, видим да је интересирам; нуди нас у башту; ми смо готов |
| ем се.{S} Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«.{S} Код мене ни око не миче се.{S} |
| ко си ти то ове лепо удесио; па, онако, видим радо те имају.«</p> <p>»Све их забуним; само још |
| принципала фамилија седи преко пута.{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у ц |
| т, па, као у забуни, разглеђујем се.{S} Видим мало, лепо псетанце, прави енглендер.{S} Замолим |
| ода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би |
| је, она би срцу најближа могла бити.{S} Видим лепа је, умиљата, здравог састава, види се, ма да |
| S} Ја јој се поклоним; она се смеши.{S} Видим на капији цедуљу, неки квартир се издаје.{S} Ја у |
| ти.{S} За треће писмо ништ’ не знам.{S} Видим да сам фалио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да в |
| да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад што прословити, ал’ се устручава, ил’ ј |
| .{S} Све је у кући у најлепшем реду.{S} Видим преко пута школу, деца излазе, а учитељ напослетк |
| Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост и етикецију, ал’ не примећавам |
| адве на једанпут у мене заљубе, и да и’ видим за собом на ланцу љубави; но мрзело ме чекати, за |
| Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одморим |
| p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и |
| чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по вољи. |
| и дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са слушк |
| о ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си ми |
| ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем ш |
| , ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме пу |
| срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитивао, |
| а, ал’ далеко су, не могу добро лица да видим.{S} Обоје су прекрстили руке, па седе.{S} Шта то |
| ао да правим мало лустрајзе, па тебе да видим и још с тобом да проводим.{S} Знаш, ја имам сваче |
| /p> <p>Милостива, поплашена, каже ми да видим шта то лупа.{S} Ја отворим једна, па друга, па тр |
| ам овде прошао, јер сам рад дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо |
| сам задоцнио, сад је тек подне; идем да видим шта та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S |
| но при свем том идем ја сутра к њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} |
| Но ја сам са свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет др |
| је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} Јел’-те, баш је скро |
| оре-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.«</p> <p>»То |
| ест сати, а ми онамо.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као |
| до близу оног првог села, кад издалека видим: једна кола стоје пред капијом, а на коли два гос |
| е показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако |
| лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.</p> <p>Мислио са |
| , канда од какви’ кредитора зазирем, па видим ли из далека какову тек на форму милостиве, а ја |
| пред вече шетам се овамо-онамо, кад шта видим — мог Бранка.{S} Сав од сунца испечен, иначе здра |
| у Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам. |
| , кога мора други руководити, а оно сад видим да је он тек онда човек кад сам руководити може.{ |
| донесе квиту.</p> <pb n="66" /> <p>»Сад видим«, рекне она, као из шале, »да сте добар младић, ј |
| ?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, откуд ти овде?«</p> <p>Поздр |
| /p> <p>»Дај ми ма шта друго, само да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди |
| им страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочекати.{S} Но ч |
| да иде, а не би ни у реду било, док не видим како је код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га |
| Милане, овде?«</p> <p>»Дошао сам да те видим.{S} Па шта ме питаш?{S} Тебе канда мрзи и што сам |
| Ваш манир јако интересирају, и сад тек видим да се и у селу на тако што наићи може, што би бад |
| да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око себе пријатеља моји’ тежња.{S} Хоћу, хоћу и д |
| и се цела кућа допада.{S} Нешто одлично видим у тој кући.{S} Па још таке љубазне девојке нисам |
| Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> <p>Чика мете парче јапунџета н |
| ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промене доживити.{S} Помен’ме се, и, |
| Милане, фала богу, кад те већ једанпут видим.«</p> <p>Ја се нађо’ у чуду.{S} Од радости забора |
| ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, |
| му то, а он се насмеје па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не с |
| место.{S} Дођемо четврти дан у село Н.; видимо велики каштељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: |
| ођемо у село К., у кућу нашег кмета.{S} Видимо кућа је велика, економија велика.{S} Каже нам да |
| бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у ј |
| рими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div type= |
| хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, па |
| елено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се на |
| д оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлука г |
| прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек з |
| е било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је отишао |
| ову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ сад да видимо Фишпауховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика го |
| о готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли мени за руком поћи.{S} Кажем Бранку да н |
| тавимо Бранка мало на страну.</p> <p>Да видимо како сам ја живио.</p> <p>Код куће послушан сам |
| о старо, али лепо зданије.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад |
| говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој се низ образ пушћају.{S} Сад, опет, по |
| /p> <p>»Е, сад збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је |
| ни верности, ни поштења.{S} Ал’ зато и видимо да нас сама природа каштигује.{S} Сравни само са |
| двапут, после и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соб |
| .{S} Тек што смо из Ј. изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, |
| о пријатну варошицу.{S} У сваком сокаку видимо покојег хусара.{S} Питам шта ћемо сад.{S} Бранко |
| ле фруштука, понуди нас мој побро да му видимо школу.{S} Школа чиста, деца здрава, весела и раз |
| д које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на нас, хоћу да кажем н |
| има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одм |
| од мене је утеху нашао, јер кад ју (је) видио, заборавно је на све.</p> <p>Сад остаде кућа праз |
| te> <pb n="160" /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{ |
| г’ што си узео нашу негдашњу милостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би |
| м посла.{S} Ал’ фришко смо се упознали; видио сам да је светски човек, с ким се добро проводити |
| у и попије.{S} Сад је Чика све забунио; видио сам да се њему највећма радују.{S} Домаћин ми пре |
| и скувам да јој напишем један либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S |
| њавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на |
| зио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн девојка.{S} Хајд’ |
| иступити, ал’ он неће да зна за то.{S} Видио је да не може брзо напред, реши се оставити служб |
| живиш на пољу!«</p> <p>»Као у рају.{S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год |
| ило, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком ил’ ногом не може да |
| па те заборавила.«</p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> |
| ам: спа’ија.{S} Такве она и тражи.{S} А видио сам већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више |
| баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми је ж |
| p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико сам в |
| е све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с гл |
| у башту долази.{S} Кад сам их из далека видио, убезекнуо сам се, јер су јако набубрени, па ће с |
| ут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити с |
| Па још таке љубазне девојке нисам никад видио.{S} После Иде и Марије, она би срцу најближа могл |
| ћеш још Ливију овде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је |
| ђивао, па јошт теже му је било, када је видио да на сокаку једног пролазећег нема који се не би |
| меша.</p> <p>Чика је триумфирао, кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће |
| ће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти покрива, поклони |
| асвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да је већ са мојим абентаером око краја, а он хај |
| ећ одавна на Јелку око бацио, па кад је видио да ја баш тако за њом не чезнем, одважио се што у |
| како је сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он |
| оже овуда ил’ онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, |
| дију</title> је напамет знао.{S} Ако је видио какове путнике, одма’ и’ је ословио: откуд су, ка |
| а госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком |
| ео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учит |
| гла за таког човека удати.{S} Како није видио на њој да она није за варош?!«</p> <p>Сад ја упад |
| лој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја |
| ско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, ум |
| ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јулија Цезара, Вегеци |
| оспођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да му је жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па |
| могу казати да сам у свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска |
| о, баш ми се допада та кућа!{S} Јеси ли видио како је изгледала Отилија? — Као лабуд!«</p> <p>» |
| мој буђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да м |
| дно место.{S} Знам да тако што још ниси видио.{S} Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло |
| да се не нађу увређене.{S} Сад сам тек видио да и фрајла Јохана не боји се удадбе, већ да је о |
| > <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} |
| еје.</p> <pb n="136" /> <p>Из свега сам видио да би они Бранка једва дочекали да се с њима срод |
| танем се са Бранком, па му кажем да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са |
| /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида јед |
| обито кад сам либерију носио, доста сам видио како са светом поступати треба.{S} Само јошт мало |
| Бранка, опет ми је тешко пало, кад сам видио како изванредно Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Н |
| а Лаура.“</hi> </p> </quote> <p>Сад сам видио да су дубоко зашили, па сам се све бојао за Бранк |
| а други’ страна! понудише, ал’ свуд сам видио велике параде, а мршаве алатуре.</p> <p>Сад поред |
| могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће пр |
| Ја имао изван куће нешто посла, тек сам видио кад су кола ушла.{S} Дођем на ручак да послужујем |
| и’ ја скупље продати умео.{S} Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за |
| аље се већ нисам смео упушћати, јер сам видио да је овај нешто бесан, па боље с миром седети.{S |
| дупловану порцију издржати.{S} Већ сам видио да ће и на мене ред доћи.{S} Срце ми једнако куца |
| ишта поручили?«</p> <p>»Ништа.{S} Нисам видио онде ништа аусштафирунга; сигурно већ је упакован |
| ло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што |
| свету доста женски видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести та |
| ајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.«</p> <p>»Лепота на страну, само да буде срећна.« |
| p> <p>Отидем.</p> <p>Бранко ми се чудан видио.{S} Сад сам био сасвим уверен о томе што сам на п |
| се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Морам да задрем |
| и Бранко оде кући.</p> <p>Да нас је ко видио да се тако доцкан разилазимо, мислио би да је бог |
| жини као свог пријатеља, ког није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по с |
| ужи, милостива?{S} Нисам Вас већ одавно видио.{S} Шта ради Бранко?« </p> <p>»Није код куће; нек |
| едала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене.{S} Ђаци к |
| едао, кад сам те после женидбе први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: с |
| фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је за |
| > <quote> <p> <hi> „Кад сам те први пут видио, заробила си ми срце; но моје срце имало је добро |
| ранком на укопу.{S} Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати.{S} Добије новог тутора, |
| дочекали.{S} Ја сам из фрајлини’ очију видио да јој је жао било.</p> <p>Идем поред мамице.{S} |
| {S} Кад је на сокаку идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он |
| вде наћи, па јеси л’ је видио?«</p> <p>»Видио сам је баш јуче.{S} Поред мене је прошла.«</p> <p |
| {S} Видио си какву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мо |
| и мора, као што сам ја носио.</p> <p>Е, видите, тако се свет окреће: што данас доле, то сутра г |
| о церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић, н |
| е паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема па |
| > <p>Хоћу криминал да учиним.{S} Сад да видите само шта ће да буде.</p> </div> <div type="chapt |
| кав смеј и пасош од милостиве.</p> <p>Е видите, тако се ја лепо ожени’.{S} Имам сад и земаља и |
| д је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на страну, да |
| <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> <p>»Па, молим |
| нас велики ероберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој |
| илијаритет стари, па јошт боље.</p> <p>»Видите, фрајлице, сад Вам опет сасвим мало једем; нарав |
| м избавитељем.{S} Ја јој кажем:</p> <p>»Видите, милостива, Ви имате млого непријатеља, који Вам |
| игра.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>»Видите, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, к |
| ујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и ме |
| .«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S} Нека једна женска, |
| зове нас у собу.{S} Сад је било пасија видити нас: њој се очи светле, а сигурно и мени; Чика с |
| Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел |
| Орлић, о ком си слушала и ког си желила видити.«</p> <p>»Мени је баш мило што сам тако сретна.{ |
| пођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија |
| с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Мал ми очи |
| ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господи |
| Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S} Кад дете ил’ млада ж |
| ти, па треба назначити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад н |
| л’ на другом месту за рандеву, ди би се видити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догод |
| »Службеница!{S} Надам се опет скорим се видити.«</p> <p>Одемо.{S} Кажем Чики и Десићу да се про |
| оричићу, одлазим, и богзна када ћемо се видити, па богзна, док те опет видим, какве ћемо промен |
| мију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> <back> <div type="not |
| ’нуо и рекао: »О, мој Милане, кад ћу те видити?!«</p> <p>Е, тако дуго се још разговарасмо, и пи |
| коју пару и обречем се да ћемо се чешће видити.{S} Она буде с тим задовољна.</p> <p>Но партаје |
| руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, чекај |
| ручак да послужујем.{S} Кад имам шта и видити:{S} Идина мати у челу седи!{S} Морам је послужив |
| погледимо преко пута, а ми имамо шта и видити.{S} Мог некадашњег принципала фамилија седи прек |
| особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јел |
| воје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви са пуним задовољством свршише в |
| <p>»Камо те, Бранко, већ откад те желим видити?!«</p> <p>»Имао сам у околини посла, па сам се в |
| з десне цигару пушим.{S} Сваки је могао видити да не изгледам као шнајдер.{S} Два три дана, па |
| ан мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан човек.{S} Прем |
| о.«</p> <pb n="122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима в |
| ивићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код |
| еним кућама нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде ка |
| ваковом стању, у љубави.{S} Чудно је то видити женску кад плаче, особито кад је види онај у ког |
| не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет најпре на познато место ићи, па о |
| но и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како сте већ цео човек«.</p> <p>»Познај |
| </p> <p>»Па може ли се све то још данас видити?«</p> <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у |
| , опет жао, кад се удалим, што Вас опет видити нећу; ал’ спомен ће ми у срцу остати.«</p> <pb n |
| на пут.{S} Баш добро, недеља је, бар ћу видити у свечаној форми кућу и девојку.</p> <p>Кад дође |
| а о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе онај обичан, сувопаран р |
| в.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} Отидем после код неки’ од они’ дама, које са |
| а свиленима.«</p> <p>»Код нас ретко ћеш видити и највећу даму у скупој хаљини, осим у великој п |
| тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће све д |
| аура му је после ови’ срцу најближа.{S} Видићемо шта ће бити.</p> <p>Док је Бранко онамо одлази |
| волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније.</p> <p>Фруштукујемо, опростимо се, се |
| и да ћу термине соареа точно одржати, и видићу да л’ се слажемо у натури.{S} Тако и то желим и |
| о минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића и друге живине сијасет, баш |
| >»А шта би то могло бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> |
| ста.«</p> <p>»Те каквог кунста!{S} Ето, видиш, сам полазим ти на абентаере, као путешествујући |
| и човечаство поред мене цвили.{S} Ето, видиш шта ја желим и зашто се борим.«</p> <p>»Е, мој бр |
| ли и велику штету учинили.</p> <p>»Ето, видиш, сад шта, би с њима радио?« — прослови Писаровић. |
| слаба изиђе?{S} Та може ти шкодити!{S} Видиш, не можеш још ни да се исправиш. — Ето то је наша |
| Погледај садашње људе, жене и децу!{S} Видиш све саме шкрофулозне, јектичаве, кривоноге, са уг |
| уги; тима сваки трећи на путу стоји.{S} Видиш, ја нећу млого да знам, а и на што, кад немам вел |
| .«</p> <p>»А шта ћемо са они’ девет?{S} Видиш, Бранко, ти немаш у свему право.{S} Кад би’ већ р |
| хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао.{S |
| </p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ ства |
| м ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си самож |
| па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ повичу: |
| едим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p>»Ч |
| лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ мо |
| е пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у којој |
| обоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} Зн |
| ш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их нап |
| бл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људи љ |
| волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за мо |
| ити, ил’ неколико штипендија давати, па видиш, ниси досад још ништа за човечаство учинио.«</p> |
| тавише заклела се да ће ме дочекати, па видиш шта се стаде.«</p> <p>»Е, шта ћеш!{S} Такве су же |
| табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај ј |
| но, а јошт мали румен на образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,река |
| вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и стара портрета, но највише деде и мајке.{ |
| а свако питање бистро одговарају.{S} Не видиш ту код деце ни стра, ни безобразлука.{S} Види се |
| уг и све невоље с њим сносити.{S} Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Прот |
| ити.{S} Помен’ме се, и, ако ме никад не видиш, знај да је Бранко подлегао судби, коју је предви |
| а, па од фатермердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић ни |
| јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, памет |
| растајеш.{S} Леп је то живот.{S} Ал’ и видиш здраве, окретне женске, мушки од сунца опаљени, з |
| вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ |
| је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то пазио.{S} Па онда, кад би |
| каквом <pb n="23" /> чивутском дућану. »Видиш«, речем му ја, »ово сам ја стекао, а ти поред тво |
| p>»Сине мој, Милане!« — рече ми отац — »видиш, ја сам сирома’ човек; живио сам тешком мојом мук |
| говара ми.{S} Ливија је изашла.</p> <p>»Видиш, Милане, како сам прошла.{S} Добила сам писмо да |
| ђе к мени и почне ми се тужити:</p> <p>»Видиш, Милане, какве сам ти среће!{S} Један идеал ми је |
| ти.{S} Не једанпут ми се тужио:</p> <p>»Видиш, брате, не могу ја овде дуго остати, баш и да ми |
| ачити ди ће се персоне видити.«</p> <p>»Видиш, то је леп план, и досад никад није ми на памет п |
| о тек тумараш, па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда |
| д њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ |
| ло међу њима партије за мене.{S} Кад су видле да нисам на женидбу склоњен, почеше бити прама ме |
| то јо наш земљак Светозар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морам |
| S} О како су се ти радовали, кад су нас видли!{S} Мислели су пре тога: »Ти лумпови!{S} Од њи’ н |
| но напослетку и то је престало, кад су видли да куратор неће да зна за њега.{S} Здравковић већ |
| , на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко каплар, па тако млад, сви се скупе о |
| едан одговори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесе |
| сроди.{S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка |
| ити не може?{S} То се Бранку мало чудно видло, па запита Весића поверљиво, зашто он није гледао |
| а умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их мол |
| изврћем.{S} Дамама се даде на смеј.{S} Виду да сам јурат, нећеду замерити; ако се замерим, ниш |
| зио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад попиш |
| оле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и чувења млоги су ме већ познавали.{S} Може бити |
| утрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Девојке отварале су пенџере и за н |
| ног свог пријатеља.{S} Ту је била једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била к |
| а Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави већ има с којима се познала на фердеку, па се св |
| ан се путовати мора.{S} Цео дан морам у визитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим д |
| усти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а ја унтауглих.{S} Каже |
| ем.</p> <p>Сад нас отпусти, па одма’ на визитацију.{S} Кад на визитацији, а Бранко је добар, а |
| екао, који је са својим сестрама био на визити код Хермине <pb n="104" /> онда, у недељу, кад с |
| а репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, као што |
| дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништа.{S} Он неће да пр |
| утри.{S} Уђемо у једну чарду, седнемо и визитирамо торбу.{S} Кад онде — две куване шунке, два в |
| чинио.{S} Дао би’ дете чрез учене људе визитирати, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде |
| а испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> <p>Е, сад колико људи, толико ћуди; једном |
| готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А к |
| Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, п |
| иним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, сало |
| .{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се убезекнула видећи т |
| удовица, са двоје ситне деце. ’Ајдмо на визиту.</p> <p>Кад онамо, јест млада, лепа, ал’ шта ће |
| алом, такав је и остао.</p> <p>Идемо на визиту.{S} Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, |
| стала је бабица.</p> <p>»То ћемо код ње визиту учинити; знам да неће за зло примити.«</p> <p>»Б |
| спођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним.{S} Рескирам се једанпут и одем на визиту |
| /p> <p>»Ништа нам друго не остаје, него визиту учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...! |
| товали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим није била за мене.{S} Кад би |
| и; мислим да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо г |
| Но ја нисам од тога заната човек, зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прођ |
| разговарао и обречем се да ћу још данас визиту учинити, ако дозволи.{S} Она дозволи.{S} Надао с |
| .</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} Ја се са Петром бавим.{S} Дођоше и друга бра |
| C2.6"> <head>VI</head> <p>Идем Бранку у визиту.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S |
| у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени |
| отишли су том пријатељу да учине кратку визиту, па ће после купити рибе и рака, па онда богзна |
| не да сад ја учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, п |
| ре.{S} Изиђемо из села.{S} На пољу опет вијају четници два паора, који су у туђу њиву марву уте |
| ом јапунџету, а батина у руци, па почне вијати Миндеркеца; она бега, па разбија флаше.{S} Најед |
| донели новаца.{S} Почели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} |
| ога.{S} Рунићка је промукнута; млого је викала на надничаре.{S} Рунић се извикао, па сад започе |
| трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« Милостива дотрчи, а ја се већ са |
| омучна скаче и церека се, од пљескања и вике родова цела соба зуји, и пре нег’ што сам Бранка з |
| дношењу живио: у недељу у шетњу.{S} Она виклер на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год жели |
| уку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском |
| ће ништа стати.{S} Картаре, ма из којег вилајета дошле, све су му једно предвозвештавале: да ће |
| ти, Милане?« — рече Бранко.</p> <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана |
| има да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђе |
| љи, срце прси да пробије, језик запиње, вилице се стегну, руке се тресу... па онда ни овамо, ни |
| им коме новаца, ту је одма’ част: пива, вина, шта ко хоће.{S} Ја мој интерес напред сам извукао |
| ал’ не сме од мужа.{S} Донесу се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Д |
| два велика колача, једна велика чутура вина, један сребрн новац — талир — и једна цедуља, на к |
| о.{S} Фала богу, испавани смо, нисмо од вина компромитирани; мислим да би најбоље било да учини |
| ђипе од радости, даду донети две холбе вина, па удри с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно в |
| ћете рибе јести, а који рибе једе, пије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у р |
| о поручамо; нестаде једне шунке, чутуре вина и једног колача.</p> <p>Сад како ћемо с багажијом? |
| S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прошалимо.</p> <p>Већ је вече.{S} |
| троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>»Е, добро!«</p> <p>Досад сам |
| би пива, а за вечером и после пет холби вина.{S} Ови оговарају овог и оног да су корхељи и пија |
| о се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и |
| , више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољс |
| се ђаци каквом већом приликом при чаши вина састану, онда ретко кад да каква комендија не испа |
| е звао мој пекар — не једанпут при чаши вина, као из шале, нудио ме да постанем пекар; он ће ме |
| упу.{S} Ни ми нисмо противни.{S} Донесу вина.{S} Ту се сад поред чаше вина поразговоримо и прош |
| — који иду у кафану и у трактер на чашу вина ил’ вечеру и који ноћу кући долазе; — који се са о |
| ’ чика заповеди да се фруштук преправи, вино донесе.{S} Синовица све то уређује, а поред тога н |
| гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb n="45" /> Чика је дозвао и кума овога, |
| ’ добар; друштво весело и задовољно.{S} Вино добро.{S} Па онда се тек започне право весеље.{S} |
| гновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као к |
| за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а вино опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелк |
| о име и пивару куд одлази, дам слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и ше |
| ам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?«</p> <p>»Ти сасвим на друго о |
| лези!{S} Сви њи’ови велики људи љуште и вино и пиво, и то најбоље.{S} Зато опет највише они пут |
| поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S} Бациш поглед на пенџер, а оно видиш како слуга |
| сече, додаје јој со, паприку. ’Ајд’ по вино; она не може да отвори славину.{S} Бранко лако одв |
| ића се није ни најмање затезао, било то вино ил’ пиво, доцне је легао, свог друга, ако је дужан |
| гој соби чека, пита те јеси л’ рад мало вином се поткрепити, а фрајла већ носи на тацли вино.{S |
| ну пред нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" |
| папира, па у среди тек парче стакла од винске флаше залепљено.{S} Учитељ нема жене, сам кува.{ |
| од куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати.{S} Сваки се чудио таковом пост |
| черу звао и с њима је при добром јелу и вину веселе часе проводио.</p> <p>Питаћеш ко је тај Мил |
| ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја сам з |
| закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан у |
| а.«</p> <p>»Кажу, испод мире три ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код |
| љина, сабља звекеће, девојке на пенџеру вире, првенство код ови’ над цивилима.{S} То је живот, |
| на уста, тако исто и трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе |
| , гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друга за куварку, трећа за штумадлу и тако |
| ја сирота сестра умрла је већ давно као виршофтерка; Резика се удала по други пут, но несретно, |
| у и шешира и вала.{S} Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па |
| утим умрла, а сека Јула отишла некуд за виршофтерку, остала деца расејала се којекуд.</p> <p>Ја |
| вала <hi>тека</hi>, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуп |
| осле и трипут.{S} До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба.{S} Падн |
| нама, сав прашан, кришпин о полу рамена виси.{S} Реза у роза хаљинама са мало поремећеним венцо |
| ном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима |
| ам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим поло |
| не можеш погодити!{S} Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, са |
| е да Вам смем казати, Ви сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бон |
| ки непокварена.{S} Ида, по рођењу своме високо положена, све те природности препреке кида.{S} О |
| мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо ником |
| реба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новаца, тојест, каж |
| амо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопочитајњејша фрајлице! </hi> </p> <p> <hi> При пр |
| нијем.{S} Титулира мене и Бранка: »Ваше Високородије, Ваше Високоблагородије!« Одма’ нас замоли |
| и и са етикецијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Д |
| } Зато сам ја срећан човек што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, |
| авним, дружи; други, опет, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на |
| истерати; но треба се чувати.{S} Ако је високоучена и високовоспитована, нек донесе млого новац |
| дајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком |
| ифте.</p> <p>Има људи који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лиц |
| ђака који су увек лекцију добро знали, високоучено лице показивали, никад ништа нису уживали, |
| шеф је био баш синоћ код управитеља, на вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и н |
| шпенцер.{S} Све лепо на њему стоји.{S} Витак је, све се превија.{S} И моја либерија је била го |
| би ти онда помогао сав твој наранџићки виц.{S} Но сад то на страну!{S} Хоћеш ли код мене ручат |
| усти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ к |
| ке академије изишла, ал’ има натуралног вица, па све чисто поља.«</p> <p>»Та то ја и тражим!{S} |
| вде у околини?{S} Највећи су људи суци, вице-суци, нотароши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да |
| ра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари познаник.< |
| } И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он хоће с нами.{S} Друштво ваља |
| дође Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала. |
| ка се јако зарадовао, па је почео своје вицеве изводити.</p> <pb n="183" /> <p>»Доста је било р |
| матори, као декан међу њима; он највише вицеве зна и неки аукторитет ужива.{S} Добри су певачи. |
| о је могли утешити, и то Чика са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито |
| махераја.{S} Једини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку |
| веселисмо се још доникле, и то са сами вицеви.{S} Најинтересантније је било, кад је Чика припо |
| Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика између сада и пре шест годи |
| као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ аста |
| , молим те, како си ти прошао са твојим вицем, тојест са Јелком?{S} Ја сам онда био код њи’, ал |
| ворити, ал’ Чика јој иде па руку, па их вицем надвиси.</p> <p>Већ смо се помешали.{S} Мишкић, к |
| наука у какву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у бо |
| Сестра Јула обнезнанила се, тако да је виценотарош са матером морао држати док је себи дошла.< |
| рици једној, која је седела баш до куће виценотароша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј |
| S} Дође лицитација; све продамо.{S} Мој вицепринципал то не осећа.{S} Сутра фамилија нема парче |
| или су се због којекакви’ тричарија.{S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатвара |
| кву службу доћи, као варошки виценотар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију и |
| S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цара.{S} Јесте ли |
| > <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђу, а хусар цар |
| на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа добије, сирота, запаљење мозга, а |
| S} Између јела и јела Чика изводи своје вицове.{S} Сви се смеју.</p> <p>Свршисмо и ручак.{S} Са |
| зна како срце лежи.{S} Зна и солдатске вицове.{S} Има цивилне и милитарне, веће и мање, господ |
| у који су мислели да не разумемо, разне вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати. |
| друштву.{S} Они се код фрајла-Отилије у вицу надмећу.{S} Сирота фрајла-Отилија не зна им одгово |
| ки вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа |
| ико, слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде о |
| S} Опази нас и Марија.{S} Трчи унутра и виче чику: »Ево наш ђак, што је отишао у хусаре!«</p> < |
| а.{S} Мал ми очи није ископала; једнако виче, псује.{S} Каже да ил’ Марија у мене ил’ ја у Мари |
| уку љуби, ал’ ја се још већма разљутим, вичем: »Полицај, ватра!« Десић се уплашио, па је побега |
| дотрчи, а ја се већ са лоповом рвем.{S} Вичем милостивој да ми помогне.{S} Милостива падне у не |
| сервус!«.</p> <p>»Збогом, милостива!« — вичем.{S} Она изиђе: »Збогом!«</p> <p>Отидем.</p> <p>Бр |
| итељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца |
| анку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола |
| тобом онамо, ма сад одма’.«</p> <p>»Не вичи!{S} До две недеље, велим, јер донде имам овде посл |
| преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, вичу на пролетаре, сиротињи никад не удељују.</p> <p>Им |
| ака, девојака и жена.{S} Регрути скачу, вичу, матере и сестре-плачу.{S} Сад вербунгоши на нас с |
| »Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из собе.</p> <p>»Сад морам унутра.«</p> <p |
| ка видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.</p> <p>Ка |
| .«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафану?«</p> <p>»Мисл |
| за каквог ме држите?«</p> <p>»На сваког вичу, ал’ ја осећам да сте добар, а и од млоги’ сам ист |
| стања; а Милан доиста, за удовољити и’, више вечера преповедао им је при чаши вина ил’ чаја.{S} |
| ени, разборити људи.{S} Можете мислити, више мање учени, дошли су у село, добро се упознали са |
| е наплаћен бити.{S} Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравков |
| вићева ствар није баш тако опасна била; више је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и п |
| им могао одговарати, толико и’ је било; више су долазили овамо, него у онај прави.{S} Морао сам |
| а је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не треба.{S} Сад у памети скувам да јој напиш |
| узму, јер је опет ретко добар живот.{S} Више на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер |
| } Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Троша |
| одавде недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад н |
| ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није жао? и ј |
| оје пресвучене хаљине онде.{S} Не треба више.{S} Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата |
| ан!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Ј |
| ћ се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} |
| правом; а кога он једанпут омрзне, тога више никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја ов |
| знали што се у школи учи, а изван тога више нег’ сами професори.{S} Они никад нису учили оно ш |
| жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, ода |
| пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даљег р |
| алио, опрости ми.{S} Ал’ обећавам ти да више нећу са Десићем никаквог посла имати.{S} Дај, моли |
| исне уста, па јетко лице начинио, канда више до куће разговарати се не мисли.</p> <p>Мало се и |
| се већ и ја испрактицирала: нисам ни ја више девојка.«</p> <p>»Ја знам, милостива, куд Ви шибат |
| »Али, забога, фрау-Баби!{S} Та нисам ја више мали да то чините са мном! — Знате, милостива, она |
| бити, кад постане мојореном, тај добија више, и преко хиљаде.«</p> <p>»Ал’ су претерани интерес |
| едио и матер тешио; но мати је показала више тврдоће и резигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан |
| ати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код с |
| ила јој је позната, но отсад није хтела више да зна за њу.</p> <p>Бранко сваки дан је ишао тамо |
| ка спомене Рунић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побрин |
| носе.{S} Куд вешерке долазе, ту ти нема више кућевне тајне.{S} Што чују на једном месту, то на |
| ић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они чекају да ми одемо, а ми, оп |
| но Зоричић жали за Бранком.</p> <p>Нема више оклевања, опростимо се, седнемо на кола и отпутује |
| а врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} А друго, кад је курзиста, онда је и ђ |
| има ту овакви’ и онакви’ страни’.{S} На више места зову нас на ручак, вечеру.{S} Тако се тера д |
| ња чинио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је |
| сте добро провели.«</p> <p>»Био сам на више места; био сам и код Ваши’, милостива, код господи |
| као прави Енглендер.{S} Фијакера смо на више дана погодили, те остаје с нами ма докле.</p> <p>К |
| ити.{S} И ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја |
| тињства пријатељи били, о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњ |
| ; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој ку |
| а, ал’ ја зато опет нисам био фаше; шта више, задовољан сам био сасвим, а Десић је сам себе каш |
| деда, па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} |
| чковића и жену није ни помислио.{S} Шта више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написа |
| већ како на Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум |
| ем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} |
| поручим се од њега са жељом да се никад више не састанемо.</p> <p>Сад сам се опет мало опоравио |
| нко оде, она ће плакати и неће се никад више удавати.</p> <p>Тако је Марији жалосно1 било, а Бр |
| и са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p> |
| и љубав и пријатељство.{S} Није он овде више онај учитељ који је, кад у варош дође, бојажљив, у |
| нуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и разговарао се.{S} Када је натраг |
| равитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се из вароши удали.{S} Сад тек |
| сте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је више на страни.«</p> <p>»Јесте.{S} Ал’ шта, Бранко Вас |
| <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја |
| ћемо бити у пацу,« рече Десић, који је више давао на курмахерај, нег’ на »многаја љета«.</p> < |
| ма био је снисходителан, попушћао им је више нег’ обично; међу већима од себе показивао је канд |
| новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги други: ако је незадовољан, |
| ака.{S} Но и то прође.</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао ј |
| великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је за село; Чевићка |
| ант, ал’ од тракте и лопотања нос му је више виолет изгледао него иначе.</p> <p>»Милостива, ја |
| службу.</p> <p>Уђем ја унутра.{S} Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра |
| , пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у О. видили; њен сада |
| ег’ сто твоји’ алатура.{S} Ал’ сад није више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако см |
| се како је свет покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је |
| а та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберс |
| же ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнаест дана |
| е она њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју |
| сам се љуто преварио.</p> <p>Заокупе ме више њи’.{S} Пита ме један каква је та моја хаљина.{S} |
| маторији су.{S} Изражај лица на свакоме више мање паметан, отворен.{S} У соби све у највећем не |
| ажеш.{S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад |
| ве што је у соби.{S} Млади људи, ал’ не више ђачког доба; маторији су.{S} Изражај лица на свако |
| ом, него са мном, и то само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфир |
| како му је морало тешко пасти кад мене више не виде.«</p> <p>У разговору чисто смо заборавили |
| чам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.</p> <pb n="40" /> <p>Тако сваки дан ујутру |
| на, страну завукли, па нећемо ни да се више разговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време сп |
| обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да ни |
| нају.{S} Збогом!«</p> <p>Бранко није се више хтео ни са Лауром ни са својим пријатељем састати. |
| катастрофа прекардашила, па баш није се више о Мачковићу ни пекла.{S} Код ње се љубав у променљ |
| му отворена, а Ви, устајте и немојте се више мучити, јер је све без успеха.«</p> <p>Ја устанем; |
| шт три дана.{S} По истеченију нећемо се више овако разговарати.{S} Збогом!« Сад ми пали на паме |
| и нам руку. »Збогом, браћо, мене нећете више видити, ја одлазим!« Па с тим ’хоће да иде. »Бре, |
| же бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Но шта ћу казати, милостива, ако |
| ебацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд |
| велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а о |
| а је мала Ханика имала доста цванцика и више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривић |
| о сам ти ја казао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и |
| а, премда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада ба |
| ајвише несретни.{S} Такови људи имаду и више непријатеља нег’ други; тима сваки трећи на путу с |
| /p> <p>»Ти знаш, тај Десић на очи да ми више не иде.{S} Шта мислиш, такве хунцвутарије у мојој |
| ву од ти’ мало наићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интерес |
| љен и љубљен, па све једнако осећам, ни више, ни мање.{S} Но на ствар!{S} Хоћеш ли ти тамо чест |
| или; њен садашњи изглед, поглед, манири више су за једну приличну штумадлу.{S} Нит’ се Бранко ш |
| мо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хт |
| разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више стало до стари’ спомена.«</p> <p>После смо чули ка |
| ам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но ми |
| ка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелком?«</p> <p>»Ништа.{ |
| насмешим на то.{S} Кажем му да ја имам више прихода нег’ што износе све три алатуре скупа.{S} |
| > <p>Са људма, ако су већег реда, ћутим више нег’ обично; запаљујем им цигару, уступам место да |
| дан све душмане срушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, |
| дне фарбе хаљине носити.{S} Ја сам имао више такови’ фела.{S} На дан сам се двапут преоблачио.{ |
| о сам кондиције.{S} Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у њег |
| год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле, Милан Наранџић ово преповеда: |
| аде унтерофицире радије су примале него више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка |
| <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, који му је кондиц |
| ш ни лепо, ни пријатно.{S} Тако сам био више пути са дамама, које су се јако фарбале.{S} Биле с |
| <pb n="35" /> Фани, видећи да се Бранко више Лауре држи, из симпатије уђе у антипатију, и поче |
| > <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више новаца понесем, јер овде је све скупље.«</p> <p>»Н |
| ранпутице живота.</p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало у |
| се пунило.{S} Мислим се како би до мало више пара дош’о.{S} Татомир је имао млого свилени’ буба |
| а, благородног изражаја образа, но мало више кокета нег’ прва, јер јој очи свуда стрељаше.{S} П |
| и дана у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све ве |
| кући, кад је највећа тракта, није било више од пет јела.{S} Већ шесто се за луксуз држало.{S} |
| речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збогом све |
| >»Ал’ милостива, што имате фрајлицу, то више не роди!{S} Као да су је нимфе одгојиле.{S} Ал’ ни |
| а тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос.{S} То је филозовија живота |
| је било фергисмајнихт, и још лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, |
| ност све већма расла, па ме моле да што више о њему приповедам.{S} Дуго сам им приповедао о нај |
| еком.{S} Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се о |
| а ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши |
| Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може на |
| или и све му пророковали да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p> |
| је купио мобилије, већ је наследио, јер више има нег’ што за једну собу треба, а све је старо.{ |
| одине састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић.{S} Живили смо као и |
| инуо.{S} Ја сам се радовао што нема нас више, јер сам ломан.{S} Све се бојим да не хукну откуд |
| ш би’ јефтине хаљине носио, па би’ опет више важио, нег’ те са свиленима.«</p> <p>»Код нас ретк |
| р су јако набубрени, па ће сваки трипут више поднети него ја.</p> <p>»Но сад ћемо бити у пацу,« |
| ати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му до |
| унутра!«</p> <p>Сад сви за њим.{S} Јошт више се свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа |
| године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, продужује своју приповетку.</p> <p>»Кад м |
| је њено званије лепо, служи човечаству више него ма које друго, неће ни да зна, само ме једнак |
| и Маријом је тај закопан.{S} Ја не могу више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и |
| а не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости. |
| S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На част им такове же |
| тане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекардашила, па баш није се виш |
| ока видио, јер, док не отпутујем, нећу више ни минут бити сам с њоме.{S} Ту сам је сад последњ |
| рома’, узмувао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и д |
| ји није имао ништа обогатио.{S} Но нећу више о томе да слушам, почнимо друго што.«</p> <p>Бранк |
| доста?{S} Ал’, молим те, не спомињи их више.«</p> <p>»Ди је наш Цифрић?«</p> <p>»У Б., и, као |
| о к њима, поздравимо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{ |
| измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће |
| се тако растависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам д |
| се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизи |
| д енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја сам све то испланирам, па онда и сам радим |
| је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«.{S} Многи ће мисл |
| p> <p>У ствари женидбе био сам особитог вкуса, сасвим противан Бранку.{S} Бранко је ово држао: |
| а за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb n="55" /> <p>Она се ту пуну недељу дана |
| n="37" /> <p>Дакле, ми већ на путу.{S} Владали смо се по Идином адресу као морнар по компасу.{ |
| 26" /> <p>Сви седнемо и сви онако штајф владамо се.{S} Сви су били познати, ал’ због мене морал |
| д.{S} Има места ди се човек чудити мора владању њи’овом, ал’ они хрђави на ове мрзе, па ил’ их |
| у.{S} Мислим се како ћу се прама Бранка владати.{S} Ако је и полак истина што сам чуо, већ је з |
| обл свет ступио, ја се морам по ноблесу владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве пао |
| Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим препоручити.</p> <p>»Један дан дођу неки |
| Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, |
| нали са народом, сваки дан има посла са властима, са солгабировима, судијама, адвокатима, солда |
| л.{S} То примети Велимир, па принципала внимателним учини.{S} Уђе у Резину собу, с неким другим |
| ли да сам шнајдерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали. |
| о Беча по Дунаву ходио, па није му била вода ни до чланака«, па замоли и мене да им правим какв |
| у те у другу собу.{S} Ту је већ сапун и вода, па четка за хаљине.{S} У обе собе видиш иконе и с |
| разговарају.{S} Донесе се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код свој |
| ћи дан се одмарамо, па после нас, опет, воде у околна места, код своји’ пријатеља, и онде се је |
| џентлмен.{S} Пазио сам којој дами треба воде, па носи.{S} Ал’ и то је морала дама бити, којој с |
| зваљена. </p> <pb n="109" /> <p>Сад дај воде, па милостиву к себи доведи.{S} Дође к себи, види |
| с нами.{S} Кад попијемо, а они радостно воде нас дежурном каплару.{S} Није чудо што се радују; |
| ваест халбсајтла. — Ови ретко дуг живот воде.{S} Страдају од шкрофла, подагре и јектике.</p> <p |
| ољег није било.{S} Кад је заискала чашу воде, а ја трчим као луд, хоћу нос да разбијем, и мисли |
| , па је сад вешерка; Бабика умрла је од водене болести; Марија је умрла од жалости; Лаура је до |
| њи’ постали велињим људма, млоги су од водене болести, шлога и лунгенциндунга умирали, — кад с |
| ерски син.{S} То је била вода на њи’ову воденицу.{S} Једнако су с тим вицловали.{S} Од једа доб |
| сироту рањеницу.{S} Знам да то на твоју воденицу меље.«</p> <p>»Ал’ без писмена?«</p> <p>»Без п |
| ца све већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог |
| ћу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} |
| опет је утешен.</p> <p>После осам дана води Петковић Лауру у цркву, па кући.{S} Лаура је била |
| старијег уда, који већ зна како се кућа води.«</p> <p>»А шта је Лаура на то казала?«</p> <p>»Ни |
| вде дуго остати, баш и да ми се најбоље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова |
| } Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забеле |
| могу зафалити.{S} Нисам ни знао куд ме води.{S} Не би’ се надао тој срећи.«</p> <p>Стари позна |
| овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти се води?«</p> <p>»Фала богу, добро, ја сам задовољан.«</p> |
| p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се води, но само јесте ли овде задовољни?«</p> <p>»Фала бо |
| ати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне с |
| , па само оно тражим што женидби доброј води. </p> <p>Часа имао сам доста.{S} Као јурат нисам х |
| ле је добро ишло.{S} Сваки коме узајмим води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела |
| често узнемиравала.{S} Како јој се зло води, а она одма’ к мени па, ако не дам, зло: хоће одма |
| Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ одавна како сте добро прошли.«</p |
| , која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад другог разговора, него баш |
| На што јој и богатство, кад такав живот води.</p> <p>Бранко ју пита има ли прама њега наклоност |
| Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, уме живити.{S} Па онда богзна кој |
| од и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само једна околност боља је настала.{S} Само с |
| ајд опрашите се!«</p> <pb n="242" /> <p>Води нас у другу собу.{S} Остаде сама Јелка.{S} Рунићка |
| енчања, кад су младу кући <pb n="90" /> водили, стао је остраг за кола и као хусар пратио је св |
| Бранко шетамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабик |
| научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па одан |
| питати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држали смо је не као рањеницу, него као своје |
| ше добро су се оженили и економију јаку водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад |
| .</p> <p>Но и мени се све бољма и бољма водило.{S} Свуд сам разгласио да сам залуђен у милостив |
| , па онда ме запиткује како ми се досад водило и који је ветар мене овамо донео.</p> <p>Већ дуб |
| вени били.{S} Наравно, овима се најгоре водило.{S} Слабо одевени, кост танак, ако какове кондиц |
| руштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја ваздан, па ме то јако мрзило.{S} Особ |
| ром.</p> <pb n="51" /> <p>Мени се добро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госп |
| ја плеснив <pb n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није |
| нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на |
| да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, |
| оред фрајле ишао, а нисам је испод руке водио, па како је ти асаси забуњивају, лако ми је било |
| ја није му била рђава, па је добру кућу водио.</p> <p>Прошетамо се кроз варош.{S} Знате како је |
| Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући виш |
| а иде натраг и да се помири, а ја ћу је водити.{S} Она се реши, ја је одведем, докажем да то ни |
| биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког |
| им на њега ослоним.{S} Каже ми да ће ме водити овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин |
| човека, који ће ме за награду по вароши водити.{S} Малочас, а ето човека.{S} Кажем да ме води и |
| ске красне; ваљда нам се ту неће хрђаво водити.</p> <p>Уђемо у један мали бирцауз.{S} Бранко на |
| оће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега.{S} Шта ће с њим? — по |
| на пут кренемо; знам да нам се неће зло водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} А |
| е са’ранили, већ су почели о мени бригу водити, коју ћу узети за будућу супругу.{S} Није шала, |
| ра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујн |
| и то је морала дама бити, којој сам ја воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш так |
| е искала, само да се да служити, па тек воду мало кошта, па се насмеши и остави.{S} Мислила је |
| оји у већим друштвама за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су |
| Мати ју псује.{S} Лаура каже скочиће у воду; мати каже сама ће ју загњурити.</p> <p>После три |
| и, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру |
| упам се сваки дан и одмарам, пијем саму воду, па како се поткрепим, а ја опет друштва тражим.«< |
| ер: новаца као плеве!{S} С њом се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан |
| акав је овај и онај, а међу собом су се возвишавали.{S} Седили су каткад до два сата по поноћи, |
| лина одма’ у почетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту сед |
| и, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни људи били!</p> <p>Сад х |
| сутра доћи ће кола у пол с сати да даму возе.{S} Сви ђаци знали су за то, па се скупили.{S} Она |
| не.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</p> |
| S} Опремимо се и ми на другу страну.{S} Возимо се.</p> <p>Баш сам добро провео!{S} Кад сам капу |
| , као на какво чудо, што се овамо онамо возимо.{S} Напослетку Чика реши целу ствар, и то да нај |
| а кола већ преправна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путује |
| исаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни сат трај |
| реповеда им кмет, сада кум, како нас је возио, како смо код њега проводили, како му је Бранко с |
| з вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак возио нас.{S} Није дуго трајало, дошли смо до прве штац |
| готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово |
| ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Бранко је задовољан.{S} Измоли се да може на |
| ној регименти и јошт један други, бивши војник.{S} Сви овдашњи, красни млади људи.{S} Бранко по |
| уд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш како и |
| о.{S} Бар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утеш |
| ер не знам ил’ ме младо ил’ старо већма воле.{S} Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу. |
| е би рад због богатства.«</p> <p>»Једна воле најпре лепоту, па онда богатство; друга — најпре б |
| д јој вешто на пут стаје.{S} Он нит’ је воле, нит’ је мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Г |
| ивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме |
| срца спала кад смо к њему дошли.{S} Не воле он по башти <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао са |
| S} То се Рунићу баш и допало, јер он не воле женске разговоре слушати.{S} Али опет је намолимо, |
| ам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’ватио је свој положај, па се |
| а своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам је одран |
| мен запроси; па ако тога нема, а она се воле од отменог и само курисати дати, него за ма каквог |
| мор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је о |
| .«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле, као што кажете?«</p> <p>»Не могу Вам исказати как |
| з моје Ханике живити?!« Тако је страшно воле.{S} Није чудо, — крвни му је род.{S} Прстеновати с |
| «</p> <p>»Не могу Вам исказати како Вас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</ |
| л’ нико јој и не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Го |
| Ја се и лудим каткад код дама, па опет воледу.{S} Чудили бисте се од како млади’ дама пукете д |
| ја упаднем, »кад би ме каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу |
| у би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном животу друкчије стоји ствар.{S |
| о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш са |
| ана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се натраг врати |
| мда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особито женску, одрањивати.{S} Трошак је |
| Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се |
| ме сравнење највећма мрзи.{S} Ливија би волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам с |
| ло, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му.{S} Ханика већ у свом детињству |
| ом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, јер Десић јој је био обичан, ал’ се Рунићка мен |
| и, па је била моја дадиља, па ме здраво волела, канда, сам јој син.{S} Је л’те, фрау-Баби?«</p> |
| /p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато заједно држали, јер су себи са прош |
| те оваког мужа као што сам ја?«</p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; мож |
| о млого млађе од себе.{S} И саме женске волеле су о њим бити због његове шале.</p> <p>»Живио Чи |
| не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?« |
| идимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатили.</p> <p>И ми поч |
| вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти ник |
| да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни ти никад не дођеш; знаш да и они неће к |
| ају ме, ал’ из очију им се видило да би волели да ме нису видили.{S} Зашто?{S} Видићемо доцније |
| треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер |
| емерије, подлост и варанција живота.{S} Волем са изгледом пуне љубави и преко какви’ незгода пр |
| м.{S} Док сам човек жив, здрав, хоћу да волем која ми се допада, ал’ хоћу да јој поклоним сво с |
| атер, јер ја сам је одранила.{S} Премда волем нашу Ханику, опет не би’ више волела ситну, особи |
| ану, хајдмо мало да се разберемо!{S} Ја волем Бранка, ал’ за то не може ни он желити да његова |
| да викну од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого |
| а како ти се допада луксус?«</p> <p>»Ја волем нобл и елегантно, ал’ не претерано, и да сваки зн |
| дару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејал |
| доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бит |
| јем што сам те познао, јер, знаш, ја не волем са сваким бити познат.«</p> <p>»А ја на шпизбурге |
| распитивала.«</p> <p>»Ти знаш да ја не волем да ко о мени распитује, а она најмање.{S} Но мани |
| {S} Особито са судијама и адвокатима не волем имати посла, па макар да су ми какви пријатељи.{S |
| ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме ко сажалева.{S} Чуо си за моје незгоде.«</ |
| ђем.{S} Сестра и шогор осетили су да те волем и да за твоју љубав у В. идем; стали су ми на пут |
| ер ја, макар да ми то и компетира, опет волем да се без политике, братски разговарамо.{S} Знате |
| вац, прави је темељ.«</p> <p>»Онда опет волем Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мно |
| волела бити што је онда била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике |
| циганску банду.{S} Све је сад весело и волемо се канда смо сви сродни.</p> <p>Наједаред Бранко |
| комоцију правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спом |
| па онда отац, па сад унук.{S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи |
| такав ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи о |
| и за мене пошла, ал’ ја не би’ је узео; волео би’ наново стари сирома’ Милан Наранџић бити.{S} |
| о велико јецање Бранка је мало дирнуло; волео би да је веселија.</p> <p>Оду у цркву, венчаду се |
| стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео би сто форинти изгубити, нег’ што му се то трефил |
| ала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле две сам си начинио: са оч |
| «</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ познавати тог првог Енглеза.{S} Ал’ кажи ми, |
| >Мени тек сад тешко пало што сам ту.{S} Волео би’ у »Белој лађи« бити, али не могу Бранка остав |
| вац, па за мене љубав више не цвета?{S} Волео би’ умрети нег’ тако живити.{S} Фрајлице, опрости |
| њима!{S} А ди ти је Десић?{S} Тога би’ волео једаред видити.{S} Имао сам најпре тешко срце и н |
| дан с једном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном |
| на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја би’ волео тако да могу, ал’ ја морам да чујем и оно што ме |
| Онамо, ди сам већ једанпут био, не би’ волео ићи; рад би’ опет ново што видити.{S} Морам опет |
| 122" /> <p>»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не во |
| и’ нашао био другу какву, коју би већма волео, ил’ кога би она већма волела.{S} Ал’ у брачном ж |
| е!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо |
| ћу баш мило било, јер он етикеције није волео, па се поче комотно разговарати, баш канда је са |
| је била намера.{S} А и онако Десић није волео дуго по сели бавити се.{S} Он се тек у вароши сло |
| долази Рунић, који није баш те штамбухе волео.</p> <p>»Ја сам се мало забавио; имао сам мало по |
| а.{S} Он је велики бранденбургер, па би волео да код њега останемо.{S} Но не помаже му ништа, п |
| ном речи без карактера.{S} Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу |
| рака претворио; не верује сну, ал’ опет волео би да је и он риба, па још какав велики сом, па д |
| каква лепа дама волела, и кад би ја њу волео, то нема што не би’ за њу учинио.{S} Моје имање ш |
| Ви, милостива, волели да Вам онај кога волете одма’ у очи све искаже?«</p> <p>»Баш све не; и ј |
| смртно заљубљена.{S} Она каже да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а |
| аш добру жену, цео свет каже да се јако волете!«</p> <p>»Управо да ти кажем, није баш тако стра |
| да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити, ил’ симандлом бити, јер ја, фала бо |
| ута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> |
| ар да то од мене није чула, кога воле и волеће догод дисати буде.{S} Но лепим речма утешио сам |
| зиш?{S} Та то није доста — треба баш да волеш.«</p> <p>»Та волем, волем, ал’ волети није љубити |
| да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p>»Ал’ због другог чега; зато што си добар |
| аком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрено и кисело.«</p> <p |
| се са таквом дамом унтерхалтовати могу, волијем нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господин |
| и’ тако налако ствар узео.«</p> <p>»Сад волијем девојку нег’ сто хајратсконтракта и нег’ сто тв |
| ор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још |
| он око на Ханику бацио, па ваљда би је волио за себе, нег’ за другога.{S} Само, молим, тајну ч |
| огу веровати да Вам и душа кад и кад не волнује; а Ваша фина бледоћа, коју би какав блазиран чо |
| има лепо имање.{S} И сад имаду дванаест волова и пет стотина оваца.{S} Преповеда како је отац п |
| , господине, све женскима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што |
| нас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мо |
| , учини ми љубав.«</p> <p>»Кад је твоја воља, нек буде и тако.«</p> <p>Сутрадан опремимо се, па |
| ру и шогора оставити, само ако је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо са |
| а лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу.</p> |
| ју узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, нек буде.«</p> <p>И, доиста, Бранко одма’ пише км |
| е, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а оно молим Вас да бар запамтим Ваше часно име.«< |
| же да је Ви волете.{S} Зато, ако Вам је воља, ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буд |
| } Већ сутрадан домаћин мисли се, кад ти воља одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро |
| </p> <p>»Ал’ јеси л’ видио да баш нема, воље ни у разговор се упушћати?«</p> <p>»Није јој више |
| очну се мало и веселити, ал’ ја никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се игр |
| ми десет форинти.«</p> <p>»Ево, с драге воље.«</p> <p>»Како се Ви зовете?«</p> <p>»Бранко Н.«</ |
| а је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад не бисмо боље што за наш план погодили.«< |
| дбу Бранкову и каже му да би му с драге воље својим срцем помогла.{S} Дан на дан све веће участ |
| спомен верности.{S} Јелка каже, здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, |
| нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> <p>»Скидајте торбу с кола!«</p> <p>Док длан |
| Чика није зато дешперирао, већ добре је воље био, као и досад.{S} Он је био шаљив, весео, тражи |
| Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко |
| чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошла.</p> <p>Бранко тек узда’не, па тужи се како |
| код куће не само силом, него и од своје воље млого учио, и то све неке изванредне ствари, ал’ у |
| му све чиним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад |
| радост из очију види, и одма’ буду боље воље.</p> <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпо |
| амилију, принудио је Марију против њене воље да се за другога уда, и сада је незадовољна, несре |
| о есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били |
| ам се смејати, макар да нисам био добре воље.«</p> <p>»Јавиле су се млоге љубведостојне, ал’ ни |
| кошкају.{S} Двојица су баш онако добре воље била.{S} Међу њима познам Бранка.{S} Изглед му је |
| ткуд и како.</p> <p>Петар је опет добре воље и иште од Бранка опроштење.{S} Овај му све опрости |
| кад Петар види да је Бранко опет добре воље, а он опет иште који цванцик, Бранко му да.</p> <p |
| илија.{S} Већ смо сви били мало подобре воље.{S} Бранко се опомене и фрајла-Ханике, па у њено з |
| да ја будем извршитељ Ваши’ мисли, Ваше воље.«</p> <p>Ја вичем једнако: »Смилујте се!« држећи р |
| оји дан биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... |
| .</p> <p>Бранко је више из нужде нег из воље овде био, па зато и изостао је по један-два сата с |
| нуди, већ се мало загрејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам бил |
| оваца.{S} Преповеда како је отац преко воље њене удао, како никакове наклоности није прама њен |
| непознанство избришемо... стоји Вам на вољи...</hi> </p> <p> <hi>Паулина”</hi> </p> </quote> < |
| наше собе дете, сваки је радо трчао, по вољи јој учинити, само да може од ње један признателан, |
| <p>»Сад сам све наредио, сад ћемо да по вољи живимо.{S} Само, молим да будете комотни као код с |
| е.</p> <p>Ми остали могли смо се сад по вољи разговарати.{S} Сад морамо роле поделити, један с |
| катељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«</p> <p>»О, то м |
| Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и страст освете против они’ који јој на пу |
| учинити, па онда у новине.{S} Ако је по вољи...!«</p> <p>»Хајд’мо!«</p> <p>И Чика повиче: »Хајд |
| е му достојно отписати; ако јој није по вољи, а она ће писмо спалити, а не да се с њиме фали.«< |
| тно исприповеди.{S} Бранко јој учини по вољи.{S} Свилокоса к срцу прими судбу Бранкову и каже м |
| ико боље.{S} Ако је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S |
| ће то да буде, а поред тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, ш |
| дама кад добије писмо, па јој је он по вољи, одма’ ће му достојно отписати; ако јој није по во |
| »Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио сам већ и познанство.«</p> <p>»Нећеш л |
| док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче капут, узме шешир, лулу и |
| унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и зна з |
| ук.{S} Шта ћу сад?</p> <p>Мати је имала вољу да се и даље учим, но није било средства томе, ал’ |
| , знајући да ђак који остави школу нема вољу учити се, понуди ме да будем код њега — поред добр |
| аткад без њега ишао.{S} Њему сам све на вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Крив |
| је хтео да продужи, а и Зоричић имао је вољу, и сад је моје сад његово одобравао, ал’ ја друго |
| била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и н |
| нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао није.{S} Премда је код куће не само силом, не |
| ло нешто забашури: ал’ тек Јелка је већ вољу изгубила, па и Рунићка.</p> <p>У разговору често с |
| ивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, бистре накл |
| <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки св |
| се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу вољу добија.{S} Сами смо били за асталом у ћошку, па се |
| се.{S} Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад о |
| ности Јелкине.{S} Рунић све већу и већу вољу добија.{S} Уплашим се да не падне у веће одушевљењ |
| о свирају.{S} Ја нисам имао баш највећу вољу, јер њи’ неколико фалило је, који су имали доћи и |
| мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно бла |
| ед њега седи.{S} Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу.{S} Кад вид |
| фамилија дошла, која би се такођер нобл воспитавати имала, — шта би онда било?{S} Ја сам мислио |
| леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су говориле |
| и за мога мужа држите, није мој муж.{S} Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у н |
| ења има.«</p> <p>»Ја знам баш такву.{S} Воспитана је и свуд је радо имају; зна се опходити и са |
| пожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађ |
| марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја морам |
| а си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у великом инштитуту, говоре францус |
| је ме то, што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, сам |
| довица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да н |
| још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољ |
| водити могао.{S} Има међу њима и лепи’, воспитани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Нар |
| није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала за једног |
| еду, јер би тако изгледало канда сам ја воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док ј |
| »Те како.{S} Особито кад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика |
| га има доста.«</p> <p>»Ал’ ја сам рад и воспитану.«</p> <p>»И тога има.«</p> <p>»Ал’ и богату.« |
| <p>»То је само једна бабица, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се |
| црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је из воспитања.{S} Запитам ја јошт онај дан слушкињу, а она |
| га чуства, показује ноблес Вашег рода и воспитања.{S} Благо оном који би код Вас, ероберунг нач |
| и сте жртва Ваше високе памети, науке и воспитања, и штета је да Ваш бонтон никог не усрећи.«</ |
| и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на |
| о?{S} Ја сам мислио да свака по њи’овом воспитању бар сто хиљада има.{S} На фини начин дам позд |
| удовица, није могла сву децу одранити и воспитати, па смо ми од малена бригу о њој водили и држ |
| животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не.{S} Бранко и |
| дни ме хоћеду, други не.{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у м |
| .{S} Дошло је до вотизирања.{S} О један вотум пропао сам.{S} Тако ја у мом животу и то сам дожи |
| друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња вашку тера да |
| прво писмо писао, јер ме онда палац на вр’у јако болео, а ти то не знаш, јер се нисам теби туж |
| цош, само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Поче |
| је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лукав.{S} Но |
| сам чуо онога на дерешу. <pb n="222" /> Враг би знао што имам тако мекано срце; већ се сам на с |
| је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће скорим јуратом постати, |
| хер?«</p> <p>»Како кад.«</p> <p>»Ал’ је враг била та фрајла-Ханика!{S} Све је кокетирала, док с |
| ми жмурка играте, Чико.«</p> <p>»А који враг је вас овамо донео?«</p> <p>Морамо сви да се смеје |
| дери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — повиче Чика.{S} Погодио је: |
| кчији човек био нег’ Бранко.{S} Мене ни враг не би скувао.{S} Познавао сам све људе у прсте; зн |
| и гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се радујем што сам те познао, јер, знаш, |
| у?{S} Ја?{S} Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у р |
| его праве Креолке ил’ Араберке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срц |
| м луд.{S} Све бисте хтели да вам печени врапци у уста падају.«</p> <p>»Дакле, ти да се приближи |
| ње о његовој прексутрашњој срећи.{S} На врат, на нос сутрадан све уреди, и већ прексутра у седа |
| сам, одма’ би могао к њему ићи, ал’ на врат на нос морам се на пут спремати, па са женом.{S} Л |
| тавља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога радо прими.</p> <p>Е, сад чекамо |
| рз, па му не долазе у кућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали |
| идио да је хтела фрајла Ханику да ти на врат обеси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{ |
| гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал његов не да мира, штавише, дође ми са п |
| Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе прот |
| неће уделити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да од |
| ивић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S |
| прелази; има издајице, који свом другу врат ломе; има велики’ карактера.</p> <p>Овако различит |
| .{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немојте се више м |
| милећи ход и стењање у другој соби.{S} Врата се отворе, и уђе једна млада девојка.{S} Ход јој |
| ећ није смео дубље унутра, но код први’ врата се завукао.{S} Што се наука тиче, у метафизики ни |
| о се под капију уђе, одма’ надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, к |
| јући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, с |
| ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> |
| S} Ја отворим једна, па друга, па трећа врата, па кад унутра, а ја почнем викати: »Ево лопова!« |
| ’ не због твоји’ пачији’ ногу и родиног врата, већ што чују да си богат удовац, па сад би се, н |
| и фрајла-Ханики вечера.{S} Она, кад се врата отворе, виче нам: »Добар апетит!«</p> <p>Малочас |
| дило.{S} Кад ал’ наједанпут отварају се врата, — ето мога принципала пред нама, са разрогаченим |
| {S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гри |
| тера.{S} Тај јаче лупа, хоће да провали врата.{S} Нико се не јавља.{S} Лармајући оде, после већ |
| еде једном пријатељу.{S} Тај нам отвори врата и да нам испећи рибу.{S} Ту смо управо већ фрушту |
| о,« рече Рунић.</p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођ |
| ива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре мој лист чита.{S} Н |
| Кад ујутру инкогнито кући дођемо, а оно врата изнутра затворена.{S} Шта ћемо сад?{S} Верна Рези |
| дно.{S} Чика каже да смо зато обојицу с врата скинути морали, јер од њи’овог ајферзухта мицати |
| јла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима не могу се ништа интересантно |
| Са њим оде и један Бранков пријатељ, и врате се.{S} Буђелар је био у куваркином сандуку.{S} Са |
| десет форинти за капару послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да одн |
| {S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко, ниси за мене«, и оде.{S} |
| један умиљат поглед на Бранка бацивши, врати се.{S} Свима нам је жао било што оде, јер нас је |
| дина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се Здравковић. — »Могу«.{S} Е сад хајдмо, као у к |
| ну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу соб |
| хтела Бранка дочекати, док се из далека врати, па је била несретно удата и постала је бабица.</ |
| пођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p> <p>Но ја јошт нисам се смирио.{S} Знао са |
| е долази, кад наједанпут неко клопка на врати, а оно Десић и Чика.</p> <p>»Слуге смо покорни!« |
| д куће.{S} Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључан |
| .{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим |
| пћем да је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било п |
| сутра у девет сати буде у О.</p> <p>Сад врати се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, је |
| о.{S} Кад тамо, а ја видим једнога пред врати у либерији, у таквој истој као што сам ја носио.{ |
| слетку и сам је почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је |
| остим.{S} Шогор и сестра пишу јој да се врати, прете јој да ће по њу доћи.{S} Она им поручује д |
| отсуству пази на ово ил’ оно, па кад се врати, добиће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гриви |
| љубезно опросте и растану.{S} Бранко се врати, кола се, опет, крену.</p> <p>Бранко ми преповеда |
| >Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је с |
| ги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-да |
| свим задовољна учинили.</p> <p>Башић се врати сутрадан у К. Бранко моли мене да сад ја учиним с |
| ету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми чекамо у кафани на вечеру.{S} Кад д |
| у кућу.{S} Кад тамо, а он пред кујњски врати стоји, па Бранка пита зашт’ није већ отишао.</p> |
| амо ће с тим показати, ако се опет кући врати.{S} Она саизволи, само да је ја пратим и код куће |
| о није знао шта је томе узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су |
| S} Он неће да призна.</p> <p>Сад Бранко врати се на квартир и чека даљи излазак.{S} Тај случај |
| ло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фрајла Ханика послуша и један умиљат поглед н |
| жа код куће.{S} Бранко ћути, па се опет врати на своје место.{S} Она очима једнако Бранка мери, |
| о овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да јој Гри |
| шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насм |
| То су Паулинине корешпонденције.</p> <p>Врати се супруга.{S} Бранко јој покаже писма.{S} Она од |
| .{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшти јој писмо; она ђипи на Бра |
| икнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми |
| она би ми остала верна, па би се натраг вратила.</p> <pb n="21" /> <p>Ја сам имао нешто мало но |
| кренуо за дивотном дамом.{S} Но када се вратила, опет је ове добро било.</p> <p>Тако је трајало |
| ла да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неког ишпана; а да није би |
| те на путу били; сигурно сте се тек сад вратили.«</p> <p>»Још синоћ.«</p> <pb n="187" /> <p>»Да |
| устане и обуче се као што треба.{S} Ја вратим се, ал’ нема ни једне билете; све су разнесене.{ |
| Ја, ако срећан будем и срећно се кадгод вратим, бићете и ви, моја мила браћо, моје среће учасни |
| p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се још са већ |
| кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ић |
| сам неколико дана на страни.{S} Кад се вратим, а ја идем к мојој кузини да јој нешто јавим.{S} |
| ам; био сам онда баш у шетњи.{S} Кад се вратим, имам шта чути.{S} Мој Хер-Шмалц ражљућен каже м |
| нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу се који дан, па идем у С. |
| огао са великом муком од њи’ откинути и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.< |
| и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и от |
| здрави, срећан пут!«</p> <p>Одосмо.{S} Вратимо се у В. Ја и Бранко сами у квартиру разговарамо |
| зато визиту налако свршим, па се натраг вратимо.</p> <p>Прође нам читав дан у разном разговору, |
| а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га |
| ожимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} |
| осмо целу ноћ и сутра се тешко растасмо Вратимо се кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| чиглед не женирамо.</p> <p>За један сат вратимо се.{S} У башти нема никога, идемо у башту.</p> |
| пир у соби преправио.</p> <p>Ја и Десић вратимо се у собу.{S} Почнем Десићу писмо диктирати.</p |
| жисмо ја и Бранко све што треба.</p> <p>Вратимо се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S |
| енебрегли, куд смо позвати били.</p> <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; |
| посла, па сам се већ пре неколико дана вратио, ал’ опет и код куће сам имао посла, па нисам те |
| да ће ју узети, па је отишао и никад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је |
| S} Тек онда сам за њега чуо, кад сам се вратио, ал’ онда се већ оженио; сад чекам прилику да ид |
| , да је један остао међу њима, један се вратио, трећи постао камердинером.</p> <pb n="51" /> <p |
| м засад растала.{S} Бранко се опет кући вратио.</p> <p>Бранко се сада једнако са мном забављао. |
| ао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, |
| ка на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар |
| па кад се онде мало проведе, опет ће се вратити.{S} Куда? — то ни сам Чика не зна.</p> <p>Већ с |
| хаљине Бабики, као бајаги и онако ћу се вратити.</p> <p>Сад да се од наши пријатеља опростимо.{ |
| још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«</p> <p>Јелка |
| г тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’се удала за неко |
| ј се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, |
| он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопако.{S} Здравковић, као наш хусар, са |
| Бечу седила са матером, па сад се опет вратише.{S} Велимир је умро.{S} Бог да му душу прости!{ |
| {S} Па каква јела!{S} Све ти сланина за вратом расте.{S} А сад?{S} Кад ручаш у каквој средњој к |
| смири се.</p> <p>Да ми она није била на врату, млого би’ мирније живио.</p> </div> <div type="c |
| ла.{S} Био је болешљив, имао је ране на врату и наскоро је умро.{S} Сад јој чика каже да бира с |
| са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се.{S} Но до једног сата опет |
| сјаку, покаје се у другом сокаку, па се враћа да му што да.{S} Он вели да ни њему не пада добро |
| шег Светозара, баш се однекуд у официну враћа.{S} Ми за њиме уђемо, седнемо и кажемо да нам кос |
| Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим путем у П., а он нек иде у Ш. Писаровићу |
| нема парче леба у кући, а ми с дијурном враћамо се.{S} Кад такову дијурну за вечеру једем, не м |
| више овде остати; жао ми је што сам се враћао.{S} Па и ви међу собом нисте један другом пријат |
| и’ борба прећи.{S} И то, канда су у боб врачале, свака једно те једно пророковала му да ће, нап |
| ао и крошто.{S} Сигурно су какве женске врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> |
| а пију, од то доба се доктори, бабице и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами |
| е изгледала невина и лепа.{S} И заиста, врашки је изгледала та фрајла-Ханика!{S} Чисто је и мој |
| су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ доводи.{S} Кад |
| ј нови кост.{S} Откако су измислили тај врашки пшорхерт, не можеш више добра јела јести.{S} Још |
| } Марија је плакала, кад сам ишао да се врбујем; не пита ме шта имам, већ из чисте наклоности м |
| ведају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили и ста |
| ши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, т |
| тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у |
| .{S} Заиђем мало у други сокачић, па и’ вребам куда ће.{S} Кад уједаред, уђу сви у једну кућу.{ |
| ст сата пре подне виде.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан уј |
| утор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је неза |
| тога, нема новаца, ни срца, то онда не вреди ништа.</p> <p>Тако сам се дуго мислио, док не дођ |
| гу радо примљен, премда конверсација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ год |
| уменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали, но мислили |
| а код изображени’ људи дата реч највише вреди.{S} Па само нека брзо испадне, јер, знате, кад се |
| њено потпуно поверење.{S} Ал’ шта ми то вреди?{S} Зар ћу увек у неизвестности живити?{S} Морам |
| ринту.{S} Ко не познаје »Белу лађу«?{S} Вредно је да јој спомен потомству остане.</p> <p>Зидање |
| тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но с |
| ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа спомињати!«</p> <p>Сад Чика започне |
| сличара којекакви’ ситнарија, које није вредно ни да вам опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми |
| е о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без |
| <p>»Ни речце.«</p> <p>»Е, сад већ није вредно више с једном девојком ни разговарати се.{S} Збо |
| ћу да се с тобом развеселим.«</p> <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> |
| тре умирити.{S} Прстен је био од велике вредности: пет прилични’ дијамантски’ камена сачињавали |
| може да плати дуг, који износи половину вредности куће.{S} Иште у зајам од богатог комшије; ова |
| туђа помоћ им као с неба падала и срећу вредности својој преписују.{S} Ови су увек потсмешљиви, |
| о сами нису у стању.{S} Твори право, не вређај поштеног, буди здрав и уживај свет, — то је код |
| стара пријатеља.{S} Нисмо један другог вређали и доста смо се лепог наразговарали; доста смо и |
| роши, и тако на ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал |
| ра,«</p> <p>»О, молим Вас, немојте нас, вређати.{S} Ви, милостива, и сад још изгледате као звез |
| се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управитељ оде, а ин |
| л’ би те хтела.«</p> <p>»Немој ме тако вређати.{S} Дакле, ја не би’ могао њу за жену добити?«< |
| па свет квариш.«</p> <p>»Видиш како ме вређаш; дакле, кад правим лустрајзе, онда свет кварим?{ |
| опомињати, јер се већ пилићи и патке у врелој води пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да |
| ђо’ у чуду.{S} Од радости заборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и |
| <p>»Ја би’ најволео с Вами, милостива, време проводити, ал’ од ти’ ђавола не могу никуда.«</p> |
| њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на леп начин од ње опростим.{S} Шогор и |
| се опет мало одморимо, па опет даље.{S} Време је красно пролећно.{S} Бранко се ту показао да је |
| {S} Бранко нада се официром постати.{S} Време опет пролази: једна, две, три прилике, ал’- опет |
| ти од твог одустати, нит’ ја од мога. — Време је већ да идемо.«</p> <p>Зоричић усиљава се да Бр |
| ација не вреди му ни луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да |
| неколико дана трајала.{S} Бранко је за време те болести по цео дан поред малога седио и матер |
| ам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио.{S} А и онако нашто би ми биле оне метафи |
| ручак.{S} Све је живо и весело.{S} Дође време наздравица.{S} Ја сам наздравио домаћину и уједно |
| мо се још доникле кошкали, па онда дође време и да легнемо.{S} Сваки у свој кревет; ја сам се ј |
| ио сам код свију ероберунг.{S} Сад дође време певања.{S} Чика замоли у комшилуку једну лепу <pb |
| <pb n="232" /> друге даме.{S} Већ дође време да се астал намешта, ал’ кад наједанпут чују се и |
| и, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбоље место су имале Милеуснићка |
| шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође време да треба одлазити.{S} Зафалим се и после салонски |
| зговарамо, — мануше се нас.</p> <p>Дође време спавања.{S} Кмет понуди нас у своју собу, те онде |
| у се скупа вина; часте нас.</p> <p>Дође време да се иде кући.{S} Даме одлазе.{S} Она једна опет |
| та.{S} Тако дан на дан, пролазило ми је време.{S} Начинио сам већ и доста познанства.</p> <p>По |
| /p> <p>Тако мало помало пролазило ми је време, па кад ми се већ досадило дуго оклевање са Фаник |
| едостојним фрајлицама.{S} Ал’ кратко је време, ди ће човек за два-три дана у све да проникне; т |
| ту.{S} Кад човек сам путује, дуго му је време.{S} Шта зна друго чинити, него мислити се о којек |
| се натраг да све уреди.{S} Кратко му је време, један дан за уређење и мишлење о његовој прексут |
| о штудира писмо.{S} Мислим се, сад није време да ју цитирам, но поверим Десићу да јој у моје им |
| посла.</p> <p>Тако сам ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на з |
| то никог не чује.</p> <p>Већ у последње време могла се на Бранку велика промена приметити, прем |
| </p> <p>Једва чекам да се кренемо.{S} И време је било, јер ми је једнако мучно било, откако сам |
| Е, сад знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами преп |
| .{S} Она ми каже да сама признаје да ми време краде; зато определи ми приличну плату, као да па |
| е врачале.</p> <p>Разговарамо се да нам време прође.</p> <p>»Фајн женске, Чико, баш ми се допад |
| ам си једну лепу и паметну, с којом сам време проводио.</p> <p>Стигне и ручак — таблето.{S} Ја |
| управо јулијалес, јер је у мају хрђаво време било. »Онде« вели, »биће њи’ сијасет, млого фрајл |
| надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За ово време и Бабика ме често узнемиравала.{S} Како јој се зл |
| краљице«, око пет сати.</p> <p>Ми у ово време овде чекамо, а ето Светозара.{S} Ту он почео је ц |
| се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разговарати.</p> <p>Уселимо |
| људи траже реграције.{S} И Чики је дуго време, па ме све на страну зове и планира шта ћемо ради |
| орам да их чекам.{S} Страшно ми је дуго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве ц |
| </p> <p>»Милостива, знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, м |
| унтерхалтујете?{S} Знам да Вам је дуго време.«</p> <p>»Можете мислити како ми је овде, кад сам |
| .«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Приповеда ми Чика Јел |
| S} Сад сам морам путовати; биће ми дуго време.{S} Звао би’ Десића, ал’ бојим се да не учини опе |
| м је дуго време.«</p> <p>»Не би ми дуго време било, ал’, знате, мрзи ме што је ту тај Песковић. |
| {S} Верујте ми, већ ми почиње бити дуго време.{S} Дед’, Чико, шта би сад добро било чинити?«</p |
| г посла нисам имао, почело ми бити дуго време.{S} А ко ти је то казао?«</p> <p>»Читао сам у нов |
| помешали.{S} Мишкић, коме је било дуго време, једва је чекао да томе крај учини.</p> <p>»Ја са |
| не мораш ту остати; сад је већ и онако време ту да постанемо јуратима.«</p> <p>»Па онда?«</p> |
| комедија опростили; сад нам је за неко време доста.{S} Како се вратим од Рунићеви’, одморићу с |
| прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{S} Ал’ зар може женско срце кућев |
| , већ само сам му писао да идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству |
| држала, само њега не.</p> <p>Прође неко време, а Паулина се иште на два месеца изван вароши, да |
| лим да ћу се још са већом надом до неко време овамо вратити, а и донде задржите ме у спомену.«< |
| добро било.</p> <p>Тако је трајало неко време.{S} Кад наједанпут разболе се нагло мали Алфонз и |
| хоће, ал’ од каприца остао је још неко време у тој позицији, чекао је по свој прилици да му па |
| војку наметали, па после венчања толико време прође, а још нису код њега били, нит’ је он код њ |
| > шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен чове |
| од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио.{S} Знао сам већ како с |
| оз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин обогатити.{S} Но Орлић, не да би |
| дила.{S} Чудо што нам се за тако кратко време цела фамилија допала.</p> <p>Ето већ и вечере.{S} |
| љале нису.{S} Ал’ и како за тако кратко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, |
| Зато је она Бранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријате |
| тал, бацим новине, па ручам.{S} За цело време док се ручало, мој комшија бацао је испод трепави |
| ка отпутовати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ћ |
| зговарамо се, шалимо се, па тако чекамо време ручку.{S} Скупе се око нас и млоге <pb n="232" /> |
| е: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и го |
| о, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо се видити.</p> </div> </div> </body> |
| ам.{S} Докле је Бранко ту био, у празно време, или кад мора бити, ишао сам мојој милостивој куз |
| целарији.{S} Ту ради, пише.{S} У празно време понајвише учио је милитарне науке.{S} Ноћу не јед |
| р, и није ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, уп |
| нко.{S} Па ти, сад да дође какво опасно време, — ти би се бацио и у опасност?«</p> <p>»Ма у пак |
| резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пенџера про |
| шт’ немам, па су ми млого којешта за то време кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ |
| три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље!{S} Ја сам му у његовим |
| Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого видила, млоге кућевне тајне покрила и откри |
| ави за све оно из ауктора, што је за то време пренебрегнуо.{S} Бранко не зна како ће испливати; |
| почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не |
| шта је.{S} Премда је Бранко увек за то време датом приликом онамо поздраве шиљао, зато опет ни |
| ту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са сви |
| етврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам био младић као да је прекјуче |
| док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} Марија ви |
| муж јако заглибио, држала је да је већ време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини ј |
| ја проводио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> |
| оме нико нек се не сумња.</p> <p>Но већ време је било да целу ствар прекинем, ал’ тешко иде, је |
| дање »Беле лађе«, ако је истина, пада у време после созданија света на две хиљаде година, онда |
| р је ту највише ђака било.{S} Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили.{S} |
| гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ опет дуго било.{S} Мој Светозар често ј |
| м се шета, воза се на красни каруца.{S} Времена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише |
| ами, јер будите уверени да су ми прошла времена још у спомену и да Вас, поред Бранка, као рођен |
| за руком изићи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари |
| уло?«</p> <p>»Ништа.{S} Исти људи, иста времена.{S} Но кажи ми, шта се ти већ једаред не смириш |
| стати се.{S} Он је приватије, има доста времена, као и ја, па иде, као и ја, женски пол на сока |
| онамо да иде; мислио је: има томе доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам |
| ш тако страшна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ |
| зато имај стрпљења, и онако имамо доста времена, па ћемо све онако на тенане изређати.{S} Но са |
| после подне у шетњу.{S} Имам још доста времена.{S} Тек до три дана ћемо отпутовати. </p> <p>Ше |
| година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за |
| надесно моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две |
| руго на вечеру.</p> <p>На путу из дугог времена свашта се разговарасмо.{S} Десић ми каже шта о |
| 8630_C2.9"> <head>IX</head> <p>Из дугог времена разговарамо се.</p> <p>»Фала Богу, што смо се ј |
| тати не може, но мора још пре обреченог времена Хермину да посети, и то одма’ сутрадан.{S} Шта |
| о су они цељ своју докучили.{S} Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, д |
| овић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко у њи’ову кућу долазити почео, пр |
| ком ил’ ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе |
| а у све да проникне; треба ту мало више времена.{S} Правим дуже термине, упознам се све већма и |
| о се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се по вароши шетам |
| ко ми је на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам |
| љда ће страшно да се покажу, па дају си времена?«</p> <p>»Мани се тога!{S} Искрено да ти кажем, |
| е опет у другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем |
| и Марије.{S} Бранку баш није достајало времена, ал’ опет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ д |
| м страшне ероберунге.{S} Чекај, имаћемо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога с |
| ра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«.</p> <p>Пробавимо читав дан тако у разном разг |
| /p> <p>»Немојте, немојте, прошла су већ времена, сад је на деци ред.«</p> <p>»Оно бар допустите |
| е љуља, труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметн |
| тим окрете се, па у своју собу; нити ту времена каквој ескузацији.{S} Велимир је већ наредбу од |
| </p> <p>»Мени би требало још који месец времена; нисам још сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на т |
| ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изгубити тв |
| спешног труда могао сам и то докучити — временом да се обадве на једанпут у мене заљубе, и да и |
| рајлом у корешпонденцији стоји и да има временом надежде.{S} Кад оно шта је: покаже ми писмо од |
| иње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone unit="subSectio |
| је одбавимо; Ханика је наша кћи, све ће временом њено бити што је наше.{S} За сад ћемо је аушта |
| спође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да каже да ми је ко |
| {S} Така је после кадра бити у окрутном времену човеку прави друг и све невоље с њим сносити.{S |
| ичан, сувопаран разговор о етикецији, о времену, како је велика запара, несносна прашина, док м |
| а воспитанији од њи’.{S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог мер |
| и се, које у сну, које на јави, по срцу врети.{S} А сирота Јелка?{S} Њој ћу се ја опет две неде |
| ењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити не може.< |
| е боје преливају.{S} Па све се око мене врзе и запиткује зашто није Бранко дошао.{S} Казао сам |
| редовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{S} Сир |
| де, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је живот!{ |
| су се његови млогобројни родови око ње врзли, па је и родове те из познати’ и непознати’ узрок |
| друге редом.{S} Девојке се све око њега врзу, хаљине им све шуште око мамуза, и раде би да им с |
| ао асаси; све око мене и фрајла-Отилије врзу се.{S} Не могу да их с врата скинем, а пред њима н |
| {S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чику Бран |
| енгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било.{S} Особито у време |
| ет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову |
| ју.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло млада и лепа девојка, врло участвује у Бранковој б |
| па, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. претерано |
| оареа и први и други дан.{S} Фине даме, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 |
| акођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени такођер.«</p> < |
| <p>»Овај учитељ као што сам Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите са |
| у Бечу.{S} Енглескиње су, као што кажу, врло доброг састава, па добро једу и пију.{S} Та Енглес |
| оварамо се.</p> <p>»Бранко, ми смо у О. врло добро провели.{S} Заиста солидна и паметна фамилиј |
| Ф. Нећу Вам казати ни ко је, ни шта је; врло је паметан човек.{S} Хоћу да Вас иберашујем, јер з |
| ан лик и поздравила Вас да је посетите; врло ће Вас радо дочекати.{S} После на бр. 1.{S}000 јав |
| сић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени, и из највећи’ кућа Вас посећавају. |
| а, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави.{S} И ови бу најопаснији <pb n="83" /> з |
| вати Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је ова |
| цу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим.</p> <p>»Чико, богати |
| скирам се једанпут и одем на визиту.{S} Врло ме лепо дочекала.{S} Собе красота, салон велики.{S |
| Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, је |
| наје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, а |
| имате пеки особити манијер, који човека врло усхићава; Ваше мирне црте на лицу показују неки ос |
| баш начисто се изјасни да му се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути |
| о неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је ну |
| елне песме на клавиру.{S} Лаура је била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, ре |
| века и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу |
| Ту има једна лепа, млада удовица, а има врло лепу кћер: нобл су и воспитане.{S} Морам те ауфиро |
| ad>VI</head> <p>У берберском животу има врло млого поезије; не знам да ли има више у ђачком.{S} |
| руги делија.</p> <p>Па сам и са мушкима врло добро провео.{S} Све искрени и ваљани људи.{S} Сам |
| рити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за |
| о ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако |
| кцију нису знали.{S} Имао сам професора врло љутог.{S} Био је сув, болешљив, па за багателу у ј |
| сок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и матор; сад крупан, с |
| ете, јер управитељ онде седи, па је сад врло љут, и не мари да му се сада улази и излази, знате |
| ?«</p> <p>»Она је однекуд из далека, од врло добре куће, па је пострадала, ал’ способна и шарма |
| ти.</p> <p>»Ханика се разболе и лежи од врло опасне болести.{S} Још није к себи дошла, а дође Б |
| уга около четрест, види се да је кадгод врло лепа била, пуна, благородног изражаја образа, но м |
| дала; мени се допадала боље него какове врло младе.{S} Ја све на прстима, тихо као мачак к њој; |
| до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у пургерс |
| аво Чики је пало на памет, и од њега је врло добра мисао била, јер које од жалости за тобом, шт |
| време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбургер особ |
| е окренула други лист.{S} Види се да је врло рафинирата, по свој прилици и интриганка.{S} Премд |
| ка. <pb n="142" /> Весић одговори да је врло добра девојка Ханика.{S} Бранко је Весићу све веро |
| а не марим за пургерство.{S} Хоћу да је врло воспитана, од велике фамилије.«</p> <p>»То Вам ја |
| вијом девојком.{S} Као девојка, била је врло умиљата, танка; сад пунија, слободнија, кокета.{S} |
| обије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико |
| але за бранденбургерку, а овамо била је врло учтива и паметнија нег’ све Бечкиње.«</p> <p>»Немо |
| гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шпекулацију устао.{S} Сигурно је мислио о |
| морала је побећи са столице, што ми је врло жао било.</p> <p>Поред свег тога, још смо дуго про |
| ари практикус, изманеврирао.{S} Мени је врло жао, јер ми је та кућа у срцу остала, и ако ме сре |
| >»Управо да Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то |
| у, осим једног њеног сродника, с ким је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</ |
| ђутим, другим се чим забављао.{S} Он је врло добро знао да за њега није ни бр. 1.{S}200, ни бр. |
| тојест имао је нешто имања.{S} Остао је врло рано <pb n="13" /> без оца и матере, није их ни по |
| ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљубио.{S} Ето дивљака у окови |
| атили.{S} Код женски сваког реда био је врло добро примљен.{S} У чести је био један другоме рав |
| и ме љубезњејше поздрављају.{S} Зато је врло добро кад се човек мало поткожи.{S} Новац данашњи |
| је исти изишао с њом да се шета, што је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је ду |
| е тиче.</p> <p>Ту сам сад за две недеље врло лепе дане провео; никад их заборавити нећу!{S} Ал’ |
| трагове, и спасе се капитал.{S} Она ме врло пофали и награди.{S} Неки људи хоће да је скувају |
| кад је видила Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене др |
| ма за ручком једнако воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код д |
| ећи, а рад би’ опет о фрајли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео и |
| ачему наклоњен, једном речи, што смо се врло добро слагали.{S} Но није дуго ова срећа трајала.{ |
| с њим се играло.{S} Бранко је ово дете врло радо имао.{S} Мати је то приметила.{S} Једанпут де |
| њему да видим шта је«.</p> <p>»То ћете врло паметно учинити.{S} Ја не знам шта је том човеку; |
| само једна, а не више.«</p> <p>»Ви сте врло опасан за женске, кад ентфирујете.«</p> <p>»Ха, ха |
| збогом! — док се опет не видимо, што ће врло скоро бити.{S} Збогом!{S} Баш ми је драго, што ме |
| а.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура |
| пут, јер је био човек пун фантазије, и врло досетљив, па сам знао да ће бити абентаера.</p> <p |
| ег’ опет дала сам јој надежду да сте Ви врло добар и да ћете што и попустити.{S} Доћи ће пред в |
| о, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло добро.{S} Моја Отилија још се једнако смеје; ал’ с |
| ој вароши тридесет; у великој вароши си врло млад момак од двадесет и пет, од тридесет најбољи. |
| {S} Чудна су створења женске!{S} Ако си врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро. |
| женидби.«</p> <p>»Е, сад можемо.{S} Ти врло добро познајеш Бранка.{S} Је л’?«</p> <p>»Јесте.«< |
| прилична, од треће и четврте мора бити врло лепа.{S} Због какве изванредне околности може се у |
| и волела би са мном бити.{S} То је њој врло лако, јер се сестре не женира, а знам да ће госпођ |
| гати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност |
| ти, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има.{ |
| сам леп и елегантан; опет друге да сам врло воспитан и особито велики курмахер; ал’ све су гов |
| /p> <p>»Волела би’.«</p> <p>»Ал’ ја сам врло извикан човек; можда нисам такав за каквог ме држи |
| .000 ф. лепа, но прама мене, будући сам врло сув, врло дебела, ал’ пасира.{S} Она од 10.000 ф. |
| оћеш кредит да си одржиш.{S} Међу собом врло добро живе; ако се због какви’ мали’ узрока и зава |
| тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гриви |
| а што нисте ту били.{S} Имали смо један врло леп соаре.«</p> <pb n="194" /> <p>»Та ваљда ће и о |
| једна млада девојка.{S} Ход јој је био врло лаган, мало сагибнут од бола, јер је ниже прсију р |
| оковати, ако не призна.{S} Петар је био врло плашљив.{S} Све призна и пође кући да донесе буђел |
| и, само да Ханика хоће.{S} Башић је био врло добар, паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га п |
| е пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, |
| то је врло ретко бивало, онда се Бранко врло смутио, па је дуго за њима изглеђивао, па јошт теж |
| осподски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</p> <p>Тако се све игра до ноћи.{S} Па онд |
| е.{S} Тако сам ја у надежди живио, и то врло добро живио.</p> <pb n="99" /> </div> <div type="c |
| номад Вас је баш спомињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте п |
| е при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који нема апетита, воле |
| Хермини пут препречио, пошљу је на пут врло далеко — и пресеку јој сваки могућан саобраштај са |
| у женске,«</p> <p>»Ал’ је она била јошт врло млада, невиног срца, па како не би’ таком простоду |
| ењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се чудио како |
| .{S} Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати.{S} Друга деца, к |
| а мном и отсад дружио!.{S} То је Бранку врло тешко пало, јер би он за свога друга и душу положи |
| .{S} Видим Татомира и Велимира, и једну врло лепу фрајлу у црном.{S} То ће бити Лаура; дошла је |
| две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> < |
| х није изближе познавао, рекао би да су врло сретни људи.«</p> <pb n="172" /> <p>»Ко би,« велим |
| даред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет врати.{S} Фра |
| тати и полако корачати, само што је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, |
| Па како сте проводили досада?«</p> <p>»Врло добро.{S} Штета што нисте ту били.{S} Имали смо је |
| се допада башта у Е. код суца?«</p> <p>»Врло лепа!«</p> <p>»И ту сам ја у ред дотерао.{S} Сад с |
| потражити.{S} А како ти овде?«</p> <p>»Врло добро!{S} Сваки дан се нађе какав абентаер.«</p> < |
| ти се допада онај живот онде?«</p> <p>»Врло добро.{S} Провео сам баш онако по вољи.{S} Начинио |
| Јесте ли били данас задовољни?«</p> <p>»Врло добро, милостива!{S} А како ви?«</p> <p>»Ми врло д |
| >»Чико, богати, како изгледам?«</p> <p>»Врло добро, интересант!{S} Види се да си био блед, па с |
| в!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«< |
| S} Њој ћу се ја опет две недеље по срцу врсти, па онда наћи ће се који други делија.</p> <p>Па |
| казао као практичан човек.{S} Премда је врућина, опет сав се увио у крогну од јапунџета, велике |
| ота, запаљење мозга, а доктори су је од врућице лечили, па умре.{S} Красно сам је са’ранити дао |
| зло.«</p> <p>Када је био четвртак, ил’ вторник, ил’ недеља, онда ми, мали ђаци, скупили смо се |
| се онда уплашио, па сам их тајно напоље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; |
| га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није н |
| ан Јелку, још док је мужа имала, за нос вукао, како му је везла кесице за дуван, за лов, за нов |
| е ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било сутра, тако и прекосутра.{S} |
| ранка и тебе за то кратко време којекуд вукла; и код своји’ пријатеља и непријатеља, само да ва |
| ко је Јелка богатога хаусхера Б. за нос вукла.{S} Он се у њу залудио, она му се љубезна показив |
| ло.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су г |
| нидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам |
| уће, ал’ одког тог велике су стипендије вукли, лекцију своју увек су знали, лено су се носили, |
| види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда је свашт |
| љубави нема.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим |
| партија.{S} Код ње још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прв |
| поље вукао; а сад не даду се већ напоље вући, толико их има; па већ и у бради се појављују.{S} |
| петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устраје, — крај нашем пријатељству«.{ |
| аест дана морали смо се у други квартир вући.{S} Фани за сво време није се смела са мном разгов |
| нао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, т |
| на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на тр |
| , који је стари сват био, па к нами, на вуци нас унутра.{S} Особито кад су видли да је Бранко к |
| ако ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим |
| и’ желио, ал’ бадава.{S} Бранко неће да вуче реч натраг, па остаде.{S} Мене је страшно једило ш |
| ој Рунић, већ увати мене за руку, па ме вуче напред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ар |
| {S} Једанпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете пла |
| ат се једном руком нагла, другом мараму вуче из џепа, а у очима јој суза засја.{S} Почне очи бр |
| госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све запиткује познајем ли Бранка; чуди му с |
| воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође на памет што, па тек наједанпут |
| ми се допада.{S} Штета што није млађи!« Вучем Десића да их ословимо; ал’ је он мој шегрт у тим |
| а молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му је |
| ека какову тек на форму милостиве, а ја вучем Бранка у други сокак.{S} То је доста мучно било з |
| пођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је као свог рођеног брата радо имала.{S} |
| срећу с Вами разговарати се.{S} Шта је, г. Десић, код вас ново?«</p> <p>»Баш нема ништа тако ос |
| о удале; за најстарију кажу да неће.{S} Г. Кривичић учини ми посету, ја опет њему, па ме зове н |
| о је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Бранком.{S} Бранко се ч |
| ару.{S} Ја то одма’ јавим управитељу, а г. иншпектор доиста не дође више у канцеларију, већ се |
| нате.{S} Отидите јошт данас код фишкала Г. Н. Нр.{S} 70. па ће Вас исплатити.«</p> <p>Бабика св |
| господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Вас је овамо довео!«</p> <p>»О, молим Вас |
| Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И госпо |
| о водити.{S} Још онај дан постао сам са Г. »пер ту«.{S} Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове |
| ре готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који је делом своје абентерство показао, то |
| на ручак.{S} Позив радо примим.{S} Код г. Кривичића формалан салон.{S} Ту су ти лустери, клави |
| јесам ли добро адресират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p |
| лашио ме је криминалан параграф, ког је г. Десић напамет знао и мени често рецитирао.</p> <p>Зн |
| ранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бранко Орлић, о ком си слушала и ког си желила видит |
| p>»Ово је моја супруга.«</p> <p>»Ово је г. М. Наранџић земљедржац из...«</p> <p>»Ово је г. Бран |
| рију — баш сам се онде десио — па почне г. иншпектора вређати.{S} Иншпектор ћути, па како управ |
| динером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к томе себе истрошио и |
| а жеља била, ако је могуће.{S} Молим, и г. Наранџића доведите с Вами; премда Вас опомињем да ма |
| и ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> |
| лати.{S} Питам једног слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами |
| илан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. иншпектор спомињао!{S} Често би тек узда’нуо и рекао |
| и питати.{S} Кажите ма какав је то тај г. Бранко Орлић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне го |
| е се одма’ вино и вода.{S} Наш пријатељ г. Машић био је овде као код своје куће; Бранко је већ |
| сират, седи л’ овде г. М.?{S} Ја тражим г. Орлића, кога сад овде видим.«</p> <p>»О, Милане, отк |
| си да у околини пропутујем.{S} Замолим г. Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пођ |
| мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара са мном.</ |
| мо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писаровић, и он х |
| ени је драго!{S} Ја сам млого слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« р |
| ако сретна.{S} Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опе |
| ошка, нити хоће за то да зна.{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да с |
| >»Драго нам је, а ми се већ познајемо с г. Орлићем.«</p> <p>»Мило ми је.«</p> <p>Ту се мало про |
| мо опет са штабом у једну малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти жив |
| иста личност која и напред опоменута: ”г. Весић“; али, како се личност под презименом ”Десић“ |
| P18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опоменута: ”г. Вес |
| тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранк |
| ек је, штоно зову, од бољег реда, одма’ га извичу за лумпа и пијаницу.{S} А обично ти исти, кој |
| се, таквог треба одма’ за јаку, па држ’ га, јер, иначе, хоће лако да побегне.{S} Врло су лукави |
| b n="48" /> био најбољи друг, одма’ би’ га оставио, само да нису били код њега новци.</p> <p>Ут |
| врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо имам, ал’ хтео сам |
| о, хоћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало |
| био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдоглав, па ме послушати |
| правио.{S} Који нема апетита, волео би’ га овамо послати.</p> <p>При крају ручка спомене Рунић |
| .</p> <p>»Ово је Чика.{S} Не знам да л’ га познајеш?{S} Честит муж!«</p> <p>»Имао сам част млог |
| као, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«</p> <p>»Па је л’ што зл |
| јој се Здравковић понудио за мужа, ал’ га она није хтела, јер, вели, откако је Бранко отишао, |
| .{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, па Мишкића задиркује.</p> < |
| , па све о њему разговор започињем, ал’ га побра избегава, све вели: »Имамо још за то времена«. |
| , шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио там |
| .{S} Чуо сам да је из далека дошао, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«< |
| Колико сам већ слушала о г. Бранку, ал’ га нисам имала срећу видити.«</p> <p>Опет се поведе она |
| будити, па дизати; ђаци помогну му, ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а |
| то несретно; ил’ је он жену отерао, ил’ га је она оставила.{S} Ал’ то је сад свеједно, доста то |
| авају и’.{S} Од ови’ један се убија ил’ га убију, други полуди, трећи постане великим човеком.< |
| њега били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њ |
| што ’но кажу, бећарски живити.{S} Судба га опет Бранку доведе, па сад обоје продуже свој чудан |
| ну, држи се академичан концес.{S} Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.</p> <p>Кредито |
| ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се одмо |
| да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да проб |
| вуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја |
| дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу и з |
| иком госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка |
| плео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она |
| — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан и н |
| {S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, из к |
| али; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни брига, |
| Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилним г |
| осићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде. |
| одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамилију |
| сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А |
| и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно друг |
| а је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржав |
| , већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} Ја |
| ражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл официни |
| се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слободан.{ |
| рао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овде д |
| нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{ |
| в долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим пост |
| вај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док с |
| ји солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и обре |
| обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом пес |
| и, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> < |
| 1" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипошто |
| ослом, него ради унтерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, ско |
| , изјави најпре своје сажалење; каже да га никад неће из срца избрисати, ал’ само моли један да |
| дим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ |
| нкове финансијалне слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окре |
| ати.{S} Ламор се звао.{S} Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Доб |
| а Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је то одвећ мрзило и зарекао с |
| ер, а оно видиш како слуга јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак |
| пристаниште.{S} Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и <p |
| се: куда ћу сад?{S} Бранку?{S} Боље да га још мало на миру оставим, па онда, овде у околини мо |
| , јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, вра |
| кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не да, а већ је и доцне било |
| разговара као са камердинером и хоће да га понижава.{S} То се г. иншпектору досадило, на јошт к |
| ачему Бранко не подвргне.{S} Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.</p> <p |
| опет све то набрзо чини.{S} Он хоће да га и она сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим с |
| пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не иде.{S} Бранк |
| ти, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек |
| а би сто живота за њега жертвовала и да га је бог донео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да |
| у се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата п |
| е силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа држи страну првом.{S |
| p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а Десић једнако штуди |
| но да ја диктирам Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од |
| познанство обновимо.{S} Он ме замоли да га свуд медецинером зовем, јер изван официне за таквог |
| ајство од Ваше стране, јер сте дошли да га извините, а не да га отклоните.{S} Он нек дође, кад |
| олазио, ал’ сад не долази, и каже ми да га виђа често у друштву млади’ људи, који’ имена сад по |
| > <p>»А како € кајмаком?«</p> <p>»Ни да га видим.«</p> <p>»Волеш ли слатко?«</p> <p>»Не, папрен |
| кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p>Но сад сам поста |
| познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио |
| врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет зна.{S} Трошкови су велики, а |
| кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благо |
| аног јела?«</p> <p>»Нема; мислио сам да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш |
| «.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га питам«, и са тим пређе берберин Бранку.</p> <p>»Моли |
| ећ оженио; сад чекам прилику да идем да га посетим.«</p> <p>»Па је л’ се добро оженио?«</p> <p> |
| ш поглед мало збуњује.{S} Ја не смем да га питам: »Како је Бранко?« — јер већ са њега читам как |
| г финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ниш |
| ла, све му је чинила; сваки је држао да га је узела место сина.{S} Но он је одвећ доброг срца, |
| > <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га у полицајблату курентирају.«</p> <p>»Не верујте.{S} |
| руги су, опет, казали да је заслужио да га море покрије.{S} Ал’ Бранко срећан што никог не чује |
| иште Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га |
| ешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити.{S} Но нашао се један издајица, и то од |
| пици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје.</p> <p>Питам ја |
| нешто особито да каже, а овамо само да га напоље извуче.{S} Чика је био паметан човек, па је х |
| ог што је мени приповедао, јер зашто да га већма боле; а друго, богзна какав рачун носи у глави |
| у својој кући види; очи њене не могу да га се насите, па једнако планира како би се на неколико |
| S} Он је већ био наш.{S} Каже Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у чет |
| ешту и поче с њим процес.{S} Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради.{S} О |
| {S} Онда из џепа извади бркомаз (свагда га је у џепу носио), намаже бркове, са рестом поглади о |
| једног брата, тај је исти на Вас, ваљда га познајете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и |
| са Бранком тако се већ разговара, канда га већ одавна познаје.{S} Тако је неколико сати трајало |
| Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно је изгледао пр |
| а га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, док се другом не досади чекање, па га ослов |
| ега, зарумени се, па се опет чини канда га не познаје.{S} Бранко ју познао, па одма’ к њој, ал’ |
| раширим, па са четири прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни поми |
| т једанпут, па празна бутелија.{S} Онда га скину, па удри с њим у францес.{S} Не зна <pb n="32" |
| батине у ништа не узима.«</p> <p>»Онда га треба више и јаче дерати.{S} Зар мислиш да мени није |
| рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га |
| рим — »Кад смо заједно ишли у школу, ја га нисам трпео, а Бранко ни толико, јер је био подал, о |
| је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу на |
| а.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} Он ми каже која је каква, |
| к, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} Он каже да је већ преболео.{S} Вели да |
| м се отпадио и постао филистером.{S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потс |
| читам, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине |
| те опет видети, али мене не.«</p> <p>Ја га тешим, но не да си противусловити.{S} Он вели:</p> < |
| купљен, таман мени до рамена.{S} Пасија га је било видити!{S} И ту се показао као практичан чов |
| је да се експедира. <pb n="203" /> Нека га сам он код куће напише, јер друго ми је у глави сада |
| доста.{S} Само једанпут на сокаку нека га види, па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не |
| да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је гот |
| леда амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не зна ни сам шта се с њим стало.{S} Тако с |
| {S} Кад се хоће друштво да успава, Чика га са својом шалом узбуди, кује планове како би се могл |
| вода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> <p>Дође време да се седа.{S} Најбољ |
| рока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напипа шта см |
| е хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт био дете, па ми с |
| елка није ни пошти веровала, но послала га је по свом поузданом човеку.</p> <p>Отворим писмо.</ |
| ће ли неће ли, с нами држати.{S} Напала га нека меланколија, а наш џеп — колера.</p> <p>Јошт је |
| Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо дошао.{S} Све јој је по реду исповеди |
| е Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што |
| ежда</hi>.{S} Мило јој је било, примила га је.{S} Она опет изнесе свој портре и преда ми.{S} Ка |
| се Ханика врло допада и да се од ње, ма га живота стало, откинути не може.{S} Он је досад већ т |
| <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — не |
| н се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко ј |
| стива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађе.{S} Кажем му да је Бранко отишао |
| ема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и новаца.{S} Писмо је |
| м ја Бранка, нема га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан до |
| аклоности и понуди одговорио је.{S} Она га моли да ју проси.{S} Одговарају му да нипошто засад |
| {S} Њу је Петар као дете слушао.{S} Она га уведе у собу, и визитира му све хаљине.{S} Нема ништ |
| на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен.{S} Тако једанпут за неке дводнев |
| нија прама његови’ остали’ својства, па га нису ни најмање силовали на оно на што вољу имао ниј |
| зар!{S} Нисмо се видли од детињства, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је г |
| ко га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> је дао полицајно тражити.{S} Засад не |
| ребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам |
| оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане.{S} Човек је спољашн |
| тане, мало се са Чиком по соби шета, па га Чика обухвати, канда има нешто особито да каже, а ов |
| анко да не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни ми |
| ише је томе узрок интрига Мачковића, па га наскоро и пусте без каштиге; само што је по године а |
| не могу«.</p> <p>Знао сам му нарав, па га нисам хтео више затракивати, него кажем Просићу, кој |
| о већ је упаковано било да се пошље, па га још нема.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га неш |
| ати хтео, већ му је дуго било време, па га никако задржати не могу.{S} Чика каже да ће и к Јелк |
| та је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p>Кад нам је са свим нестао н |
| } Она види да су јој наде осујећене, па га почне мрзити, но не да се познати, већ све му већма |
| иди, док се другом не досади чекање, па га ослови: »Милорд!{S} Молим Вас, кад прочитате те нови |
| и га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг изиште; каже да хоће што да дода.{S} Пиш |
| е сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да |
| није.{S} Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не |
| о се показивала.{S} Био је неожењен, па га је рада женити.{S} Г. Весић врло је добро живио са Б |
| руџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубезна Јелка!</h |
| ити, но све шаље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} |
| аво к Бранку.{S} Узме Бранков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне |
| ал’ га наједанпут више њи’ шчепају, па га дигну на астал, а не даду му доле.{S} Он тре очи, ’х |
| стари’ његови’ камарата, каплара.{S} Па га сад текар почеше пецкати да неће никад официром пост |
| аље ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом |
| здраге воље, само са неком формом мора га, од Рунића изискати, јер је псето његово, а врло га |
| ас ако му је ко што добра учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом |
| <p>Синовица се угледала у Бранка, пита га шта је; каже јој да је ђак.{S} Куд иде?{S} Каже јој |
| а помогла била.{S} Бранко ћути.{S} Пита га има ли вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га ис |
| Она се зачуди, Бранко се смеши.{S} Пита га због чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче |
| >Кад једаред, она ослови Бранка, запита га колико је сати, јер је рада свој сат навући.{S} Бран |
| ве преповеда.{S} Она се чуди.{S} Запита га би л’ он ишао с њом да траже други квартир, јер овај |
| жели остати и срећу покушати.{S} Запита га је ли јошт прстен и портре у животу.{S} Бранко и јед |
| с у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице.</p> <p |
| ером зовем, јер изван официне за таквог га познају.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, оп |
| ако да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер |
| је муж дошао до писма.{S} Каже му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онд |
| смутан, док им нисам казао узрок, а кад га оне почну задиркивати, а он њима показује Идино порт |
| о на то насмешио.{S} И то бива онда кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази |
| да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши се, а сузе јој се низ образе спушћају.</ |
| .{S} Он све чита неке књижурине, па кад га питам на што му то, а он се насмеје па рече:</p> <p> |
| кад га, разговор не интересира; но кад га интересира, пази на сваку реч.{S} Добра нарав, и ја |
| >»Ал’ чуваш твој кордован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ з |
| ена има доста, цео дан је његов.{S} Сад га навалише братија: онај нема хаљина, онај ђак нема књ |
| еколико форинти и писма извадио.{S} Сад га опет нападну ради писама.{S} Он иста извади, те да ф |
| који су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрт |
| , највећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектор |
| показао шта је Чика!{S} Ал’ још ни сад га се не футирам.{S} Ал’ он оклева, док не дође неки др |
| /p> <p>»Молим на једну реч.«</p> <p>Сад га сасвим на страну дозове.</p> <p>»Ви сте мојој жени п |
| чега; каже јој да од своје воље.{S} Тад га поче сажалевати и одговарати.{S} Бранко је добар био |
| .{S} Бранко једнако наваљује, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у с |
| ним што жели, ал’ он увек зле воље, све га нешто срце на другу страну вуче.{S} Каткад му дође н |
| ма.{S} Је л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало и |
| врати.</p> <p>Чика оде онамо.{S} Одведе га у предњу собу.{S} Малочас дође Чика натраг.</p> <p>» |
| утрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{ |
| еђу дамама.{S} Који муж не тумара, држе га за шпизбургера.{S} Зар се сад из љубави узимају?{S} |
| сирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се академичан концес.{S} Једва га ослоб |
| онда тек Бранко постаде смутан.{S} Није га могао ни прстен ни портре умирити.{S} Прстен је био |
| није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам чекао да крај буде т |
| p> <p>»Не далеко, у вароши В., ал’ није га лако одма’ наћи, јер се слабо са светом меша; сам не |
| у рано тутор онамо, и нађе га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да |
| те.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, сме |
| о с њом, а служио је као дете.{S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он и |
| сподин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка с |
| туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио.{S} Овај сродник био је у |
| у.{S} Ја му то обречем, а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, |
| рбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, |
| !{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пита ме ко је и шта ј |
| донесе један леп велики штамбух, метне га на астал, па онда затим донесе перо и мастило, па се |
| види нове њене намере осујећене, почне га још већма мрзити и хоће баш да му се освети.{S} Ал’ |
| узме једно туђе сироче циганско и почне га учити.{S} Ја сам то дете видио, кад му је дванаест г |
| хец, Чику међу младима видити.{S} Јуре га корбачем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, о |
| {S} Не зна <pb n="32" /> како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето |
| бо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер казао да га |
| ј су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је био в |
| Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о |
| осолити.{S} Сад куратор мислио је да ће га с тим принудити, ако му не да новаца.</p> <p>Бранко |
| рано ја код Бранка, јер се бојим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако с |
| д пет стотина форинти и обрече му да ће га за даље препоручити, само да се добро влада.</p> <pb |
| само сажаљује Хермину и обриче му да ће га у том, по могућству, потпомагати.</p> <p>Да Бранко т |
| аже ми куд треба ићи.{S} Јавим му да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говор |
| ећи, која ће све у реду држати, која ће га у болести неговати, ал’ зато опет задржао си, да мож |
| вољу овде остати, јер, ако не, а она ће га искупити и на ново упутити.{S} Он одговори да већ ов |
| Орлић још није онде.«</p> <p>»Па кад ће га већ једаред метнути?«</p> <p>»Молим, ко је тај Орлић |
| оду на свог неког покровитеља, који ће га препоручити.{S} Осам дана се мучи на последњој строф |
| та више, пре <pb n="175" /> нег’ што ће га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да м |
| а је то радост била!{S} Пре нег’ што ће га отворити, метне га на срце, па онда читај.</p> <p>Пи |
| е у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види адрес на Фанику, от |
| ићка се тог, детета радо примила и поче га у свом духу васпитавати.{S} Мало по мало, па се дете |
| еданпут дете не да Бранку мира, но вуче га за руку к њима у собу.{S} Бранко неће, дете плаче; т |
| у, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар |
| ати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато лице, милостива!« — рече |
| неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у |
| не би ни најмање успео, јер Јелка не би га слушала; ал’ та му је околност на руци била, што је |
| љени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогр |
| ебе ваљаног насљедника оставио, који би га у музики докучио, ил’ надмашио, узме једно туђе сиро |
| на рукама носили.{S} Није било који би га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а упр |
| иче, у метафизики ни запети, но увек би га човек код куће видио поред Плутарха, Ксенофонта, Јул |
| ио да то нигди нипошто не чиним, јер би га компромитирао, па морам реч одржати.</p> <p>Одемо сп |
| која, ако би се дознало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопшт |
| азговарају, сам пређе Бранку и поздрави га, па одма’ и он поред Бранка седне.{S} Био је здрав, |
| та ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.</p> <p>Не прође две-три недеље дана, а Бран |
| м Вам казао, врло је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} |
| /p> <p>Бранко једнако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далек |
| ата била.{S} У једном већем друштву сви га сажалевају.{S} Једна свилокоса и опет плавоока, врло |
| е већма у својој страсти плива.{S} Води га у шпајз, у једну велику собу; ту шунка и другог пров |
| тио, но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се кре |
| неће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата |
| она му се љубезна показивала, а за леђи га је исмевала, премда је морао, сирома’ због Јелке дос |
| јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била ј |
| ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно опет и њега изигра.{S} Обоје се страх |
| оже и унтерхалтовати.«</p> <p>»Имате ли га у вољи?«</p> <p>»Не онако, он је добар човек; ако и |
| аље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слушати?</p> <p>»Хоћемо.«</p> <p>»А ви ваше новце ме |
| облигације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ет |
| и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина форинти и обрече му |
| нко је однео дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са |
| свом Здравковић код њи’ био, — частили га, за пут му дали што треба.{S} Но Марија је Бранку јо |
| га.{S} Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико.{S} Он хоће да је независан; ако му се б |
| , врло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко ј |
| ла и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручк |
| Бранку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам |
| опет срећан!</p> <p>Дође натраг.{S} Ми га сви већ чекамо.{S} Весеље наново.{S} Цигани свирају, |
| бу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> <hi> „Благородна и високопоч |
| јелом и пићем нема ништа.{S} Само да ми га је једанпут домамити к мени насамо.{S} Одем једаред |
| прави енглендер.{S} Замолим Јелку да ми га поклони, јер ће ми остати спомен верности.{S} Јелка |
| ени је спомен од Ваше кћери.{S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} |
| у другу собу и пише писмо.{S} Изнесе ми га и преда.{S} Но мало замисли се, па га опет натраг из |
| , па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубазно, но сад формундер, бесан, неће даље да иде, |
| знам да ми не би прословио.{S} Ал’ мени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он |
| олидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њему и запитам га, да |
| писмо.{S} Види адрес на Фанику, отвори га, а кад прочита, а он оде Фаники, почне је егзаминира |
| ао неки ултиматум љубави.{S} Шегрт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, ше |
| па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је оти |
| па немај бриге!{S} Ал’ данас не могу ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди см |
| навао; ту није било нужно препоручивати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то |
| Мени је жао и састати се с њим; питати га не смем, а сам се неће потужити.«</p> <p>»Само да са |
| е јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо.{S} Види ад |
| П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седнемо и отпутујемо у П. Мислили смо да |
| њом не усрећи, кад га радо има, женити га жели, а не пада род Ханики, јер је она била род Грив |
| ло читам.« Онда се тек тргне и пропусти га.«</p> <p>»Но то је био баш фајн виц!{S} Волео би’ по |
| ајла разбила је пенџер, брзо отварајући га;, само да нас из ока не изгуби.{S} Погађају, нагађај |
| код астала и већ хрче увелико.{S} Ђаци га сад лепо дигну и положе на земљу, на леђа, па тако п |
| исле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим.{S} Чика свој букет заденуо за шешир.{S} Изгле |
| ају«.</p> <p>Опет једна прилика премаши га.{S} Он смутан, ал’ ником се не тужи.{S} Чује, чита к |
| цију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане онде.{S} Хаљина, осим на себ |
| ојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, п |
| нкта одвући; ал’ какав изненадан случај га је одма’ преиначио, особито ако се тицало тога да се |
| каква штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу |
| ла лепа.{S} Она донде около Бранка, док га није укебала.{S} Бранко је за њу јако заузет.{S} Обр |
| лушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} Снивао сам да смо били у некој в |
| та је морао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив. |
| а макар да није ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да |
| езиком за леђи, а чујем и сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове |
| ени га је опет жао.«</p> <p>»Па шта Вам га је жао? — Та он се по свом ћефу оженио.«</p> <p>»Ха, |
| ате шта то значи?{S} Чекајте, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то |
| /hi> </p> </quote> <p>Насмешим се и дам га Десићу и Чики да га прочитају.{S} Чика се насмеје, а |
| љутио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у |
| паметно што за срце измислити.{S} Чекам га, чекам, већ се љутим што не долази, кад наједанпут н |
| т’ не помаже; макар да му је жао, морам га примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и |
| путујем, ал’ који дан не знам.{S} Морам га видити.«</p> <p>»Тај ће баш од радости изван себе; и |
| у ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадес |
| дође и све му преповедим.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе |
| а сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наго |
| одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Маркирато |
| >»Чуо сам недавно.{S} Камо срећа да сам га одавна потражио!{S} Па ди си још био?«</p> <p>»Био с |
| оје сам по наруџбини послао, без да сам га читао, па га у себи читам.</p> <quote> <p> <hi>„Љубе |
| да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут увредио.{S} Он се добро учио, и ја добро |
| >Канда је други човек Бранко.{S} Ја сам га држао за крутог, непрактичног човека, кога мора друг |
| је баш смешан.{S} Тако и Чика., кад сам га видио како плаче, какву физономију прави, ма да ми ј |
| > <p>Ја сам се јако обрадовао;, кад сам га видио, ал’ само једно ме почело мучити.{S} Колико са |
| да му је Ида незаборављена.{S} Сад сам га већ, што кажу, деложирао. <pb n="35" /> Фани, видећи |
| е за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S} Онде ј |
| е проводити у оном друштву, с којим сам га затекао, јер међу њима сваки има каквог таквог добро |
| па ја започе’ разговор.{S} Познавао сам га, па сам морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га |
| <pb n="229" /> шетати се.{S} Познао сам га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врл |
| не науке.{S} Ноћу не једанпут нашао сам га учећи се.{S} Јошт два месеца, па постаде капларом.{S |
| човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, видећи како се ве |
| ј клајдершток, са шеширом, и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> |
| р добио неку туђинску нарав.{S} Ако сам га датом приликом куд у каково наше друштво увести хтео |
| име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву М |
| брата јако наличио, сумње нема, јер сам га и ја познавао.</p> <p>Они се разговарају, а ми са ст |
| идем на неко време иа страну.{S} Нисам га рад у његовом задовољству реметити.</p> <p>Ја и Деси |
| осле десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је једнако учио и тукао га, само |
| Бранко замишљен на кревету седи; питам га шта је забринут, ваљда се већ покајао, ил’ се боји с |
| S} Учитељ нема жене, сам кува.{S} Питам га колика му је плаћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Пи |
| емам овде ни једног познаника.{S} Питам га: је л’ <pb n="218" /> далеко П., ди Чика седи?{S} Ни |
| ћа.{S} Каже сто форинти шајна.{S} Питам га како излази на крај. »Е, лепо«, одговори ми, »добије |
| , горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} Онда стане, погледи нас обадвојицу, пр |
| има часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли каквог изгледа за женидбу.{S} Каже ми да има: |
| <p>Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: д |
| , ја би’ већ ту срећан постао.{S} Питам га:</p> <p>»Ја би’ узео за жену исту Марију«.</p> <p>»Б |
| чуо, мал’ ме шлог није ударио.{S} Питам га даље, има ли он какове даље намере онде.{S} Каже: »Н |
| b n="74" /> живот нећу да водим!« Питам га зашто је незадовољан, а он: »Мени није доста тек жив |
| наићи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врл |
| ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јав |
| оженио се. </p> <pb n="79" /> <p>Питам га има ли овде какови’ богати’ партија.{S} Каже ми, има |
| е Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље известити могао.{S} Он |
| пређем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај |
| пођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме да к њој дођем.{S} Одма’ се опремим.{S} Дес |
| амо да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанем |
| Искусим да је поуздан човек.{S} Позовем га на једну реч напоље.{S} Братија донде певају.</p> <p |
| о, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни на |
| прста, тихо канда га зефир носи, дајем га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што треба |
| ко сте већ цео човек«.</p> <p>»Познајем га, видео сам га коње поткивати«.</p> <p>Формундер, вид |
| ете; он се зове М. Н.«</p> <p>»Познајем га, и не један ми је већ то исто казао.«</p> <p>»Ал’ ис |
| примити.{S} Сад је већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} |
| ијом, на ма у највећем друштву, — узмем га у руке, пантљике лепо раширим, па са четири прста, т |
| у да ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седне |
| ајле, па мора Иду заборавити.{S} Почнем га молити да се шета са мном.{S} Од примљене вересије и |
| већ Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето |
| е.«</p> <p>Писар добро пије.{S} Понудим га с вечером: он се не одриче.{S} Сад писар бољу и бољу |
| им га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад |
| ок ја за њим, а он се изгуби.{S} Тражим га цео дан: нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га |
| а га; други дан, — нема га.{S} Потражим га код куће, — нема га.{S} Трећи дан добијем ја писмо и |
| S} Дала ми га је при растанку.{S} Држим га као моје спасеније.{S} Ово је опет прстен од ње покл |
| ’ се боји свог тутора.</p> <p>»Не бојим га се, нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та |
| авим Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме прати |
| Но јошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не вид |
| , па збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насме |
| ије ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Ј |
| не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим га за руку и кажем му да се ни најмање не срдим, све је |
| н почео је цифрати, ал’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{ |
| е ми писмо од фрајле Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје |
| ати га.{S} Начиним један план, саопштим га Десићу, он уз то пристаје; саопштим Чики, и он прист |
| труке.{S} Име ми је Милан, но преиначим га на Емил.{S} И то нешто значи.{S} Носио сам се као ка |
| } Рунић каже да га здраво воле, и ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финан |
| а у моје име оно друго писмо напише, он га је сасвим по својој ћуди написао.{S} Кад је видио да |
| и одем. </p> <p>Дам Бранку писмо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> |
| вет се његовом кораку чудио и сажаљевао га.«</p> <p>»Та је л’ могуће да је све то тако као што |
| Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и пре |
| же му, кад га је у руку добила, истргао га је, па прочитао, па онда јој опет вратио.{S} Дода јо |
| да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се неће н |
| ете; каже да га је једнако учио и тукао га, само да научи, ал’ ништ’ не ваља: какав је био онда |
| што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на ре |
| ил’ с њим се једанпут разговарао, морао га је заволети, ил’ свако му поверење поклонити, тако ј |
| кав је био онда, такав је и сада; морао га је отерати.{S} Ето видиш, Бранко, ја би’ и на то паз |
| ковић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петк |
| ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао ко јој је казао.{S} Срди л’ се још на мене?«</p |
| отишао унутра, и док длан о длан, а ево га опет са вице-суцем Писаровићем.{S} И то је мој стари |
| да му је пут у томе препречивала, него га још и напуштала, јер је мислила што она њему чини, д |
| о правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега нећ |
| ником га не би дао, само мени.{S} Добио га је од једног финанцрешпицијента.{S} Ја га молим да г |
| уђелар однео.« .</p> <p>»Ја? — Ни видио га нисам.{S} Но ти шта ћеш овде?{S} Ти хоћеш да ми жену |
| препоручителне фисиономије, тако да ко га је први пут видио, ил’ с њим се једанпут разговарао, |
| мојим телом ограничено«.{S} После, ако га питате даље, а он се разљути, па неће млого да одгов |
| е.{S} Он отсад сваки час уздане, па ако га ко пита зашто уздише, онда тек на по сата уздане.{S} |
| ни бити, зато такве смо тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо |
| читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не би, а он |
| Десићу, а по Чики да га пошљем; јер ако га ја успишем, ђаво не спава, па од шале може бити исти |
| може затвором каштиговати?«</p> <p>»Ако га на дан-два затвориш, мораш му дати јести; ако му даш |
| г слугу, познаје ли г. Орлића? »О, како га не би познавао!{S} Та он је нами био добар господин! |
| да ступи.{S} Но предузео сам си ма како га задобити за наше друштво.{S} Али како?{S} Са јелом и |
| ао, Милане, Мачковића?«</p> <p>»Та како га не би’ познавао!« — одговорим — »Кад смо заједно ишл |
| га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте.«</p> <pb n="197" /> <p>»Кажу да је виш |
| а вистпартији, па му је приповедио како га је нестало и нема му ни трага, па га <pb n="116" /> |
| /p> <p>»А познајете Чику?«</p> <p>»Како га не би’ познавала?!{S} Фајн старац!{S} С њим се човек |
| n="138" /> насамо разговарао, и једнако га она у жељама поткрепљавала.{S} Ал’ Бранко још није х |
| а, па ако што започне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</ |
| тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђујем се даље.{S} Кад опет |
| , смешећи се, једно писмо.{S} Каже неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо. |
| г изгледа, као што је Ханика.{S} Бранко га пита је л’ добра девојка Ханика. <pb n="142" /> Веси |
| а ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ је узео?{S} Башић каже да би, само да Ха |
| паметан, али безазлен човек.{S} Бранко га понуди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и |
| сано и адресирато на Паулину.{S} Бранко га прочита, па ћути.</p> <p>Врати се Паулина.{S} Саопшт |
| Бранка.{S} Бранко претстави се.{S} Врло га је љубезно примила.{S} Испитала га зашто је овамо до |
| а изискати, јер је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш |
| ао.{S} Сад је ступио у наш круг, морамо га инсталирати.</p> <p>Како је сад било нашем Бранку ме |
| то ћемо ово писмо на пошту дати, морамо га потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потраж |
| а, па га нисмо ни познали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S |
| тија донде певају.</p> <p>Напољу насамо га ословим.</p> <p>»Опростите, и дозволите ми, што ћу В |
| , сирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну год |
| очитанијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет |
| ину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мисли |
| тек насмеје.{S} Но ми пре нег’ што ћемо га потражити, напишемо му ово писмо, као бајаги одговор |
| пита за Бранка.{S} Кажем јој довешћемо га.{S} Питам ју како је, каже све је добро, само једно |
| им, и ја ћу то исто чинити.{S} Оставимо га.</p> <p>»Чико, ти, као што видим, умеш живити.«</p> |
| дак тај брачни живот.{S} Хајд’ оставимо га; видићемо шта ће будућност донети; може бити да ће с |
| ; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он тек за музиком из почетка стоји, а после |
| еланколизира, но ја и Здравковић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање |
| ирома’, тражи мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покр |
| је научен био на ту буну.{S} Оданде смо га водили »Код два пиштоља«.{S} Ту опет весели се, па о |
| њега први дан с нами на ручку; чули смо га како добро пева и у тамбуру удара.</p> <p>Кад онамо |
| ми је немирно постало, и тек Ваше писмо га је умирило.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да ј |
| само до вахтмајстера, а не даље.{S} То га је врло смућавало.</p> <p>Он је био лепо примљен у п |
| и чувствује у првом писму писати, зато га је прекратила.{S} Ја се и с тим задовољим.{S} Поклон |
| у, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па сад је дошао овамо да курз хи |
| о.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао ми је што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде |
| >Млоги су казали: »Штета за Бранком што га нестаде!« Други су, опет, казали да је заслужио да г |
| а ми је све профућкао.{S} Фала богу што га црна земља покрива, па сам сад бар на миру.«</p> <p> |
| м да га нико не једе радо.«</p> <p>»Зар га ти никад не једеш?«</p> <p>»Никад.{S} Код мене се ни |
| ржи и да види своју браћу и родове, јер га је то вукло натраг; иначе не би натраг дошао, премда |
| на пут; а Бранку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште |
| ,« рече шантајући, »морао је утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би |
| о упустити, ал’ је фијаско начинио, јер га је Ливија тек преко рамена смешљиво погледала, па му |
| на је дошла, ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем |
| агодари му на досадашњој неги.{S} Тутор га поче свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вре |
| Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрпио, кад већ не знаш как |
| за’фали кмету и хоће да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну |
| ље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} Ми останемо с њима, те удри све |
| нема га нигде.{S} Тражим га сутра, опет га нема.{S} Бранко је отишао.</p> <p>Сад опет остаде ја |
| Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора ногу дигнути.{S} К |
| зити.{S} Рунић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p |
| ли, пољуби, па се опет отме.{S} Ја опет га стиснем к себи, он ме пољуби, па каже: »Ово је за св |
| у мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, он је већ отсад на |
| г; но ни Чики нико не остаје дужан, већ га сваки по великом носу добро куцне, а особито Мишкић. |
| овић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће и за к |
| анко му каже да ни најмање.{S} Петковић га је често, шетајући се, до своје куће вукао, ал’ га н |
| колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић га увати у коли, хоће да га из кола извуче, Чика се не |
| дован!«</p> <p>»Кад га подерем, не могу га више код ледера купити.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S |
| до поноћи.{S} Бранку мало позли, изведу га напоље, па опет га уведу, па је све добро.{S} Ништа, |
| о је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, па изиђу и врата за собом затворе.{S |
| иберијашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио!.{S} То |
| ла, наћи калфе, ако му треба, упутићеду га на каквог фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гд |
| ћијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплазио јези |
| трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је ис |
| апут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на неки по |
| о писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће н |
| гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, |
| <p>Пошљем одма’ по Десића.{S} Једва су га нашли.{S} Дође.{S} Ја га питам за те муштерије.{S} О |
| већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Почео је талијанске и латинске речи м |
| од куће обрштер.{S} Овај одговори да су га сад баш видели на коњу кући јездити.{S} Бранко сад и |
| две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <pb n="31" /> <p>Формундер рече бербе |
| ићи, због тога што је деградират, па су га сви ђаци као пандури морали силом кући довести.{S} О |
| стране.{S} Његови пријатељи из срца су га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</ |
| оса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: |
| рајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо ра |
| да је особити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за ње |
| мучи се, иди у школу.{S} Доиста, сви су га сажаљевали, ал’ он је већ огуглао, па судби својој п |
| им је при чаши вина ил’ чаја.{S} Сви су га слушали са највећим удовољством; и што је год више г |
| ом кући довести.{S} Од овог доба сви су га за неког немирног дерана држали који ил’ ће пропасти |
| га као мимогред споменули.{S} Млоги су га мрзели, а управо нису знали казати зашто.{S} Млоги, |
| т, — за бесног, високоумног.{S} Који су га познавали, ти су сви били на два логора раздељени: ј |
| ични’ дијамантски’ камена сачињавали су га.</p> <p>Сирома’ Бранко!{S} Видио сам да не зна у све |
| три имаду на прсима жут плех — звали су га какук.{S} Ови су пред млађима у великој чести били.{ |
| ту одлазио.{S} Марија и чика примали су га усрдно.{S} Марија је била у Бранка већ давно заљубље |
| сног овамо донели и прекјуче укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са сво |
| руку ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, |
| присни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је пре |
| усари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он нешто више ка |
| ћу те.«</p> <p>Херминини непријатељи су га потпирили.</p> <p>Сад се умеша и Хермина.{S} Њу је П |
| били на два логора раздељени: једни су га јако мрзели, други би га на рукама носили.{S} Није б |
| узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина фор |
| овечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, који се са сваким, себи |
| тако леп и пријатан као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и |
| га жалили, непријатељи, пак, — текар су га оговарали.</p> <p>Бранко је био добар човек, ал’ је |
| S} Она каже и сам Петар то хоће, јер су га силом оженили.{S} Он каже да се срамоти да има жену; |
| после приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ |
| ом; код њега, сам је он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину |
| код Бранка.{S} Нисам био сигуран да ћу га са женом заједно наћи.{S} И чудим се како је све то |
| .{S} Но по налогу Бранковом тек онда ћу га предати, кад видим да је вредно; ако се устезати буд |
| изда, особито пред непознатима, а ја ћу га јошт за већег издавати нег’ за медецинера: казаћу да |
| могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити.{S} По |
| атељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њим: »Курја!« У оној |
| иликом опет какво зло учини: зато мораш га дерати.«</p> <p>»Ал’ кад се на то навикне, онда и ба |
| е што га не познајем.«</p> <p>»Познаћеш га.{S} Он ме је довде допратио.{S} То је особити човек. |
| и не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још га нема.{S} Већ Чика нестрпељив, каже: »Тај већ неће ни |
| Он ту седи и недавно се оженио, по још га вид’ла нисам.«</p> <p>»Чудим се како га вид’ли нисте |
| ту?{S} Слободњак коме нико не заповеда, гавалер по рангу, чинио ово ил’ оно, све му добро стоји |
| о, па сам се већ почео носити као каков гавалер.{S} Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети |
| нг, елегантан човек.« Носим се као први гавалер, уживам свет и на уживање не жалим новац избаци |
| е ме преслушати.{S} Знате, ја сам човек гавалер, што је сваком познато, ко ме познаје; рад сам |
| ета, као што би ко мислио, јер не један гавалер се већ опарио, кад се усиљавао наклоност и пове |
| е; рад сам у свету да живим и отсад као гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, |
| ога што хоће шешир да носи и даје се од гавалера фрајлом титулирати.{S} У то доба тек велике го |
| дем’о, Лаура се убезекнула видећи такне гавалере, особито мене.{S} Сад сам имао и ранг као јура |
| ка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гавалери.{S} Ја сам морао много пута на страни бити, да |
| а, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да Вашу резигнац |
| толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку је узајмљивао неки сензал, |
| акво срце.{S} Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао с |
| ек зависном учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, п |
| набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу |
| , да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није |
| ч им је: »Љубим руку, милостива, ал’ је гадно време, биће кише!« Па, опет, имаде и међу фрајлам |
| аво у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно предусретне и уведе унутра.{ |
| Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићк |
| тао натарошем, само да ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту |
| Мачковић и постаде у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} С |
| ног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код к |
| утамањују.{S} Ал’ код шпархерта не кува газдарица, већ он сам кува.{S} Па како ти се допада лук |
| 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се ништ’ не тражи.{S} Даља известија с |
| идбе.{S} Женске су им у сваки дан праве газдарице, радене; у недељу ил’ светац кад је, увек као |
| tes"> <note xml:id="SRP18630_N1">Резом, газдарицом.</note> <note xml:id="SRP18630_N2">По свему |
| мо на друго место.«</p> <p>»Код куће ми газдаричина деца вичу.{S} Ако изволите Вами, или у кафа |
| мам код куће доброг економа; није ме за газдашаг ни бриге.{S} Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајд |
| ад онамо стигнемо, ал’ нема код куће ни газде, ни Марије, но отишли су некуд да кумују, у истом |
| своје куће; Бранко је већ познат био с газдом, ал’ с кућом није; а ја сам био сасвим новајлија |
| д си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити |
| онтролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга.{S} Они |
| авићу се онде мало, па оданде идем у Ј. Гајић ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо д |
| , добро изгледам.{S} Пустим другога.{S} Гајић је већ за леђи стајао, па и он наглади бркове, ко |
| шћу кућу оставимо и седнемо на кола.{S} Гајић и Писаровић у стопе за нами.{S} Чика ми каже да с |
| .{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре стане на ноге.{S} Сав је црвен у лицу; волео |
| и долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на свом кошару, кошар се љу |
| , нема шест сати, можемо лако стићи.{S} Гајић и Писаровић <pb n="234" /> смутни су.{S} Изгубе с |
| е да ми морамо најпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га |
| се кући иде, то јест, сваки својој.{S} Гајић са Писаровићем, а ја са Чиком.{S} Једва смо дочек |
| сле по сата отворе.{S} Ту преноћимо.{S} Гајић и Чика отишли су том пријатељу да учине кратку ви |
| а каже, може бити да они нас чекају.{S} Гајић се понуди да иде да види шта је то; већ ће бити о |
| .{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић позове још неколико своји’ пријатеља, све саме че |
| 4" /> смутни су.{S} Изгубе сву вољу.{S} Гајић је рад да се кући иде, то јест, сваки својој.{S} |
| башти.{S} Ја лежим на једној страни, а Гајић на другој.{S} Мало даље за једним асталом седи На |
| У тој забуни сад Чика изиђе напоље, сад Гајић, сад Писаровић, — све нешто шурују.{S} Ја се донд |
| Ал’ шта ћу да му тајим име: он се зове Гајић.{S} Хоћемо што пре да се откинемо, судац нас не п |
| ради у Ј. са рибом и рацима.{S} Ал’ је Гајић беда, па хоће и он с нами у Ј. Шта ћемо сад?{S} Ч |
| и могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у стању дв |
| S} Сви се зачудимо.{S} Чика мисли да је Гајић морао какав маневар произвести, па ће сад он њега |
| шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, па пливате, па |
| терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Који враг ове сад овамо носи!« — по |
| ије вина, па је све то добро.{S} Што се Гајић претворио у рака, значи да неће напредовати у оно |
| је далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</p> <p>»Ја нећ |
| мрзи; најволијем се с њом шалити.{S} И Гајић и Писаровић онде паре очи; ал’ неће ништ’ бити, к |
| .{S} Писаровић отиде у Ј., а ја, Чика и Гајић возимо се у М.</p> <p>Чика је казао да неће ни са |
| вна стоје, па се опет возимо.{S} Чика и Гајић напред, а ми за њима.{S} Путујемо и дођемо у К. Т |
| , мало треба и одморити се; Писаровић и Гајић нек иду кући, а ми ћемо, ја и Наранџић отићи к ме |
| ш лепши, што више значе.{S} Писаровић и Гајић одма’ задену за капут, а ја баш нећу да заденем, |
| иче Чика.{S} Погодио је:{S} Писаровић и Гајић је.{S} Сиђу и дођу к нами.</p> <p>»Такви сте ви м |
| рестане.{S} Сви се смеју, и Писаровић и Гајић, па им се радост из очију види, и одма’ буду боље |
| м јастуцима.{S} До њи’ седи Писаровић и Гајић с леве стране, на једном колском кошару.{S} Тај к |
| } Ја и Чика напред, за нами Писаровић и Гајић, Мишкић напослетку.</p> <p>Уђемо у кућу.{S} Велик |
| > <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} Први Гајић.</p> <p>»Добро вече, милостива!{S} А ви опет сте |
| сад.{S} Ма шта започели свуд је с нами Гајић, као какав демон.{S} Огледамо се, па се сами себи |
| лажем.{S} Но опет се све умири, јер ни Гајић није хтео да се покаже ајферзихтик, а био је у ве |
| и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и Чика, на другима ја и Писаровић.{S} Ово је у ре |
| код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми се — џентлмен је.«</p> <p>»А фини б |
| ="238" /> <p>Сви смо сложни, само један Гајић ћути, ал’ не противослови.{S} Тако ми одма’ пошље |
| будем на миру.{S} Писаровић, а особито Гајић, нападну као асаси; све око мене и фрајла-Отилије |
| кола пред кућу стала.{S} Кад оно, опет Гајић и Писаровић.</p> <pb n="235" /> <p>Уђу унутра.{S} |
| лски јастуци, камење и кошареви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он ин |
| па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставимо.{S} Сложни смо и отпутујемо у |
| мо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да не могу доћи; о |
| атисфакција, и прама милостиве, и прама Гајића, коме је Чика пребацио да нема такта, ал’ мени ј |
| о па смо онде.</p> <p>Већ смо у Ш., код Гајића.{S} Одма’ се ту чудеса преправљају.{S} Гајић поз |
| а сад командира; мал’те нећемо у Ш. код Гајића.«</p> <p>»Ал’ фајн човек тај Гајић.{S} Допада ми |
| три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. |
| </p> <p>Седнемо и кренемо се.{S} Чику и Гајића пустимо напред.{S} Тек што смо из Ј. изишли, а м |
| »Љубим руку, милостива!{S} Само кад сам Гајића мало насекирао.«</p> <p>Тек што је Чика то изрек |
| ити около једанаест сати.{S} Сад чекамо Гајића, док једаред дође и донесе нам жалосну вест, да |
| Ми њи’ контролирамо, они нас; Писаровић Гајића, Гајић Писаровића.{S} Ту нема више унтерхалтунга |
| ће с ким побећи.{S} То је све.«</p> <p>Гајића је мрзело што се у рака претворио; не верује сну |
| трајати; то је тек моја прва фигура.{S} Гајићеве очи онако се љубезно смеше, као што их је на о |
| <p>У М. свуд је затворено, и код самог Гајићевог пријатеља.{S} Он хоће онде да лупа, ми му не |
| трајати, на ћемо бити онде.{S} Чика са Гајићем једнако се кошка: овај му пребацује <pb n="236" |
| изишли, а ми већ видимо како се Чика са Гајићем кошка.{S} Волели су се, па су се из шале инатил |
| овићу <pb n="231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, |
| оћеду.</p> <p>Разиђемо се, Писаровић са Гајићем, ја са Чиком.{S} Они су пошли путем у Ј., ми, о |
| тим се и изљубим са мојим Писаровићем и Гајићем, и пријатељем што сам му дао рибу испећи; дам и |
| јли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту реч извади |
| у се Чики обрекле.{S} То је дало повода Гајићу да се мало расрди, ал’ Чика га опет ублажи.</p> |
| ајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо другим п |
| прексутра оданде ћемо доћи у Ј.«</p> <p>Гајићу се то не допада, ал’ Писаровић наваљује на њега, |
| филистер.{S} Све отворена, весела лица, галант, нису интриганти, пуни радости живота и велике н |
| вицове правити и нагађати ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо. |
| безни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила сам.{S} Слободу Вашу извињава Ваша |
| м учинити.{S} Мачковић је пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу |
| реба им веровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, |
| ал’ сад сам Вас тек познао да сте прави галантом, достојан да се са мном дружити можете.{S} Пре |
| лавнога Книгеа о конверсацији, па бечки галантом.{S} У мом животу, особито кад сам либерију нос |
| »Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад врло |
| </p> <p>Сад сам ја поред Бранка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} |
| } Сад им се допада висок, сад мали; сад гарав, сад плав; сад врло млад, сад средан, па каткад и |
| одина било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, глад |
| рке.{S} Косе вране, зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепави |
| стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p> <p>» |
| ки луксус дало: уче клавир и француски, гардероб је баронски, цело воспитање је тако, да треба |
| им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док би још |
| >Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, гардмосије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде |
| е зло казали.{S} Иншпектор не може бити гардмосије.{S} Отсад то немојте више чинити.«</p> <p>»Н |
| са дугачким трепавицама покривене; лице гаркасто, па умиљато.{S} Знаш, кад сам их први пут видн |
| аћамо. »Опростите што није по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођ |
| .{S} Кад долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме |
| ајбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали.{S} Но шта је |
| а пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегне цапнштрајх, ил’ се у другом |
| што Бранко опомиње: наклоност је као и гвожђе, које се временом такође изглође.</p> <milestone |
| ирома’, шта ће од радости.{S} Питамо га где је досад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину |
| ожимо се да идемо од места до места, па где нам се боље допадне, ту ћемо и подуже остати.{S} Мо |
| њену бурну младост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља. |
| } Кад онамо, прођемо се мало поред куће где је весеље.{S} Мамузе звече, сви изађу да нас виде.{ |
| заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо |
| љивао без залоге, коме поред залоге; од гдекојег и куповао сам хаљине.{S} Код нас је сад соба и |
| од мене, ако овако устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео |
| у видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њима какав по |
| тујем неколико дана и дођем у земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим п |
| а на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нема праве радости |
| , а с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознати |
| ко ми мало помало довучемо се до ћошка, гди је седио један доброг изгледа чика, пун, крупан, ок |
| воду носио. </p> <p>У мањим друштвама, гди није баш тако нобл ишло, фалио сам најпре кћер, па |
| пати, повешће нас ујутру до свог места, гди је он кмет.{S} Ми понуду примимо.{S} Сад с њиме чаш |
| трајало.</p> <p>Дођемо до неке штације, гди дуже постојимо.{S} Дама иде доле, Бранко ју прати и |
| вече, по заходу сунца, до оне штације, гди је Хермина стајала.{S} Сиђемо се, и сваки свој пртљ |
| јим да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранко |
| повикаше за њим: »Курја!« У оној соби, гди сам га нашао, баш на оном старом канапету, спава.{S |
| етамо се с њима.{S} Свуд смо и’ водили, гди шта видити могу.{S} Видила нас и моја Бабика.{S} Ма |
| ијатељ од забунителни’ светски’ ствари, гди се опасности изложити могу; ал’ у оној другој ствар |
| а сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро провео, само кад се Бранку не замера |
| а је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дан |
| </p> <p>Сад некуд одемо на крај вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се д |
| у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио.{S} Овај Бранков тутор, видећи отв |
| врши права, па се упише као у неки цеј, гди треба после да практицира своје науке, и то код сви |
| рану првом.{S} Ишту рачун шта је радио, гди је био за то време, па га називљу битангом.</p> <p> |
| ад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се тражи за виршафтерку, друг |
| у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица |
| к нисмо стигли већ једанпут у то место, гди нас судба наша очекује.</p> </div> <div type="chapt |
| нако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} З |
| вицедомаћица.«</p> <p>Сад уђемо у собу, гди је већ астал намештен, а супа на асталу.{S} Нуде ме |
| е нам да идемо кроз кујњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а М |
| м: »Добру ноћ!« — па одем у трећу собу, гди је за мене намештено било.{S} Десић и Чика остали с |
| Кажемо: »Јесте«.{S} Сад питај партају, гди је крштено писмо, гди су атестати.{S} Једна се траж |
| гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе хусаре јуче нашли.{S} Не прође млого, ка |
| у да проведу заједно у каквом трактеру, гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, |
| <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} Бранко је |
| Мете се у позитуру као какав командант: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, бр |
| ди море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда.«</p> <p>»Хајд’ ’хоћу да ти |
| е једна му песма на потомство пређе.{S} Гди је свадба, гди је весеље, па нема учитеља, онде нем |
| аје без родитеља и дође у туђе руке.{S} Гди се једна ил’ друга страна мрзи, не допуштати да се |
| осадан, макар да ме често јади море.{S} Гди је љубав, ту је и вера; гди је вера ту је и надежда |
| акве пропорције, какве наклоности!{S} А гди ћеш ти наћи у свету праве пропорције?«</p> <p>»Она |
| </p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет дана путовати.«</p> <p |
| о, ал’ га нисам смео питати.«</p> <p>»А гди се сад задржава?«</p> <p>»Не далеко, у вароши В., а |
| Он је онај исти дан стигао.{S} Питам га гди је био, шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да г |
| т држао, обрекао сам јој се да ћу је ма гди потражити и наћи.</p> <p>Милостива се целој ствари |
| и и сирома’ Бранко на памет.{S} Бог зна гди и како се он по свету мучи!</p> <p>Спремим се на пу |
| ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавно је дошао из Париза.«</p> <p>» |
| та.{S} Људи су себични, материјални, па гди ћу ја сам против толико њи’!«</p> <p>»Па опет нећеш |
| е.{S} Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му.{S} Сутрадан ујутру рано тутор онамо |
| и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од тога доба били, откако се нисмо видили.{S} Н |
| једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго.{S} Увек је међу њ |
| а носи, па текар по сата ходај до места гди је Хермина.{S} Никад јошт овде били нисмо.{S} Наиђе |
| ио да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим ручак и упутим се упр |
| ити.{S} Но мој принципал отишао је свуд гди сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сут |
| се обећа да ће донети.{S} Дама му каже гди седи, сокак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да |
| знали.{S} Но морамо га потражити, ма је гди.{S} Знамо већ колико је сати.{S} Кажемо Лаури да ће |
| ека.{S} Кажем да ме води и да распитује гди се може наћи који од ти’ забележени’.{S} Питамо за |
| онуд пролазити.{S} Ако је видио дротаре гди седе па једу на путу, ту седне и он, па и ми морамо |
| десет дана како је утекао, а не зна се гди је, па питам да л’ га већ са полицајблатом траже.«< |
| и саме да нису на добром путу, сврну се гди треба.{S} Но опет новајлије, који нису за то знали, |
| већ све исцрпио, кад већ не знаш како и гди да се унтерхалтујеш, Чика, као неки таузенткинстлер |
| е.{S} Бранко одма’ пита кафеџију зна ли гди седи иста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га |
| мало бољу штацију, па смо га баш нашли гди компонира једну оду на свог неког покровитеља, који |
| <p>Одемо кући.{S} Пита нас фрајла Фани гди смо били, па се смеши.{S} Видела нас кад смо оданде |
| најбољи пријатељ, Ви ћете најбоље знати гди је Орлић и шта ради.«</p> <p>«Он је једно после под |
| S} Шта више, волео је у истој соби бити гди му је деда био.{S} Доћи у Пешту, а не сврнути у »Бе |
| ли идемо већ и по балови, и други мести гди се веселити можемо, као у пиваре и тако даље, ал’ Б |
| је му дозвољено било у никакву кућу ићи гди су женске.{S} Кад је на сокаку идући какву женску в |
| очнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Она све по реду преповеда.{S} Ја се |
| ележени’.{S} Питамо за једног; кажу нам гди седи.{S} Кад онамо, а газдарица нам каже да је тај |
| ер се слабо са светом меша; сам не знам гди ћете га наћи.«</p> <p>»А мени је неки г. Шпицер каз |
| Познавао сам све људе у прсте; знао сам гди како треба живити.{S} На једном месту треба човек о |
| } Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па онда слушам новине, па све знам без |
| нађем, па зашт’ ми ниси већ давно писао гди си?«</p> <p>»А шта ћу да пишем?{S} Ти знаш да ја ни |
| .« Распитивамо ко је, шта је, — дознамо гди седи са својом тетком, јер другог нема.{S} Сви је ф |
| а овде нема хусара.«</p> <p>»Идем онамо гди има.«</p> <p>»А гди је то?«</p> <p>»Морамо десет да |
| нит’ сам се покајао, но водите ме тамо гди је та кондиција, јер ја већ кући више не могу«.</p> |
| ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили.{S} То му се јед |
| > <pb n="73" /> <p>»Мој брајко, младост гди је, ту је и заслуга, онда си добро код ње уписан; т |
| зарадују, па одма’ с њим у пивару једну гди је музика свирала.{S} Он је отсад већ наш регрут.{S |
| упквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон.{S} Неколико коракљаји оданде на ћошку с |
| и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин |
| кле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим |
| а што је дужан, па онда последње вече — гдигод у трактер, па оданде у кафану и тако даље.</p> < |
| о провести добре дане, па ваљда ћу и ја гдигод продерати.</p> <pb n="76" /> <p>Време ми је већ |
| , ал’ је далеко.«</p> <p>»Хајд’те ближе гдигод.«</p> <p>»Е, то онда морам ићи кући да мало више |
| а рано.{S} Данас ћемо се нас троје јошт гдигод у заклону поред чаше вина провеселити.«</p> <p>» |
| е, тако је исто и код дама.{S} Фрајлица гдикоја, кад из школе изиђе, па добије писмо, то је јед |
| еколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да излазе, а ја, само да је слободн |
| фишкала, ако има с ким какав процес.{S} Гдикоји се већ тако били научили на »Белу лађу«, да му |
| сијасет, млого фрајли и дама, па и сама гђа Милеуснићка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да |
| >Из даљег причања видеће се да је Рунић гђи Јелки био зет, а не брат.</note> </div> </back> </t |
| сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задобијем...{S} Ја...{S} Вас... љу |
| онда, неће да код куће веш перу, то је гемајн, но даје се изван куће вешерки.«</p> <p>»И то је |
| ина,« рече Десић.</p> <p>»Но, то су већ гемајн женске. — Јао мени, ко долази!{S} Лозовић, Думић |
| тило, пило, певало.{S} Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила! |
| на, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, ноге мало кривије; образ му је чист и дугуљаст |
| ти може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати и смејати се, и све то дође |
| помене, јер уверен је да она све његове гиксере зна, па ако што започне, тешко њему, тако га им |
| о кад сте момак били, но код мене то не гилта.{S} Сад сам се већ и ја испрактицирала: нисам ни |
| ма одма’, тешко њему.{S} Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; |
| м Лауру узети; она је више за мене, а и гине за мном.«</p> <p>»Е добро, а ја ћу онда твоју мило |
| лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} |
| уђеш у официну, у једном ћошку видећеш гитар ил’ тамбура гди виси; у гдекојој и једно и друго. |
| браз му је чист и дугуљаст, очи зелене, глава у вр’у нешто замишљена, поглед му је оштар и лука |
| од тог никад неће бита славан музикант; глава му не показује снаге.{S} После десет година видим |
| сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, ником не б |
| д њега живим као фиршт.{S} Реза је била глава целе куће, а ја као вицегазда.{S} Каква разлика и |
| апушио; дошла је у забуну да јој се све глава пушила.{S} Чудио сам се како може једна женска та |
| интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето ручка.{S} |
| минута, а већ се страшно потукли: коме глава разбијена, коме руке испребијане.{S} Покавџили су |
| не иде, има ту свашта доста, па га неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не |
| л’ здрав Бранко?«</p> <p>»Све га нешто глава боле, па не може да спава, и тако мало изиђе, па |
| .{S} Марија види свог чику да му се већ глава нија, каже нам да идемо кроз кујњу у другу собу, |
| си већ доста читао и читаш, па из моје главе изиђе увек спасителна мисао, у невољи шта да чини |
| новинама читамо, овамо дошао, ево моје главе ако га за месец дана за првог лумпа прогласили не |
| уго време.{S} И онако сам дошао као без главе, без икакве цели, само из каприца.{S} Кад наједар |
| о.{S} Та Отилија не може да ми изиђе из главе.{S} Две недеље ће ми се, које у сну, које на јави |
| но, опет, хтео сам му то сујеверије из главе избити; ал’ он, смешећи се, па као са неким увере |
| е не задоцни.{S} Опет Бранка изгубим из главе и падне ми на памет Ливија.{S} Хоћу силом да је и |
| Ливија.{S} Хоћу силом да је избацим из главе, ал’ не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да м |
| , јер му се није могло избити све то из главе.</p> <p>Тако смо ми досад живели.{S} Но скоро ће |
| овић тешимо га.{S} Ида не може да му из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао |
| пођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излазиле, и морао сам му већ и дикоје познате шти |
| ion" /> <p>Бранко је већ давно Лауру из главе истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је мог |
| ранко каже да ово писмо нема ни репа ни главе.{S} Ја му га тумачим.{S} Кажем му да је тај смиса |
| пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и фатермердерма.{S} М |
| е доста времена, не мора то одма’ преко главе ићи.{S} И ја сам то мудровање одобравао.</p> </di |
| раг дошао, премда је свашта доста преко главе прометнуо.{S} На то узда’не и ућути.</p> <p>Сиром |
| његов интересантан живот, шта је преко главе преметнуо док је дошао до садашњег стања; а Милан |
| канда се мене не тиче оно што је преко главе преметнуо.</p> <p>»Откуда ти, Милане, овде?«</p> |
| дном неприликом, паде у трку коњу преко главе и опасно се повреди.{S} Почео је мањкати.{S} Свим |
| ердера ништ’ му друго не видиш, само по главе, нос, бркове и обрве.{S} Мишкић није био кицош; о |
| а штумадла шешир носи, сам би’ јој га с главе скинуо.{S} Сад не можеш разликовати штумадлу од г |
| мо: »Срећан пут!« — Бранку шешир паде с главе, кола се крећу, полазе, она руком поздравља, док |
| а танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа.{S} Кревет му је био тврд: једна сламњ |
| велика.{S} Ја сам на себи имао блуз, на глави танка капа са подужим шилтом.{S} Чика је до мене |
| рубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста |
| пио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу.{S} У ову касу дакл |
| хаљинама са мало поремећеним венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвар |
| који, сирома’ није знао да се о његовој глави ради.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић с |
| Ви имате млого непријатеља, који Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко |
| ће напредовати у оном што му се сада по глави врзе; а шта је то, то он сам за себе нек задржи.{ |
| у не долазе, већ му се друго којешта по глави мути.{S} Не треба ни да вам кажем шта.{S} Ја сам |
| надежде, какве фантазије нису ми се по глави врзле!</p> <p>У седмој школи, у Пешти, та то је ж |
| доћи.{S} Богзна какови се црви њему по глави врзу!«</p> <p>Кад ето Бранка.{S} Бранка Чики, Чик |
| морао је постати Бранденбургером.{S} У глави му је само Ида.{S} Сад се тек фантазија разгорела |
| гат, млад човек, па још и угледан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли |
| ам код Рунићеви чуо, па ми је сад црв у глави шта то може бити.{S} Изиђем мало напоље, па опет |
| м он код куће напише, јер друго ми је у глави сада.{S} Ако дође до чега, могу се натраг повући. |
| година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како сам се онда уплашио, па сам их тајно нап |
| e> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја сам мало старији, мо |
| оле; а друго, богзна какав рачун носи у глави Бранко о целој тој ствари.{S} Обучем се, пошљем п |
| /p> <p>Бранку је сад иста целим путем у глави била. »Сирота Хермина, — тако се она звала — како |
| у, фришку мараму, а кад тамо, — извадим главицу бела лука: неко га је унутра метнуо.{S} Оглеђуј |
| колосеку био, ал’ тек Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то |
| одину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} У сваком сталежу може се човек обогатити |
| постане великим човеком.</p> <p>Ове су главне сорте ђака.{S} Има и друге потсорте; има који из |
| сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, одма’ ћемо у Ј. |
| земљу Н., гди још никад био нисам.{S} У главној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на д |
| ци.{S} Отуда шкрофле, јектике, подагре, главобоље, зубобоље, језикобоље, слаб ил’ никакав пород |
| нема места твојој филозофији; ту треба главом кроз дувар.«</p> <p>»И ти, како ти се која сасви |
| ао мртвацу.{S} Сад даду около њега, над главом, испод ногу и код бока шест свећа запалити, па о |
| вет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе.{S} Фруштука и ужине н |
| а му плаче.{S} Каткад мислио би небо ће главом провалити, а душа му је спокојнија. <pb n="95" / |
| резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира |
| ет није далеко, скоро ћу и четврти крст главом полупати.{S} Како то време пролази!{S} Кад сам б |
| егови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и багателишу га: непријатељи, пак, повикаше за њи |
| Па видиш, све сам извојевао.{S} Ко има главу као ја, тај је као патка у води, како види свет, |
| ли доћи и дуг платити.{S} Но братија на главу да дигне бирцауз, ил’ боље рећи трактер.{S} Ми см |
| устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру.{S} Кад онамо хоћу да завирнем |
| био.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, на и дан-данашњи не зна ко ј |
| се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напо |
| е из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«.{S} Већ ме то и женирало јако.< |
| а год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали мозак слабо развијен; тако ис |
| га за кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранд |
| било ништа ново, па и није о томе млого главу лупао.{S} Није га интересовало.</p> <p>»Једва сам |
| ати нас је пратила.{S} Бранко је нагнуо главу на стојећи споменик, и од цвећа и венаца, који су |
| косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ |
| , кад је прошао поред ње, а она је опет главу од њега окретала.</p> <p>Распитује за Хермину.{S} |
| красно; ал’ све бадава:{S} Бранку се у главу утубила Херминина судба, па прве ноћи не може ни |
| идући какву женску видио, која је своју главу кроз пенџер промолила, а он одма’ на страну.{S} И |
| о да знам, а и на што, кад немам велику главу, па само: једним путем корачам, па морам моју цел |
| се и дух насљеди.{S} Па би’ онда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти |
| и шта сам сад.{S} Био сам сирома’ ђак, глад увек ненаситима, новаца мало; сад, фала богу, сваш |
| е то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам |
| укла.</p> <p>У друштву није нико био ни гладан ни жедан, најмање жедан, то се видило сваком по |
| ме је највећма мучило.{S} Био сам увек гладан.{S} Код куће, истина, имао сам дост’ јести; леба |
| ћи, и зато сам се задувао.{S} Но ја сам гладан.{S} Хоћемо ли сад конференцију држати, ил’ после |
| у трупу.{S} Он је хтео да ја не останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо. |
| и се.{S} Но до једног сата опет сам био гладан.{S} Моји другови знали су зато и звали ме прождр |
| Писаровић често кези зубе да се виде и глади кади кад брк.{S} Чика као какав стари хусарски ба |
| час руком косу тера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.< |
| ласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: остраг мали моз |
| Ламор мој; узмем га у руке и почнем га гладити.</p> <p>Носи се супа.{S} Фришко метнем псето до |
| њен Бранко ради, па га почне цили-мили гладити, док је Бранко не замоли да се тога мане, да је |
| нда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј.{S} А опет нисам рад ни моју братију издавати, ј |
| оша Марковића, а ја остаде без јела, па гладуј.</p> <p>Тако смо ми у нашој кући живили.</p> <p> |
| у.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном |
| у соби џавељају.{S} Познао сам Бранков глас.</p> <p>Уђем у собу.{S} Баш за фруштуком седе Бран |
| тако нестаде мога Бранка.{S} Разнесе се глас овај на све стране.{S} Његови пријатељи из срца су |
| е почнем наговарати да се врати, јер се глас разнео да је за Десићем дошла; то је сам Десић раз |
| утра ће изићи.{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду |
| је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Мачковић и постаде у кући као неки вице |
| {S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала да има још други |
| p>»Добро.«</p> <p>»Но какав ћу радостан глас Ханики однети, и онако знам да цео дан плаче.{S} Н |
| атко време!{S} Данас и сутра ће се само глас да распростире, па ће тек после бити рајтераја по |
| гог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, те |
| ријатност у срце улива.{S} Већ због тог гласа могла се сваком допасти.</p> <p>Бранко зафали, и |
| , ал’ све бадава:{S} Бранку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито |
| они нас најпре виде, ал’ од венчања ни гласа им не чујем.{S} Је л’, Ханика, ваљда их твој штаф |
| да две анонце напишем.{S} Прва је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један млад човек, нешто п |
| .“</hi> </p> </quote> <p>Друга је овако гласила:</p> <quote> <p> <hi>”Један старијег доба, ал’ |
| а.{S} Последње речи овог писма овако су гласиле:</p> <quote> <p> <hi>”Моје срце је сасвим зароб |
| ем ја писмо и новаца.{S} Писмо је овако гласило:</p> <pb n="94" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни бра |
| не пошла: сваки дан је чула нове и нове гласове, сплетке којекакве.{S} Тако и родови дали су си |
| p>»Извол’те унутра«, ослови домаћинским гласом Рунић. </p> <p>Сви се кренемо.{S} Напред Рунић, |
| ми још једанпут стисне руку и загушеним гласом: »Збогом!« — рекне.{S} Ламора узмем у крило.</p> |
| че тихим, трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} |
| кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га бриј |
| гди је све солидно, гди су беамтери, на гласу фишкали, и уопште какова лица којима би се са сво |
| рло вешта, ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} |
| да сестра, сека Јула.{S} Она је била на гласу девојка.{S} Поред пенџера пролазили су многи гава |
| се јошт тоциља по свету, Светозар је на гласу доктор и имућан човек; Рудић је добио на лутрији |
| пио!. »Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешт |
| и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је.{S} Били су њи’ преко двадесет кој |
| ="188" /> <p>»Па како си ми, Милане?{S} Гле како си поцрнио!{S} То је знак да ниси млого био са |
| ислила је да ће то увек тако ићи.{S} Па гле, какве промене!{S} Она бабица а ја спаија.{S} Сад з |
| устао.{S} Сигурно је мислио о Бранку: »Гле, кад корхељ кући иде!« Ал’ зато Бранко остаје Бранк |
| дну-две попио, па му се очи засветлише; гледа амо тамо, види женска лица, музика га очарава, не |
| е важан човек.{S} Она једнако на Бранка гледа умиљато.{S} Бранко канда то не примећава.</p> <p> |
| ад манемо тог разговора, па сваки своје гледа.{S} Ја одовуд управљам моје економске ствари, чек |
| n="77" /> собе поред протокола, а други гледа кроз пенџер.{S} Питају је л’ ту кундшафтцамт.{S} |
| могу дуже разговарати, извињавам се, па гледај што пре одмакни се.</p> <p>Ја одем.{S} Чекам на |
| мо срећно, па као што немаду деце, а ти гледај да учиниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гри |
| ућете се јошт њеног писма на Бранка, па гледајте сад чуда!</p> <p>Ја сам у тој струки сасвим др |
| а капуту фали.{S} Већ сасвим близу њи’, гледају на ме чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гле |
| нешто журе.{S} Пасија је то видити!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости д |
| ка останемо.</p> <p>Сад Рунић и Рунићка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком зан |
| по вароши шетам и штудирам лица; све ме гледају, све се осврћу за мном.{S} Ал’ то су исто и пре |
| ом макне на ту ларму.{S} Његови земљаци гледају, па се смеју, па, ће све то код куће приповедат |
| ала на фердеку, па се сваки час љубезно гледају и разговарају.{S} Не кажем мушки, боже сачувај, |
| ве вароши има јошт двојица, који све то гледају.{S} Мало помало мора са сваким ђаком да се куца |
| традан, а ми сви у цркву.{S} Сви на нас гледају.{S} После цркве, а оно зову нас на све стране н |
| , кад једемо јаребице и фазане, они нас гледају као неко чудо; мисле да ћемо банкротирати, а то |
| Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до главе, чуде се кроју наши’ хаљина и |
| зу били, но на срећу, није нас опазила; гледала је на страну, на неки машамодски дућан, а ја бр |
| нко сваки дан.{S} Лаура добро је Бранка гледала.</p> <pb n="69" /> <p>На једном месту кумује фр |
| м, па опет са Бранком и са росним очима гледала је кад ћеду се кола кренути.{S} Кола се крећу, |
| пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо.{S} Особито видио се јој |
| кур да праве, ал’ ја на те фићфириће ни гледала нисам.«</p> <p>»Ретка добродетељ!{S} То Вам на |
| у са њима дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Пет |
| добра оној која је негда на мене слабо гледала, ил’ баш фумигирала.{S} Пале су ми на памет мло |
| ку би дала без сумње, јер га је као Иду гледала.{S} Ја напоменем Бранку да заиште, фалити неће. |
| } Девојке отварале су пенџере и за нама гледале.{S} Кад ми опет у исту ме’ану, гди смо маторе х |
| о су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како треба са светом жи |
| р ја нисам тај човек био да мене женске гледале нису; и да ми Бранко није <pb n="48" /> био нај |
| ако код Лауре, бацам око на Фанику.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но ниј |
| ог света вратила, не знам како бисмо се гледали.</p> <p>Падне ми на памет да мало пропутешеству |
| девени, од никог не зависе, и понајвише гледали су после свршени’ наука у какву службу доћи, ка |
| сад бољу показују.{S} Сви смо љубопитно гледали, док једва седне, па од боље узда’не.</p> <p>»Ш |
| , док се сложимо куда ћемо.{S} Паори су гледали на нас, као на какво чудо, што се овамо онамо в |
| а су ми у џепу обадве.{S} Ако код куће, гледам преко пута Лауру; ако код Лауре, бацам око на Фа |
| <p>Стигнем у В. Лепа, велика варош.{S} Гледам налево, надесно, хоћу ли Бранка видити.{S} Позна |
| <p>»Извините ми слободу што Вас једнако гледам.{S} Ја имам једног брата, тај је исти на Вас, ва |
| е се, па Бабика одма’ у инат.{S} Ми сви гледамо шта ће да буде.{S} Резика је солидна, не дира ј |
| >Они се разговарају, а ми са стране тек гледамо; не можемо ништ’ из речи да извадимо.{S} У поче |
| ов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам одма’ како ћу се тавана дочепати, па онда ни |
| запита Весића поверљиво, зашто он није гледао да узме Ханику.{S} Он му на то одговори да се ње |
| сневао да му се отац покојни појавио и гледао га, онда би Бранко у ватру ишао, уверен да му се |
| илостиву, видио би си, не би те нико ни гледао од женски’; не би ти онда помогао сав твој наран |
| т покварен.{S} Отсад није више на њу ни гледао, кад је прошао поред ње, а она је опет главу од |
| де како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; био сам равнодушан.{S} Кад хоће шешир, а ја са |
| п, чист као капља.</p> <p>Сад је Бранко гледао у даму као у богињу.{S} Кад се сусретне са њеним |
| боље води.{S} Не могу ја то мојим очима гледати, кад какова фамилија једном парницом изгуби све |
| век говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антипатију имам против њега, канда ми је |
| је стара, треба јој по вољи чинити, па гледати да се добро тестамент начини.{S} Ако ли је боле |
| и, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу |
| нек се лепо уреди ујутру, а ја ћу донде гледати за билетама.{S} Одемо спавати.</p> <p>Сутрадан, |
| ал’ Десић се преварио, јер га Јелка ни гледати није хтела.{S} Ту после ја се нађем, а она је б |
| а са своји’ вицеви’, јер ја нисам могао гледати како плаче, особито у оваковом стању, у љубави. |
| ш сасвим у реду.«</p> <p>»Немојте на то гледати, лако ћемо свачим на крај изићи.{S} Молим Вас, |
| би’ их молио, само да их могу један сат гледати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, |
| {S} Жао ми је било.{S} Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је та |
| лико је могуће, <pb n="68" /> и на рацу гледати, јер добра раца има добар плод, па фамилија у н |
| ше на оданост и наклоност нег’ на новац гледати, јер ако се случајем новац измигољи, крај прија |
| Мађарице, жустри’ очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранк |
| променади шетам, све женске очи на мене гледе.{S} Кад прођем, покрај њи’, чујем за леђи шапутањ |
| није давно видио.{S} Дружина, зачуђена, гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков к |
| S} Ето опет шнајдера.{S} Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је |
| Бабика.</p> <p>Милостива убезекнула се; гледи, не зна шта је.{S} Ја се брзо отрго’, па рекнем:< |
| p>Једанпут забринута седи милостива.{S} Гледи на мене подуго, па рекне: </p> <p>»Ја не знам шта |
| он је одвећ доброг срца, па не може да гледи кад коме што фали.{S} Ма каквог сиромака, просјак |
| и ја сам тај миг разумео: послала је да гледи вечеру.{S} Машић се одма’ у дубље упустио.</p> <p |
| о као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади |
| а се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш |
| су у друштву.{S} Десић се карта, а Чика гледи; он је задовољан само кад је у друштву.</p> <p>Ле |
| апалити могло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онам |
| А он отпоздравља, иде, а на њега с бока гледи потсмешљиво један пургер, који је врло рано на шп |
| ковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уста; Мачков |
| се доле спуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала ка |
| тављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом и телом.{S} Дан по дан, и њему |
| свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, па је раскалашан; једном речи, није за беамтера, |
| а онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда тешко њој.«</p> <p>»Имаш право, |
| е чудно, ал’ Бранко ни лево ни десно не гледи, канда га се цео свет ништ’ не тиче; контрастно ј |
| т неће да ме се окане, нег’ све на мене гледи, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, |
| Писаровић једва је ред дочекао; најпре гледи зубе, јесу л’ бели.{S} Био је на зубе сујетан.{S} |
| ровао, после чинио се као да кроз прсте гледи, по на послетку хака нам дође један бал.{S} Реза |
| рука руку пере, па се млого кроз прсте гледи.{S} Ту се може за кратко време на паметан начин о |
| лије изиђемо.{S} Марија једнако за нами гледи, док је из вида не изгубимо.</p> <p>Кметов момак |
| } Бранко све мотри, сваком хусару у очи гледи.</p> <p>У малој варошици како се каков стран тек |
| .{S} Берберин повукао се натраг, па тек гледи шта ће да буде.</p> <p>Формундер је заспао код ас |
| с, и нестаде је.{S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пре |
| глибљује, а она све то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако загл |
| Ја измичем уколико могу.{S} Она једнако гледи ме, мери ме.{S} Изиђем мало напоље.{S} Она пита о |
| да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се, прстима канда коврчи бркове, премда и’ |
| т година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, на тон и конверсацију, а не на љубав.{S |
| ву, а и она на мене <pb n="98" /> добро гледи.{S} Премда ни речце није истине било, опет је дош |
| по сата уздане.{S} Кад је насамо, често гледи на портре Идино.{S} Само код музике задовољство н |
| , умилно се смеје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»М |
| д љубведостојно, кад свет само на новац гледи!?«</p> <p>»Молим Вас, нећу да питам како Вам се в |
| ја им то нисам замерао, јер сваки отац гледи да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливиј |
| епоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са истим мојим к њ |
| ној вароши пролазим по сокаци тамо амо, гледим на даме, а оне на мене, па седнем у једној гости |
| , Писаровић у шарана, а Мишкић у смуђа; гледим ди је Гајић, ал’ кад он — претворио се у рака, п |
| , пита куда ћемо.{S} Ја не знам ни сам; гледим на Чику.</p> <p>»Хајте да Вас на једно ваљано ме |
| 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на комарце из ш |
| па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p> <p>» |
| там, а овако кад Бранко с леђа, а ја га гледим и мерим; како лицем к мени, а ја очи у новине за |
| лавови живео.{S} Он у мене, а ја у њега гледим.</p> <pb n="102" /> <p>»Та јеси л’ ти, брате Бра |
| потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке стру |
| .. и то по Вашем такту... писати.{S} Ја гледим да од онога што Ви мислите ништ’ не буде, тојест |
| о!«</p> <p>Мало заћутасмо.{S} Ја Бранка гледим, Бранко мене.{S} Бранко крадом погледи на жену, |
| моја врата.</p> <p>Ја из дугог времена гледим кроз пенџер, кад неки час ал’ к мени две младе ж |
| мам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам кажем последњи пут: »Због |
| застидим; кад се ја у какву заљубим, не гледим јој у очи, нег’ спустим очи доле, учиним се стид |
| знат.«</p> <p>»А ја на шпизбургере и не гледим, него све што је нобл тражим.{S} На и ти, кад ом |
| а, опет, извадим четкицу из џепа, па се гледим у огледало.{S} Врло добро изгледам, сам се чудим |
| ли, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дође.</p> < |
| , о скупоћи, о оскудици у новцу и често гледим на сат колико је сати.{S} Е, сад овакав човек да |
| не између мене и Чике.{S} Кад на страну гледим, а Чика јој све нешто шушка, сигурно о мени, јер |
| } Ето, тако то иде од сина на унука, па гледимо како један другог у пропаст пушта, и фамилије с |
| онда показује зубе, па кад је највећма гледиш, хоће да те ује.{S} Зато сам ја срећан човек што |
| ериш да ли му је која нога фалична, сад гледиш на стадо, на добру ил’ хрђаву пашу, на усеве; са |
| уго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш да ли му је која нога фалична, |
| не једно, сад се прескочи на друго; сад гледиш, пресуђујеш предел, сад гледиш на коње, па мериш |
| ни комплимента, поздрављају те и кад не гледиш на њи’.{S} То су људи који хоћеду да ти исто с њ |
| Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи доле, па н |
| дељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако сам јој се учи |
| ла, јошт стискује Бранку руку, ми сви у глиди скидамо капе, вичемо: »Срећан пут!« — Бранку шеши |
| бику демон уђе.{S} Почну се сад њи’ две гложити.{S} Шта ћу сад?</p> <pb n="57" /> <p>Међутим, с |
| се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку прин |
| изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Опростите што ни |
| ђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелк |
| ед вече са Резом испод руке у шетњу.{S} Говело ми се са свију страна. <pb n="20" /> Јела, која |
| пређашњем обичају живио.{S} Ласкао је и говео женском полу.{S} У том је често и границу претери |
| .{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе препречивала, него га јо |
| оспитане, училе се у великом инштитуту, говоре француски и свирају све три, а две млађе и певај |
| нако напредује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви |
| мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да сам ја тај што правим банке, и св |
| ћу с Вама чинити.{S} Људи о мени свашта говоре, и то због Вас.{S} Научила сам се на Вас, а и за |
| ју?!«</p> <p>»Они о теби свашта којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S |
| азао, тојест... има који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта |
| о кад чујем дикоје људе међу дамама кад говоре, па свака трећа реч им је: »Љубим руку, милостив |
| ро.{S} Кажи ми, Бранко, шта о мени овде говоре?«</p> <p>»Држе те за једног сујетног лудова.«</p |
| ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којим |
| чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти, по којима свет за сто година ни з |
| и се невешт.{S} Ја све мислим да о мени говоре.{S} Кад једанпут запита старија дама Бранка је л |
| н јој наметљивије и ласкателније ствари говоре.{S} Ханика се забуни; најпре не верује, па после |
| уди који се издају за високоучене, мало говоре, јер онда су најпаметнији, лице увек озбиљно пок |
| о воду пију, држе се врло солидно, мало говоре, а кад су код куће, ил’ код доброг познатог, поп |
| стручавао, није бранио шта ћифте о њему говоре; у свако друштво, од своји’ пријатеља позват, иш |
| м, час о другом предмету <pb n="191" /> говори.{S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; |
| Вам о глави раде«.</p> <p>»Знам, знам,« говори кроз плач, »ко је томе узрок.{S} То су моји родо |
| м против њега, канда ми је оца убио.« — Говори даље!«</p> <p>»Тај Мачковић дошао је на брзу рук |
| на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> < |
| ичићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди срећан!« — изрече.< |
| мен му образ обузео, није ништ’ хтео да говори, па онда постао је врло замишљен.{S} Он се заљуб |
| " /> <p>»Па мани се свега тога!{S} Нека говори ко шта хоће, само кад си ти задовољан!«</p> <p>» |
| p> <p>Учитељу се није допадало што Чика говори, па одма’ му у реч упадне:</p> <p>»Доста зло, ка |
| и кад прослови.{S} Мало после, све дама говори, све нешто озбиљније.{S} Па шта видимо: сузе јој |
| евој кући, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече |
| а, само да докуче шта се о тим анонцима говори.{S} Кажем им да ћемо се само увече састати, да и |
| p>Чика мете парче јапунџета на уста, па говори.</p> <p>»Ја моје здравље чувам.{S} Хоћу и да про |
| њима показује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет |
| , који је млого давао на кицоштво, — па говори да је у једно исто доба имао четири капута, три |
| рекао »љубим руку«, јер то сваки ћифта говори.{S} Пред матерама обожавао сам кћери, а матерама |
| и ти чудан човек, како се о теби свашта говори; но ја сам јој добро уста запушио; дошла је у за |
| ек остане, и о Бранку се свашта којешта говори.«</p> <pb n="163" /> <p>»Верујте, све су то кука |
| Па не видиш ли да то исто из њеног лица говори?«</p> <p>»Против тога засад не могу ништа рећи, |
| ђака професори »доминацио вестра«; кад говори лекцију, седи на столици; ако не зна, ништ’ не б |
| је у разговору био врло сувопаран; кад говори, мисли су му биле заплетене, рекао би да је шлог |
| у.{S} Уверен сам био да Шпицер из злобе говори.{S} Но сад гди ћу наћи Бранка?</p> <p>Платим руч |
| се разговарати.{S} Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара. |
| ђа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, већ се само смеје; напослетку морала је побећи |
| не може без мене, ал’ о љубави ништ’ не говори.{S} Почнем ја издалека цифрати.{S} Опоменем онај |
| м од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либерију носио, но да |
| Она се само смеје, но на ствар ништ’ не говори.</p> <p>Ја опет изостанем.{S} Већ сам се јако би |
| посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем на кола и одем.< |
| ровао, јер ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврћ |
| а, молићу, извините ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражи |
| S} Види се да тек Чике и етикеције ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмеј |
| лу.{S} Нит’ се Бранко што фали, нит’ ми говори како је сладак тај брачни живот.{S} Хајд’ остави |
| S} Пређе један старији к мени и тихо ми говори да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, |
| зара и то у таковој позитури, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе м |
| ека наговешћује шта свет о мени и о њој говори.{S} Мени је већ доста било, време је да се на ле |
| S} Разговор све о времену.{S} Док један говори, донде ми један другог меримо.{S} Ја седим сасви |
| на о том ништа.{S} Мачковић јој ласкаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласк |
| сам већ колико је сати, кад Бранко тако говори.{S} Није њему било ни до штафирунга, ни до тога |
| да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помало дише, и то више нуз прси, него нуз нос |
| му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не зна сама шта лежи јошт у њему, ал’ на |
| риметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говори о мојој женидби, тојест... хтео сам да кажем... |
| p>»Хм, дакле, то си приметио, и то свет говори.«</p> <pb n="193" /> <p>»Па мани се свега тога!{ |
| миње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да мислим, је л’ Бранко задовољан и |
| се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели шт |
| уди му се како је могао узети Ханику; и говорила ми је свашта о њој, ал’ ја јој нисам млого вер |
| роштај са Јелком; ту су само очи и руке говориле.{S} Са уздисајом смо се растали.</p> <p>Идемо |
| н и особито велики курмахер; ал’ све су говориле: »Срећна која за њега пође!« Све су се за мене |
| твари, ал’ у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне годи |
| рим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, ал’ не смеду, јер би тако изгледало канда сам |
| приповедања.{S} О Бранку су са уважењем говорили и радо су запиткивали о његовом бурном животу. |
| јер нећу овде остати, ако будете о том говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том раз |
| пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како је Мачковић страдао.{S} Мачк |
| уступам место да седну.{S} Ако су мањи, говорим о економији, о скупоћи, о оскудици у новцу и че |
| } Бранко, замишљен, не говори ништа.{S} Говорим, ал’ Бранко ништ’ не одговара.{S} Имао је чудан |
| Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам коли |
| Вас очи баца.{S} Нећу ништа више да Вам говорим: <foreign xml:lang="la-Cyrl">диктум фактум</for |
| морам у почетку да с великом етикецијом говорим, а моји коморати, већ би отвореније говорили, а |
| беси.{S} Немој се наћи увређен што тако говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, н |
| они неће к теби доћи.{S} Ово ти искрено говорим.«</p> <p>»Сад већ све знам, сад ми се тек очи о |
| ратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја Бранку говорим да бар мене овде остави и препоручи.{S} Није ша |
| бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да се ми враћамо |
| говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, по његовом сневању, млого и млого претрп |
| је ради говори; јер, ма шта смешно Чика говорио, није се насмејао.{S} Чика је то приметио, па с |
| истоветни, каковим је јунак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призрен |
| је к мени долазио и о својим партијама говорио је.{S} Видио сам му принципалову кћер; фајн дев |
| то је у свету и мода и нужда, ма ти шта говорио.«</p> <p>»Тако је!« — рече Чика.</p> <p>Тако см |
| } Било је онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шест |
| разлагању <pb n="56" /> сна, увек ми је говорио да је он мученик овог света.{S} Говорио је да, |
| у из главе изиђе.{S} Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ сти |
| највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> <p>Дакле |
| , да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако је и лепа женска Јелка, опет је нећу з |
| одговора: ћути, и да га запиташ шта си говорио, не би речце знао казати, тек би се мало на то |
| узети.{S} Бадава сам <pb n="255" /> јој говорио да је њено званије лепо, служи човечаству више |
| Бранка је он волео, ал’ Бранко је увек говорио: »Овог човека не могу очима гледати; неку антип |
| , капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, изгледао сам сасвим интер |
| е је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, |
| е чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлићев пријатељ; шт |
| бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло добро примљени |
| очима не види.{S} Како је ко о процесу говорио, одма’ је Бранко оданде бегао.{S} Он се досад ј |
| рзите, јер са неком ’ладноћом прама њи’ говорите.«</p> <p>»То је истина, ал’ то може казати јед |
| ете, закопано ће стати, само ми искрено говорите.«</p> <p>»Управо да Вам кажем, наш управитељ ј |
| у одазвало.«</p> <p>»Ха, ха!{S} Ви лепо говорите, ал’ Вас опет не разумем.«</p> <p>»Знате, мило |
| , а ја му одобрим.{S} Сад им стане Чика говорити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо так |
| ку ни трага ни гласа.{S} Поче она после говорити: како јој је особито жао за Бранком, ал’ чудна |
| жати да Бранка не ослови.{S} Поче после говорити како је од лане удата, но родитељи, који су им |
| се.«</p> <p>Јошт је хтео, сирома’, даље говорити, но мука га спопаде и умре.</p> <p>Ја сам јошт |
| го слободнија.{S} Почну међу собом даме говорити.{S} Бранко и’ разуме, но чини се невешт.{S} Ја |
| {S} Само, молим те, немојмо о томе више говорити.«</p> <p>Знао сам већ колико је сати, кад Бран |
| е руке очупале.{S} Сад жао ми је даље и говорити.{S} Бацимо на све завесу!«</p> <p>»Молим те, с |
| стависмо.{S} Рад би’ био још више с њим говорити и радо би’ га задржавао, ал’ знам да је тврдог |
| њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уве |
| кима веровати; оне волу једна за другом говорити.{S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић |
| д дочекати да видим шта ће му она о том говорити.</p> <p>Кад он онамо, а она му све преповеди.< |
| ићи.«</p> <p>»Немој ми више ништа о том говорити.{S} Ти си шписбургер, интересатор, ти би си са |
| стиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео о том говорити како сам овде прошао, јер сам рад дочекати да |
| први пут видио.{S} Нисам ти ништа хтео говорити, ал’ кажем ти: страшно си изгледао.«</p> <p>»П |
| често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора: ћути, и да га запита |
| му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један дан чекам ја Бранка, нема га |
| милостивој и почео по Бранковом тимару говорити, а она кад ме чује и види, мал’ не пуче од сме |
| Пијемо.</p> <p>»Сад Вам још ништа нећу говорити зашто сам Вас тражио, но мало после.«</p> <p>» |
| је бриге до њи’?«</p> <p>»Ал’ језуитски говориш!{S} Та нису још мојој жени ни најнужније ствари |
| ави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ тако створен. |
| ми шкодити кад тако млого чувствително говориш, па ћемо после опет продужити.«</p> <p>»Богме м |
| > <p>»Ја у мом животу никад се нисам са гогама и ћифтама мешао, но с људма од ранга.{S} Ал’ ник |
| p> <p>»Ја сам се родио у варошици Н.{S} год. 182., и то у: цичој зими, зато и јесам тако здрав. |
| гарава, вукласта.{S} Фрајле, кад су га год видиле, гладиле су га.{S} Попипам главу детета: ост |
| , то сам ти хтео казати; ради донде шта год хоћеш, мене остави донде на миру, па ћемо после зај |
| ива, ја сам Ваш роб, чините од мене шта год хоћете, ал’ смилујте се.«</p> <p>»Шта да се смилује |
| за право, с тим додатком да човек, кад год хоће, може и потпуно, и полупуно и напразно љубити. |
| остати.</p> <p>Бранко је сад често, кад год је могао, кмету одлазио, а Марија је сваке недеље д |
| питство, ал’ то хасни публикуму.{S} Кад год уђем у официну, седнем, питам гди је Светозар, па о |
| па ће ући у свију кућа тајне.{S} Ја кад год хоћу што да докучим, само с њима се упустим.{S} Па |
| ти.{S} Кажем му да дође к мени увек кад год узима часа.{S} Он то радо прими.{S} Питам га има ли |
| {S} Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су м |
| ле, ал’ има их по свету сијасет.{S} Куд год се окренеш у свету, свуд имаде доста комедија.{S} М |
| ла.{S} Слушај ме што ћу ти рећи:{S} Куд год пођеш, иди равним путем.{S} Предузми себи раван пут |
| То је особити човек.{S} Свуд ће ићи куд год хоћеш.{S} Цео свет га воле.{S} Кад си већ све исцрп |
| оман.{S} Све се бојим да не хукну откуд год нотароши, јер онда нема пардона.{S} Рунић поче да п |
| е ту пуну недељу дана бавила, па кад је год на мене гледнула, морала се мало насмејати, тако са |
| зику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то исп |
| ла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су пред нас изнели.{S} Но мене и Чи |
| ушали са највећим удовољством; и што је год више говорио, све им је љубопитство више расло.</p> |
| га отклоните.{S} Он нек дође, кад му се год допада, врата су му отворена, а Ви, устајте и немој |
| S} Мачковић је долазио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му ј |
| е буде псован; у кафану, свуд куд му се год допада може слободно ићи.{S} То је живот!{S} Сад ми |
| адим као баштован, комоције ради.{S} Ди год си био у овој околини у каквој башти, све је то дје |
| с моје стране га, опет, замолим да, гди год може, за барона ме изда, особито пред непознатима, |
| да ће га милостива, без да он хоће, гди год видети.{S} Тако сад морам увек да сам са Бранком.{S |
| те, а ми ћемо једнако набављати што Вам год треба вашем реду сходно.{S} Ако Вам, и кад Вам устр |
| ваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их.{S} При чишћењу млог |
| учили?«</p> <p>»Сасвим без разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди. |
| кву имам башту?«</p> <p>»Видио сам, као год енглески парк.«</p> <p>»Ал’ то је мој вкус!{S} Ја с |
| казати, а то је тако исто леп дар, као год са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић |
| грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, лепо прими.{S} Питала нас Лаура гди смо од |
| господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком реду, и ту имаде свакојаки’, и добри’ и хр |
| , лези, — но овај неће да легне.{S} Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се разли |
| , какву јошт ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и гроф |
| било је прилично покућства, ал’ сад као год у какав салон да ступиш.{S} И то је добила само од |
| овде живим као сургунисан.{S} Живим као год да сам са самим утворама опкољен, ретко видим око с |
| а њему се она сасвим допадне, тако као год и он њој.{S} За неколико дана све је већ било у ред |
| малу варошицу Г. Ту се понамешћамо као год и у првој.{S} Тај исти живот се и ту води.{S} Само |
| учио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.</p> <p>Гди смо ми с |
| Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јелка није ни пошти |
| амо ко је, не зна му нико име, кога смо год питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начин |
| очели су нас жестоко вијати.{S} Што смо год излишног имали, продали смо.{S} Но то ништ’ не пома |
| ије по нарави; но опет ти кажем да, што год о том говориш, немаш право.{S} Овај свет је већ так |
| а да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми после по реду казује.</p> <pb n="137" |
| ко приповедам?«</p> <p>»На дугачко, што год можеш дуже.«</p> <p>»Е, то ти онда морам приповедат |
| на себе, а ја квекер и рукавице.{S} Што год желим, све плаћа; покоји цванцик и екстра дође.{S} |
| p> <hi>Заборавила сам још нешто.{S} Што год желите, по Чики мм поручујте. “</hi> </p> </quote> |
| разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у |
| Хоћу с тобом да проводим.{S} Хајде што год да испланирамо.{S} Новаца имам доста.«</p> <p>»Не б |
| љу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. |
| у, нема ни краја ни конца.{S} Петар што год дочепа све носи.</p> <p>У месту чују да има ту овак |
| јавности нешто значе; ако те се у чему год живца тиче, преварићеш се, ако се на њи’ ослониш, ј |
| ндана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут, а муж визитлу. |
| ни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имати, и они би мени |
| у сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.</p> <p>Мати је радо крадом пецварила, а особито |
| дну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а др |
| Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година.{S} Ишли су оба у школу.{S} Имали смо једну кува |
| невин као мало дете, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини |
| једну кућу и занат, падне због хрђави’ година у нужду велику, — не може да плати дуг, који изн |
| луле дувана.{S} За време његови’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу н |
| иле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та ја то добро знам да би |
| ао би: »Шта ће од нас бити?{S} Још која година па смо прешли двадесет, а Наполеон је већ од 24 |
| о се у Пешту.{S} Почела је нова школска година.{S} Бранку не да враг мира: није му доста што ће |
| а млогим децама.{S} Ту ми прохуја једна година као један сан.{S} Из школе па кући, па учи лекци |
| не, ни сигурног изгледа.{S} Прође једна година, па јошт ништа.{S} Сад ми већ почну финанције на |
| еме после созданија света на две хиљаде година, онда када се Фараон у Црном Мору утопио!. »Бела |
| «</p> <p>»Па, шта мислите, колико ми је година?«</p> <p>Онда и ја устанем, па њој ближе.</p> <p |
| p> <p>»У девету.«</p> <p>»Колико вам је година?«</p> <p>»Деветнаеста«.</p> <p>Ту нас почео посл |
| да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?«</p> <p>»Двадесет, милостива.«</p> <p>»А |
| де недалеко родом, мој земљак, ал’ више година није био ту, нег богзна гди по свету; сад недавн |
| нио, па буде у криминал бачен и на више година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај г |
| њега дочекати с тим срцем и после више година? — Хоће.{S} Каже: »Тако ми среће, нико моју руку |
| емда мало старија, около четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш ниј |
| ијим да чини.«</p> <p>»А колико је Вами година?«</p> <p>»Двадесет и девет, милостива.«</p> <p>» |
| разлике, као год да сам већ од неколико година удата; сваки се чуди.{S} Гдикоје не смеду ни да |
| p> <p>»Зато, после, како прође неколико година, а оно ју крв мучи, све с докторима и бабицама и |
| е!{S} Лепи изгледи!{S} Још пре неколико година нашао сам једну-две седе косе у глави, па како с |
| еко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого, ал’ прилично имања; кућа |
| вим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господа |
| ше добра јела јести.{S} Још до неколико година, па ће печење на ражњу у митологију спадати; нећ |
| љство показује.{S} Тако ми већ неколико година прошло, све у надежди, ал’ краја нема.</p> <p>За |
| «</p> <p>»Страшно и јесте, после толико година и толике рафинерије.«</p> <pb n="211" /> <p>»Зна |
| ре као што си ти, по којима свет за сто година ни за један педаљ коракнуо не би.{S} Колико је в |
| кад ко такву нарав има.{S} Живићеш сто година!« — рече Бранко.</p> <p>»Да бог да!{S} И желим и |
| } Био је здрав, јак човек около педес’т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прили |
| , Бранкову жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче |
| Талијанској, а то је пре двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тук |
| </p> <p>Млад је био, једва дваест и пет година стар.{S} Имање велико; женили су та само због то |
| лу си матор момак ако имаш дваест и пет година, у малој вароши тридесет; у великој вароши си вр |
| једна удовица, дама около триест и пет година; та ће опет доћи сутра у то исто доба на инкогни |
| те мислити како ми је овде, кад сам пет година у вароши живила; нит’ имам друштва, нит’ театра, |
| се ја из љубави оженио?{S} Имао сам пет година подагру, па сам узео жену да ме служи, а не из љ |
| он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да га дочека.{S} Она плаче, моли да никуд не |
| и једна женска, пуна, около четрест пет година стара, тражи се за куварку.{S} Кад је добро погл |
| Почне свирати; средње свира, а већ пет година како учи.{S} Кажем примисти да <pb n="250" /> од |
| боје продуже свој чудан живот.{S} Десет година прохујаше.{S} Но чујмо на уста самог Наранџића к |
| д бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде радосно за Вами у надежди венут |
| ва му не показује снаге.{S} После десет година видим примисту, питам га за дете; каже да га је |
| мене изискивана надежда за после десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски |
| едати.{S} Те исте сам видио после десет година, беле, бледе; испод бледоће провиди се стара црн |
| исам ни момак, но удовац, и то ми десет година с леђа скида.{S} У великој вароши сам ја пунонад |
| ику по леђима.{S} Чика канда се о десет година подмладио, тако му је мило.</p> <p>Јелка однесе |
| а јефтику, а супруг јој мора јошт десет година у подагри лежати; Хермина је <pb n="110" /> мора |
| озбиљан поглед на мене баци.{S} У десет година старији изгледа.{S} На стиснутим устима показује |
| се забунио.{S} Штета што нисам у десет година млађи, па би’ му показао шта је Чика!{S} Ал’ још |
| ло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам |
| млад удовац.{S} За девојку од двадесет година нисам матор, а и осамнаест је близу двадесет.{S} |
| } Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је лепа и кокета, таман за какав абентае |
| једна вижљаста девојка, около двадесет година.{S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S |
| згледа чика, пун, крупан, около педесет година стар.{S} Ту се одма’ упознамо.{S} Запита нас шта |
| асамбле.{S} Једна, опет, около педесет година стара, нећу сад још да је именујем, има 10.000 ф |
| упљеним раменима.{S} Женска од тридесет година је преживљена, <pb n="178" /> човек од тридесет |
| вљена, <pb n="178" /> човек од тридесет година је старац, ди треба највећу снагу да развија.{S} |
| ”Један млад човек, нешто преко тридесет година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 |
| {S} Фина, смерна женска, около тридесет година.{S} Она је Чику познавала, па се одма’ ужурба и |
| а госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам ј |
| "> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ИЗ ЖИВОТА МИЛАНА НАРАНЏИЋА</head> <pb n="4" /> < |
| а.{S} Заручница, ако је преко четрдесет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ак |
| S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав, само мало потежи.</p> <p |
| овек, нит’ дебео нит’ мршав около шесет година, образ округао, бркови подужи и седи, очи црне, |
| тек би’ се бламирао; већ је близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1 |
| обро!{S} Нико не би рекао да имаш шесет година.«</p> <p>Сад ја, опет, извадим четкицу из џепа, |
| у милост срца.{S} Једва је имала дваест година.{S} Имали су једно красно мушко дете од две годи |
| иновица, млада, красна женска од дваест година и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{ |
| рло малу ал’ здепасту девојку од дваест година. </p> <p>Он је давао лекције у француском и енгл |
| ета љубав«.{S} Како женска пређе дваест година, а љубав је мимоиђе, онда само гледи на памет, н |
| лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; друга около четрест, види се да је кадгод врло |
| а сам то дете видио, кад му је дванаест година било.{S} Лице лепо, умиљато, коса гарава, вуклас |
| куд школовати.{S} Већ сам био једанаест година, и јошт три месеца, па морам ил’ даље у школу, и |
| ’ у школу.</p> <p>Већ сам био једанаест година стар, и свршио сам прву латинску школу.{S} Моја |
| у једну сродницу, девојку од седамнаест година, за коју би рекао да је њи’ова кћи, тако се пред |
| и за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се мислим.</p> <p>Падне |
| нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је он |
| /p> <p>Сад му је мало више преко триест година, стаса је повишег, леђа мало унапред гибнута, но |
| и седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{ |
| один.{S} Овај је био човек около триест година, лепо обучен.{S} Једна дама около дваест година; |
| S} Има, опет, једна нешто преко четрест година, прилична је, има 5.000; та ће доћи прексутра па |
| и робови смо женски.{S} Ево већ четрест година, како сам курмахер и нисам никад био ружан човек |
| којешта прекардашио, већ близу четрест година, падне му на памет да се жени.{S} Иначе леп чове |
| алови иду, често хаљине мењају, за шест година ништ’ стекли нису.{S} Девојке би радо за ове, ал |
| S} Каква разлика између сада и пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Рез |
| л’ и фрајла Јованка је још лепа, ма и у година.{S} Свема су беле руке као алавастер; види се да |
| о од онаког човека који у својим младим годинама није могао школе навршити, које због сиротиње, |
| ежња заљубити се.{S} Она почне у младим годинама мале киксере правити, који су последице велике |
| са једном сиротом девојком између 15—21 године.{S} Мора лепа бити и добра газдарица; друго се н |
| отсад бити, и онако те ђачког шегртлука године биле су за нас само мученије.</p> </div> <div ty |
| Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепа |
| еце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и доктори кажу да ће се тешко и |
| код куће није било.{S} Дали је пре две године у воспитаније у неки институт.{S} Лиза се удала |
| та сестра Бранкова, и Бранко је пре две године вакацију онде провео, па су га познавали.</p> <p |
| мили?«</p> <p>»Јест ја сам.{S} Већ две године како сам на овој штацији.« ,</p> <p>»Па како ти |
| м да сам видио Лауру.{S} Она је већ две године у Бечу седила са матером, па сад се опет вратише |
| прави пургаторијум за мале ђаке.{S} Ове године могу се узети за ђачки шегртлук.{S} У оно доба у |
| илан, у ноблијем — Емил.</p> <p>На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати |
| соног идем.{S} Е тако сам проводио прве године мога школовања.{S} Отац ми је начинио торбу за к |
| е случајем обогате, а кубурили су млоге године, туђа помоћ им као с неба падала и срећу вреднос |
| никино срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време мл |
| и то не са најбоље стране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и з |
| лити.{S} Жао би ми било, ако би до које године којег од њи’ видио да му језик заплеће, а руком |
| тужити да овај свет уживали нису; сваке године се код њи’ неке изванредне ствари догађале.{S} К |
| анак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, па је штед |
| тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.</p> <p>Сутрадан нема нас више, само ја, |
| {S} И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали.{S} Бранко већ се научи |
| Падоше ми на памет детињске и младићске године, па нас то све већма оживљавало.</p> <p>»Опомиње |
| S} Ја га молим и опомињем на наше ђачке године, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, |
| е класе био, па макар биле каткад и зле године, јер после зли’ година добре долазе.«</p> <p>»Та |
| а јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када смо у пету латинску школу пошли, не знам з |
| о као бубрег у лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универса |
| ли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислити.{S} Често сам с |
| ујмо на уста самог Наранџића како је те године провео.{S} Ево опет у друштву, у више прилика, п |
| кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, |
| сваком услужни, па тек друге ил’ треће године видило се какве су длаке.</p> <p>Било је ђака ко |
| са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. платити.{S} Који, пак |
| а три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хасни све што имаш?«</p> <p>»И то је |
| <p>»То је истина, на сто триста на три године; ал’ можеш и умрети за три године, па шта ти хас |
| ако показала слободна, као млада од три године дана.{S} Ето и Бранка!«</p> <p>Бранко лаганим ко |
| д свог живота остави.{S} Он не може три године чекати.</p> <p>Запита једаред Ливију — тако се с |
| апочне.{S} Какве је капуте имао пре три године, колико пути се могао богато оженити.{S} Једанпу |
| нипошто засад не маже бити, јер пре три године удавати се неће.{S} Шта ће сад?{S} Покуша наново |
| >После смо чули како Ливија није ни три године чекала, а камоли пет, и да је од своје воље пошл |
| ’ову кућу долазити почео, прошле су три године.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро |
| тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађаја.{S} Деце немају.{S} |
| твари за залагање и продавање, а и крај године је већ ту.{S} Ђаци полажу егзамене; нико не дола |
| ећ сам се одучио.{S} Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да.{S} И дои |
| утор мораће све то исплатити.{S} Крајем године састају се ђаци разне сорте, опраштају се, један |
| оро и пусте без каштиге; само што је по године аришта у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Грив |
| Обречем се да ћу гледати да до једно по године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чу |
| ружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на памет, како је и м |
| снути, каже јој да чека на њега јошт по године, па ил’ ће се вратити ил’ писати јој.</p> <p>Ја |
| вића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код куће нема, па је осетила шта је му |
| о могло увек остати!{S} Ал’ све дубље у године улазимо.{S} Већ четрдесет није далеко, скоро ћу |
| е.{S} И ове то већ у мојој седамнаестој години!{S} Новац је падао, па сам се већ почео носити к |
| и открила, Ханика је већ у четрнаестој години.{S} Красна девојчица. <pb n="173" /> Природа је |
| ; мањи судови нису му заповедали.{S} За годину-две дана положи неки строг егзамен, па добије ди |
| ако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошла.{S} Одма’ у п |
| о, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p |
| машамоде праг обијају, па шта кошта на годину материјалиста, па цукерпокер, па ди <pb n="144" |
| нису спрам мене богате.{S} Шта носи на годину њи’ов мираз?{S} Од тога не би’ могао печења јест |
| ибаш!{S} Знаш ли да би’ се и ја за коју годину обогатити могао, само да ми је то главна цел?{S} |
| сад био; каже понајвише у Бечу, а једну годину био је у Паризу, зато га и зову »Паризером«, па |
| је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.</p> <p>»Дакле, милостива, |
| о се.{S} Живели смо у очиној кући једну годину.{S} Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем ко |
| и већ удовица; није живила с мужем пуну годину.{S} Одма’ чика заповеди да се фруштук преправи, |
| у сад још да је именујем, има 10.000 ф. годишње; та није дошла, него дала ме звати, дала ми је |
| исто доба на инкогнито соаре; и та има годишње</p> <p>3.000 ф.{S} Има, опет, једна нешто преко |
| година, тражи себи заручницу.{S} Он има годишње 20.000 форинти прихода.{S} Заручница, ако је пр |
| есет година стара, мора имати 20.000 ф. годишњег прихода; ако је од тридесет до четрдесет — 10. |
| ца, около тридесет година, има 3.000 ф. годишњег прихода, ал’ казала сам јој да по анонци мало |
| престаде, само она милостива са 10.000 годишњег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ли |
| а ја би’ сваког од њи’ са половином мог годишњег прихода исплатити могао.{S} Почну се картати; |
| , ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и друге луксуозне ситнарије.{S} Па док |
| Бранко у шкрипу.{S} Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ј |
| асет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.</p> <p>Сад оставимо Бранка мало на страну.</p |
| павао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати. |
| био ђак, па ми се зими подере ђон, а ја голим табанима морам по снегу да идем.{S} Па видиш, све |
| вирају.{S} Кад наједанпут, истрчи један гологлав човек, жут у образу и одма’ к Бранку:</p> <p>» |
| сам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија допала, па се |
| долете однекуд к мени два лепа гаћаста голуба: један ми на једно, други на друго раме седне, а |
| е.{S} Ја опет наједанпут претворим се у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наје |
| м с њом на врло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> |
| те, ја ћу вам га развести.{S} Што су ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу |
| да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови |
| <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} |
| век од велике сермије, све би летиле за голубом-чиком.</p> <p>Наједаред све престаде, само она |
| бити бранденбургер.{S} Пре су га звали »Голубом«, док није оматорио.{S} Чуо сам за њега.{S} Жао |
| о, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео нашу негдашњу |
| русна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим |
| т година, у шпенцлу са великим сребрним гомбама, па прилично накресан.{S} Бранко прими га љубаз |
| ушим.{S} За један дан више учиним, нег’ гомила као што си ти и теби подобни, па онда од неприја |
| чем.{S} Чика се превија, савија; оне га гоне, он трчи у псећијем трапу; стигну га, туку га, гур |
| слабости.{S} Каже да га са свију страна гоне, његови негдашњи пријатељи окрећу од њега главу и |
| баш зато наследити.{S} Они ме због Вас гоне, ал’ баш у пркос ћу да учиним што се њима не допад |
| то ништ’ не помаже.{S} Они једнако нас гоне.{S} Иду декану на врат; декан нас зове и јави нам, |
| ви на ове мрзе, па ил’ их кваре, ил’ их гоне.«</p> <p>»Ту би могао млого учинити поп и учитељ.{ |
| сам управитељ га још потајно из освете гони.{S} Нас пријатеље његове боле срце, ал’ шта ћемо п |
| е утећи, јер га је Његова Преузвишеност гонила.« Запитам га с ким би се о Бранку најбоље извест |
| ми себи су досадни.{S} Мени, ма ме како гонио није свет досадан, нит’ сам сам себи досадан, мак |
| е, па тешко њему; кредитори не смеду и’ гонити док не положе цензуру; понајвише су бранденбурге |
| равац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће н |
| рао учинити; а друго, управитељ га мора гонити, јер би свет рекао да је управитељ крив.«</p> <p |
| ли као неки демон, који ће ме тек отсад гонити.{S} Ви сте ме очарали.{S} Ако има од Ваше наклон |
| постане извикана девојка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па за |
| мане, штавише да ће <pb n="93" /> га и гонити, ако сад од своје намере не одустане; Бранко се |
| устраје? — Почели су гдекоји кредитори гонити.{S} Особито један ми се попео на врат.{S} Фишкал |
| је ништа фалило, управитељ га поче опет гонити, а то ни за што друго, већ само да му не мора ду |
| ђер није за завидење.{S} И тај је доста гоњен.{S} Но каже ми да најволе проводити у оном друштв |
| епреке кида.{S} Овакове женске, биле од гора биле од дола, остаћеду ти верне и неће те у невољи |
| ја нећу дуго живити, јер и овако ми је горак живот, и нека ме не буде, кад не могу тебе мојим |
| то прословити, ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што с |
| тај Орлић?«</p> <p>»Никакав.{S} Био је горд и у свачем претеран; кад иде а он никог не гледи, |
| млого за мене марило; сви су били нешто гордељиви људи, имају нешто богзна како стеченог имања, |
| ле, којима су прагове обијали, а оне се гордиле као Ливија, па су тако исто као и она прошле.</ |
| пре чинили, па ме ништ’ не тушира; идем гордо и гледим преко рамена.{S} Једва чекам да вече дођ |
| ту.{S} Уђе Бранко.{S} Очи му се светле, горе-доле дешператно корача.{S} Питам га шта му је.{S} |
| г тутор никуд му није дао ићи, цео дан, горе нег’ какав надничар ради, мучи се, иди у школу.{S} |
| питкивао.</p> <p>Бранко, замишљен, хода горе-доле, ја чиним се канда то и не примећавам, но узе |
| афани новине.{S} Бранко сам у соби хода горе-доле и мисли се.</p> <p>Наједанпут дође Петар, па |
| де.</p> <p>Сад смо сами.{S} Бранко хода горе-доле; час руком косу тера уз брдо, час браду глади |
| е свет окреће: што данас доле, то сутра горе!{S} Ја сам тако најсрећнији од свију који су са мн |
| тање.{S} Глас ми се познат чини.{S} Кад горе, а оно пред кујном један слуга, две слушкиње и Бра |
| и се, до своје куће вукао, ал’ га никад горе није звао; Бранко, пак, није ни желио тамо.</p> <p |
| ти, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе.{S} Стра’овит смеј са свију страна.{S} Гајић пре с |
| Н“.</hi> </p> </quote> <p>Чика је донде горе-доле ходао и у глави компонирао.</p> <p>»Знаш, ја |
| чем једнако: »Смилујте се!« држећи руке горе као деца кад што моле, а милостива све натрашке да |
| па опет унутра, у другу собу, шетам се горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам |
| м слуги на вино и одем.</p> <p>Шетам се горе доле.{S} Дочекам и шест сати.{S} Још нису сати ни |
| е у голуба, и то пурцла.{S} Премећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у |
| {S} Добро је испало, могло је из шале и горе што испасти, бар најмање какав смеј и пасош од мил |
| милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево ц |
| тајну снагу, канда крила имам, па летим горе.{S} Зауставим се, па гледим шта ви радите и да вам |
| а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више |
| ном колском кошару.{S} Тај кошар је био горе шири, доле ужи, а набијен са сеном, а преко сена ћ |
| ружан.« Ал’ ја на све то аристократично горе-доле ходам и чиним се невешт.{S} Тако из виђења и |
| >Кад сам устао, а и моја братија су већ горе била, па мислим се: хоћемо ли сад даље?{S} Но тешк |
| ера уз брдо, час браду глади, час главу горе, час доле.{S} Чекам да он почне.</p> <p>»Ал’ сам, |
| претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Ноге горе. |
| си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се инате, ил’ кад ласкају, ил’ кад плачу, |
| ка, тутор је поче гонити, ал’ то је још горе, док јој то не додија, па занемари и поче по својо |
| И то све због курмахераја?«</p> <p>»Још горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све ж |
| жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић се неописано зара |
| сасвим позна.{S} Каже јој какав је он; горим се начини нег’ што јесте.{S} Она каже да ће сваку |
| ицом.</p> <p>Бранко се сад целој ствари горко насмеја.</p> <p>Једанпут у театру приметим једну |
| Јелка, као да мало забашури што није у горње чело дошла, каже да данас мора она служити, а не |
| супа на асталу.{S} Нуде ме да седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић |
| пођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелк |
| </p> <p>Дођем до куће.{S} Бранко седи у горњем штоку.{S} Чујем већ одоле неко кикотање.{S} Глас |
| вароши шетам.{S} Нобл сам изгледао.{S} Горњи капут сам преко леве руке пребацио, из десне цига |
| и и искусити с ким ће човек и сладост и горчину овог живота делити.{S} Ја сам моју узео већ кад |
| , шегрт није јошт однео кифле у пивару, госа уфати га за косе, поче га дрмати, испаде му писмо. |
| ћи добити билете на јуристански бал.{S} Госа често нас звао на вечеру.{S} Било је дост’ са сиро |
| поред једне куће, од које је пекар био госа.{S} На пенџеру видимо лепу фрајлу.{S} Она баца на |
| још није било краја, ал’ сад су већ обе госпе с нами седиле.{S} Рунић једнако нуди, већ се мало |
| ктирати.</p> <quote> <p> <hi>„Сладчајша Госпице!</hi> </p> <p> <hi>Моје перо није у стању све о |
| и врачаре умложавају.{S} Тако су, опет, господа људи сами мекушци.{S} Отуда шкрофле, јектике, п |
| даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окрећу, и ту иншпектор на млого којешта трошити |
| ћу у визиту.{S} Будемо као нека особита господа претстављени.{S} Рудић са својом супругом — био |
| халтунг покварити!«</p> <p>»Каква су то господа?«</p> <p>»То су мог шогора пријатељи, сами нота |
| вај ти брзо стане једном ногом на кеца, господар јошт то није приметио, но узме атестате, па чи |
| перацију.{S} Други опет узме Бранка.{S} Господар се удали, а наши оператери почеше о нами на је |
| једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће, но како осам са |
| служивао, било је онда дост’ вечере.{S} Господар није код куће вечеравао.{S} Но и било је за ве |
| оставити службу и даље што покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко сво |
| Шта ће, мора ногу дигнути.{S} Кад оно — господар примети, устане, врати му атестате. »Ти, синко |
| рт тури га у кошуљу код прсију.{S} Дође господар у веркштат, шегрт није јошт однео кифле у пива |
| >»Како то?«</p> <p>»Како то?{S} Већи је господар и од вицишпана, јер вицишпан служи само вармеђ |
| матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шесет година, пун, по изгледу здрав |
| те да је сваки хусар, па ма прост, већи господар од вас.«</p> <pb n="49" /> <p>»Како то?«</p> < |
| ро водило.{S} Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа |
| родника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њега, мери га.{S} Ја пређем са ис |
| језиком.{S} Један најстарији, то је био господар, повиче: »Паризер!« Погледи на Светозара, па н |
| мене«, и оде.{S} Сад тражи опет другог господара.</p> <p>Ако је требало коме што написати, па |
| ала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило што се тако стало, но јошт |
| и«.</p> <p>»Јест, баш мило ми је; ено и господара формундера; желио би Вас видити; чуди се како |
| о је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико |
| ма млого господара«. </p> <p>»Шта млого господара?{S} О, толико боље, бар нема с паорма посла, |
| вамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопали су г |
| е, бар нема с паорма посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма |
| ма’ узмемо тај квартир и уселимо се.{S} Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, к |
| ината; вечера је слаба била.{S} Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам уве |
| кола стоје пред капијом, а на коли два господарска човека, ал’ далеко су, не могу добро лица д |
| м био млад, па на ручку у каквој масној господарској кући, кад је највећа тракта, није било виш |
| S} Она ми је постала врло наклоњена.{S} Господару сам писао све што му је нуждно у кшефту: квит |
| д опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Кмет и Марија.{S} Мариј |
| тов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нис |
| } Има цивилне и милитарне, веће и мање, господе, која су с њим »пер ту«.{S} Као год у сваком ре |
| ој лађи« није био.{S} Пуна је она, била господе и богаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гост |
| допада.{S} Овде канда има доста велике господе?«</p> <p>»Доста; овде је и управитељство овог п |
| о тешко је с њом разговарати се због те господе.«</p> <p>»То је истина, ал’ ако хоћете да јој б |
| ију.{S} Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест годи |
| смо покорни!« — рече Десић.</p> <p>»А, господин Десић!{S} Већ давно нисам имао срећу.{S} Седит |
| не разумем.«</p> <p>»Знате, милостива, господин Десић има особити дар у млогим речма мало каза |
| дође.</p> <p>»Шта Ви сами, без друштва, господин Наранџић?«</p> <p>»Ето, шетам се мало.{S} Дакл |
| онда ни овамо, ни онамо.«</p> <p>»Ала, господин Наранџић... но, Ви сте... ал’ сасвим сте погод |
| етлише.</p> <p>»Ви сте баш ретка срећа, господин Наранџић!{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — реч |
| и лице у озбиљније.</p> <p>»Службеница, господин Наранџић, откуд Ви! ?{S} Нема Вас никад код на |
| дма’ ову собу остављам.{S} Извините ме, господин-Наранџић!«</p> <p>»Та није вредно о томе ништа |
| што сам пређе о мушкима рекао, немојте, господин Наранџић, на себе примити, јер ја Вас поштујем |
| а.</p> <p>»Немојте, милостива, плакати, господин Наранџић доћи ће опет к Вами.{S} Он иде на сво |
| питани’ машамода; ал’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа |
| ниједна.«</p> <pb n="147" /> <p>»Молим, господин Десић, немојте ми тако јако шмајхловати.{S} Ја |
| бога Вам, Бранко, ил’... фалила сам... господин Бранко? — Он ту седи и недавно се оженио, по ј |
| особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p>»Драго ми је!{S} Изв |
| једног доброг домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица |
| ми је баш мило.«</p> <p>»Чико, Чико!{S} Господин Наранџић!«</p> <p>Опет морамо унутра.{S} Фала |
| шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има свашта доста, па му је м |
| зато и држим млого на суптилне руке.{S} Господин Наранџић има потпуно право.«</p> <p>»Хајд’ ви |
| ки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам довољно благодарити што сте |
| е кајати, јер сам довео ову братију.{S} Господин Лозовић, Думић и Песковић, моји присни пријате |
| а.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ господин супруг већ од две године од подагре лежи, и до |
| за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, даје једну велик |
| а Вам кажем, наш управитељ је врло тврд господин.{S} Боже сачувај да га оговарам; то цео свет з |
| могло код Вас бити, јер, као што ми је господин Десић говорио, Ви сте овде <pb n="199" /> врло |
| ја сам се устручавала; мислим, може ме господин Наранџић фумигирати, па зашто да се излажем?{S |
| седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{S} И господин Г. вози се за нами.</p> <p>Чика се разговара с |
| овамо онамо и да се нећу покајати.{S} И господин Г. хоће с нами.{S} То чује вице-судац Писарови |
| .{S} Пређем к њему.</p> <p>»Јесте л’ Ви господин Ресковић?«</p> <p>»На служби.{S} Шта изволите |
| е, на препоруку једног свештеника, неки господин К. у вароши П. те ме узме к себи.{S} Ту је бил |
| и, у каковој говори обично какав велики господин каквом прама себе малом човеку.{S} Светозар од |
| е Мачковић леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само |
| и, па Његова Преузвишеност, тако велики господин, који је толико пута у свом животу важне закле |
| раго ми је особито.«</p> <p>»Благородни господин Милан Наранџић, земљедржац, управо спа’ија, мо |
| сам од велике фамилије.{S} Мој покојни господин отац био је пургермајстер, но умро је, па је у |
| урити.</p> <p>После три дана дође стари господин да запита.{S} Лаура и мати приме га опет лепо. |
| д онамо, а газдарица нам каже да је тај господин ретко обдан код куће, него да ујутру дођем.{S} |
| мехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунићка, »ваљан, то јо фрајла-Ханика за |
| хале водити.{S} Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> |
| ш се с Бранком разговарам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код ње |
| еколико моји’ познати’, кад прође један господин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође |
| ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја об |
| мо, кад наједаред дођу две даме и један господин.{S} Овај је био човек около триест година, леп |
| не па читам.{S} Дође један чисто обучен господин и после обичног поздрава седне за мој астал бл |
| је нека особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгл |
| егла.{S} Ал’ кад сам овамо дошла, а оно господин Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ о |
| од са малим млого казати.«</p> <p>»Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају |
| би познавао!{S} Та он је нами био добар господин!« »Но,« рече шантајући, »морао је утећи, јер г |
| а видите само какав је страшан курмахер господин Десић, не знам у који џеп да метнем те силне к |
| ти.{S} Један дан дође један зјело богат господин и Бранков пријатељ са Бранком к Лаури и њеној |
| а Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> <p>»Господин Чико!{S} Ја сам одма’ Вас заволео, то сте могл |
| .</p> <p>Десић се нешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курм |
| вић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, извол’те с нами у друштво.«</p> <p>» |
| елка одма’ се пусти у разговор.</p> <p>»Господин Наранџић, земљедржац, управо спаија«, рече Дес |
| ске.{S} Приступимо, оне устану.</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија, ове друге познајете; о |
| .</p> <p>»Драго ми је особито!«</p> <p>»Господин Наранџић... господин Чика-Голубовић...«</p> <p |
| земљедржац, као што Вам реко’.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић!{S} О, колико Вас је пути г. ин |
| сподин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зоричић, учитељ овдашњи и мој добар пријатељ.« |
| .</p> <p>»Драго ми је особито.«</p> <p>»Господин Милан Наранџић, спаија.«</p> <p>»Господин Зори |
| /p> <p>»А ко Вам је иншпектор?«</p> <p>»Господин Бранко Орлић; но сад није код куће, отпутовао |
| еца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} Господин Рунић добро живи, има сва |
| > <p>»Драго ми је!{S} Изволте сести!{S} Господина Наранџића већ одавна имам срећу познавати, па |
| имаћемо једно прама друго поверења.{S} Господина Десића познајете; сигурно Ви његово, а он Ваш |
| нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје учинити«?</p> <p>— Врати се З |
| S} Имао сам најпре тешко срце и на твог господина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Дес |
| с њом дошао, мене је као каквог великог господина служити морао, а сад морам да с њим заједно ј |
| јер ја Вас поштујем као једног отменог господина, и зато да Вас бог живи!«</p> <pb n="184" /> |
| , она је била у служби код мог покојног господина оца, кад сам био мали, па је била моја дадиља |
| ињем да мало опрезан будете прама истог господина, јер је и он око на Ханику бацио, па ваљда би |
| та; био сам и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им н |
| ињала; каже да Вас врло добро познаје и господина Бранка, и Ви њу да сте познавали, но сад мисл |
| слити.{S} Чика сад сиђе доле, па остави господина Г. из Ш. и седне до мене.</p> <p>Кренемо се.{ |
| Вас, опростите; Јелка, ево ти предајем господина.«</p> <p>»Молим, извол’те само.«</p> <p>Рунић |
| плату.</p> <p>Кад одем, одма’ потражим господина Здравковића, платим моје и отпоручим се од ње |
| оге ероберунге правите.«</p> <p>»Ви се, господине, само шалите.«</p> <p>»Могао би’ Вас о том ув |
| мо кад је на доброг наишла!{S} Јел’ те, господине, Бранко је добар, само да није тако расут, за |
| Жан!«</p> <p>»Ево ме... шта заповедате, господине?«</p> <p>»Је л’ дошо фришак полицајблат?«</p> |
| е види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се.{S} Шнајдер: »Та, бог |
| горе.«</p> <pb n="150" /> <p>»Немојте, господине, све женскима веровати; оне волу једна за дру |
| стите што сам тако слободан.{S} Ви сте, господине, по свој прилици овдашњи?«</p> <p>»На служби, |
| берунг начинити могао!«</p> <p>»Ви сте, господине, велики шмајхлер.{S} Ви мислите да свака лепу |
| </p> <p>»Не би’ рекао.«</p> <p>»Ви сте, Господине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи с |
| <p>Већ су у башти.</p> <p>»Добро вече, господине, знам да се хрђаво занимате откако сам отишао |
| <p>»Мени такођер.«</p> <p>»Мени се Ви, господине, врло познати видите.«</p> <p>»И Ви мени тако |
| е од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро води.{S} Чула сам већ |
| опадне.«</p> <p>»Ал’ сте млого пробали, господине!{S} Ал’ сасвим је тако.«</p> <p>»Знате, милос |
| > <p>»Драго нам је; но извол’те с нами, господине, оставите Десићу курмахерај; он то најбоље ум |
| поклон кад сам сирома’ био.</p> <p>»О, господине, нисам ја то заслужио, ал’ кад Вам је воља, а |
| .</p> <pb n="221" /> <p>»Имам ли срећу, господине Наранџићу?«</p> <p>»С моје стране срећа.«</p> |
| смо и читам.</p> <quote> <p> <hi>„Драги Господине!</hi> </p> <p> <hi>Опростите што Вас тако тит |
| цијом разговара се.</p> <p>»Високородни господине, то је ретка срећа, баш фала г. Десићу што Ва |
| <pb n="70" /> <quote> <p> <hi>”Љубезни господине!</hi> </p> <p> <hi>Ваше галант писмо примила |
| енску, одрањивати.{S} Трошак је то, мој господине, и секатура.{S} Фала богу, само кад је на доб |
| не, а он тек потсмешљиво одговори: »Мој Господине, шта се у ђачком животу не стаје!{S} Ал’ сад |
| нег’ сва увеселења са људима.«</p> <p>»Господине, Ви сте велики курмахер.{S} Оваке се речи рет |
| ле је поуздан?«</p> <p>»Јесте.«</p> <p>»Господине Наранџићу, изволите унутра,« вичу братија из |
| мо.{S} Он га чита:</p> <quote> <p> <hi>”Господине!</hi> </p> <p> <hi>Ако баш судба хоће... а он |
| } Сад ми је већ отворен пут да постанем господином.{S} Могу ићи у богословију и постати свештен |
| ој како ћу ја постати оваквим и онаквим господином, и до неколико година.{S} Она ми је постала |
| вољу оставио.</p> <p>Упознам се с неким господином Кривичићем.{S} Солидна кућа.{S} Има две млађ |
| ровати, а особито једном тако галантном господину, који је кроз млоге салоне прошао, па тек дам |
| о код мене остати закопано, а надам се, господо моја, и код вас.{S} Ја добро стојим у кредиту, |
| роберунг начинила.</p> <p>»Видите, моја господо, то смо ми одранили.{S} Остало јој млого браће |
| начи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Што сам био пурцл, то је да ћу се ј |
| је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су га радо имала.{S} Поче |
| се превија.{S} И моја либерија је била господска.{S} Кад онамо, прођемо се мало поред куће где |
| о поцрнио, ал’ под црнином опет се види господска фарба.{S} Сад ће тек правити даме рундум око |
| знао ил’ не знао читати, ил’ просте ил’ господске хаљине носио.{S} Тај споменути један паде у о |
| сито и решето.{S} Знаду живити паорски, господски, како хоћеш.{S} Кућа им је увек отворена, одв |
| ’, истина, није ни то био баш мали ранг господски кочијашом бити, ал’ мене је то врло једило.</ |
| рослови: »Ха, сад знам шта је!{S} То је господски кочијаш«.{S} Код њи’, истина, није ни то био |
| ’оћемо ли се галант показати.{S} Ми се господски покажемо, па одемо.</p> <p>Одма’ смо писмо на |
| и из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више |
| па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца |
| ју, нагађају ко смо шта смо.{S} Сви смо господски, богато обучени.{S} Ја, у фатермердерма до пр |
| на стар, леп пун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав |
| аније.{S} Из далека видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас |
| у од бола.«</p> <p>»Молим, и ја волем у господском друштву бити, па зато и држим млого на супти |
| Бранкови пријатељи домаме Петра у једну господску кућу, у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га |
| јим лицем са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је |
| мени да ја дођем само до бакара и малог господства, па на част ти друго!«</p> <p>»Ја, опет, не |
| ћер. »Мани се ти тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ |
| ажио.«</p> <p>»Ми, опет, ретко на такву господу наилазимо, која су тако шармант.{S} Код нас, ис |
| а ту форму.{S} Ја нећу да вређам такову господу, ја имам решпекта и прама њи’, ал’ фрајлица је |
| о своје давнашње познате, но као страну господу, док се сами не изјавимо.</p> <p>Дођемо пре јед |
| , да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и она персона које се тиче.</p> <p>Ту са |
| ница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка обл |
| укопали су га.{S} Сад му је ту сестра, госпођа и наследница са својим дедама, а имање је велик |
| м проводим у разговору.{S} Бранко чита, госпођа Ханика је на фердеку.{S} Она тек кад и кад доле |
| ви моле да још остану; ништ’ не помаже, госпођа при свом остаје.{S} Малочас па је нема.{S} Оде. |
| ма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, госпођа Јелка говеђину носи, ја и Десић при’ваћамо. »Оп |
| после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами занимала.{S} Десић започе:</p> |
| рог домаћина.{S} Фамилија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, |
| ија, ове друге познајете; ово је, опет, госпођа Милеуснић и фрајла Отилија,« — Чика претставља, |
| преко Б. дођемо с рибама и рацима у К. Госпођа страна у Ј. једнако чека на раке.</p> <p>Кад см |
| пет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе говеђину.{S} Тако су се једнако мења |
| ’ већ и донде ори се »многаја љета«.{S} Госпођа Јелка сад улази, сад излази, поглед на мене бац |
| оштроумија.</p> <p>Кућа му је пуна.{S} Госпођа, премда мало старија, около четрест и више годи |
| у, није дуго трајало, дође и вечера.{S} Госпођа особито се учтиво прама мени показује, једнако |
| а, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је нешто преко двадесет година, здраво је |
| S} Бранко као окамењен гледи, слуша.{S} Госпођа гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, |
| .« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе |
| тра, госпођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особит |
| еђину.{S} Тако су се једнако мењале.{S} Госпођа Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијо |
| !{S} Добра бити неће, пре ил’ после.{S} Госпођа Ханика није више она Ханика коју смо први пут у |
| и љубезно.{S} Изјаве своје намерење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој |
| спођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка је почесто започињала, ал’ Рунић одма’ у |
| </p> </quote> <p>Чика писмо однесе.{S} Госпођа Јелка утрчи у башту и чита.{S} Чика нас зове да |
| ста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како вид |
| о јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа Хермина изиђе напоље, парадно-обучена, па зачуд |
| а и Бранко бифтека смо се прифатили.{S} Госпођа Ханика остала је иа фердеку; рада је онде све д |
| ало помало, па смо се сви одомаћили.{S} Госпођа и фрајла радовали су се што имаду јуристе у ква |
| наздравље и певање, па све поквари.{S} Госпођа Јелка је до мене седила, а Рунићка до Десића.{S |
| ми се чинило да завист из ње говори.{S} Госпођа Јелка, опет, једнако се к нами осврће и волела |
| Бранка волем, нису нас хтели кидати.{S} Госпођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она ч |
| лукавства, а бранденбургер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечер |
| мо их и сад нећемо их више оставити.{S} Госпођа пита за Гајића и Писаровића.{S} Чика им каже да |
| госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка не чезне баш за удадбом, ал’ би се удала |
| лим и на бр. 1.{S}000 ствар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <p |
| опет знам брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то |
| ње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забашури што није у горње че |
| во и вечере, сад ћемо мало ода’нути.{S} Госпођа Јелка доникле служи, па онда остане код нас, и |
| ноћу после дванаест долазио је кући.{S} Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред |
| лужим је, све што треба додајем јој.{S} Госпођа Ханика седи до Бранка.{S} Ал’ до ње и визави ве |
| и ја с њим да <pb n="256" /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане с |
| а код њега останем.{S} Ја саизволим.{S} Госпођа Јелка већ се <pb n="158" /> пре тога препоручил |
| оклонити, тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад |
| ун изражаја образ, држање господско.{S} Госпођа му је била идеал лепоте.{S} Такав образ тек Раф |
| влији пије и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни д |
| а образ усиљава се скрити ту борбу.{S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; вид |
| свећа запали у једном лепом салону.{S} Госпођа Хермина седи на дивану.</p> <p>Банда свира.{S} |
| ми једнако долазе.{S} Шта ћу с њима?{S} Госпођа од куће откаже ми квартир.{S} Каже да јој прави |
| а за собом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у |
| пет поред мене па ми шушне: »Добро је!« Госпођа Јелка опет седне до мене и сасвим је задовољна |
| а је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{S} Она је |
| столицу и почне јој се исповедати, ал’ госпођа Јелка окреће главу од њега, ништ’ не говори, ве |
| е шала три хиљаде форинти сребра, — ал’ госпођа Јелка не да се ни осолити.</p> <p>Кад је највећ |
| Десић, пак, једнако се шали и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и та |
| д пијаце није могла више зашпоровати, а госпођа од шпајза кључеве сад код себе држи, но да ће с |
| е који од њи’ из шпајза што развукао, а госпођа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако |
| Све добри знаци по мене.{S} Малочас, а госпођа Јелка се умилно смеши.{S} Она се уклони, а Чика |
| ам слушао куварку.{S} Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту |
| м дала.{S} Он каже таква иста је његова госпођа.{S} Пријави нас.</p> <p>Она седи у једној красн |
| л’ опет нисам веровао, јер сам држао да госпођа Јелка Ханики злоби, јер ретко лепа лепу трпи.</ |
| претставимо се домаћици.{S} Фина млада госпођа!</p> <p>Опростимо се после тога и ставимо се у |
| чим, само с њима се упустим.{S} Па онда госпођа нек’ јој не попушта и не гледи кроз прсте, онда |
| ан задржи га на ручку.</p> <p>Она млађа госпођа, са мужем, била јој је позната, но отсад није х |
| ава госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала.{S} Она се само зва |
| вет такав, па шта ћемо сад.{S} Сад која госпођа нема интим курмахера, нема ни кредита међу дама |
| мајстер, но умро је, па је умрла и моја госпођа мати, па смо после осиромашили, ал’ карактер см |
| та би сад најбоље било?{S} Једна страна госпођа је дошла у Ердевик; сад баш мало пре на путу ме |
| ему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одм |
| у приповетку.</p> <p>»Кад ми је покојна госпођа умрла, постао сам дешператан.{S} Премда сам тим |
| {S}000.{S} Овде је прво била једна лепа госпођа, и то удовица, около тридесет година, има 3.000 |
| веде унутра.{S} Малочас уђе једна стара госпођа, по облику јој се види да је сродница Гривићева |
| .{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; зн |
| то Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка фрајла!{S} У послу и п |
| n="157" /> <p>»Здраво је лепа женска та госпођа Јелка!{S} Ја видим да сте Ви од света човек.{S} |
| ење.{S} Госпођа, онако права рафинирата госпођа, изјави да њој није противно, ал’ опет жели три |
| } Није више око на мене бацала.{S} Иста госпођа била је сестра мог господара.{S} Јако ме мрзило |
| атство удаје?{S} Каква је то љубав, кад госпођа свету више угађа, нег’ своме супругу?{S} На час |
| ешто шушка, сигурно о мени, јер кадикад госпођа Јелка умиљат поглед на мене баца.{S} Већ сам си |
| о Мишкића.{S} Још већи смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је г |
| то нипошто не чине, јер је она од себе госпођа.{S} Напослетку и сам је почнем наговарати да се |
| а’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{S} Она |
| аво; и опет искрено вам исповедам да је госпођа Ливија оно чинила, што је, по свом положењу, пр |
| /> <p>Кад сам прочитао, видио сам да је госпођа Јелка практична у либзбрифима.{S} Мило ми је би |
| о.«</p> <p>Рунићка оде у собу; дошла је госпођа на визиту.{S} Чула је да Рунић има новог, отмен |
| сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p> <p>Сад Бабика врати се.</p |
| ионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фишпауховица него негдашња фрајла Фаника, кћи п |
| еди да добро своју кћер уда.{S} Тако је госпођа Ливија доста профитирала, без да је икакве кори |
| е: »Бар да је варошки нотарош!« Тако је госпођа Јелка млогима кошареве давала.</p> <pb n="146" |
| ић што је фрајла-Ханику узео?« — упадне госпођа Јелка.</p> <p>»Фајн човек.«</p> <p>»Ал’ молим В |
| порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се откуд тако б |
| е.{S} Она пристане на то.{S} После супе госпођа Јелка одма’ устане, па изиђе; мењају се тањири, |
| могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је он |
| ја мало напоље, па у авлију, а онде се госпођа Јелка шета.{S} Пређем к њој љубазно.</p> <p>»Ми |
| еда.«</p> <p>После ови’ речи насмеши се госпођа Јелка, па мало спусти очи, као, бајаги, из стид |
| , јер се сестре не женира, а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити |
| је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпођа Јелка.</p> <p>»Истина, ретка, ал’ опет се налаз |
| слатки Чико, ’одите на једну реч,« виче госпођа Јелка са кујнски’ врати.</p> <p>Чика оде онамо. |
| евет до пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика |
| ћемо после заједно.«</p> <p>»Хоће л’ и госпођа Ханика с нами?«</p> <p>»Сви заједно и са свим; |
| ред Рунић, за њим братија, за овом ја и госпођа Јелка, а за нами Десић.</p> <p>Кад ми у собу, а |
| ти.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве.{S} Рунићка намиг |
| скупе.{S} Ту има красни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отил |
| ија је: господин, госпођа, ситна деца и госпођа Јелка, шогорица домаћина, господина Рунића.{S} |
| м био сасвим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у |
| : »Добар апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је до |
| и у кући десеторо могу јести, ту може и госпођа Јелка, која и онако мало једе, а ту нема цукерп |
| а,« рече Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то |
| се нами чуди, ми њему, а зачудила се и госпођа и фрајла.</p> <pb n="237" /> <p>Ми сад сами не |
| опраштам, па уђем у дамшиф.{S} Бранко и госпођа Ханика већ су унутри били.</p> <p>Дамшиф се већ |
| ди!«</p> <p>Пред зору, кад већ Бранко и госпођа Ханика задремају, отидем у моју кабину и мало п |
| е велике куће.{S} Десић каже да ту седи госпођа Ливија.{S} Покуцамо на врата и уђемо унутра.</p |
| м опомињем.</p> <p>Четврти дан пошље ми госпођа Ливија једно писманце.{S} Прочитам га: зове ме |
| , па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове последње речи са мало лукавим смеше |
| а је добро.{S} Ал’ већ је опет на врати госпођа Јелка и зове нас у собу.{S} Сад је било пасија |
| е, женске су ђаволи.«</p> <p>»Ваљда тек госпођа Ханика неће бити ђаво?«</p> <p>»Знате, од женск |
| имао.{S} Ах, то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се ж |
| } Питајте целу околину,« рече са смехом госпођа Јелка.</p> <p>»Ако је тај господин,« вели Рунић |
| ри ђавола вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрај |
| држали?« рече увређен Бранко.</p> <p>Но госпођа га је ублажила и текар јој се допао Бранко.{S} |
| акве промене!{S} Падне ми опет на памет госпођа Ханика, како се у конту церекала, и Бранкове ре |
| супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпођа Јелка уђе, а Рупићка изиђе; госпођа Јелка једе |
| к ја не пођем; онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ |
| у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Рунићка и госпођа Јелка.{S} Учтиво нас поздраве |
| бити,« одговори сипљиво Ханика.</p> <p>Госпођа Ханика оде у другу собу; сигурно посла има.{S} |
| ати, и тако ја сасвим изостанем.</p> <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презе |
| о, као што ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, к |
| ашти нема никога, идемо у башту.</p> <p>Госпођа Јелка је већ сигурно прочитала писмо, само хоћу |
| инити.«</p> <p>»И то је истина.«</p> <p>Госпођа Јелка на мене поглед баци.</p> <p>»Ал’ кажите м |
| ти; нисам још била у том стању.«</p> <p>Госпођа Јелка љубазан поглед на мене баци.</p> <pb n="1 |
| ти.{S} Нађу један велики и погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти |
| кад је добила честитог човека!«</p> <p>»Госпођа Ханика држи Вас као рођену матер.«</p> <p>»Има |
| ти.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>»Госпођа Ливија?{S} Откуд је она?«</p> <p>»Она је однеку |
| ише!« Па, опет, имаде и међу фрајлама и госпођама, које се не знаду наћи, кад им човек какав ко |
| с.{S} Чика игра се са фрајлама и младим госпођама.{S} Читав хец, Чику међу младима видити.{S} Ј |
| чак, па стоји канда је на штруфнама.{S} Госпође не носе шешире, но скупе капе од блонда.</p> <p |
| собито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго ш |
| тране био сам благодаран, особито прама госпође Ливије, и знам да се не може против мене потужи |
| .000.{S} Ту седи једна присна другарица госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не с |
| да к њему пређем.{S} Он се шетао поред госпође мамице.{S} И ја сам тек поред фрајле ишао, а ни |
| Јелки, ал’ кад наједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S |
| а знам да ће госпођа Рунићка и онако од госпође Јелке лекцију добити што ме је преотела.</p> <p |
| .000 тако исто све у реду бити, као код госпође Ливије.{S} Са хаусмајстерима је у споразумљењу. |
| чини какав југендштрајх.{S} Били су код госпође Ливије, па им каже да су већ били млоги мушки к |
| ила менажерија у једној кући, гди праве госпође нема.{S} Господар ретко је био по дана код куће |
| оведим да ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад |
| па се фришко облаче.{S} Фрајле и младе госпође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли п |
| лом титулирати.{S} У то доба тек велике госпође и фрајле носиле су шешире, и шешир био је у так |
| олесна ни здрава, нег’ онако као велике госпође, кад не знаду саме шта им фали.{S} Доста то да |
| <p>»Та то и јесте малер, што такве мале госпође мисле да богзна какве даме шпилују, а овамо ни |
| што је поред такове честите и воспитане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једн |
| S} Па онда сваки час болести, јер нежне госпође често болују, па онда отварај џеп за докторе, б |
| да је то дужност прама једне тако лепе госпође.«</p> <p>На то уђе Рунић.</p> <p>»Сад сам све н |
| то на другом искажу.{S} Особито кад се госпође с њима упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, д |
| > <p>Госпођа Ливија не само од поменуте госпође што је презенте добивала, него је добивала и од |
| на, и пе женирају се од мене ни највеће госпође.{S} Но Ви, господине, Вами знам да се добро вод |
| вар и ти?«</p> <p>»Питај само фрајле и госпође, мал’ ме нису појеле.«</p> <p>»Благо њима!{S} А |
| барбири стоје пред дућанма; за леђма им госпође извирују.{S} Једна фрајла разбила је пенџер, бр |
| о опет на асталу.{S} Сви поседамо, осим госпође Јелке, која је на мене чувствителан поглед баци |
| огат, ожењен човек, који се једнако око госпође врзе и економију надглеђује, појетично живити н |
| младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; идем да га пит |
| ку.</p> <p>»Молим Вас, нисте ли Ви брат госпође Н.?«</p> <p>»Јесам«.</p> <p>»Познајете ли ме?«< |
| а им на руку иде.{S} Кад сам први пут у госпође Ливије кућу ступио, било је прилично покућства, |
| " /> седим.{S} Госпођа Ханика неће међу госпође на конак, већ остане силом код Бранка, у диму и |
| S} Него ја опет не би’ се радовао да су госпође цео дан занимане, јер онда не бисмо се могли ун |
| ло пред вече.{S} Идемо управо пред кућу госпође Милеуснићке.{S} Кад унутра, а онде већ Писарови |
| о да сам најбоље прошао, јер сам у срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — ве |
| срцу госпође Јелке, ал’ нећу да кажем: »Госпође Јелке«, — већ само:{S} Јелке.{S} Чика је мислио |
| мишљати.</p> <p>Мислим се о тој бабици, госпођи Ливији.{S} Како се судба код људи окреће!{S} Ка |
| да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки је баш по вољи било.</p> <p>Рунић обуче к |
| е, врло смо се добро унтерхалтовали.{S} Госпођи од 10.000 нисам хтео визиту правити, јер сасвим |
| е ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан кад.{S} Јелка дође. |
| та.{S} Десић је инкогнито писао да дође госпођи Ливији; она је дошла, ал’ Десић се преварио, је |
| ад, тај план?{S} Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јо |
| гледи на Бранка.{S} Бранко пређе ближе госпођи, извади Идин портре и покаже јој:</p> <p>»Овај |
| њег не да мира.{S} Даје велике презенте госпођи Ливији, само да ме приволи да јој визиту учиним |
| ут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и госпођи, који, знајући да Бранка волем, нису нас хтели |
| ти одма’ сутра, тојест у четвртак, дођи госпођи Ливији, ако хоћеш да будем на веки твој. ..{S} |
| је твоја воља, можеш се сасвим поверити госпођи Ливији, јербо сам с њом на врло доброј нози, от |
| ине, велики ласкатељ.{S} Ви бисте Вашој госпођи све по вољи чинили, Ви ми се сасвим допадате.«< |
| кад ти поручим, одма’ до дођеш, и то к госпођи Ливији.{S} Сад ме само неки важни послови задрж |
| , већ морала је доћи.</p> <p>Сад пређем госпођи Јелки и Десићу.{S} Десић је био од оне сорте ку |
| ју, ал’ бадава, немају новаца!{S} Кажем госпођи Ливији да ћу термине соареа точно одржати, и ви |
| је писмо предано неком страном приликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год дос |
| један против другог какву денунцијацију госпођи Рези предаје.{S} Кад су се на мени кола имала с |
| ји су своје кћери нудили, и долазили су госпођи Ливији са фотографисаним портретама и са забеле |
| не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе презенте.{S} И ја им то нисам замер |
| им да би најбоље било да учинимо визиту госпођи Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{ |
| о читав дан седио на столици, прекопута госпођином пенџеру, књигу у руци, па мало у књигу, мало |
| p>Дође слушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим |
| пре шест година!{S} Онда са сепетком за госпођом милостивом, Резом, а сада комотно на канапету |
| <p>Док су се играли, донде сам се ја са госпођом Милеуснићком учтивјејше разговарао и обречем с |
| видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, и видио сам да м |
| близу шесет година.{S} Међутим, одем са госпођом Ливијом и на бр. 1.{S}000.{S} Упознам се лично |
| ам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам стању био.{S} Сама мамица је |
| ном, други с другом.{S} Ја би’ волео са госпођом Јелком, а мислим да би и она са мном волела, ј |
| товали, док нисмо дошли до Б. Бранко са госпођом Хаником оде у хотел.{S} Није хтео к мени да до |
| о, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој форми разговарати се.{S} Госпођа Јелка |
| и вратим се у В. Тако прође абентаер са госпођом Јелком.</p> <p>Десић је мислио да ћу се јако н |
| ћка гледају свој посао, а ми се опет са госпођом Јелком занимамо.{S} Десић је видио колико је с |
| р и лавор.{S} Ту сам се последњи пут са госпођом Јелком измеђ’ четири ока видио, јер, док не от |
| о на њега срдити, што је ту комедију са госпођом Јелком изиграо, па није смео к мени долазити; |
| иноћни разговор продужимо.{S} Дању пред госпођом женирало нас је.</p> <p>Дође вече и вечера, и |
| заспим.</p> <p>Сутрадан са нотарошима и госпођом Јелком фруштукујемо.{S} Нотароши се опросте и |
| о.{S} Дакле, нисте ни били са Бранком и госпођом Хаником?«</p> <p>»Нисам.{S} Знате, радујем се |
| ршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста.{S} Лизику сам звао фрајл |
| иком, па са милостивом — мојом покојном госпођом.{S} Те старе комендије нису му из главе излази |
| јим се да не учини опет онако што као с госпођом Јелком.{S} Идем сам.</p> <p>Већ сам на путу.{S |
| дај умшлоге, теја, богзна шта јошт.{S} Госпођу Резу тек сам просто Резом звао.{S} Пекла се јак |
| а.{S} Само да знам ко мене оговара, ил’ госпођу Јелку, ил’ ма коју даму, с којом имам срећу упо |
| сложити с Вами.{S} Зашто Бранко да чува госпођу Ханику?{S} Та госпођа Ханика није била варошка |
| зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За један с |
| видимо једну стару, господског изгледа госпођу.{S} Кад пред њу, дочека нас лепо, пољубимо је у |
| јли, јер ми се врло допала; таку би’ за госпођу <pb n="227" /> волео имати.{S} Од једне роле дв |
| учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разумела, и ја сам тај м |
| нку.</p> <p>Једанпут у шетњи наиђемо на госпођу Лауру.{S} Једва смо је познали.{S} Бледа, слаба |
| Шта ће сад?{S} Ништ’ друго, но да узме госпођу Фишпауховицу, нашу стару Фанику.{S} Тако је и б |
| жао било, па из резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{ |
| а њему на то кажем да поштеди »и мене и госпођу Резу, која је сад ишпаница, и могла би своју че |
| ни’ лепи’ фрајла и госпођа, ту видимо и госпођу Милеуснићку са фрајла-Отилијом.{S} Одма’ приђем |
| и певања.{S} Домаћица пева; замолимо и госпођу Јелку, па и она пева.{S} И то је било мени за љ |
| спомиње неке старе ствари, напослетку и госпођу Резу.{S} Сад већ ражљућен, манем се Лауре и поч |
| седнем у горње чело, ја нећу, већ нудим госпођу Јелку, ал’ Рунић ме мало и силом у горње чело п |
| чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из резона.{S} Она неће док ја не пођем; |
| ћ је сам себе каштиговао, јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Н |
| Кућа је била пуна.{S} Мој господар имао госпођу и децу.{S} Ту су се скупљала лепа друштва; било |
| о неће предати.{S} Замолим Чику да мало госпођу Јелку забавља, док писмо напишем.{S} Чика нам ј |
| ништ’ од тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и до |
| мо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} Рунићка ме на страну вуче, па ме све |
| с лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њом у једној кући, |
| рекао: »Срећан је тај Бранко, што такву госпођу има, која једнако над њим лебди!«</p> <p>Пред з |
| био.«</p> <p>»Ти си у том срећан; твоју госпођу Ханику је већ сама природа од детињства добро н |
| о говорим.{S} Ја хоћу да поштујем твоју госпођу Ханику, немам ништа против ње; ја сам ти казао |
| оћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну госпођу, носили смо их овамо онамо, па сам учинио и ту |
| о је претстављала нобл варошанску стару госпођу.{S} Само је фрајла-Ханика просто била обучена.{ |
| е што год хоће, само нек оставе на миру госпођу Ливију и бр. 1.{S}000.</p> <pb n="204" /> <p>Од |
| а су тако исто као и она прошле.</p> <p>Госпођу Ливију су после тога млого оговарали што се мал |
| ја упаднем:</p> <p>»Тако љубве достојна госпожа, — нећу да Вам шмајхлујем — ал’ мислим да би св |
| аје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Т |
| улу дати.{S} Кажем да сам код милостиве госпоже Н. иншпектор свију добара.«</p> <p>»То сте зло |
| су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час болест |
| ћ фруштуковали.{S} Раке предамо страној госпожи.</p> <p>Како сване, јавим Чики да сам рад отпут |
| век што сам моју високородну, милостиву госпожу за супругу имао.{S} Ах, то је била воспитана, н |
| лоју.{S} Ал’ после једне године умре му госпоја без порода.{S} Милан је универсалан наследник.{ |
| претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} Истина, није се ни један усудио к њеном пен |
| е.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто |
| пље.«</p> <p>»Немајте бриге, Ви сте мој гост.«</p> <p>Било је већ при крају месеца, па би се ок |
| p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{S} Неког Чику.«</p> <p> |
| ро!{S} Већ има пет дана откако никаквог госта нисам имао.{S} Хајд опрашите се!«</p> <pb n="242" |
| {S} Чула је да Рунић има новог, отменог госта, па је копкало, није могла издржати, већ морала ј |
| код мене ручати?«</p> <p>»Не могу; имам госта.«</p> <p>»Каквог госта?«</p> <p>»Да знаш каквог!{ |
| био здраво рафинират човек у дочекивању госта; види се да се по бољим кућама кретао.{S} Тако ис |
| е радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љуб |
| ма’ упрегне коње, па иде у прво село да госте, љубезну и веселу братију довезе.</p> <p>Ми остал |
| не заповеда, јер је Рунић воле што зна госте забављати, а има ко ће радити.{S} Госпођа Јелка н |
| .{S} Канда је рођена за Рунића и његове госте! — Госпођа Јелка била је сасвим друкчије нарави.{ |
| н одговори да му је особито мило такове госте у својој кући видити.{S} Сад уђе у собу госпођа Р |
| у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачковића, од кога је |
| свашта доста, па му је мило кад добије госте.{S} Госпођа Рунићка била је врло добра госпођа, п |
| Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко стран тражи.{S} Госпођа |
| К., од тог доба нисмо имали тако ретке госте.{S} Ал’ и јесам се с њима добро унтерхалтовала; н |
| је неисказано мило, па жели своје миле госте што чешће у својој кући видити.</p> <p>Тако сви с |
| .{S} Бадава јури добар тутор те незване госте, у девојки фантазија се јако развила, а с њом суј |
| о му се допада нек’ уђе, ал’ има стране госте; но милије ће јој бити, ако ју сутра посети.{S} Б |
| они су одговорили да никад таке љубазне госте нису имали и моле да што пре опет дођемо.</p> <p> |
| ила је врло добра госпођа, па како види госте, она зна колико је сати; знала је нарав мужевљеву |
| у хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко који дан да госте нема. |
| ика.{S} Хоће да и стране, тојест нас, у госте да зову.{S} Удовица каже да неће доћи, ако мене п |
| ше; ако кога куде, а они се смеше.{S} У госте никуд не иду, свуд се умерени показују, цео свет |
| да је Бранко отишао на страну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она |
| орским момцима у колу играти.{S} Дође у госте и нека Ханикина сродница, млада девојка као капља |
| пут замоли да одем ја и Бранко с њиме у госте, на неку свечаност у једну малу варошицу Н. Онде |
| у приповедала.{S} Задржи нас који дан у госте.{S} Бранко заборавио и на наше финансијално полож |
| тник дође са неколико господе код нас у госте.{S} Била сам онда шеснаест година.{S} Гост је тај |
| ирати«.{S} Дан на дан ујутру као литија гости.{S} Кажем Бранку да се барем он отсели каквом при |
| један велики астал заузели, па када се гости мало разређивати почели, дођоше и Цигани к нами.< |
| комотни као код своје куће, јер кад се гости женирају, онда се и домаћин женира.«</p> <pb n="1 |
| проразговарасмо, и то онако као што се гости у првом магновењу разговарају.{S} Донесе се одма’ |
| .{S} Ретко који дан да госте нема.{S} И гости су радо ишли онамо, код тако љубведостојне две пе |
| оспође дођу у забуну и боје се да не би гости стигли пре нег’ што се обуку, па ту тоалетирање н |
| већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами доћи, па како |
| да се ни осолити, каже да смо ми његови гости.</p> <p>Морамо да идемо.{S} Препоручимо се, ал’ с |
| вечеру ни на ручак, но да будемо његови гости.{S} Штација није му била рђава, па је добру кућу |
| p>Нестане и ње.{S} Кад опет дођоше нови гости, тојест не мом господару, но мени и Бранку.{S} Км |
| помена нема.</p> <p>На срећу, дођу нови гости.{S} Опет журба.{S} Слабо су ме интересирали.{S} Т |
| га отишла, што су јој имали доћи обични гости од недеље, а и Бранку није хтела одрећи; тако и ј |
| м покоју крајцару.{S} Чујем да ћеду нам гости неки из далека доћи.{S} Ето и’ ту пред подне.{S} |
| канда сам код куће.{S} Весело друштво, гостију ваздан.{S} Добро нам се водило, а партаја вазда |
| оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упознаш, веселиш, а ујутру тешк |
| онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме једанпут замоли да одем ја и |
| трже се мало натраг, ’ладнији се прама гостију показује и своје за неко време никуд не пушта.{ |
| никакве воље не показујем.{S} Један од гостију понуди да се играмо фарбла.{S} Сви су карташи, |
| ко шармант.{S} Код нас, истина, увек је гостију, ал’ понајвише са села, што ме мало интересира. |
| чно имања; кућа у највећем реду и често гостију пуна.{S} Деце нису имали, ал’ имали су доста ко |
| да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелка се са нами |
| а тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту долази.{S} Кад сам их из далека |
| е жалим новац избацити; кад сам дигод у гостима, дам сваком слуги на вино.{S} Је л’ то шмуциг?« |
| та, све је баронски ту удешено.{S} Међу гостима има доста знаменити’ људи; почну се наздравице; |
| ховицу.</p> <p>Кад онамо, красна велика гостионица са башћом.{S} Па ко служи, ко је госпођа Фиш |
| огаташа.{S} Но када су нове и веће јошт гостионице произникле, поче се слава њена умањавати.{S} |
| па светковину.{S} Станимо се_ у великој гостионици, па онда Рудићу у визиту.{S} Будемо као нека |
| даме, а оне на мене, па седнем у једној гостионици, чекам ручак, а донде узмем новине па читам. |
| места, и онде су проводили, на пример у гостионици »Код капижона«.{S} Кад су, пак, дост’ новаца |
| кад јошт овде били нисмо.{S} Наиђемо на гостионицу и кафану.{S} Сместимо се.{S} Бранко одма’ пи |
| и јошт за недељу дана доста.{S} Уђемо у гостионицу, узмемо собу, одморимо се, опрашимо се, па о |
| ко идемо једаред на вечеру у најноблију гостионицу код К. Париско-циганска банда свира.{S} Седн |
| са мном иде, па уђемо у једну господску гостионицу.</p> <p>»Сад Ви заповедајте што је за нас на |
| вароши, гди нас нико неће наћи, у једну гостионицу, па смо се добро последњи пут у Пешти провес |
| а од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив.{S} Имао је јошт два сина, но били су изван, |
| е што од тога бити.{S} Мишкић мора бити гостољубив; види му се из очију.{S} Ја и Чика разговара |
| о четрест и више година, но прилична, и гостољубива.</p> <p>Сада баш није била код куће; отишла |
| ер особити.{S} Госпођа добра домаћица и гостољубива.</p> <p>Дође вечера.{S} Све масна, папрена, |
| нећемо да изневеримо Рудића.{S} Добри, гостољубиви пургери!{S} Они нас гледају од пете до глав |
| .{S} Кућа им је увек отворена, одвећ су гостољубиви, ал’ онда и држ’ се, ако хоћеш кредит да си |
| !{S} Откуд тако, откуд ти Чико?« — рече гостољубивим тоном Рунић.</p> <p>»Мало смо се у околини |
| је мило, што сам познао тако честиту и гостољубиву кућу; препоручим се даљој наклоности и дигн |
| ако слатко јео, није нигди тако искрено гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би |
| смеј.</p> <p>Сад госпођа и фрајла пуно гостољубије показују.{S} Што је год могло бити, све су |
| се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје па |
| јте, као добар домаћин са својим добрим гостом.«</p> <p>»Драго ми је.«</p> <p>То је Рунићу баш |
| : има ли овде какви’ партија?{S} Ја би’ готов био и опет се оженити.«</p> <p>»То можеш; има сву |
| } Бранко је излив њеног невиног срца за готов новац примио, и њеној наклоности и понуди одговор |
| стио у познанство, и кажем му да би’ ја готов био остати онде, па ма не постао натарошем, само |
| стали.{S} Нипошто.{S} Чика је на свашта готов, па оде да кола нареди.{S} Малочас већ је Чика с |
| еколико места обишли, ал’ за моју љубав готов је до В. пратити ме, па кад се онде мало проведе, |
| ковића нагледати.{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој |
| зар ми је десна рука; он је за мене све готов учинити.{S} Ја му нешто саопштим.{S} Он најпре ми |
| жао, ал’ шта ће кад је већ тако, па је готов, мене ради, и какав абентаер потпомоћи.</p> <p>Чи |
| нићка и зове на ручак.</p> <p>»Ручак је готов; ако изволите.«</p> <p>»Заповедајмо у другу собу, |
| Иде нема, па ма шта било од њега, он је готов сносити.{S} Кажем му на то да ћу ја искати; он од |
| мир Рудић.{S} Саопштим Бранку.{S} Он је готов.{S} Милостива му је <pb n="78" /> дала урлауб.{S} |
| пођа; жели с њим говорити.{S} Бранко је готов, и одма’ онамо оде.{S} Уведу га у визитну собу, п |
| ћка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то н |
| уди да иде с њим преко О. у В. Башић је готов, и тако одма’ спреме се и оду.</p> <p>Бранко је н |
| мељан; увек сам се нијао, па сам увек и готов био стрмоглавити се.{S} Ал’ кад се стрмоглавим, н |
| </p> <p>»Па кад томе није доба, а ти си готов и као човек од свог чуства уживати?«</p> <p>»Јеса |
| мати и Јулка не дај, те је одма’ русвај готов.{S} Ја сам онда највећма страдао, па гледао сам о |
| та та моја матора ради, је л’ већ ручак готов.{S} Сад ћу ја доћи.« Отиде у кујну Рунић.</p> <p> |
| Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на дамшифу видити.{S} |
| е срце с Вашим срцем свезати.{S} Ја сам готов за Вас <pb n="159" /> ма каквој се опасности изло |
| да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито у такову кућу ићи, гди сам тако добро пр |
| ас воле!«</p> <p>»Кад је тако, а ја сам готов узети је.«</p> <pb n="139" /> <p>»Е, добро кад зн |
| осле два месеца каже ми Бранко: »Ја сам готов.{S} Ајдемо!« Кренемо се.</p> <p>У једној вароши п |
| сад у М.; није далеко.«</p> <p>»Ја сам готов,« рече Гајић, који је у М. свог пријатеља имао.</ |
| ребало двапут противусловити, јер је он готов.{S} Тако он неће, ја не смем; вратићемо се наопак |
| у помоћ угњетене невиности, увек је био готов и живот и имање жертвовати.{S} Једном речи, он је |
| терно начинити могао.{S} Бранко је био готов Лауру да узме.{S} Ал’ најпре да видимо хоће ли ме |
| ћу, он се смеје, па каже да је он на то готов.{S} О Чики није ни сумње да писмо неће предати.{S |
| Управитељ се поплаши, јер је иншпектор готов био за правду и белај учинити, па Његова Преузвиш |
| >Сутра кад устанемо, а већ фруштук опет готов.{S} Чика нас задржава, ми нећемо, то јест Бранко |
| оклева.«</p> <p>»Је л’ хајратсконтракт готов?«</p> <p>»Хајратсконтракт је дата реч с једне и д |
| в кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов био за пут.{S} Сад и ја зафалим мом господару и г |
| ад ујутру, ми се обучемо, а фруштук већ готов.{S} Опет се ту на неколико минута појави и фрајла |
| поље, па инкогнито реч учини да су кола готова.{S} Кад дознам да је све у реду, устанем, напије |
| е сам на себе љутим.</p> <p>Већ су кола готова, и то двоја.{S} На једнима ће се возити Гајић и |
| ока, каже Мачковићу да је она на свашта готова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чи |
| ар уредити.{S} Госпођа Ливија је на све готова и у свему точна.</p> <pb n="205" /> <p>Ја одржим |
| да се од тог јарма ослободи.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уг |
| обијем...{S} Ја...{S} Вас... љубим... и готова сам за Вас изложити се ма каквом малеру.{S} Је л |
| као практична женска све је то трпела и готова је још веће жртве поднети.</p> <p>»Мачковића нео |
| Ако ми можете до сутра набавити, ја сам готова ма колико платила«.{S} Бранко се обећа да ће дон |
| да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом и у ватру и у воду, само ми поручи кад |
| воду, само ми поручи кад хоћеш, ја сам готова и сестру и шогора оставити, само ако је твоја во |
| Лаура му је била главна цел.{S} Већ као готова је ствар да се узму, и то до месец два дана.{S} |
| зна, већ моли да нас пусти.{S} Кола су готова, ал’ истрчи Марија са једном пуном торбом напоље |
| Збогом!«</p> <p>Зоричићу су очи за сузу готове; не може да говори, једва може да »Збогом, буди |
| ње не траје дуго; за неколико минута су готове.{S} Кад уђеш унутра, видиш велику авлију, пилића |
| ва са онаким људма који би на абентаере готови били.{S} Учиним познанство са г. Десићем, који ј |
| с. о. “</hi> </p> </quote> <p>»Сад смо готови.{S} Но, брудер, ти си овде мајсторштук начинио, |
| итане госпође одрасла.«</p> <p>»Сад смо готови, само још једно Вас молим, долазите нам што чешћ |
| Нини и фрајли Отилији.«</p> <p>Сви смо готови.{S} Гајићу и Писаровићу канда је Чика из уста ту |
| 244" /> <p>»Милостива, извол’те, ми смо готови.« Отворимо врата,.</p> <p>Јелка уђе.{S} Најпре м |
| ерхалтунга, каже да га поведемо; ми смо готови, а Чика, колико је стар, скочи на кола.{S} Рунић |
| е интересирам; нуди нас у башту; ми смо готови.{S} Ја водим Рунићку, а Десић госпођу Јелку.{S} |
| демо мало по селима проћи се.{S} Ми смо готови.{S} Седнемо на кола и путујемо од села до села.{ |
| вимо.{S} Светозар је ту.{S} Тек што смо готови, станем пред Светозара и то у таковој позитури, |
| д Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мало заплаче, кад иде на венчањ |
| онда опет ја нећу; и већ госпођа Јелка готово је пошла, ал’ не да јој Рунић, већ увати мене за |
| но не исплаћује, тако да иншпектор мора готово о свом трошку да живи.{S} Покрај тог управитељ ј |
| па кад стигнеш онамо, а оно је већ све готово, већ има и други’ гостију, па се са свима упозна |
| ра, Вегецијуса, Клаузевица; Плутарха је готово на изуст знао.{S} Некада, замишљен, рекао би: »Ш |
| игра.{S} Он је као дете и допушћа му се готово све.</p> <p>Већ је пред зору. ’Ајдмо на квартир. |
| шта је? — Тако исто за нас.{S} Сутрадан готово сви хусари су нас бар по виђењу познавали.{S} Де |
| ај један.{S} Тако мало помало дошли смо готово до ижице.{S} Изгледа слабог; с кондицијама нисам |
| јњу у другу собу, гди је већ све за нас готово.{S} Ми тројица изађемо а Марија начини кревет за |
| е као оно пре твоје женидбе, кад су нас готово за јаку унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, |
| И она поче све о Бранку сневати.{S} Већ готово сам се и на Бранка почео једити, зашто бар мени |
| не мешају, код куће ништ’ не раде, но с готовог живе, о комешају <pb n="84" /> светском ништ’ н |
| боре.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је |
| {S} Није била кћи, већ од дужег времена гошћа.{S} Допадне му се и запита је хоће л’ за њега поћ |
| с њим заједно једем.</p> <p>После подне гошћа да к себи дозвати Бранка.{S} Бранко претстави се. |
| тва дошла.{S} Одма’ у почетку се почеше грабити за мене.{S} Зато немајте бриге, извол’те само н |
| покаже ајферзихтик, а био је у великом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за |
| ује, Ида такођер, без да се ранг и неко грађанско удалење у призреније узело.{S} И овде у чисто |
| се за већу какву идеју бори, тај не сме грамзити за новцем.{S} Ал’ бадава се о томе разговарамо |
| ад види отменог и воспитаног човека.{S} Гранде фантазија!« — намигне Чика.</p> <p>»Разумем Вас. |
| ам Луцифер!{S} Ту опет наново може бити гранде фантазија!«</p> <p>»Ал’ и јеси враг.{S} Тако се |
| ам спаилук.«</p> <p>»Ту се може правити гранде фантазија.«</p> <p>»Ал’ осим богатства би л’ мог |
| , пилића и друге живине сијасет, башту, гране пуне воћа, у шталу се марва утерива, слушкиња ваш |
| говео женском полу.{S} У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страсти |
| оказују, цео свет би се опкладио да они границу никад не прекардаше.{S} Но кад и’ човек увече д |
| г’ што јесу.{S} У јелу и пићу држао сам границу; имао сам кад на другом месту најести и напити |
| амо.«</p> <p>»Е, то је сасвим друго.{S} Гратулирам ти већ унапред.{S} Молим те, ако смем питати |
| морати жени сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда же |
| нами начинио, па ће отсад текар бити у грацији код Јелке.{S} Десић се, опет, радује што је либ |
| Јелка, кад је уносила, увек је са неком грацијом јело предавала, увек је са три прста чанак држ |
| мали ајферзухт; сваки је хтео да боље у грацију дође.{S} Чика нас опет избави: почео се шалити, |
| ји су се иншпектору улагивали, а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.« |
| ајвећма му се Шпицер улагивао, а сад га грди.{S} Тако има и млоги други који су се иншпектору у |
| у се, и он и нотарошка, јако помамили и грдили те.{S} Немој више ићи онамо.{S} А шта је са Јелк |
| {S} Ако су од већег реда, нисам пушио и грдио сам оне који пуше.{S} На свако њи’ово питање ниса |
| во са болесним свезивати нечовечно је и гре’ота.«</p> <p>»Интерес, интерес, то је у свету и мод |
| е била одмекшаног срца и није јој млого гребало: један леп поглед, једна лепа реч са стране Мач |
| овала.{S} И кућевна зграда може страшне грехове сакривати!</p> <p>»Мало помало почела се Ханика |
| у се, као што сам приметио, као потајни грешници.«</p> <p>»Мани се ти’ људи: то су ил’ телесни |
| ла је Мачковићу.{S} Сад ако се то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена |
| ред дотерује.</p> <p>»Мачковић се јави, Гривић му за његов труд благодари; Мачковић је још неко |
| као у своју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику |
| .{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривић |
| , и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни да јој спомене |
| уди, види се канда ми хоће да ласка.{S} Гривић није међу нами никакве разлике правио.{S} Почну |
| ће поверење.{S} То је она и тражила.{S} Гривић све дубље и дубље заглибљује, а она све то пред |
| на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у ил |
| ћи.</p> <p>»Била су окрутна времена.{S} Гривић је имао у своме долапу такове ствари и писма кој |
| више је трошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би инач |
| о да од њега веће поверење задобије.{S} Гривић, кад је видио како она његове очевидне страсти п |
| са прошлошћу својом обавезане биле.{S} Гривић канда је нешто приметио, па се почео ласкаво Хан |
| мо били комотни, као код своје куће.{S} Гривић је био здраво рафинират човек у дочекивању госта |
| е се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику |
| а фамилију, док се оданде не избави.{S} Гривић је био доста дволичан и препреден, ал’ опет није |
| ва кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић хоће и приличну жртву да принесе; ништ’ не помаж |
| у због вас и прама мене били ’ладни.{S} Гривић се бацио у своју свакидашњу <pb n="192" /> флегм |
| свети.{S} Ал’ се опет не да познати.{S} Гривић је провидио њене намере, ал’ чини се невешт, па |
| ушли; почеше се већ и чашице куцати.{S} Гривић је велику <pb n="131" /> пажњу обраћао на све на |
| ради, већ све се пече, кува, части.{S} Гривић је постао са мном »пер ту«; са Бранком није смео |
| убак, на сваку реч пази шта ће рећи.{S} Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест |
| ој је лако било с њим на крај изићи.{S} Гривић је онако по свом пређашњем обичају живио.{S} Лас |
| а.{S} Његово је срце изгорен вулкан.{S} Гривић се оженио да има жену, која ће с њим кућу тећи, |
| некуд.</p> <p>Пиће ми није пријало.{S} Гривић је у разговору био врло сувопаран; кад говори, м |
| ајла-Ханики из очију види се радост.{S} Гривић се господски, великоварошански носи; Гривићка ма |
| ћа, <pb n="174" /> па је све у реду.{S} Гривић баш није код куће; фрајла-Ханика је у башти.{S} |
| и.{S} Малочас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очи |
| ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био практичан, па је умео њеним намерама штри |
| знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти б |
| а били, нит’ је он код њи’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему |
| одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинил |
| је сад све истраживала што је од искона Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковић |
| па интересант изгледа, па је сироче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције |
| ју, па рукама пљескају, а сасвим остраг Гривић у шлафроку из чибука пуши.{S} На патосу све саме |
| ио у кућу кад му се год допадало, и кад Гривић није био код куће, нит’ му је овај што замерио.{ |
| ади.</p> <pb n="135" /> <p>Малочас дође Гривић са женом и Чевићком.{S} Били су негди на салашу. |
| ају, камо ли неће Мачковића, од кога је Гривић у неком смислу сад и зависио.{S} Мачковић је био |
| } Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о |
| »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете з |
| ика, ако овако остане као досад, кад се Гривић врати, може белаја бити, може Ханика увидити да |
| учи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слат |
| и Бранка.</p> <pb n="169" /> <p>»Кад се Гривић већ прилично преживео, и то као неожењен, и млог |
| ље, а Бранка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду |
| е каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од |
| о нам је особито, извол’те сести«, рече Гривић.</p> <p>»Ми смо тако слободни; ја сам Милан Нара |
| да Мачковић постаде кућевни пријатељ, и Гривић га је радо имао, јер је био и за јело, и за пиће |
| оја је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио, јер је био човек равнод |
| белаја бити, може Ханика увидити да јој Гривић на већу хасну може бити нег’ она, па може њену д |
| ека јој срцу наједанпут одлакша!{S} Мој Гривић уколико ће се радовати, утолико ће му жао бити; |
| {S} Па баш и да јесте што у ствари, сам Гривић је млогоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да |
| играмо фарбла.{S} Сви су карташи, а сам Гривић од први’.{S} Кажем да се никад не картам, а није |
| а кажем да је то због Ханике, јер о том Гривић још ништа не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гр |
| <p>Вратимо се кући у В., ал’ трећи дан Гривић пошље кола; не да нам мира, морамо опет к њему.< |
| особита фамилија.{S} То је био господин Гривић и његова супруга.{S} Мирног, тихог изгледа човек |
| се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Нар |
| а се лако и решила.{S} Па доиста, за њу Гривић и није био хрђава партија.{S} Ето, то вам је буд |
| ћи такој девојци,« упадне Машић.</p> <p>Гривић се слабо упуштао у разговор, тек каткад је коју |
| Свет их клевеће, њима ни бриге.</p> <p>»Гривић на толике сплетке трже се мало натраг, ’ладнији |
| ћу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ родитеља рођен и у детињству разма |
| ом отсуству шта се у кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је по |
| а, и хоће са судбом да се бори.</p> <p>»Гривић, кад је узео своју супругу, пред очима је имао д |
| ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; |
| задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> <p>»Гривић се није оженио из љубави.{S} Код њега више љубав |
| та у истраги банбадава изгубио.</p> <p>»Гривић се врати кући, лупа главу ко му је врат ломио, н |
| учинио, сутра га је заборавно.</p> <p>»Гривић Је опет почео по старом свом начину живити.{S} Т |
| буде затворен и дође под испит.</p> <p>»Гривић се нашао у чуду, не зна откуд се то дознало.{S} |
| зитирају долап и нађу опасне ствари.{S} Гривића одма’ одведу далеко, буде затворен и дође под и |
| тање, па моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како |
| Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ што је за њу био добра партија.{S} Код ње |
| роје план како ће се међу собом и прама Гривића понашати.</p> <p>»Оставимо то на страну; то су |
| о бајаги да забашури, поче се тужити на Гривића како често није код куће, радо се скита.{S} Зна |
| м и код Ваши’, милостива, код господина Гривића.{S} Поздравили вас и чуде се што им не дођете.{ |
| још није био изгорен вулкан, ал’ поред Гривића изгореће.</p> <p>»Спомени прве младости јако су |
| је независна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" / |
| у.</p> <p>Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака дево |
| {S} Сада то на страну.{S} Доста то, код Гривића се једнако части и мало по мало сасвим фамилија |
| ме пита куда ћемо.{S} Кажем му у О. Код Гривића.{S} Каже да није згорег онамо ићи, јер је Гриви |
| ић, не знам из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој при |
| а.</p> <p>Кад дођу у О., а оно нико код Гривића код куће, осим Ханике и чељади.{S} Ханика и’ ле |
| дне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића, трећи дан се одмарамо, па после нас, опет, вод |
| .{S} Кад се овде уморимо, а ми опет код Гривића на одмор, па онда опет удри наново, па опет у д |
| а учиним сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му каж |
| инити; обрече да ће за скоро ослобођење Гривића радити, препоручи се даљој благонаклоности и од |
| иниш добар хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је |
| ка, па то исто потврђује.{S} Ето опет и Гривића; он се свему том и невешт чини, но све пази, са |
| седа.{S} За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па |
| е цели са тим постићи: једно, неће бити Гривића код куће; друго, потајно ће се власти са тим пр |
| о планира како би се на неколико месеци Гривића отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка м |
| једно је држи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због шт |
| поручити.</p> <p>»Један дан дођу неки у Гривића кућу, извизитирају долап и нађу опасне ствари.{ |
| на Гривић чинио и, доиста, она је судбу Гривића у Мачковићеве руке положила.{S} Ал’ и сама се с |
| вала.{S} Сад се разговарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа изли |
| ерао.{S} То су и други приметили, па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до |
| у међусобну, општу цел имати.{S} Оне су Гривића у шакама имале, па су чиниле шта су хтеле.</p> |
| се и непријатеља који су из далека кућу Гривића оговарали; ал’ нисам могао доћи на чисто сплетк |
| пред вече у село О. Уђемо управо у кућу Гривића.{S} Тек што сиђосмо, газда нас учтиво и љубазно |
| не пада род Ханики, јер је она била род Гривићев.{S} Како да се Ханика Весићу не допадне, кад с |
| да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га у ари |
| шта не мисли.{S} Бранку се, опет, допао Гривићев озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривић |
| а, по облику јој се види да је сродница Гривићева.{S} То је његова сестра, госпођа Чевићка.{S} |
| , ал’ опет не може да успе; на гласу је Гривићева кућа разнешена.{S} Сваки се боји.{S} Гривић х |
| се даљој благонаклоности и оде.</p> <p>»Гривићева ствар није баш тако опасна била; више је томе |
| але, па су чиниле шта су хтеле.</p> <p>»Гривићева је кућа увек госте радо дочекивала.{S} Ретко |
| љице, која је, као што реко’, све тајне Гривићеве куће знала.{S} Још би’ могао ваздан о њима пр |
| лободно мицао.</p> <p>Кад сам изишао из Гривићеве куће, канда ми је цента са срца пала.{S} Учин |
| } Од оног времена откако је Мачковић из Гривићеве куће изостао, до оног времена како је Бранко |
| једно се једим што, кад пред њом псујем Гривићеве, неће против њи’ ни једне речи испустити.{S} |
| у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају, камо ли неће Мачк |
| сле приповедао — оде сам у О. Већ су га Гривићеви као кућевног пријатеља сматрали, па се већ бе |
| ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и њу би’ морао омрзнути.{S} Но она је као ка |
| м увек невесео, је л’?{S} То ваљда због Гривићеви?{S} Бриго, на страну!{S} Зови келнера, нек на |
| ити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет мислим |
| у било ни до штафирунга, ни до тога што Гривићеви к њему не долазе, већ му се друго којешта по |
| ти и смејати се, и све то дође до ушију Гривићеви’.{S} Гривић не сме да јој пребаци, штавише ни |
| е, јер иначе ће је ђаво однети.</p> <p>»Гривићеви се не моту тужити да овај свет уживали нису; |
| му ниског соја човек, који је сваки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог дух |
| енчање.{S} Бранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са |
| јер које од жалости за тобом, што си с Гривићевима тако прошао, које пак што другог посла ниса |
| онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} |
| срце накапљавао.{S} Тако пролазе године Гривићевој фамилији.{S} Ханика је за то време млого вид |
| остојан?</p> <p>»У тој кућевној загради Гривићевој, у фамилијарној задрузи, налазио се један по |
| ца, млада девојка као капља.{S} По жељи Гривићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би ка |
| !{S} И ја сам чуо свакојаки’ комедија о Гривићевој кући, и цео свет већ толико о њима говори, д |
| ало по мало сасвим фамилијаризира.{S} У Гривићевој кући то није било тешко.</p> <p>»Тако Мачков |
| је врло добро живио, нити је био икад у Гривићевој кући.</p> <p>Један Бранков познаник и пријат |
| е!</p> <pb n="179" /> <p>»Мачковић је у Гривићевој кући као прави газда живио.{S} Што је хтео, |
| варила.{S} Распитао би био све што се у Гривићевој кући догађало и не би се дао на танак лед на |
| вило.{S} Тек се онда последњи пут још у Гривићевој кући о њему млого говорило, кад се чуло како |
| у руку до лепе позиције и упознао се са Гривићевом кућом.{S} Морао је чешће у О. долазити и са |
| један другом приповеда, — дође реч и на Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа дево |
| »Кад први пут дође у О., куда ће нег’ у Гривићеву кућу.{S} Гривићеви и друге госте лепо примају |
| м колосеком иде.</p> <p>»Једаред дође у Гривићеву кућу Ненад Мачковић.{S} Јеси л’ познавао, Мил |
| е бити по све белаја.{S} Саветује се са Гривићем о Ханикиној удадби.{S} Гривић на то радо прист |
| вао.</p> <pb n="128" /> <p>Бранко се са Гривићем у вароши В. упознао.{S} Увек су се љубезно поз |
| адост и повратимо се онде где смо се са Гривићем нашли, код Гривићевог пријатеља.</p> <p>»Она п |
| м.{S} Морао је чешће у О. долазити и са Гривићем је имао разног посла.{S} Био је угледан човек. |
| м могао, нит’ сам хтео дуго да будем са Гривићем и са његовим бранденбургерима, с којима се кар |
| Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханика увуку и њу у свој општи интерес и сво |
| Гривић може бити далеко преко педесет, Гривићка триест и неколико година.{S} Имали су не млого |
| ић се господски, великоварошански носи; Гривићка мало је више, скупоценије обучена, нег’ што је |
| око <pb n="141" /> Бранка као на дроту; Гривићка све се топи од етикеције.{S} Ту се сад ништ’ н |
| г.{S} Тако је то трајало десет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, |
| жену, под своје, дете од пет година.{S} Гривићка се тог, детета радо примила и поче га у свом д |
| , за коју није имао довољно осећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она |
| из ког узрока, остао је код Гривића.{S} Гривићка га је јако задржавала, по свој прилици да напи |
| ћа отресла.{S} Гривић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ |
| време ту да се и она осветити може.{S} Гривићка учини један велики гиксер, свет поче оговарати |
| адби.{S} Гривић на то радо пристаје.{S} Гривићка тражи за Ханику ђувегије; она је у том врло ве |
| и одма’ срца свог наклоност излије.{S} Гривићка му прима понуду љубави, и сад одма’ скроје пла |
| канда Гривић не брани млого за мене.{S} Гривићка ми се учинила канда је рада са мном у дубљи ра |
| каткад, не може са ње очи да скине.{S} Гривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не приме |
| говог блага даје јој на расположење.{S} Гривићка, којој његова намера није изненада дошла, изја |
| мисли да је шала, па и она се шали.{S} Гривићка набија Ханики уши како је Мачковић леп гавалир |
| вио.{S} Што је хтео, морало је бити.{S} Гривићка је научена слободније живити, досади јој се то |
| Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља |
| нало, у неприлику би га могла увући.{S} Гривићка је за све то знала и саопштила је Мачковићу.{S |
| о.{S} Мачковић је био већи чиновник.{S} Гривићка гледи на Мачковића, умилно се смеје, упија уст |
| дан-данашњи не зна ко је томе узрок.{S} Гривићка му се тужи како јој је тешко било без њега; он |
| готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; вели да би то скупо стало, |
| У том је често и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је |
| е година осуђен.{S} Ту је и скончао.{S} Гривићка је тај глас равнодушно примила, јер је држала |
| аки дан Гривићевим ’лебом рањен био.{S} Гривићка је великог духа женска, код ње је човек човек, |
| д куће, нит’ му је овај што замерио.{S} Гривићка је била за Мачковићем страсно заузета.{S} За њ |
| е би је Бранко узео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату |
| ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није до курмахераја.{S} Једини Чика ме ј |
| јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је вешта, па већ и не боји га се, па потајно о |
| Гривић врати, Ханика добије цванцик, а Гривићка се слатко насмеје.{S} Доста то да је мала Хани |
| намо ићи, јер је Гривић, вели, ваљан, а Гривићка шармант.{S} Чика је и о њима познат; тако исто |
| е то изда, Гривић мора бити затворен, а Гривићка остаће привремена удовица.{S} Онда се може Мач |
| остите!«</p> <p>Ја одо’ међ’ друштво, а Гривићка покуњена оде, опет некуд.</p> <p>Пиће ми није |
| е Ханику, тако фину девојку; како да га Гривићка с њом не усрећи, кад га радо има, женити га же |
| е.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S} Распитао би био све што се у Гри |
| пођа Чевићка.{S} Удовица је.{S} Госпођа Гривићка облачи се.</p> <p>»Драго нам је особито, извол |
| м брзо фамилијарним учинити.{S} Госпођа Гривићка намигне на госпођу Чевићку; ова је то већ разу |
| , тако је безазлен изгледао.{S} Госпођа Гривићка, угледна, паметног изгледа женска; кад је погл |
| је и игра.{S} Све је весело.{S} Госпођа Гривићка није се показала ни да је весела, ни да је нев |
| ом затворе.{S} А ко је тамо?{S} Госпођа Гривићка седи сама на дивану.{S} Сва у свили, у пленпар |
| пола дванаест сати чекати!{S} И госпођа Гривићка се била већ мало узнемирила.{S} Ханика се јако |
| свим новајлија.{S} На то дође и госпођа Гривићка, у чистом блузу, као неглиже, јер је у послу б |
| апетит!«</p> <p>Малочас дође и госпођа Гривићка, па седнемо за вечеру.{S} Вечера је добра била |
| Рунићка.</p> <p>»Шта, зар је и госпођа Гривићка кокета?«</p> <p>»Ха, ха!{S} Зар још то нисте ч |
| а вире.{S} Него, велики је ђаво госпођа Гривићка!{S} Код ње је у доброј школи била фрајла-Ханик |
| то ни сам нисам веровао.</p> <p>Госпођа Гривићка имала је једног сродника, г. Весића, ког је ка |
| е будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да |
| ’ био, нит’ га Гривић млого спомиње, па Гривићка још сумнително о њему говори; не знам шта да м |
| оче, па Гривић солидан, учтив човек, па Гривићка пуна етикеције; канда није могао и на другој к |
| то чути.«</p> <pb n="182" /> <p>»Но, та Гривићка је женијална интриганка, кад је тако што произ |
| ло је испало.</p> <p>»Тек што се будућа Гривићка девојком назвати могла, а курмахери су почели |
| е на шаљиве речи и смешити, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће |
| ивићевог пријатеља.</p> <p>»Она постаде Гривићка.{S} Је л’ задовољна?{S} Сад ћемо видити.</p> < |
| е тако као што сам казала!«</p> <p>Дође Гривићка и пресече им разговор, ал’ већ је доста било.{ |
| ве то пред њим на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је д |
| е у кући као неки вице-газда.{S} Сад је Гривићка у благополучију пливала.{S} Сад се разговарају |
| еву дволичност у’ватити.</p> <p>»Сад је Гривићка са Хаником сама.{S} На први глас одма’ дође Ма |
| то год боље може.{S} Знамо и то како је Гривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ств |
| а Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у свом отсуству шта се у кући рад |
| е пак гавалир и галант.</p> <p>»Тако је Гривићка мислила и, по истечењу рока, каже Мачковићу да |
| о је још врло слаба«.</p> <p>Тек што је Гривићка то изговорила, ал’ чује/ се неки милећи ход и |
| амилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} Она би си |
| говарају и оговарају Гривића.{S} Сад се Гривићка текар против свог мужа излила; текар је сад св |
| ка зна за то, јер без Ханике не може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Хани |
| озбиљан манир, гостољубље; допала му се Гривићка и Чевићка са своје памети и оштроумља; допала |
| плеће.{S} Десић све разглеђује откуд ће Гривићка доћи да мало кокетира, ал’ Гривићка данас није |
| аром свом начину живити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волел |
| по бољим кућама кретао.{S} Тако исто и Гривићка и Чевићка.{S} Већ смо дубоко у ноћ ушли; почеш |
| оју кућу.</p> <p>Стигнемо у О. Гривић и Гривићка лепо нас дочекају.{S} Видим превелику учтивост |
| рошила нег’ сва друга деца.{S} Гривић и Гривићка нису јој могли запретити, јер би иначе цел сво |
| очас већ је Чика с коли ту.{S} Гривић и Гривићка из политике задржавају ме, ал’ из очију им се |
| ме воле, могао би је волети, а Гривић и Гривићка канда ме могу трпити.«</p> <p>»И ти би се одма |
| нка у О. нема.{S} Забринули се Гривић и Гривићка, а особито сирота Ханика.{S} Не знаду шта је.{ |
| ија, престаде се стидити.{S} Мачковић и Гривићка били су прави демони.{S} Ханика је била неразв |
| Пођем Бранку, повичем: »Бранко!« — али Гривићка и змије све већма сикћу.{S} Ханика као бесомуч |
| горе доле, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> |
| још никад нисам нашао!«</p> <p>»Особито Гривићка!{S} Из свега сам видио да је хтела фрајла Хани |
| се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати волела, већ ласкала му. |
| {S} Он је сасвим задовољан.{S} Сад опет Гривићка ласка Бранку, Ханику фали како је добра, како |
| о који дан посетити.{S} Збогом!«</p> <p>Гривићка оде радосно кући, а Бранко се врати к мени, да |
| , јер сам била Ханики као мати.«</p> <p>Гривићка се мало забунила, и баш је добро дошао Гривић, |
| ећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Гривићка се боји да Ханика не преотме ма’, па ће бити п |
| л, и то само из старог обичаја.</p> <p>»Гривићка, опет, није пошла из љубави за Гривића, већ шт |
| ивити.{S} Тако исто и Гривићка.</p> <p>»Гривићка није баш нимало Ханику волела, ал’ су зато зај |
| на се из чисте љубави не узима.</p> <p>»Гривићка је одма’ напипала мужевљеве слабости и страсти |
| па наједанпут сасвим изостане.</p> <p>»Гривићка је у свом животу више такови катастрофа прекар |
| које није вредно ни спомињати.</p> <p>»Гривићка није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићк |
| а фрајла, коју ће Гривић узети.</p> <p>»Гривићка је у ваљаној фамилији од честити’ родитеља рођ |
| дође други пут, дође трећи пут.</p> <p>»Гривићка је била одмекшаног срца и није јој млого греба |
| то чути могла, чути морала.{S} У очима Гривићке видило се највеће задовољство; каже како јој ј |
| одине.{S} И за то време се Ханика поред Гривићке добро испрактицирала: не може рећи да није дев |
| /p> <p>»Мало помало почела се Ханика од Гривићке отимати.{S} Хоће да је независна.{S} Хоће да п |
| .{S} Ја с моје стране кажем да је то од Гривићке крајњи безобразлук био, једном човеку, који је |
| није се могла без Ханике, а Ханика без Гривићке маћи.{S} Морали су, дакле, једну међусобну, оп |
| сна.{S} Хоће да постане поред Гривића и Гривићке трећа сила у кући.</p> <pb n="181" /> <p>»Грив |
| Сад се крену.{S} Ханика се од Гривића и Гривићке прашта.{S} Истина, готово свака девојка се мал |
| За њима стоје окупљени родови Гривића и Гривићке, мушки и женски, па се церекају, па рукама пље |
| Ханику око бацио.{S} Премда се јако око Гривићке умиљавао и уверавао је о својој наклоности, оп |
| ти и на све кућевне догађаје у отсуству Гривићке пазити, то како госпожа кући дође, мала Ханика |
| ка већ у свом детињству научена је била Гривићки услуге чинити.{S} Ако је требало каквој пријат |
| а против ње; ја сам ти казао шта сам на Гривићки приметио.«</p> <p>»А шта чујеш, шта свет говор |
| к каткад је коју прословио и оставио је Гривићки да буде разговору коловођа; ал’ зато је и он н |
| ест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја казао, тојест. |
| да морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да |
| чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо дигнула.{S} |
| а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је од имућни’ |
| осио.{S} Тај споменути један паде у очи Гривићки, поклони му наклоност и сво своје чуство.{S} Х |
| е из лица да мора и добра бити,« рекнем Гривићки.</p> <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ д |
| ="183" /> <p>»Доста је било разговора о Гривићки, па знам да би и Вас поред свег тог на танак л |
| који и више којешта говоре, а особито о Гривићки, ал’, знаш, и свет свашта лупа; зато сам све т |
| p> <p>Сад опет дође Чевићка, па намигну Гривићки, а ова се извини, па изиђе напоље, а Чевићка о |
| <p>»Зна то свет, а моја жена чула је од Гривићкине присне пријатељице, која је, као што реко’, |
| ислила и фрајла-Ханика, која је стопама Гривићкиним пошла.{S} Ни Гривић није млого за њим жалио |
| дравље наздрави.{S} Ми смо наздравили у Гривићкино и Чевићкино здравље.{S} Бранко је опет наздр |
| исприповедати.{S} Две велике страсти су Гривићкино срце обузеле: страст све по вољи уживати и с |
| ије више до оклевања.{S} Био сам сад са Гривићком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до |
| .{S} Мачковић је на све готов, па се са Гривићком договори да он потајно вишој власти јави, да |
| и, па оно што је намислио мора бити.{S} Гривићку са свим њеним тајнама у џепу има; не сме ни пи |
| пуштене, у играјућој форми, па гледи на Гривићку и церека се.{S} Опако је изгледала као што блу |
| .{S} Мало по мало, па се дете сасвим на Гривићку научило, јер Гривићка не да је дете као мати в |
| меје, упија уста; Мачковић гледи час на Гривићку, час на фрајла-Ханику.«</p> <p>»Мора,« велим, |
| анике је сувише било.{S} Особито кад је Гривићку у руку пољубила, ту није било јецању краја, је |
| хајратсконтракт, па обвежи и Гривића и Гривићку, јер, знаш, он може умрети, а она је млада жен |
| ржи.{S} Знаш, неописано мрзим Гривића и Гривићку; имам узрока, ал’ то не само због штафирунга.{ |
| {S} У дубоким мислима заспим.{S} Сневам Гривићку: коса јој је уз брдо накострешена, из усти јој |
| иће цванцик.{S} Но Ханика извести о том Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па |
| мрзи, ал’ је држи у корди.{S} Сад уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не |
| тога било: познао сам ја добро госпођу Гривићку.«</p> <p>»Ал’ напослетку може још и добро бити |
| ом Гривићку, а ова опет научи је шта ће Гривићу казати, па кад се Гривић врати, Ханика добије ц |
| страну бацила, а нове тражила.{S} Њој и Гривићу прођу две-три године, пуне мањи’ и већи’ догађа |
| нидби, тојест... хтео сам да кажем... о Гривићу и Гривићки?«</p> <p>»То исто што сам ти ја каза |
| м до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке о Гривићу и Ханики разнеле, које није вредно ни спомињати |
| , то ти онда морам приповедати најпре о Гривићу и Гривићки, па онда о Бранку.{S} Напред ти само |
| још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса би вам се узбрдо д |
| траживао’, а и сам сам већ доста знао о Гривићу и Гривићки.{S} Сад слушајте.</p> <p>»Гривић је |
| адашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајл |
| но здравље.{S} Бранко је опет наздравио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« |
| е опростили и изљубили, а Марија коњску гриву љуби, који нас возе.{S} Заиста смо онда срећни љу |
| аш у каквој средњој кући, три дана имаш грижу.{S} Ти слаткижи и шпархерти здравље и џеп утамању |
| сам широк фрол на шеширу, капут увек до грла закопчан, мало сам говорио, ретко сам се смејао, и |
| о званије и било.{S} Понајвише се јаки, грлати и богати људи бирали.{S} У истој варошици седела |
| нами играти, сад опет, нуде нас вином, грле нас, само да дамо руку.{S} Један <pb n="44" /> нес |
| нице допрате.{S} И Петар је међу њима и грли Бранка.</p> <p>Кад кући дођемо, сутрадан, Бранко о |
| и прости хусари плакали су.{S} Камарати грлили су га и љубили и све му пророковали да ће он неш |
| пакрачки декрет добио.{S} Ја моју жену грлим, па то је доста.{S} Сад манимо се тога, но разгов |
| обу своје слабости.{S} Најпре је љубио, грлио Бранка, но како се на страну окренуо, одма’ неста |
| рашку правила, па одма’ к мени, поче ме грлити и љубити.</p> <p>»О, слатки мој Милане, фала бог |
| аборавила је врелу варјачу у руци, па у грљењу опарила ми лево уво и залепило ми се мало лука н |
| икад се вратио није.{S} На то се почнем гро’том смејати, па је распитивам гди је то било.{S} Он |
| ерат, па ће донде венути, док је ’ладни гроб не покрије.{S} Ја јој све обречем.{S} Уђе Чика и Д |
| на крст, и са тешким срцем растао се од гроба.</p> <p>Сутрадан дама пакује, ја и Бранко помажем |
| е познали.{S} Бледа, слаба, канда је из гроба устала.{S} Чујемо да већ доста деце има, ал’ госп |
| мога излио.{S} Спомен њен пратиће ме до гроба«.{S} Па сад Бранко разведе такову предику, какву |
| <p>»Докторише, ал’ сигурно је већ једно гробље напунио, док се испрактицирао.«</p> <p>»Морам и |
| дете на фијакеру, на крили га држећи, у гробље, и метнуо му је венац на крст, и са тешким срцем |
| грао.</p> <p>Бранко је са мном отишао у гробницу, гди је Ида лежала.{S} Мати нас је пратила.{S} |
| латом исцифран, па је однесемо у зидану гробницу.</p> <p>Тек што смо је са’ранили, већ су почел |
| све слабији, поче малаксати; дође једна грозница, и после четрнаест дана и умре.</p> <p>Премда |
| а душмана, то значи да нешто и важи.{S} Гром у коприву и не удара.«</p> <p>»Нисам тако разумела |
| емећем се горе-доле, кад наједаред пуче гром, а ја видим да сам у кревету.{S} Пробудио сам се.« |
| гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па з |
| му јако иде дућан; она неће, јер је већ гросхендлерка била.{S} Просио је један гросхендлер, ал’ |
| ушати, неће му ништ’ фалити; живиће као гроф.{S} И, доиста, Бранко покаже наједаред хиљаду фори |
| нда шеснаест година.{S} Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогна |
| дне славне породице.{S} Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида.{S} Овај несретник, ког Ви з |
| ј кући на игри, сутра, опет, код каквог грофа.{S} Данас баца око на Лизу, која иде с котарицом |
| жут клас у роси.{S} Када се изговорио, грофица га загрли и пољуби, оросивши сузама његово лице |
| штељ, питамо ко је ту спаија; одговоре: грофица Б. Ту је, дакле, Ида.{S} Ми даље ни не питамо, |
| у.{S} Бранко и једно и друго покаже.{S} Грофица на то пофали га, учини му поклон од пет стотина |
| Бранко није знао прилику употребити.{S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би би |
| г ранга, обуче хаљину од сто форинти, а грофица од тридесет, па ће опет сваки држати да је гроф |
| ад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, |
| а гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали смо, само Бранко није сузу пустио, но с |
| ам имао и ранг као јурат, — не би се ни грофица каква женирала.{S} Она нас, као год и мати, леп |
| фицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и душу дала, јер је њена Ида једнако о Бранку с |
| би, оросивши сузама његово лице.</p> <p>Грофица сад постаде сасвим искрена и почне приповедати |
| S} Сад не можеш разликовати штумадлу од грофице.«</p> <p>»То је равноправност.«</p> <p>»Лепа би |
| двадесет и пет година било, даме, прве грофице за њим на сокаку се тукле; па је богат, па доба |
| жене и девојке, плакале су за дивотном грофицом.{S} Кад већ ње нестаде, онда тек Бранко постад |
| ожење; све је тек <pb n="38" /> о Иди с грофицом говорио.{S} Ја сам видио да би му грофица и ду |
| котарицом на пијацу, сутра смеши се на грофицу, и нико се не нађе увређен.{S} Ко једног увреди |
| ца, ал’ што се воспитања тиче, могла би грофицу шпиловати.{S} Зове се госпођа Ливија.«</p> <p>» |
| тридесет, па ће опет сваки држати да је грофичина скупља.{S} Сад који мене познаје, па кад обуч |
| } Здравковић, као наш хусар, са слугама грофичиним је ручао, вечерао и спавао.{S} Био је задово |
| а суце; она је за спаије, за бароне, за грофове, за фирштове.«</p> <p>Тек што сам ово изрекао, |
| јела, колико слаткиша, рекао би да си у грофовској кући.{S} Фрајле лепе, воспитане, училе се у |
| водили.{S} Носили су се каткад изредно, грофски, каткад, опет, као они под првом нумером.</p> < |
| ико су се уздржавале, опет су се морале грохотом смејати, док Чика није почео »Многаја љета« пе |
| сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код ку |
| грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку.{S} Кад после покаја’ с |
| ју.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Половину у касу, половину |
| онеки господски син дао је за шареног и грошић.{S} Ето новаца.{S} Но и требало ми, јер су ми ђо |
| па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега с |
| а се за новце пецкају.{S} Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета!{S} Полови |
| , терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, морао сам стајати на врати куј |
| у, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић.{S} Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да |
| же изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића платити.</p> <p>Но поред ове невоље трудио се Б |
| ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест грошића три недеље овамо онамо вући?{S} Ако тако устрај |
| ти.{S} Она извади, па ми броји петнаест грошића шајна.</p> <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петна |
| <pb n="52" /> <p>»Шта, зар тек петнаест грошића?{S} Зар ти мислиш да ћу те за тричави’ петнаест |
| } Долазе опет сваки дан нове крајцаре и грошићи; шта ћу сад, опет, с овима?</p> <p>Било је ђака |
| и врло добар с њима, није добро; ако си груб, није добро.{S} Не знаш кад су горе: ил’ кад се ин |
| био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од |
| ’ како јој је лепо лице, а какве су јој грубе руке?{S} Та ради, та се неће уплеснивити!«</p> <p |
| пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’.{S} |
| ј се никад није надала.{S} Шта мислите: грци, нотароши и писари, којима су је нудили, нису је х |
| апред.</p> <p>»Та немојмо се нудити као Грци у ариште!{S} Ви, Јелка, Ви сте вицедомаћица.«</p> |
| е ми на штету било.{S} У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао са |
| ратором; но овај је силан, мора свуд да губи.{S} Тражи да га збаци и новог избере, а вармеђа др |
| због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Руни |
| ћеду замерити; ако се замерим, ништ’ не губим.</p> <p>Она старија била је млого слободнија.{S} |
| знамо на чему смо.{S} Нисмо ради време губити, што је Вами скупо; дакле, ми се Вами препоручуј |
| ет мало опоравио, ал’ сам надежду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој |
| на десно ни на лево; кад с пута сврнеш, губићеш времена, уморићеш се, задоцнићеш се, па ћеш изг |
| ; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на противно наговорила.{S} Он ме је омрзн |
| т: гди је требало пут прекратити, преко гудура, јаруга, брегова, ту је он предњачио и мене не ј |
| ље иншпектору на врат, па га тако после гуле, јер он не може никог да одбије.{S} Но све то још |
| оског касеперцептора, те онда навали на гуљаш.{S} Перцептор нас све мери.{S} Ручка не би већ ни |
| довршио, а фруштук на асталу.{S} Био је гуљаш са трганчићима, и то подоста.{S} Вино ваљано. <pb |
| га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па ма |
| и у псећијем трапу; стигну га, туку га, гурају га, и тек кад је сасвим изнемогао, кад је исплаз |
| носе.{S} Све ми се допадало.{S} Чика је гурман, чека мелшпајз, ал’ га не доносе; Чика се љути, |
| гло.{S} Она једнако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она т |
| ако се добије, само ако се може.{S} Ја гурнем Бранка.{S} Бранко каже да можда се могу за скупе |
| јури пиле да га у’вати, а слушкиња већ гуску коље.{S} Дође л’ ручак ил’ вечера, ту се без жени |
| ја никад чуо нисам.{S} Као год да је на гуслама опевао славу Идину.{S} И ја и грофица плакали с |
| не могу, па сам од оног сна добио и сам густ на раке и рибе.{S} Знате шта?{S} Хајд’мо сад у М.; |
| <p>»Тако је, Чико.{S} Баш си ми сад дао густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</ |
| биће их сијасет.{S} Сад од Ваше воље и густа стоји да себе и њи’... ил’ пофалила сам... коју о |
| ужи и седи, очи црне, мале, обрве црне, густе, нос дебео, модар, расцветан, веселог, шаљивог из |
| клон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па ми Чика одма’ писмо преда, ал’ ујед |
| и, преврће очи, шпици бркове, свакојако густира, само да га примами.{S} Бранко се само насмеје. |
| ала, а она ме зове у дућан, па морам да густирам, и то што је најскупље.{S} Ако купује шешир, ј |
| те, а већ младић од 17 година!{S} Ми му густирамо наш начин живота; он се чини невешт.{S} Особи |
| рну за вечеру једем, не могу залогај да гутам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, |
| јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату |
| ре.«</p> <p>»Молим, милостива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — реч |
| /p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — |
| ј се и гуштера боји«</p> <p>»Зар смо ми гуштери, милостива?« — пита Чика.</p> <p>»Још и горе.«< |
| о је био код нас спа’ија М., солгабиров Д. и оберлајтнант К., од тог доба нисмо имали тако ретк |
| т милостивој дали, ал’ том кондицијом,, да нас задржи иа вечери.{S} Но будући да она нами тако |
| јутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квартир, дам наредити ко |
| ву.{S} Дозовем једног познатог јурата;, да буде пре подне и после подне код мене.{S} Начинимо ј |
| е већ тако били научили на »Белу лађу«, да му плате, на друго место не би ишао.{S} Најпре му ов |
| гу казати да се у том варате, — ја би’, да сам као Бранко, Ваш роб био.«</p> <p>»Та ја нисам ни |
| епу, па се тек титра.{S} Има и такови’, да их Јелка не би требала ни да држи, тако су смешни.{S |
| ла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да видити, па какве ко хаљине имао |
| официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да је први унтерофиц |
| е пусти, ал’ кажем му да је све бадава, да морам ићи, и то кад сам му споменуо да Бранка ради и |
| питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал’ дошао је натраг да реч обећану |
| ца госпође Ливије, па ме Десић уверава, да се о ничем не сумњам; онде је тако исто сигурно као |
| <pb n="233" /> фрајлу, која лепо пева, да би изволела нас усрећити.{S} Она дође, а за њом се и |
| куд отишао.</p> <p>»Јел’-те, милостива, да сам јако поцрнео?«</p> <p>»Ништа то не чини, изгледа |
| ција велика, будите уверени, милостива, да би она до велике среће дошла.{S} Ваша фрајлица није |
| генхајт.«</p> <p>»Ја мислим, милостива, да је најбољи начин либзбриф; ту човек може и млого и м |
| то.«</p> <p>»А како би било, милостива, да, се друга какова партаја, и то добра, нађе, би л’ би |
| оћу ли Бранка видити.{S} Познао би’ га, да га видим.{S} Дођем у хотел и станим се.{S} Мало се о |
| ићи.{S} Марија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} |
| ђем са истим мојим к њему и запитам га, да ли би му био од потребе.{S} Иште атестате; овај изва |
| ошт ни то није ми доста.{S} Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S |
| дрвета начињена нека баријера, заграда, да је може дете за фртаљ сата срушити; то је капија.{S} |
| сузе јој роне, и тако жалосно изгледа, да и саму Рунићку на сузе натерује.{S} Рунић смутно лиц |
| ова, и на највећу жртву; још и то дода, да све то чини из гореће прама њему љубави.{S} Мачковић |
| и каже која је каква, па још и то дода, да има међу њима и такови’ који само зато узајмљују, да |
| сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> Ако све ово имам, |
| јатељи.{S} Станемо код једног бирцауза, да попијемо са друговима последњу чашу.{S} Ми испијамо, |
| и.«</p> <p>»Томе се баш радујем.{S} Ја, да видиш, нисам баш пријатељ од забунителни’ светски’ с |
| ијен, јер су сви мислили, а особито ја, да ћу остати, јер сам доста подугачак.</p> <p>Шта ћу ја |
| p>»Да, треба ми таква као Ида и Марија, да се љубав тек заједно са мојим животом угаси.{S} Који |
| је каквог паметног, разборитог човека, да се с њим озбиљно разговарати могу.«</p> <p>»Баш тамо |
| от огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овде седи.{S} Она је не надалеко са својим мужом, ко |
| ао гавалер, ал’ ако дође таква прилика, да ми се допадне, ја ћу је узети.{S} Мени је свеједно, |
| неколико минута појави и фрајла Ханика, да се опрости, јер ћемо одма’ одлазити.{S} Не знам ил’ |
| на толики ероберунг наићи.</p> <p>Чика, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <p |
| Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Бранко га пита: би л’ |
| е наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на далеко нема пара.{S} Ако би ма шта на њу потв |
| сле ја тешити да се не брине за Бранка, да је он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он к |
| зашили, па сам се све бојао за Бранка, да што хрђаво не испадне, јер он сваком верује, па још |
| очију, све се осврћу, гледе на Бранка, да ли ће играти и с којом ће.{S} Бранко гледи, мисли се |
| сачувај, ако јој се не допада куварка, да смем казати да није хрђава.</p> <p>Но шта ће од свег |
| може се Гривићка ни маћи.{S} Гривићка, да се против каквог Ханикиног злоупотреблеља осигура, у |
| есто и границу претеривао.{S} Гривићка, да може својим страстима говети, не да му је пут у томе |
| <p>Петковић оде.</p> <p>Мати је знала, да са оваковим старцима не треба се шалити, јер одма’ о |
| зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гоље, па су дошли само да се н |
| прословио.{S} Она би најсрећнија била, да, он њеним мужем буде, и кад Бранко оде, она ће плака |
| 1.{S}000, ал’ све је она тако уредила, да баш ни један од њи’ неће знати ко је, ни шта је, па |
| њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов.{S} Он не брани.{S} Здравковић остане јо |
| .{S} Но мало помало тако се ослободила, да већ није поглед натраг вукла.</p> <p>Тако је било су |
| опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дет |
| је побегао, а ја сам се тако уплашила, да још и сад имам херцклопфен.{S} Ево та писма, само по |
| p> <p>»Е добро, сад и онако имам посла, да накупујем шта ми треба, па ћу те после ручка чекати. |
| ло.{S} Целог мог живота на то сам ишла, да једног тако нобл, шланг и гебилдет човека срцу задоб |
| ера?«</p> <p>»Јест, има толико диплома, да би се пет пута благородним назвати могао.«</p> <p>»К |
| Кажем му да је тајна код мене сачувана, да ме ништ’ не тушира, ма шта о Јелки говорио, јер ако |
| и је та фамилија отворена, талентирана, да ли је био у тој фамилији какав особити човек.{S} Јер |
| старијег:</p> <p>»То је зло код катана, да прост има млого господара«. </p> <p>»Шта млого госпо |
| , зарадова се, јер је мислио пре подна, да ће избрисан бити, па како је сад добро испало!{S} Па |
| Бранку да га је поздравила његова жена, да дође после подне у четири сата.</p> <p>Но да познате |
| и с малим поможено, ком је жена нужна, да му буде десна рука.«</p> <p>»Ретки су такови случаје |
| а после како с Бранком да се разговара, да се пред њим претвара што год боље може.{S} Знамо и т |
| дин и повиче јачим гласом на Светозара, да му дође сутра раније да га брије.{S} И Светозара је |
| онако мало једе, а ту нема цукерпокера, да се на посластице трошити мора.{S} Госпођа Јелка је н |
| Десићу да то мене ни најмање не тушира, да зато опет, кад би’ хтео, пошла би за мене ма која.{S |
| сад том љубави пламену мало шпиритуса, да се не угаси.«</p> <pb n="133" /> <p>»Да, треба ми та |
| кост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.</p> <p>Шетамо се |
| за Бранка.{S} Мати јој каже да не хита, да се добро промисли.{S} Лаура плаче.{S} Мати ју псује. |
| ну.{S} Он дође.{S} Кажем му ко је иста, да је фале како је изображена, но има лудог мужа код ку |
| ад.{S} Мораш јошт чекати.«</p> <p>»Шта, да чекам?{S} Па зашто?{S} Шта је на то Лаура казала?«</ |
| им Вас, то ни спомињати.{S} Камо срећа, да сам сад оно што сам била, знала би’ како <pb n="196" |
| моли Мачковића да се заузме за Гривића, да се што пре ослободи.{S} Већ по године како мужа код |
| сам једну изненадну визиту код Гривића, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л |
| и’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети.{S} Бранку ј |
| ..«</p> <p>С тим пружим му суму новаца, да је могао по по године поштено живити.{S} Пало ми на |
| S} Но како Ви, тако лепа млада удовица, да се не удате?«</p> <p>»Знате, кога змија ује, тај се |
| помало мора са сваким ђаком да се куца, да пије док се није сасвим отрескао.{S} Берберин повука |
| о ми је!«</p> <p>Чика је имао ту нарав, да је волео са већом господом познат бити, а и ова су г |
| шка расрдила, казала је да сам ја крив, да сам ја поштоноша био.{S} Тако је, ал’ ђаво га знао к |
| ’ могуће?«</p> <p>»Тако је.«</p> <p>»Е, да богда сребром се зајазила, кад је тако.{S} А Ви, мој |
| то, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста и очи, па тек ретко говори, а помал |
| са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> <p>У почетку принципал |
| екстра изгледа.{S} Намазао је и бркове, да му не стоје као метла, па од фатермердера ништ’ му д |
| мужа, па опет очи баца на такове раге, да се са мном ни издалека упоредити не могу.{S} Ја сам |
| Зато господин Десић и прави ероберунге, да фрајле све бегају за њим.«</p> <p>»Молићу, милостива |
| ти, чрез докторе, психологе, физиологе, да виде какав је изглед од детета.{S} Па онда, распитао |
| один Десић дође и каже ми да ниси овде, да си већ отпутовао, па је почео мени курмахерај правит |
| о више, јер поред мањи било је надежде, да се која ћерка удати може.{S} Ил’ се искупи ил’ ислуж |
| одлазити дође, куда ће с тобом да иде, да те добро проведе, па он има своје колеге у другим ме |
| ија је жалосна, одговара га, да не иде, да остане ту, он ће постати ту натарошом.{S} Пита је: з |
| , да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</p> <pb n="81" /> <p>Лаура каже матери |
| ш и страдати.</p> <p>»Гривић на то иде, да јој свуд планове потајно препречи; ал’ Гривићка је в |
| Знам, и ти пакосни људи који ми завиде, да имају у чему год два сведока, што никад не могу имат |
| дим да је вредно; ако се устезати буде, да га не дам.</p> <p>Но сад како ћу онамо.{S} Идем да п |
| е свуд тражити.{S} Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полиц |
| ак и нумеру, и дода, баш ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи бац |
| ердеку.{S} Она тек кад и кад доле сиђе, да види шта њен Бранко ради, па га почне цили-мили глад |
| на је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је муж доша |
| да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="217" /> ништ’ не приповеда од оног што је |
| ја интереса имам од милостиве госпође, да јој ништ’ не говори о прошлом времену, кад сам либер |
| а Јелка опет изиђе, а Рунићка опет уђе, да поједе супу, која се већ о’ладила.{S} Сад опет госпо |
| е да идемо.{S} Кмет га не пушћа и каже, да ће нас на своји’ коли’ на једну штацију возити.{S} Б |
| најбоље известити могао.{S} Он ми каже, да би најбоље било упитати Бранковог писара.{S} Он све |
| мати приме га опет лепо.{S} Мати каже, да би радо дала за Бранка своју кћер, ал’ не зна како с |
| је, кмет зове га на страну, па му каже, да је чуо од Марије да ће у солдате, но да то не чини, |
| вићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сватови’ прексутра у девет сати буд |
| ти, док једаред Гривићка не опомену је, да је још врло слаба, и боље ће бити да се у кревет вра |
| .{S} Одговори да га врло добро познаје, да је у овај хотел пређе долазио, ал’ сад не долази, и |
| њим не симпатизира, Башић да је добије, да не дође каквом у руке; ако ли неће Башића, можда ће |
| аједаред дође порука од госпође Ливије, да је код ње госпођа Јелка и чека ме.{S} Зачудио сам се |
| сто, паметно дете, дете пуно фантазије, да је дошло у онакве руке које би тог детета позив позн |
| ста дама.{S} Он одма’ му да дете своје, да га онамо одведе.{S} Бранко ступи у кућу: па у кујњу |
| риликом госпођи Ливији од стране Јелке, да га мени како год достави.{S} Познате су биле.{S} Јел |
| и да му кажем ди су ми сакривене банке, да ће их, кад изиђе, он на себе узети, а и мени неће ни |
| зуби као бисер, очи гараве, харамиске, да ти срце отму, са дугачким трепавицама покривене; лиц |
| та којешта говоре.{S} Мало те и пофале, да те већма кудити могу.{S} Кажу да си бранденбургер.«< |
| људи који афектирају као какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од |
| оди.{S} Она је готова.{S} Сутра, дакле, да дође, да се о тој ствари уговоре.{S} Пита ју како је |
| ешим.{S} Дозволи ми, штавише замоли ме, да јој чешће дођем, јер има млога писма, а нема пријате |
| водио моје време, и дошло је већ време, да се судба реши: ил’ на занат, ил’ у школу.</p> <p>Већ |
| иде увек на егзекуције, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе |
| па рече:</p> <p>»Видим ја, мој Милане, да се ми у мислима све већма не слажемо.{S} Ти хоћеш св |
| ок је Бранко не замоли да се тога мане, да је то претерана љубав на дамшифу.{S} Она онда опет н |
| на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не може банкрот |
| изложити, а уверен сам и с Ваше стране, да поред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећет |
| рао, па дође јошт нова незгода за мене, да ми живот огорчи.{S} Дође у варош моја Резика, да овд |
| зер!« Погледи на Светозара, па на мене, да ме узме под операцију.{S} Други опет узме Бранка.{S} |
| с њима човек игра, па им руку притисне, да то буде нежно, а не да викну од бола.«</p> <p>»Молим |
| опстати; требало је да Бранко започне, да се реши на једну ил’ на другу страну.{S} Пита Лаура, |
| ати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у руке дала.</p> <p>Почнем је после ј |
| Морам си тражити какво весело занимање, да ми малко разведри невесело срце.{S} Мислим се о Јелк |
| о ми је од стране Ливије дато на знање, да како шта буде на којем броју, одма’ ће ми бити јавље |
| ви је фале да је неко особито створење, да није кокета, као што би ко мислио, јер не један гава |
| редује.{S} Сви га официри фале; говоре, да је ратно доба, да, би далеко дотерао.{S} Сви кажу да |
| р се надао да може што добро родити се, да ју Бранко узме; девојка је била лепа и имућна; матер |
| се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем.{S} Професор, вид |
| чи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао ме |
| поверовао.</p> <p>Један дан решимо се, да идемо у варош Н., које да се Бранко мало разабере, к |
| сад ме једнако мучила.{S} Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.</p> <p>Од моји’ |
| .{S} Добро.{S} Но још ми и глас донесе, да ће и на број 1.000 тако исто све у реду бити, као ко |
| заплео фамилијарне и кућевне интересе, да га се Гривићка курталисати не може, баш да хоће.{S} |
| удо — погодио је.{S} Кад је сневао псе, да га уједају, или ватру или блато, био је увек смутан |
| никаквог посла имати.{S} Дај, молим те, да читам та писма.«</p> <p>Узмем оно друго које сам по |
| и можете ми веровати, ако ме уважавате, да је наша Ханика једна врло добра девојка, да јој на д |
| оред Ваше лепоте и толико куража имате, да се нећете љубови ради никакве незгоде плашити, него |
| , но искрено ми чуство Ваше исповедите, да знам хоћу ли срећан или несрећан бити.{S} Опростите |
| приповеди његов сан.</p> <p>»Слушајте, да вам приповедим мој сан, док га нисам заборавио.{S} С |
| } Он, ражљућен, рече да то чинити неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље |
| ку.{S} Гледали смо да спојимо две куће, да се упознаду; но није било могуће, Лаура је аристокра |
| у владати.{S} Сад да не носим рукавице, да имам какве паорске, јаке, дебеле руке, не би’ могао |
| очи јој се замуте, па тихо Бранку рече, да она за таког »буцова« не би пошла.{S} Башић је био н |
| обри људи, ал’ што се курмахераја тиче, да бог сачува!«</p> <p>Рунић са гостима управо у башту |
| ћ ме мало и силом у горње чело привуче, да сам морао сести.{S} Госпођа Јелка, као да мало забаш |
| колико месеци тако са другима упознаше, да друга ни за годину дана не би до тог познанства дошл |
| ајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, да сам се једва бранити могао.{S} Ником пе обричем, ник |
| руку за моју.{S} Кажем му да јој пише, да се претрпи једно три недеље, све ће онда боље бити, |
| смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.</p> <p>Бранко једнако меланкол |
| алу варошицу.{S} Одемо у један бирцауз, да што зајемо, па ако је могуће јефтино ил’ бадава прос |
| ао.{S} Но од њене стране нема ништа; и, да га увери, покаже му његова писма, прво и последње, и |
| о том сам се са више страна уверио; и, да ми није тако претерано наклоњена, због Гривићеви’ и |
| је Мачковић и све њене ните по’ватао и, да хоће, могао би јој баш и шкодити.</p> <p>»Мачковић ј |
| лука као ђаво крста; осећао сам у себи, да сам за што веће рођен.</p> <p>Смилује се на мене, на |
| »Немај бриге, ми не би ни дошли к теби, да си какав педант, ил’ дволичан човек, већ баш зато см |
| говори да он потајно вишој власти јави, да се Гривићев долап изненада извизитира, па онда да га |
| .{S} Пошљемо Здравковића да нас објави, да каже: »Могу ли два млада господина подворење своје у |
| оњу кући јездити.{S} Бранко сад изјави, да се ми сви тројица желимо у хусаре уписати.{S} Ови од |
| е филозовија живота, само да дуже живи, да може уживати.{S} То је стари бранденбургер.{S} Кад о |
| ико дуго трајало.« Сад јој се исповеди, да он на велики пут иде; вратиће се до пет година, и да |
| } Замолим га, да кад је на сокаку види, да се уклони да га не види.{S} И то ће учинити.</p> <p> |
| очетку каже Бранку да њој воздух шкоди, да она не не може све на једном месту седети.{S} Бранко |
| ко се са својим пријатељем у том сложи, да овај после три дана сам онамо иде, да види шта је.</ |
| и уверио сам га.{S} И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.</p> <p>Кад нисам имао у недељу |
| слободити.{S} Напослетку рекнем Бабики, да идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим |
| њава се и препоручује нас жени и Јелки, да се с нами забављају, док не дође.{S} Госпођи Јелки ј |
| } Чики сам казао да каже госпођи Јелки, да сам страшно у њу заљубљен.{S} Чика јој то насамо каж |
| ет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запре |
| е.{S} Они су ме тек утолико задржавали, да, се не примети да не бране за мене; тек су једанпут |
| се са либеријашом дружи, па му казали, да ћеду га презрети, ако се буде са мном и отсад дружио |
| , па мало по мало тако смо се упознали, да смо се у шали</p> <p>већ и кошкали.</p> <p>Дође врем |
| ели претставити, нег’ су ме инвитирали, да ја к њима дођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна д |
| па су Гривића због тога јако клеветали, да је и њему самом до ушију дошло.{S} Гадне се сплетке |
| ити.{S} Професори моји сами су увидели, да ни откуд ништ’ немам, па су ми млого којешта за то в |
| и рака, не би-л’- сте тако добри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите? |
| у се овамо пре четрнаест дана доселили, да су господара болесног овамо донели и прекјуче укопал |
| јој жени, као сиротој девојки, учинили, да више не може ни она од њи’ изискивати; једном речи, |
| .{S} Како тако, опет бисмо се крпарили, да нас опет кредитори нису заокупили.{S} Не једанпут са |
| у школи сви су <pb n="17" /> говорили, да јошт бољи ђак би могао бити.{S} Једне године, када с |
| сле тога, колико су о весељу потрошили, да је од њи’ доста што су твојој жени, као сиротој дево |
| ком и тако смо, као што реко’, свршили, да се до четири недеље венчамо.{S} Она каже, ја узимам |
| адне, па се намами и често Милана моли, да му опет што интересантно приповеди.{S} Ал’ нема Бран |
| а’ ће ми бити јављено.{S} Само ме моли, да за три дана нико од нас к њој не долази.</p> <p>Ми ч |
| е Високоблагородије!« Одма’ нас замоли, да не идемо никоме ни на вечеру ни на ручак, но да буде |
| ажем јој да ја нисам тај ког она мисли, да нисам ја ја, но други когод.{S} Ништ’ не помаже.{S} |
| ан.{S} У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" |
| емо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту же |
| же, а она то љубазно прима и поручи ми, да је моја личност њено срце дирнула.{S} Више ми и не т |
| , па је искао опроштење и исповедио ми, да је он све то чинио што лудује за мном, па ми силом р |
| радосно кући, а Бранко се врати к мени, да ми радосну вест донесе.{S} Бранко је сад опет сретан |
| тала, јер је мислила што она њему чини, да ће и он њој чинити. <pb n="171" /> Ал’ Гривић је био |
| за један сат тако су били фамилијарни, да је ко непознат дошао, мислио би да јој је брат ил’ м |
| /> су мирисаве помаде, зејтини, сапуни, да госпожи кожа и коса омекша?{S} Па онда сваки час бол |
| та двојица дошла.{S} Ми смо мислили њи, да изиграмо, они, опет, нас.{S} Обе стране смо се прева |
| и, чекам овде развитак Бранкове ствари, да видим шта ће то да буде, а поред тога проводим по во |
| мори.{S} Зна како стоје у кући ствари, да све од њега зависи, па оно што је намислио мора бити |
| ују и пребацују, но то ју тако разјари, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад |
| атељ са Бранком к Лаури и њеној матери, да девојку просе.{S} Овај стари господар био је око шес |
| и, и цео свет већ толико о њима говори, да су ми њи’ове сплетке већ уши пробиле,« рече Чика.</p |
| казује Идино портре, прстен, па говори, да му никад са срца сићи не може.{S} То је опет мени на |
| : »Је ли ко код куће?« Она му одговори, да милостива има неке госте, но јавиће јој да ју неко с |
| сти неговати, ал’ зато опет задржао си, да може свој слободњачки живот и даље продужити.{S} Он |
| неће, да он није дошао овамо да проси, да му је доста невоље што Иде нема, па ма шта било од њ |
| ијатељству«.{S} Она се поче извињавати, да ове недеље од пијаце није могла више зашпоровати, а |
| може.{S} А другом не дам онде спавати, да ми ваздух не поквари.«</p> <p>»И то све здравља ради |
| питали; а ко ће, опет, све запиткивати, да га начинимо са тим јошт интересант.{S} Лаури ни бриг |
| а познанства имам и могу издејствовати, да првом приликом постанете прва вармеђска бабица; а и |
| ранко, опрости ми, ал’ морам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већ |
| н бити.{S} Опростите ми да смем казати, да Вас милион пути љ..., ах не могу, не смем написати, |
| куда ћемо; само толико ти могу казати, да нигди нећемо читав дан провести.{S} Сад овде ћемо ве |
| арност своју прама мене с тим показати, да ће за мене поћи.</p> <p>Милостива је оздравила.{S} Ј |
| »Оно бар допустите ми да могу исказати, да је фрајлица тако лепа, какву давно већ нисам видио.« |
| ан.{S} Почнем Бранку живо претстављати, да је Лаура, кад ју човек дуже гледи, иста Ида, и душом |
| да ми се допадају, само би’ рад знати, да ли имаду мом имању сходну алатуру.{S} Рече ми да сва |
| драв.{S} Не би’ ја могао тако издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па д |
| сваког њеног имендана лепо гратулирати, да му се у чему год воља испуни, и онда жена носи капут |
| авам, мора се ујутру и увече луфтирати, да пријатан ваздух из баште уђе; обдан је све затворено |
| почео ме пред принципалом денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се |
| мамо.{S} Десић је видио колико је сати, да поред мене са госпођом Јелком не може на крај изићи, |
| Кажем им да ћемо се само увече састати, да им што више времена остане на телбизење.{S} И ја се |
| за њом, па јој љубазно почне шапутати, да јој у Башићу младожењу доводи.{S} Она дође у велики |
| сад опет рада са Бранком што започети, да за њега пође.{S} Бранко ни да зна, не из освете, но |
| е допада; може каква хунцвутарија бити, да писмо другом дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, |
| о ме обнадеждите, ма и неће никад бити, да ми бар обречете бар на десет година, а ја ћу и донде |
| Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад |
| дње, из који’ се само то дало извадити, да он јако лудује и да би за највећу срећу држао, кад б |
| "60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но шта је то Бранку помагало, кад т |
| јао и проводио.{S} Но морам исповедити, да ми је Бранко најбољи био, премда сам га не једанпут |
| Пре нег’ што ћемо о Гривићу продужити, да знате каква је била опет та фрајла, коју ће Гривић у |
| ост, ал’ није иначе.{S} Поче се шалити, да забуни разговор.{S} Помаже јој ватру поправљати.{S} |
| .{S} Бранко се почне с њима као шалити, да донети вина, па пијемо с њима заједно.{S} Замолим Бр |
| епо име — »Милан«.{S} Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име |
| {S} Дозволите ми само ијавлење примити, да сам ја доста света прошао, ал’ још нисам нашао таков |
| вета, како ћеду добар конкурз начинити, да им и новаца остане и не буду затворени.{S} Ту после |
| ели и морао сам одма’ шољу кафе попити, да ми не би шкодило.{S} Жао ми је што вам те његове шти |
| да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није оматорио; после се |
| се венчавамо и пишем Вам, после смрти, да што је моје, — будне Ваше.</p> <p>Ја пољубим јој рук |
| у један ма’ поручи Његовој Узвишености, да ће зафалити, ако не добије плаћу заслужену и боље ув |
| је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.</p> <p>Он дође к мени.{S} Што смо и |
| мо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката на трингелд, па, изљубивши |
| мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и кондиције уметнути, па треба |
| е.{S} Морали су одма’ од Десића начути, да би’ рад у зајам дати, па сад њи’ сијасет навалише, д |
| и каже да ће си таквог младожењу наћи, да ће се сваки чудити.{S} И, доиста, није прошло неколи |
| поред мене.{S} Пођем мало помалије ићи, да буде она напред, ал’ ме опет дочека.{S} Наравна ства |
| љан.{S} Измоли се да може напоље изићи, да му види целу кућу.{S} Кмет га пушћа драговољно.{S} М |
| т у Пешти провеселили.{S} После поноћи, да нам бирташ; једну собу.{S} Полегамо и заспимо.{S} Ов |
| ас зове да се идемо мало по селу проћи, да госпођу Јелку на очиглед не женирамо.</p> <p>За једа |
| им.{S} Једва сам га могао на то навући, да се што пре код Милостиве нађе.{S} Јошт нисам му хтео |
| «.{S} И, додуше, имао је свашта у кући, да смо се сви чудили.{S} Сад, сирома’, тражи мало бољу |
| гледи.{S} Мислила је, по свој прилици, да сам Бранков кредитор.</p> <p>Бацим поглед на све што |
| ме голубови у висину носили, то значи, да ћу још дуго међу лепим полом и господом живити.{S} Ш |
| либзбриф; видио сам већ из њени’ речи, да она на то млого даје.{S} Ал’ опет се предомислим: ми |
| су, намешта си косу, прави смешеће очи, да љубезан изгледа.{S} Писаровић једва је ред дочекао; |
| ам, верујте ми, зато и бегам из вароши, да се мало уклоним од комплимената; примите искрено мој |
| ина се иште на два месеца изван вароши, да види економију, јер, вели, без ње ће све пропасти.{S |
| ико има чезнући’ срца за Вами у вароши, да бисте могли проводити по задовољству као ниједна.«</ |
| ’ не одговара.{S} Имао је чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, |
| рло доброј нози, отпиши ми, голубе мој, да не вене за тобом тако дуго...</hi> </p> <p> <hi>твој |
| видио, ал’ то нисам видио, само на њој, да једна женска у тешкој болести тако лепа и умиљата мо |
| пи па пи, док и сама свећа не да знак, да је већ време легању.{S} Већ је било после поноћи.{S} |
| е, бесни; каже да је цео свет обешењак, да већ ником веровати не може.{S} Ја га ублажујем.{S} О |
| асвим?«</p> <p>»Сасвим, ал’ не занавек, да се не вратим.{S} Ако тек не умрем, мислим да ћу се ј |
| Бранка и каже му да је несносан човек, да се она поред њега не сме с никим ни разговарати.{S} |
| {S} Види се да је Чика практичан човек, да му такова ствар није првина.{S} Они оду; ја отворим |
| а памет да се жени.{S} Иначе леп човек, да није преживљен, могао би још какве партије правити.{ |
| учка?{S} Па ради до ноћи, пак онда тек, да може изићи на поље, мора хаузмајстеру два грошића пл |
| за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца.{S} Једва је имала дваест год |
| је био танак, јербо се заверио фишкал, да сваке године дваест хиљада форинти заслужити мора, п |
| дођемо к огледалу, па за четку и чешаљ, да боље изгледамо.{S} Мени првом дају чест.{S} Наместим |
| и.{S} Знам, кад је прочитао покровитељ, да је, у тријумфу, мислима на небо летио.</p> <p>Зготов |
| {S} Сад јој треба какви анђео хранитељ, да је са раскршћа на прави пут наведе, јер иначе ће је |
| ан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n="123" /> А |
| ене потужити.{S} Ал’ искрено исповедам, да она није била интересаторка, имала је најлепше намер |
| да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу кући ићи као локај, јер сам од доброг род |
| с; ја треба у мојим шакама све да имам, да знам увек како с рачуном стојимо.{S} Ви нећете ништ’ |
| ако.«</p> <p>»Ја, опет, тај малер имам, да моја писма даме публицирају, па онда морам и ја њина |
| ану на врат; декан нас зове и јави нам, да су млоге тужбе противу нас, зна и то да две недеље н |
| војој кући видети, но истом изјави нам, да је она пре три недеље умрла.{S} Које од путног штрап |
| а слободу посетити ју.{S} Одговори нам, да јој је драго пријатеље њене кћери у својој кући виде |
| ог срца, но што сам мало старији; знам, да сам млађи, друкчије би било.{S} Чика Голубовић с. о. |
| ал’ и сам, опет, искрено казати морам, да нам је увеселење са једном љубведостојном дамом увек |
| м денунцирати, да се ја са Резом шетам, да ми она у свему гове, да се јако на вечеру троши.</p> |
| одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задржава, да је задовољан био, ал |
| г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ тако умилни |
| онда о Бранку.{S} Напред ти само кажем, да је Бранко страовито преварен, као ретко који човек.« |
| ни унутра пустио нисам.{S} Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и |
| ле десет година, ал’ под тим условијем, да и Ви какав гавалерски акт мени за љубав учините и да |
| анпут миран живот, и сад ти изјављујем, да ћу Марију узети за жену.«</p> <p>»Е, кад ти је воља, |
| > <p>»Ја Вас и Вашу кућу тако поштујем, да Вам свакој речи верујем, и примите уверење да фрајла |
| ал’ детета нема.{S} Ја нећу да устанем, да отворим, а неће ни он; каже да он коње тера, на мене |
| е прва брига била, ујутру како устанем, да идем у варош В., да Бранка потражим.{S} Одем на квар |
| ену за капут, а ја баш нећу да заденем, да не мисле да сам се од њи’ научио, но у руци га држим |
| ажити, и заклињем се ја мојим поштењем, да се против мене и Резе никад ништа доказати неће, нит |
| сам ја млад човек; ако без деце умрем, да видиш шта ћу учинити.«</p> <p>»Опет се види да си са |
| он одважан, доброг срца и непоколебим, да је он као лутка, која је у пола, одгоре, од дрвета, |
| човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом |
| укурикали.{S} Ја с моје стране изјавим, да сам рад лећи.{S} Домаћин ми допусти под тим условљем |
| ајмање за новац; ја хоћу тако да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бада |
| ивити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко.</p> <p>» |
| у, хоћу и да уживам и да се развеселим, да тугу забашурим, заборавим«.</p> <p>»Има ли овде какв |
| унак истог дела говорио.{S} Зато молим, да се одговорност у том призренију на Милана Наранџића |
| ић не да до сутра, ал’ опет га намолим, да ме пред вече пусти.{S} Он ми допусти.</p> <p>Донесе |
| имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> није ни помислит |
| е он код куће.{S} Ту га одма’ заокупим, да дође к мени да види моју трговину, да види како ја ж |
| тати.{S} Разгласи потајно да је просим, да ћу је узети.{S} Нико није то веровао, па и она сама |
| пи; откаже ми квартир са том примедбом, да ђаке више никад у кући држати неће.{S} После четрнае |
| нила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је а |
| ије.{S} У друштвама лебдио сам над њом, да виде како за њом гинем.{S} На друге нисам гледао; би |
| , јошт молим, клечећи као пред богињом, да ме барем обнадеждите, тојест ја знам да Ви никад нећ |
| , трептајућим, ал’ тако умилним гласом, да сажалење и неку пријатност у срце улива.{S} Већ због |
| лигацију без датума, са нашим потписом, да смо дужни за три године суму од четрдесет фор. ср. п |
| .{S} Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га |
| јединицама поступао сам као са јајетом, да се не разбију.{S} Са старијим дамама шнуфао сам, и с |
| а гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку |
| изостао је по један-два сата сваки дан, да може јошт у школу ићи и јошт што друго научити.{S} Н |
| исплатим, па се извучем јошт онај дан, да се ослободим од несносни’ гостију.</p> <p>Цифрић ме |
| зигнације нег’ сам Бранко.{S} Сутрадан, да се дете укопава.{S} Отидем и ја јошт први дан с Бран |
| о прими.</p> <p>Е, сад чекамо сутрадан, да видимо како ће се анонце примити.</p> </div> <div ty |
| да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић сталан, зјело богат, да |
| ва.{S} Као човек хоћу да сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да |
| како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се баш радује што ће Бранко |
| тако.{S} А Ви, мој чико, будите срећан, да Вам Ваш пород не обија туђе прагове, као обично деца |
| сам задовољан, да љубим, да сам љубљен, да уживам, да имам порода, да дам другом уживати. <pb n |
| а га молим да га задржи, кад је спомен, да вучем молбу натраг.{S} Ништ’ не помаже; макар да му |
| леп гавалир, честит и велики господин, да девојка за срећу мора држати, кад јој само прослови. |
| гостољубије видио.{S} Па дода и то, он, да може, дао би сваком учитељу и добру плату и колајну. |
| ти плива.{S} Ајд’мо мало даље у заклон, да нас ко не види.«</p> <p>Мало у густину заиђемо, па м |
| ио по Чики, који је мало пре отпутовао, да дође к <pb n="209" /> теби и да ти каже да се мало п |
| рити:</p> <p>»Ја се никад не би’ надао, да ћемо тако проћи.{S} Сад ја сам купио раке за страну |
| {S} Бранко нам је казао, или заповедао, да њему оставимо, ако до разговора каквог с хусарима до |
| године опет дођем.{S} Чики је тако жао, да плаче.{S} Чудно је видити старог човека кад плаче.{S |
| метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати.{S} Шта сам, дакле, |
| дини Чика ме је са своји вицеви одржао, да не покажем да сам смутан.{S} О Бранку више ни спомен |
| , ако је дошло до речи, увек сам казао, да су десет година млађе, нег’ што јесу.{S} У јелу и пи |
| е не би могли.{S} И то ми је још казао, да је Гајић такав човек да зна шта мислимо, био би у ст |
| егове женидбе.{S} Толико сам се смејао, да су ме већ и бокови заболели и морао сам одма’ шољу к |
| огу је и узети.{S} То сам и зато рекао, да се не би Десић са тим јуксом унапред ’дегод пофалио, |
| Просићу, који му је кондицију обрекао, да га води онамо.{S} Овај га одведе, и Бранко остане он |
| лободио.{S} Новаца сам већ толико имао, да сам се могао уредити и старим мојим правцем корачати |
| трећем писму, за које ја нисам ни знао, да Јелка дође одма’ госпођи Ливији, и то определи и дан |
| »Читао сам у новинама и одма’ сам знао, да је то твоје масло, па и у вароши се чује.{S} Морао с |
| дног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати.{S} Туже га декану, држи се ака |
| тумачим.{S} Кажем му да је тај смисао, да она неће ни с ким да се у удадбу упушћа, ако се Бран |
| отишао; каже ми да је њој писмо писао, да јој благодари на свему као својој благодетељки, но о |
| већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану.{S} Мислимо се, само к нами нек |
| да кад сам се у либерији с њоме шетао, да могу и сада.</p> <p>Једва дођем у мој квартир.{S} Ту |
| кад сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоност |
| arget="#SRP18630_N1" /> на пијацу ишао, да јој што преватим.{S} Најбоље ме је плаћала, кад сам |
| глед баци.</p> <p>»Ал’ кажите ми право, да Ви кога страшно љубите, би л’ се дали ентфировати?{S |
| ушкиња.</p> <pb n="151" /> <p>»Госпођо, да дођете мало, неко Вас тражи.«</p> <p>»Молим Вас, опр |
| <p>»Из вилајета.{S} Тако сам се провео, да ће ми за месец дана доста бити.«</p> <p>»Благо теби, |
| ероберунг начинио, ал’ би’ опет, волео, да је мање фантазије у писму, јер нећу се моћи опет, ка |
| он мора ићи.{S} Састајати се није хтео, да не би му растанак тежим постао.{S} Но куда је отишао |
| истукао.{S} Бранко би срећан човек био, да је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с |
| асмо, и писар се већ добро угрејао био, да би већ склоњен био и на певање, ал’ од мене се женир |
| реног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати.{S} Но Бранко и његов ту |
| Тако ја у мом животу и то сам доживио, да су на мене вотизирали: хоћу ли доћи на вечеру или не |
| етозар.{S} Све сам ја тако лепо уредио, да се милостива мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, |
| е сад добро испало!{S} Па кад је видио, да баш не мора за школу учити колико може, а он тек оно |
| м — ал’ мислим да би сваки на то тежио, да Вашу вољу испуни.{S} Господин Десић, не могу Вам дов |
| ео је истумачио.{S} Професор је мислио, да ће Бранко као папагај, као млоги други ђаци, неколик |
| ој је мило.{S} Бранко је то зато чинио, да не би сутрусна постала, да не каже: какве су ово гољ |
| сам кондиције имао, па ме тако оцрнио, да су ми сутрадан сви отказали.{S} Шта ћу сад?{S} За је |
| тична бити, кад зна, кад сам је уверио, да јој Гривићеви никад нису били пријатељи.{S} Ал’ опет |
| ина и на тебе, ал’ после сам се уверио, да је Десић свему крив,«</p> <p>»Шогоре, молим Вас, пош |
| онда сваког белаја.{S} Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.</p> <p>До шесте године |
| кући ради.</p> <p>»Гривић је приметио, да је Ханика жени услужна, па је покушавао Ханику на св |
| унутра вукли.{S} Из свега сам приметио, да би волели да нисам ни дошао и да би волели да им ни |
| .{S} Знам блуменшпрахе, па сам проучио, да мој више вреди, нег’ сви други; они то нису веровали |
| об је баронски, цело воспитање је тако, да треба бар десет хиљада прихода на годину, а ретко ко |
| м води ме на вечеру, — по нас неколико, да нам је весела мајка!{S} Једне сорте ђаци заједно су |
| био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати.{S} У највећој зими мо |
| алес.{S} Чика је понео са собом толико, да читаво једно друштво частити може.</p> <p>Кад тамо, |
| ајбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући.{S} Имао сам млого сит |
| маћину и уједно изјавим да ја и Бранко, да смо његови земљаци и стари другови.{S} Можете си мис |
| а спава.{S} Други дан изјави ми Бранко, да он овде дуже остати не може, но мора још пре обречен |
| говори да сунце таквог јошт није видло, да кад је био у Талијанској, а то је пре двадесет и пет |
| после испитивати шта нас на то навело, да ли праву вољу осећамо, а Бранко му рече да из чисте, |
| .{S} Каже ми да је прво претерано било, да као непознатом не може сасвим што мисли и чувствује |
| имам, ал’ хтео сам да Јелки буде мило, да мисли да ћу остати веран, па сад што сам молио, не м |
| нио ме против нападача када се случило, да сам најпре изео земичку, а нисам хтео лећи; он је св |
| човек.{S} Па сад ако му је добро ишло, да је могао књиге набављати, тај се потпуно изобразио, |
| видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави слажу.{S} Сад за тај план морамо им |
| први дан с Бранком <pb n="27" /> онамо, да видим последњи пут малог Алфонза.{S} Мати сама са сл |
| је по француски гарнирано.« Одговарамо, да боље бити не може.{S} Госпођа Јелка опет изиђе, а Ру |
| анга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види.{S} Доникле лупа, па оде.{S} До по с |
| ејао; ми и преко воље морамо да пијемо, да певамо, ал’ милије би нам било са госпођом у нашој ф |
| сто, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се нарави сла |
| се вечера спреми, извинимо се и молимо, да се можемо донде мало проћи.{S} Допусти нам се.</p> < |
| оворе слушати.{S} Али опет је намолимо, да бар супу с нами једе и да после опет дође.{S} Она пр |
| егод у даљој вароши, па кад се вратимо, да постанемо јуратма.{S} Он на то престане.{S} Е, сад к |
| га одвести, написао је Мачковићу писмо, да га моли да му чешће кућу посећива и да пази на фамил |
| кад је видио како су се преметали; но, да им олакша бољу, хоће и од сам себе да прави јукс.{S} |
| орао на ту фигуру насмешити.</p> <p>Но, да учиним крај тој сцени, узмем ствар накратко. »Збогом |
| опет, обрекао сам се са Чиком заједно, да ћемо Ј. за главни квартир узети; како се уморимо, од |
| то.{S} Знаш, кад сам их први пут видно, да сам смео, клекао би’ на колена, па би’ их молио, сам |
| х из баште уђе; обдан је све затворено, да ни једна мува ући не може.{S} А другом не дам онде с |
| сну црнооку фрајлу; око јој је ватрено, да би рајбхелцлу запалити могло.{S} Она једнако на Бран |
| какве фрајле, да не могу ни ово ни оно, да су увек болешљиви, и то од велике науке, или посла; |
| а ми је да сам мој газда.{S} И сигурно, да није било Бранка, ја би’ већ ту срећан постао.{S} Пи |
| упути се натраг.{S} Бранко оде у депо, да научи службу.{S} По целој вароши знало се, да су дош |
| ћ ’хоће свуд с нами да иде.{S} Е добро, да видимо докле ће то трајати.{S} Опет седнемо па кола, |
| адити.{S} Ја, опет, одем на моје добро, да надгледим економију.</p> <p>Једно време опет нећемо |
| еме кроз прсте прогледали.{S} Доста то, да сам ја већ шест латински’ школа свршио, и сваки који |
| па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко узео, све би <pb n="46" /> његово б |
| нда јој опет вратио.{S} Дода јошт и то, да је он у кући само фигура, и да је његова права супру |
| се одма’ чисти.{S} Кажем јој јошт и то, да је госпођа чудне нарави, једнако секира и тако даље{ |
| е три алатуре скупа.{S} Додам још и то, да су те фрајлице врло нежно воспитане, праве даме, ал’ |
| дође до руке.{S} Не допада ми се ни то, да узмемо какав пункт на променади, ил’ на другом месту |
| ’ млађи’ година, приповедају о њему то, да није у женском полу никакву светињу почитовао.{S} Ал |
| трепавице, па тек вири.{S} То је зато, да му бркови и обрве пра’ зауставе, да му не иде у уста |
| ашто ме, Чико, то питаш?«</p> <p>»Зато, да видим хоћеш ли кроз моју школу пасирати, а добар си |
| њему приповеда; само толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овам |
| ве и нове јављају, и то тако инкогнито, да нико о томе ништ’ не зна, само ја, госпођа Ливија и |
| е усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно друго |
| а дође.{S} Сваки је име своје променуо, да нам наши познати у траг не уђу.{S} То је у оно доба |
| <p>»Чуо сам како си се у новине метнуо, да си се рад женити, па си међу женскима читаву револуц |
| о мени за љубав, јер ми је Чика шушнуо, да њу није лако на певање узбудити.{S} Све добри знаци |
| тарош ми је тек инкогнито у уши шушнуо, да је за тобом побегла, па су се, и он и нотарошка, јак |
| ти ми што ти морам казати, јер сам чуо, да о теби говоре.«</p> <p>»То таки говоре као што си ти |
| ама мене ’ладније; казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав |
| капут обукао, турим руку у стражњи џеп, да извадим другу, фришку мараму, а кад тамо, — извадим |
| Лауре.{S} Известим га у чему је ствар, да не лудује; сад се сам себи смеје.</p> <p>Бранко већ |
| {S} Ти знаш да ја нисам био шписбургер, да сам моју судбу увек стално трпео, па док мој цил не |
| т!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да нестане каквом паору парче гвожђа, ил’ се пренебрегн |
| ти.{S} Но ја ћу се задоцнити. — Келнер, да платим!«</p> <p>Келнер дође, Шпицер плати.</p> <p>»Ј |
| на сокак изишао, а ја фришко на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S |
| и!{S} Гледају већ издалека кроз пенџер, да виде какви гости долазе.{S} Сви мисле, ти ће к нами |
| миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди.{S} На пенџеру бела провидљива фиранга |
| /p> <p>»Но, то се не би’ надала од Вас, да Ви Вашег друга изневеравате; Ви његово место да заст |
| он?« '</p> <p>»Па јесте, ал’ молим Вас, да Вам прекинем реч, немојте заборавити што сте хтели к |
| казаше да нисам леп, да нисам ни богат, да се разбацујем, само да се у какав мираз увалим.{S} К |
| лили се да је хусар први божији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} |
| S} После игранке некима падне на памет, да се играју жмурке, шанца и друге ђаволасте игре.{S} И |
| се месечна соба.{S} Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо.{S} На |
| {S} Они чекају да ми одемо, а ми, опет, да они оду.{S} Већ је мрачно.{S} Мора ма која страна за |
| једаред дође и донесе нам жалосну вест, да се риба не може пећи, јер је милостивој нешто позлил |
| а неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми остала верна, па би се н |
| а што Ви мислите ништ’ не буде, тојест, да други моју руку не добије.{S} Па ако желите да... на |
| ео започињати, јер знао сам му слабост, да он пред млогима то не воле.{S} А и Бранко сам с’вати |
| мало заплаши.{S} Знао сам њену слабост, да се све од своји’ родова боји, па сам све то са Свето |
| то ти га код пенџера.{S} Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, мете |
| е чудан обичај, да је често тако расут, да му можеш читав сат говорити, а нећеш добити одговора |
| забунила, и баш је добро дошао Гривић, да је из незгоде ослободи.</p> <p>»Господин Наранџић, и |
| л’ Вас могу уверити, господин Наранџић, да су особите девојке, само им срећа фали.{S} То је све |
| ешто церека.</p> <p>»Господин Наранџић, да видите само какав је страшан курмахер господин Десић |
| кратко време.{S} Ставио би’ се о главу, да је врло поштен човек; нема лукавства, а бранденбурге |
| о једног човека и поздравимо милостиву, да је нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо |
| ту ме срело писмо, и моли ме, ако могу, да јој рака из села М. донесем.{S} Њој то отказати не м |
| ју, какву већ опишем, ал’ које усхтеду, да дођу на определено место, да се са мном упознају, да |
| о.{S} Хтео сам да свака задржи надежду, да ће ме задобити.{S} Но овако дуго није могло опстати; |
| двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се |
| упусте.{S} Госпође мисле да њима кажу, да неће од њи’ опет друго што другима однети.{S} Варају |
| ави варати.«</p> <p>»Ал’ знаш шта кажу, да љубав само једанпут цвета; а ти си већ био заљубљен |
| д уђе у Гривићку така мржња прама мужу, да се већ искоренити не може; страст освете се у њој ук |
| ова, а они, шпицбуби, тако се правдају, да их сажалим, па мислим да мој ишпан мрзи на њи’, па и |
| ределено место, да се са мном упознају, да видимо, да л’ се једно другом допадамо, да л’ нам се |
| ко мамуза, и раде би да им се исцепају, да могу казати: овај несташан хусар им сукњу распарао.< |
| авим, и моли ме, кад ме о њој успитају, да не кажем да је бабица, но да је код једног барона, к |
| о толико је познато, да је имао маћију, да није хтео учити, да се лупао овамо и онамо, док није |
| се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вратио, трећи пос |
| има и такови’ који само зато узајмљују, да могу опет на 60% издавати.{S} Од ови’ ни једном нећу |
| Гривићеву Ханику.{S} Башић фали Ханику, да је лепа девојка, да ће прилично алатуре донети.{S} Б |
| резона понудим Бранка и госпођу Ханику, да заузму моју кабину.{S} Бранко неће.{S} Онда хоћу и ј |
| ерминин супруг.{S} Хермина каже Бранку, да њен супруг — име му је Петар — има слабост да краде; |
| узрок; сутрадан врати се и каже Бранку, да је због тога отишла, што су јој имали доћи обични го |
| су морали одлазити и обреку се Бранку, да ћеду сутра опет овамо доћи, ма крадом.</p> <p>И ми о |
| зитама провести.{S} Најпре одем Бранку, да му јавим да сам готов.{S} Одговори ми да ћемо се на |
| те ме.{S} Знате, то се говори о Бранку, да је бајаги с девојком и новаца тражио, а ја мислим да |
| } Оне шалом уђу тако јако у добру вољу, да би чисто скакале, ал’ Јованка сад очима, сад обрвама |
| ремим.{S} Десићу и Чики оставим цедуљу, да ме нигди не траже; нека чине што год хоће, само нек |
| уписао, ал’ професор трећи дан каже му, да се за после подне преправи за све оно из ауктора, шт |
| ли и церека, а госпођа Јелка помаже му, да га, као бајаги, збуни; и тако су у мисли све једно д |
| а жели да он ту остане.{S} Одговори му, да је Бранко тако доброг срца, лепо говори, па она не з |
| нку Иду наново претстављати и речем му, да сам ја као он, а ја би’ ишао потражити је, па ни пет |
| опет, напротив, узео сам си ту максиму, да сваког држим за неваљалог, док се не потврди да је в |
| , па ми се досади живот на једну форму, да се исказујем пред светом озбиљнији, нег’ што сам, и |
| S} Морам те ауфировати. ’Оди на страну, да нико не чује.{S} Кажем ти, лепе су обадве; за матер |
| је кад је здрава; ал’ све то на страну, да знате како је наша Ханика добра, па радена.{S} Она в |
| ебе.{S} Бранко је имао ту слабу страну, да је сваком веровао; могао је од њега човек лако новац |
| , да дође к мени да види моју трговину, да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад о |
| </p> <p>Кад сутра, а ми опет у официну, да си нешто мало на коси поправимо.{S} Светозар је ту.{ |
| стави, ал’ додам и то да чувају тајну, да се ја сасвим не шалим, јер ако би ми се која допала, |
| које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио.{ |
| зела.{S} Каже јој да Бранко није за њу, да није постојан, да је млад, а господин Петковић стала |
| дили, ал’ Чика позна по звеки и терању, да су то наши брудери.{S} То је Гајић и Писаровић. »Кој |
| и шешир био је у тако великом почитању, да су се даме давале у шеширу портретирати.{S} Колико ј |
| месеци, ал’ она доведе себи младожењу, да се оваки чудио.{S} Леп човек.{S} Прода Ливија што им |
| тиде на репорт, па региментском лекару, да се визитира, па наскоро буде суперарбитрират или, ка |
| погоде се.{S}Госпођа каже хаусмајстеру, да ће одма’ педесет форинти за капару послати.</p> <p>В |
| дном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака <pb n="12" /> |
| p> <pb n="24" /> <p>Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хо |
| Бела лађа« негда била је тако на гласу, да у целој земљи ма каков великаш који је у Пешту долаз |
| даље{S} Ово писмо да кафеџином детету, да њој у руке да.{S} Дете однесе и врати се.</p> <p>Ми |
| /p> <p>»Чули сте сигурно за моју срећу, да сам се богато оженио?«</p> <p>»И то још како!{S} Чул |
| м.«</p> <p>»Чули сте и за моју несрећу, да се моја милостива супруга усопшила и мене на овом св |
| а’ писмо преда, ал’ уједно рече Десићу, да њи’ двојица одма’, ал’ одма’ у авлију оду, да не би |
| аље.{S} Морам и зато најпре к Зоричићу, да му кажем да, ако Бранко к њему дође, да му <pb n="21 |
| Не би ни Цифрић узео био Фишпауховицу, да је није пре добро познавао.{S} Него људи све тако по |
| а, да мало забашури плач, иште штамбух, да упишемо.</p> <pb n="243" /> <p>»Милостива, дајте што |
| ди који хоћеду да ти исто с њима чиниш, да у јавности нешто значе; ако те се у чему год живца т |
| е, не могу да верујем.{S} Надам се још, да ћеш бољу мога срца уталожити, ја сам готова за тобом |
| ава, ма шта рекао, морам ићи, и то у В. да видим шта Бранко ради.</p> <p>Домаћин мој неће да ме |
| утрадан оде у своју отаџбину у варош М. да посјети своје сродне; новаца је прилично имала.</p> |
| јпре кроз П. проћи.{S} Гајић хоће до П. да нас прати.{S} Домаћин је, одбити га не може, па седн |
| ви’, одморићу се који дан, па идем у С. да просим девојку.«</p> <p>»За кога?«</p> <p>»За једног |
| ми како сви држе анонцу на бр. 1.{S}200 да се мене тиче, а ону бр. 1.{S}000 од Чике, они који Ч |
| пуше.{S} Сад Рунић обиђе свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да п |
| у талента били родитељи, деда, прадеда: да ли је та фамилија отворена, талентирана, да ли је би |
| ађати шта сам, и сви су једног мњенија: да сам робијаш.{S} Чујем и шта говоре: један каже да са |
| да Вашу резигнацију покажете, а то је: да за то време нит ми што пишете, нити пак поред мог пе |
| ошле, све су му једно предвозвештавале: да ће преко страшни’ борба прећи.{S} И то, канда су у б |
| > <p>»Она се мисли, па на једно смисли: да уступи љубав.{S} Овом приликом опет може се мужу и њ |
| шта је радио.{S} Он ми на то одговори: да га никад о томе не питам, да он то само за себе задр |
| ду почео губити код милостиве, мислећи: да она има и у последњој каквој мисли каково тешње наме |
| им на расположењу, и то Вам изјављујем: да код мене нема сујетни’ тежња, но озбиљно мислим.{S} |
| смо.{S} Прими нас лепо, а ја продужим: да смо милостиву госпођу Иду позна вали, седили смо с њ |
| окака час певање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити |
| ни, па у остало друштво.{S} Знам зашто: да квари.{S} Сад ја почнем са госпођом.{S} У чудном сам |
| ко.{S} Измислим план и саопштим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод |
| ић како му је жао да нема више друштва; да је знао да ћемо доћи, већ би се побринуо.{S} Ја сам |
| >Сад оставимо на страну ти’ шест школа; да видимо шта ће отсад бити, и онако те ђачког шегртлук |
| а како код куће стоји, па је јошт млад; да види бар јошт за једну годину, шта ће од њега бити.< |
| име му је Петар — има слабост да краде; да се чува, јер што дочепа, то носи.{S} Бранко се чуди. |
| ега прави дешперат.{S} Не може да једе; да видимо, може ли да пије?{S} Водимо га свуд, но он те |
| гова нарав његовој срећи на путу стоји; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико |
| ; да је могао покрај ње срећан постати; да је имао толико поверења код ње, да би му била све у |
| каже ми да се не би од мене томе надао; да он то у својој кући не трпи; откаже ми квартир са то |
| оступамо, не би си на путу сигуран био; да се успоречиш с њим, би те ранио ил’ убио; међу собом |
| > <p>»Може, само не би’ Вам препоручио; да у галерију идете, јер управитељ онде седи, па је сад |
| утам.«</p> <p>»Све је то добро, Бранко; да тога нема, дужник не би никад плаћао.« </p> <pb n="6 |
| {S} Ишчекивали су, као што ми се видло; да ја о томе што започнем, ал’, једно, од Бранка нисам |
| апочне, тешко њему, тако га има у џепу; да она ’хоће, могао би баш и страдати.</p> <p>»Гривић н |
| млоги су за срећу држали <pb n="60" /> да могу код њега бадава радити, да се што науче.{S} Но |
| . Десића, <ref target="#SRP18630_N2" /> да са мном пође.{S} Он је то с највећом радошћу дочекао |
| {S} Вицесудац умеша се и <pb n="223" /> да кривце позатварати, па после опет седнемо и путујемо |
| е била врло лепа девојка; <pb n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију д |
| кошка: овај му пребацује <pb n="236" /> да је он целој конфузији узрок, ал’ Чика се зна из свег |
| то је била воспитана, нобл госпођа!{S} Да ми се такова партија нађе, одма’ би се женио.{S} Ал’ |
| еје; ал’ сте, Чико, баш велики ђаво!{S} Да Вас не би, не би тако весело испало.«</p> <p>»Љубим |
| то, добро?«</p> <p>»Мани се, Бранко!{S} Да нема, опет, који пропада, не би се никад онај који н |
| рес; обично су га звали »вухерером«.{S} Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а инт |
| .{S} Нећу да ми солгабиров заповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n |
| д што паметније у свом веку учинила.{S} Да је знала милостива шта је Бабика мислела, то би ми ј |
| какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их напустиш, комунизам и анархија је ту.«</p> <p>»Па |
| је псето његово, а врло га радо има.{S} Да сам знао не би’ га ни искао, јер баш мале псе нерадо |
| поведам, чули бисте још већа чудеса.{S} Да вам ја почнем о Гривићу и Гривићки приповедати, коса |
| тром варошке цивилизације зада’нута.{S} Да знам да ме воле, могао би је волети, а Гривић и Грив |
| p>Сад се међу њима разговор разведе.{S} Да је Бранко на њеног брата јако наличио, сумње нема, ј |
| а л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њега дочекати с тим срцем и после више год |
| .{S} Сад носе све то већ и штумедле.{S} Да сам онда видио да каква штумадла шешир носи, сам би’ |
| се, наравно, све за тобом помамиле.{S} Да си така гоља, као што си био пре нег’ што си узео на |
| оженио?«</p> <p>»Богме није најбоље.{S} Да сам онда код куће био, ја би’ отишао био к њему и по |
| е, па не би’ ни заслужио њено имање.{S} Да ти је просто!«</p> <p>»То ми је баш мило што ти није |
| .</p> <p>Сад се и ја бацим у ћутање.{S} Да нас је ко видио, мислио би да два нема путују.{S} Мо |
| њене једномисленице преварити неће.{S} Да је Бранко био као ја, не би га Гривићка преварила.{S |
| ажем, за варош, то се из свега види.{S} Да фрајлицу доведете на већу какву пијацу, у велику вар |
| ш и зато у име његово будимо весели.{S} Да се куцнемо!{S} Живио!«</p> <p>»Живио!{S} Живили!«</p |
| си, сад већ можеш шта хоћеш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} До |
| ићевој морала се она ту дуже бавити.{S} Да не би какво злоупотреблење учинила, Гривићка и Ханик |
| Видио сам да не зна у свету живити.{S} Да сам ја био на његовом месту, не би’ у тандлмарку про |
| S} Она одговори: до смрти њене увек.{S} Да л’ се може на њу поуздати? — Може.{S} Да л’ ће она њ |
| је, па и ја с њиме, да што помогнем.{S} Да видиш, већ како нас виде, стрепе од нас; одма’ пович |
| издирати, да на себе тако не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти |
| /p> <p>»Већ од јуче се о том мислим.{S} Да се даш у новине метнути, да се жениш, и то одма’ и к |
| а једим на тебе, што не идеш за тим.{S} Да видиш, кад би’ ја био као ти, шта би’ радио!«</p> <p |
| ћка ће онде бити с фрајлом Отилијом.{S} Да ништа не говоримо Гајићу о том, но да му кажемо да с |
| ма имао, опет ми је жао било за њом.{S} Да вам кажем од чега је умрла.{S} Родови су је јако сек |
| <p>»Та он је већ од детињства ваљан.{S} Да је имао средства, био би важан човек.{S} Па сад ако |
| .{S} Ја ћу Вам бити увек благодаран.{S} Да Вас не увредим, ако бисте и даље намеру имали у Ваше |
| је славан музикант; деце није имао.{S} Да би после себе ваљаног насљедника оставио, који би га |
| нда и саму главу детета егзаменирао.{S} Да имам право, само да ти наведем један пример.{S} Позн |
| рујте да Бранко није за новцем ишао.{S} Да је то хтео, имао је више прилика нег’ ја и млоги дру |
| месту, не би’ у тандлмарку проводио.{S} Да јој је само једну реч рекао — она је то ишчекивала — |
| неко га је кроз пенџер у собу бацио.{S} Да нам да га читамо.{S} Ми га читамо:</p> <quote> <p> < |
| ну некуда у госте, па му је позлело.{S} Да ме милостива звати; она ме је већ познавала.{S} Обуч |
| се на Вас ослањам.«</p> <p>Путујемо.{S} Да нам није дуго време, о Јелки се разговарамо.{S} Прип |
| у.</p> <p>Дакле, овај план скрешемо.{S} Да ја и он, гдигод можемо, узајмимо што више новаца, па |
| ио, па сад опет као ђак?{S} Нипошто.{S} Да будем натарош? — Нипошто.{S} Нећу да ми солгабиров з |
| удио си је.{S} А то није мала ствар.{S} Да је девојка, не би’ се чудио, јер девојка све лако ве |
| једну у ћошку капута забодену чиоду.{S} Да ме убију, не знам ко је метао и крошто.{S} Сигурно с |
| о је паметан човек; сви га почитују.{S} Да видите само какву има библиотеку!{S} Кажу да му нема |
| овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Да сам позната, узела би’ си за задатак код њега добро |
| угачак.</p> <p>Шта ћу ја сад радити?{S} Да идем натраг са Здравковићем? — Нипошто.</p> <p>Кад о |
| стати.{S} Шта ћу сад с толики новци?{S} Да их натраг носим?{S} Кажем Десићу да не би’ бранио не |
| ш постати.{S} Да идем у богословију?{S} Да дугачак капут носим?{S} Доста сам дугачку либерију н |
| м, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план какав начинио; овако треб |
| е живот!{S} Знате ли шта је нотарош?{S} Да Вам кажем.{S} Нотарош бива обично од онаког човека к |
| е један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко је отишао у визиту.{S} |
| гла због хрђавог певања дишгустирати, — да губим.{S} Јелка неће да пева; није јој до тога.{S} Р |
| а, као дете; опет иште један цванцик, — да му; опет други, — да му.</p> <p>После подне Бранко ј |
| би си сасвим друго што са мном хтео, — да постанем као ти.«</p> <p>»Па опет ме волеш.«</p> <p> |
| своје због сумње о њеној искрености; — да ће ју сутра јошт посетити, ал’ ако јој није до тога |
| аповеда.{S} Да узмем Резу ил’ Бабику? — Да ме бог сачува.</p> <pb n="59" /> <p>Дакле, шта ћемо? |
| аред Ливију — тако се свилокоса звала — да ли је тврда њена наклоност.{S} Она одговори: до смрт |
| му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, а Рунић се опет окрене ме |
| вање, час ларму.{S} Мислим: да л’ одма’ да уђем; неће л’ ми весело друштво замерити?</p> <p>Опе |
| Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика знам да је на свашта склоњен, ал’ шта |
| ан, па кораке убрзао.{S} Знао сам одма’ да је то тај писар, па хити у пивару.{S} Пређем к њему. |
| ога на дерешу туку.{S} Мислио сам одма’ да ту мора бити каква судница.{S} И нисам се преварио, |
| гнем у кревет, мислим се, не могу одма’ да заспим.{S} Чинило ми се канда Гривић не брани млого |
| Почне очи брисати.{S} Ја сам нећу одма’ да је тешим, јер знам да ће јој још теже пасти, а овако |
| сет.{S} Волим опет што сам удовац, нег’ да сам момак.{S} Па још да се бацим на удовице, те би з |
| ривићка је била млого рафиниратија нег’ да то не примећава, ал’ најпре се чини невешта, после п |
| ње о Бабики.{S} Млого је мања звер нег’ да мисли о њој.{S} Два-три дана прођу, а милостива се т |
| пет, већ кад је тако близу кмета, ’ајд’ да га посети.{S} Добије дозволење, па позове и мене.{S} |
| па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се допасти.«</p> <p>»А шта би |
| бити?«</p> <p>»Ево, видиш банду; ’ајд’ да отсвирамо Хермини серенаду.«</p> <p>»Ал’ је већ прош |
| сигурно као под бројем 1.200.{S} Хајд’ да пробамо!{S} Десић ће и то Ливији на знање дати.</p> |
| потражити, јер нема му адреса.{S} Хајд’ да га потражимо.{S} Знао сам да ће у каковој нобл офици |
| ал’ се устручава, ил’ је горд.{S} Хајд’ да га предварим.</p> <p>»Опростите што сам тако слобода |
| био.{S} Опет су јој сузне очи.{S} Хајд’ да ручамо.</p> <pb n="245" /> <p>Ја и Чика били смо дос |
| мојим абентаером око краја, а он хајд’ да употреби прилику, те напише у трећем писму, за које |
| гоме крив.{S} Ал’ манимо се, него хајд’ да пијемо!« — па одма’ мени наздрави, па удри у »многај |
| мо да не видим страдање људско; рад би’ да никог не видим у беди.«</p> <p>»То никад нећеш дочек |
| n="34" /> да нисам видио Иду, рекао би’ да је најлепша од свију досада што сам видео.{S} У поло |
| свуда стрељаше.{S} По ношиву рекао би’ да је богата.{S} Седну за наш астал.{S} Бранко, замишље |
| >»Мени је мило видити те, ал’ волео би’ да ме ти у бољим околностима видиш, јер не волем кад ме |
| отар, вицефишкал.{S} Ретко који од ови’ да је у богословију ишао.{S} У друштву ретко су били ек |
| У глави сам имао конфузне мисли, да л’ да се женим, да ли не.{S} Пре године <pb n="114" /> ниј |
| ти.{S} Ал’ зато и јесам здрав!{S} Је л’ да добро изгледам?«</p> <p>»Врло добро!{S} Нико не би р |
| <p>»Сад је још болесна наша Ханика, ал’ да је видите каква је кад је здрава; ал’ све то на стра |
| о дошао.{S} Казао сам да има посла, ал’ да ће скоро доћи.</p> <p>Лепо сам ја провео ту цео дан, |
| з сумње; засад се још ништа не зна, ал’ да није крив не би бегао.{S} Шта мислите, ту се о милио |
| жа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Хаником.{S} Гривићка на то не пристаје; |
| е врло нежно воспитане, праве даме, ал’ да им је алатура једва довољна за годишњи гардероб и др |
| чудим се што су прама мене љубазне, ал’ да знате тај врашки магнетизам докле их прама лошији’ д |
| нама врло жао што јој [је] позлило, ал’ да желимо нашу рибу и раке натраг добити. </p> <p>Малоч |
| ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље поштеди.{S} Бранко пита |
| аљано место одведем.«</p> <p>»Хоћу, ал’ да ми је каквог паметног, разборитог човека, да се с њи |
| ш да мени није жао? и ја сам човек; ал’ да тако не поступамо, не би си на путу сигуран био; да |
| право, ал’ ја ћу се мога држати.{S} Ал’ да се свет по мом мњењу држи, млого би сретнији био.{S} |
| уче на страну Рунића, па му шушне — ал’ да сам и ја чути могао — да сам спа’ија, богат удовац, |
| није било доста курмахераја.</p> <p>Ал’ да видимо шта је Бранко радио.</p> <p>Бранко кад је оти |
| берину: »Онај младић ми је познат, мал’ да није брат госпође Н«.</p> <p>»И ја мислим то исто; и |
| да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</p> <p>Напише једно дешпера |
| је могао од женски’ на миру остати, ил’ да је знао с њима, као ја, поступати; но он је сваком в |
| као ја, ал’ зато су га даме скоро, ил’ да рекнем бољма гледале нег’ мене; и да је знао како тр |
| ема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на какав начин.</ |
| у мислим се шта ћу сад да радим.{S} Ил’ да останем још који дан, ил’ одма’ да идем.{S} Чика зна |
| <p>»Па није ти било жао?«</p> <p>»Зашт’ да ми је жао?{S} Она како ме није дочекала и удала се з |
| вао на бр. 1.{S}000!{S} Нећу више ништ’ да мислим; гледим на све стране, на шуму и долину, на к |
| ка! </hi> </p> <p> <hi>„Сад немој ништ’ да оклеваш, но како добијеш ово пар реди, а ти одма’ су |
| гу максиму имао.{S} Ја нисам хтео ништ’ да учим, ни да читам што ми није одма’ на хасну.{S} Жен |
| То Ви још ништ’ пе знате.{S} Нећу ништ’ да говорим.{S} Ја сам је једанпут вид’ла, па већ знам к |
| да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ неће о њему говорити.</p> <p>Кад један д |
| би’ дао за шкрофулозног и јектичавог, а да имам десет синова не би их са таковима женио, ма има |
| , па каже да има још нешто да изврши, а да ће скоро доћи.{S} Извињава се и препоручује нас жени |
| ашу испити.{S} Рад сам дуго да живим, а да ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не |
| има хтео да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта м |
| није ни чудо, међу толиким дамама... а да знаш како ја за тобом чезнем и венем... ал’ бадава т |
| ла, но одма’се удала за неког ишпана; а да није била, тојест, да је мене волела, а она би ми ос |
| ; чекали бисмо док когод не би дошао; а да није нико дошао, ми бисмо из каприца до ноћи тако ст |
| фарба стару дику и понос покрива.{S} А да су гараве остале, камо срећа и по њи’ и по људе!«</p |
| је прави бранденбургерски реглама.{S} А да л’ си често болестан?«</p> <p>»Никад.«</p> <p>»Никад |
| морао пазити с ког ћу краја у’ватити а да га не увредим.</p> <p>»О, мој Бранко, па ја тебе овд |
| > <p>»И то све здравља ради?«</p> <p>»А да, здравље је прво.«</p> <p>»Ал’ чуваш твој кордован!« |
| само кад сам могао, а сад морам до вр’а да дотерам, ил’ ћу се натраг стрмоглавити.{S} Почео сам |
| тране; ал’ старије године долазе, треба да накнади што је пренебрегао, и закључи да се оженити |
| уге намаме.{S} Оне к нами долазе, треба да им правимо места.{S} Гајић и Писаровић мигоље се на |
| у.{S} Ја сам прама њега пофалила; треба да сам га дуже чекала, ал’ моја гувернанта ме на против |
| посла, но са самим господарма.{S} Треба да знате да је сваки хусар, па ма прост, већи господар |
| идити могли.{S} То је комисно.{S} Треба да се то догоди на каквом солидном месту, и то код какв |
| м лустрајзе, онда свет кварим?{S} Треба да знаш да сам свуд добро примљен.«</p> <p>»То верујем. |
| Но шта је то Бранку помагало, кад треба да живи и да има јошт шта поред самог ручка?{S} Па ради |
| ка потпуни галером постао.{S} Сад треба да гледим да се оженим.{S} Био сам рафинират од сваке с |
| уста рупицу.{S} У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад бу |
| ранку.{S} Бранко је ово држао: не треба да узме стар младу, нит млада за старог да полази; једн |
| а, ко би те разумео?</p> <p>»И не треба да ме разумеш; тек онда ћеш ме разумети, кад цел докучи |
| ећи, убити за њу.«</p> <p>»Тако и треба да буде ди је права љубав, ал’ та је ретка,« рече госпо |
| Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце.{S} Здравковић није бранио за га |
| ер ту«; са Бранком није смео, јер треба да му будне отац.</p> <p>Дан-два се частимо код Гривића |
| а, он је јошт млад, па млого јошт треба да види и пробира.«</p> <p>»А колико је година Бранку?« |
| , Бранко, зашто си дошао, па бар бадава да не проведеш ноћ. ’ајд’ да што учинимо што ће ти се д |
| ао, па одма’ к њој, ал’ она се извињава да јој је мило, ал’ да је већ удата и да је за даље пош |
| {S} Чика је то приметио, па се извињава да мора ићи да Десића потражи; препоручи се и оде.</p> |
| да неће ништ’ од свог човечанског права да попусти.{S} Зато су га једни држали за попустљивог, |
| нка нема један дан, други дан милостива да га тражити чрез слугу.{S} Нема га.{S} Слуга мене нађ |
| бог шешира, које због кафе, приузрокова да мој отац, дан на дан све љући, па све слабији, поче |
| ривићка Бранка у В. просила и молила га да што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не |
| {S} Пошље га за конце, он иде; пошље га да јој фата лептире, он иде.{S} Она кад га види, смеши |
| у којој су и фрајле биле.{S} Поплаше га да ће га одма’ дати оковати, ако не призна.{S} Петар је |
| , но узме атестате, па чита.{S} Нуди га да седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; |
| ће, дете плаче; тад мати сама понуди га да уђе.{S} Бранко је остао онде више од једног сата и р |
| игације и интересе израчунао, и фали га да му је глава календар.</p> <pb n="53" /> <p>Кад ето р |
| рло участвује у Бранковој бољи, моли га да јој његову судбу наситно исприповеди.{S} Бранко јој |
| и текар јој се допао Бранко.{S} Моли га да јој дође сваки дан.{S} Сутрадан задржи га на ручку.< |
| анку своју потпуну наклоност, замоли га да ју што пре посети, које он и обрече, и то до осам да |
| ио.{S} Ја сам баш био онде.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у ка |
| ћи.{S} Звоним, зовем келнера и питам га да ли познаје некаквог Орлића.{S} Одговори да га врло д |
| ’ ја одма’ уфатим га за руку и питам га да ли ме познаје; он каже да не.{S} Е, сад му се јавимо |
| да курз хируркски слуша.{S} Позовем га да после заједно вечерамо.{S} Увече се опет састанемо.{ |
| а ће га Бранко посетити, но опоменем га да му ништ’ не говори о оној ствари. »Збогом!« Седнем н |
| м Чики да сам рад отпутовати и молим га да ме мало отпрати; Чика се обећа до Рунића ме пратити, |
| а збогом, моја срећо.</p> <p>Замолим га да не иде милостивој; кажем му зашто.{S} Он се насмеје, |
| ту.{S} Чику, дакле, утишам и уверим га да друкчије бити не може.</p> <p>Чекамо Бранка.{S} Још |
| покушати.{S} Господар мој одговарао га да то не чини, ал’ Бранко своје тера.{S} Отиде на репор |
| ић, када се са Бранком састао, питао га да ли се срди; Бранко му каже да ни најмање.{S} Петкови |
| танијем на свако питање.{S} Позовемо га да дође после подне у кафану »Код краљице«, око пет сат |
| , да види како ја живим.{S} Наведемо га да дође.{S} Кад он види моју болту, зачуди се; мислио ј |
| у ишао и потпомагао и’, оговарали су га да је предобар, за себе рђав и тако даље{S} Штавише, на |
| исни другови и пријатељи замолили су га да им преповеди његов интересантан живот, шта је преко |
| , а кад не узимам, онда хоће свака рага да се о мене отаре.«</p> <p>»Ту баш лежи наша највећа б |
| опет није успео: неће ни једна за њега да пође; кажу да је матор.{S} Ал’ оне би се саме у том |
| в маневар произвести, па ће сад он њега да изманеврира.</p> <p>Чика ме зове на страну, нешто ми |
| е, па се нећеш кајати.«</p> <p>»Па кога да узмем?«</p> <p>»Не питај кога, само нек има доста, п |
| а свима знао живити.{S} Када видим кога да је маску на себе узео, а ја узмем опет другу, па се |
| хрђава.</p> <p>Но шта ће од свега тога да буде?{S} Пролазе дани и месеци, а ја трошим, па јошт |
| ање велико; женили су та само због тога да фамилија остане.{S} Није никог имао осим матере, ал’ |
| ’ преиначио, особито ако се тицало тога да се коме у невољи помогне, ту би се увек пожертвовао. |
| а сад га грде.{S} Сад мисли свака шуга да се може о њега отрти.«</p> <pb n="120" /> <p>»Е, Ви |
| д сам пред њом <pb n="96" /> клечао, да да искреним срца изливом не могу код ње до наклоности д |
| ривић опет Бранку, наздрави: »Да бог да да ми будете зет!« Фрајла Ханика све је то чути могла, |
| авио Гривићу с тим додатком: »Да бог да да ми будете таст!« На које Гривић опет Бранку, наздрав |
| родаји.{S} Бранку куратор његов неће да да новаца; хоће да Бранка начини беамтером.{S} Бранко ј |
| е.{S} Она се склони, тврду му веру зада да ће га дочекати.{S} Обећа му се јошт’ да ником ништ’ |
| е живити; а овако, колико ће текар јада да претрпи!</p> <p>Сви су ђаци жалили лепу госпоју.{S} |
| {S} Грофица је силно богата; пет хиљада да нам да, то би било као на пут; а Бранку би дала без |
| , јер може ко овамо доћи, па нисам рада да нас у нашем плану узнемирава.«</p> <p>Бранко устане, |
| а.{S} Ето, то вам је будућа ил’, засада да кажемо, садашња Гривићка.{S} Пре нег’ што ћемо о Гри |
| e xml:id="SRP18630_N2">По свему изгледа да је овај ”г. Десић“ иста личност која и напред опомен |
| 200" /> се ти’ беда курталисао.{S} Онда да сам је запросио, не само да би ми кошар дала, но наш |
| у ферлегенхајт.«</p> <p>»Шта ћу ја онда да рекнем!?{S} Ја сам удовац, па за мене љубав више не |
| ићев долап изненада извизитира, па онда да га у ариште одвуку.{S} Мачковић ће две цели са тим п |
| идбу; хтео је мало да се уреди, па онда да је запроси, па није хтео донде онамо да иде; мислио |
| е код Гајића испечемо и ручамо, па онда да се ја и Чика у Ј. вратимо, а Гајића код куће оставим |
| ади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар украо.{S} Било је дост’ |
| нгалози.«</p> <p>»Ал’ овде је нека мода да, кад ко не носи рукавице, иде у мале бирцаузе вечера |
| акве.{S} Тако и родови дали су си труда да истраже од какве сам фамилије, па су нашли да сам шн |
| ић има хемороиде.{S} Гривићка моли мужа да иде у илиџе; Гривић је готов, ал’ да иде и она са Ха |
| , а овамо ни најмање; а муж хуче.{S} Ја да сам велика дама, баш би’ јефтине хаљине носио, па би |
| ми ласкаш.«</p> <p>»Не ласкам ти.{S} Ја да сам девојка, ни у ког се не би заљубио, само у тебе. |
| њењу држи, млого би сретнији био.{S} Ја да имам десет кћери, ни једну не би’ дао за шкрофулозно |
| е, па су дошли само да се наждеру, а ја да и’ служим.{S} Па и иначе није било згорег с таком мл |
| не иде осам дана тамо, па онда идем ја да испитам шта ће и како ће бити.{S} Бранко пристане на |
| ако и не нађе, да јој јави.{S} Видим ја да иста дама на Бранка очи баца; она друга би на мене, |
| е ништ’ ни одговорила.{S} Морам опет ја да започнем.</p> <p>»Милостива, знам да сте имали као у |
| > <p>»И вредно је у срећу твога званија да се провеселимо.«</p> <p>»Мани се званија; нећу звани |
| и идем.{S} Шта, ваљда се не може капија да отвори?«</p> <p>Обоје се смеју.{S} Чика прослови:</p |
| у невесту, па опет с Маријом.{S} Марија да из коже изађе, тако игра; друге јој завиде.{S} Но са |
| тељству пливао.{S} Ако треба облигација да се прави, одма’ мене зове; ако два дана не дођем, ка |
| хиљада прихода на годину, а ретко која да има свега десет хиљада.«</p> <p>»То ми се већ не доп |
| Преповедају јој како су дошла два ђака да се врбују, па један је већ каплар; овог нису примили |
| ј вароши знало се, да су дошла три ђака да се врбују, да је један остао међу њима, један се вра |
| S} Госпођа Ханика гледи на Бранка, чека да он започне; види се да је наш поглед мало збуњује.{S |
| } Овај сад стоји пред првим, па га чека да га пропусти.{S} Но први чини се канда га не види, до |
| јала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе хаљине Бабики, ка |
| </p> <p>Сад Рунић отвори врата, па чека да ја напред идем, ал’ ја понудим госпођу Јелку, из рез |
| то како госпожа кући дође, мала Ханика да своје известије.{S} Тако је Гривићка све знала, и у |
| ју се.{S} Хоћу и ја једног мог сродника да препоручим.{S} Један солидан господар баш гледи на њ |
| еликом граду (степену).</p> <p>Сад Чика да наместити астал за све.{S} Астал тај није био прави |
| уксом унапред ’дегод пофалио, па и Чика да се ди из јукса не изрече.</p> <p>Десић оде, а ја и Ч |
| ’ оне би се саме у том варале, јер Чика да је из истине на женидбу мислио, па да се показао она |
| ео.</p> <p>Сад навали Паулина на Бранка да се узмеду.{S} Њему се опет све то набрзо чини.{S} Он |
| {S} Но старац, разљућен, опомене Бранка да се он свега тога мане, штавише да ће <pb n="93" /> г |
| нков капут, па га проба, па моли Бранка да му га узајми за после подне; хоће да иде у њему на н |
| ам, а дође један господин и моли Бранка да би к њему одма’ дошао: код њега чека га једна госпођ |
| днако на Бранка гледи.{S} Гурнем Бранка да онамо гледне.{S} Кад он онамо, а она тек пусти очи д |
| све су разнесене.{S} Сад ословим Бранка да иде.{S} Он неће, кад нема билета. »Ал’, човече«, рек |
| ијемо с њима заједно.{S} Замолим Бранка да и ја што прословим.{S} Запитам једног, најстаријег:< |
| ишкалом да постане.{S} Наговорим Бранка да идемо онамо на визиту.</p> <p>Кад одем’о, Лаура се у |
| е, и све се мислим.{S} Примети Гривићка да сам у другој соби, па и она овамо дође.</p> <p>»Шта |
| а дођу.{S} Зато је Лаурина мати гледала да што пре крај буде.</p> <p>Разгласи се да Петковић уз |
| е чезне баш за удадбом, ал’ би се удала да је какав отмен запроси; па ако тога нема, а она се в |
| ко су је тиштали.{S} Они које је држала да су њени суђеници, ишчезли су и са собом су однели ми |
| глас равнодушно примила, јер је држала да има још други’ Мачковића на свету.{S} Тако је исто м |
| ње устручавали; она би за срећу држала да је посетите.«</p> <p>»Хоћемо, с драге воље, и никад |
| <p>»Ни најмање«.</p> <p>»Није л’ казала да она без мене живити не може?«</p> <p>»Ни речце о том |
| дође у ферлегенхајт, па ако би и казала да хоће, не зна како ће.{S} Би л’ Ви, милостива, волели |
| што пре ствар крају дође, јер се бојала да се што не прочује и женидба поквари.{S} Зато је она |
| ла Бранка, па му каже да се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапу |
| а то без сумње због тога, што је знала да сам ја глава тандлмарка, јер иначе, будите уверени, |
| о из Париза.«</p> <p>»Одма’ сам познала да није сасвим овдашњи, по његовом држању и свему.{S} Д |
| не фали.{S} Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић.{S} Каткад, опет, |
| и су појели вечеру, а удовица је остала да кука за мном.</p> <p>Сутрадан кренемо се на пут.{S} |
| есет дана.{S} Гривићка није нас пуштала да идемо свуд куд смо хтели, јер њи’ова кућа имала је к |
| , јер поред свег тога што ми се обећала да ће се скоро вратити, није се више вратила, но одма’с |
| сећања.{S} Гривићка, кад већ није могла да добије оног ког је она хтела, а оно задовољна је бил |
| на лако гледи.{S} Кад је Гривићка видла да јој се муж јако заглибио, држала је да је већ време |
| говорили,« рече Јелка, која није волела да се о том разговор води.</p> <p>»И ти немаш сад друго |
| била, кад би у хаљинама штумадла хтела да буде грофица.«</p> <p>»Ал’, да видиш, опет се то да |
| у ти га дати, јер је и његова воља била да онде ручамо ди смо уговорили, а то је у мом хотелу.{ |
| слушала о г. Бранку, па сам се усилила да дођем, да га познам,« рече тихим, трептајућим, ал’ т |
| Ако је кроз пенџер каквог ђака замолила да јој пошље из наше собе дете, сваки је радо трчао, по |
| га јој у руке.{S} Кад није ни помислила да ће што требати, ја сам то са, собом носио и одма’ до |
| а онамо не идем; сигурно се промислила да није рада моринговати, и тако ја сасвим изостанем.</ |
| у авлију оду, да не би Јелка приметила да смо у договору.{S} Види се да је Чика практичан чове |
| ла, откуд то долази.{S} Она ми је рекла да је то неки магнетизмус.{S} А то лако може бити.{S} И |
| росио је један гросхендлер, ал’ је чула да му вексле јако долазе, па зашто да рескира своји’ тр |
| ео.{S} Слушај само.{S} Гривићка је чула да Бранко сваком лако верује, на дату реч млого држи, п |
| ођа се само смејала Бабики, кад је чула да ме она чека да натраг дођем.</p> <p>Оставим старе ха |
| о је човеку идеал, и само је на то ишла да ја попом постанем.{S} И доиста, по наваждењу моје ма |
| у реч млого држи, па је само на то ишла да даде реч, а после ће све само ићи.{S} Она је то доку |
| нећу да Вам пребацујем; само сам дошла да Вам нешто важно саопштим.{S} Ханика, откад Вас код н |
| тога, она све слути на господство, ваља да јој је суђено; та колико су већ њи’ којекакви’ срећн |
| и пошље писмо, у ком резигнира и јавља да више у канцеларију неће доћи, већ ју предаје до даље |
| иђе оданде, па баш навали на управитеља да му има дуг исплатити.{S} Управитељ се поплаши, јер ј |
| била, а ја опет волем што сам сада, ма да сам старији.{S} Какве разлике, какве промене!{S} Пад |
| им на удовице, те би за мном трчале, ма да су од осамнаест година.{S} Ал’ нећу о том ни да се м |
| , умиљата, здравог састава, види се, ма да је болесна, у селу је одрањена, радена, искрена, ниј |
| како плаче, какву физономију прави, ма да ми је жао било, опет сам се морао на ту фигуру насме |
| ожији солдат, да баканчош не би био, ма да га за обрштера начине.{S} Они су морали одлазити и о |
| ед тога проводим по вољи.{S} Бранко, ма да ради све по својој ћуди, ипак, што год учини, све ми |
| ени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допаднем, опет полу срца код куће задржи |
| ви’ над цивилима.{S} То је живот, па ма да је прост!{S} Ако се и трефи катшто, на пример, да не |
| еви не даду; — који ништ’ немају, па ма да су, иначе, и ваљани; — који су млого пути ишли на ст |
| жртвовао.{S} Ја већ нисам таки; мени ма да се сасвим која допада, ил’ ма да се ја којој допадне |
| послати.</p> <p>Врате се кући.{S} Дама да Бранку педесет форинти да однесе.{S} Бранко плати и |
| сама.{S} Он иста извади, те да фрајлама да и’ читају и дода да само због тог је он буђелар укра |
| ранко још, као данас, оде к Гривићевима да све уреди.{S} Уговорено је, да Бранко са своји’ сват |
| ућу кредитори на врат.{S} Кажем ја њима да нас мане, да смо банкротирали, али они веле: »Ђак не |
| а ми се руке не тресу.{S} Кажем ја њима да на силу не ваља, ал’ они не даду се ни осолити.{S} Ж |
| га обарају.{S} Професор заповеди ђацима да га оборе.{S} Бранко са стиснутим вилицама и готовом |
| ри, да неће више од њи’ ни једног очима да види.</p> <p>Кад је куд ишла, ја сам јој био чувар, |
| леди, па очи изврће, а ја не могу очима да га гледим, а морам да будем и прама њега учтива.«</p |
| ти мораш са мном ићи, и то на више дана да се преправиш.{S} То те она моли, то те ја молим, учи |
| цванцик-два не фали.{S} Није било дана да нисам што заслужио.</p> <p>Али све је то било мало н |
| трашна љубав; нисмо имали доста времена да се боље упознамо, па не могу рећи да не би’ нашао би |
| ногом не може да макне, ил’ пре времена да је постао старац.{S} Већ се међу њима налазе који ће |
| на срцу, па сам си дао труда и времена да видим из какве куће девојку узима; свуд сам испитива |
| другу собу уклони.{S} Даје нам времена да можемо компонирати.</p> <p>Сад најпре почнем премета |
| труп им претегне кошар и немају времена да могу горе скочити, већ се са кошаром преметну.{S} Но |
| е се мужу и њеном роду осветити.{S} Зна да Мачковић Ханику узети неће, а биће извикана.{S} То ј |
| е никад не заволе.{S} Не знам да л’ зна да сам ја овде, ал’ и ако зна, баш да ме види, знам да |
| о да покрије праву своју бољу, а да зна да сам већ из његови’ речи и очију извидио шта му фали, |
| ер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам Орлиће |
| S} Он пије, куца се са ђацима, а не зна да из његове вароши има јошт двојица, који све то гледа |
| реви.</p> <p>Гајић се чини канда не зна да ће Чика частити, па он инвитира даме да их части.{S} |
| ођем.{S} Ал’ само да нико о томе не зна да кћери своје нуде, доносили су госпођи Ливији лепе пр |
| .{S} Но куда је отишао? — Бар да се зна да му човек пише.</p> <p>Ја јој покажем моје писмо од Б |
| да живим, да се и после моје смрти зна да сам живио.«</p> <p>Бадава је било и речи просипати, |
| е у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бити.{S} Међутим, госпођа Јелк |
| тива, ја нисам гуштер; ево цео свет зна да сам се »голуб« звао,« — рече Чика, ком се Ливија доп |
| слушао о Бранку, чудеса, како свет зна да је Бранко незадовољан, да је преварен.{S} Каже да се |
| >»Има она своју рођену матер.{S} Истина да мене воле већма нег’ своју рођену матер, јер ја сам |
| /p> <p>»Знаш, мила Јелка, оно је истина да сам ја са њим прво писмо писао, јер ме онда палац на |
| против они’ који јој на пут стоје; она да своју цел може докучити, употребљавала је свакојака |
| ок једва десети дан откинемо се.{S} Она да четири коња упрегнути, да Здравковићу десет дуката н |
| а, који има ’ладнију крв од рибе, а она да се помами, каже: »Јуф, ал’ је нобл!« Ја мислим да је |
| то лудо?{S} Овде се бавим неко доба, па да видиш колико се њи’ нуде.{S} Бранко, опрости ми, ал’ |
| штим Бранку: да учимо заједно права, па да приватно положимо, гдегод у даљој вароши, па кад се |
| онако, која није тако сродна чуства, па да се сроди, — то не би’ марио...«</p> <p>»Коме лакше н |
| еби кога хоће, каквог доброг човека, па да му све преда.{S} Дода јошт и то, да кад би је Бранко |
| сам баш рад био да фамилију оставља, па да узимам банбадава ђавола на врат.{S} Десић се тога ра |
| р има млога писма, а нема пријатеља, па да је не преваре.{S} Даље вели, мило јој је кад ме види |
| е нашао увређен.{S} Ја, већ јуриста, па да ми један бургер тако што и из шале рекне!{S} Но све |
| од можемо, узајмимо што више новаца, па да се, осим тога, добро, што се може најбољма, оденемо, |
| S} Моја мати желела је да учим даље, па да свршим филозофију.{S} Мислела је биће од мене поп, п |
| е идемо у Ш., то је одавде три миље, па да онде половину рибе код Гајића испечемо и ручамо, па |
| о девојке једва чекају да се устане, па да могу играти.</p> <p>Кад одједном устане се.{S} Сад с |
| аму, с којом имам срећу упознати се, па да имам два сведока, дао би’ им ватре, па ма ме колико |
| а образу.{S} Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над |
| обри били, да их на презент примите, па да нас на вечеру задржите?«</p> <p>»Здраге воље.«</p> < |
| <p>»Не видиш ли да смо се истрошили, па да се помогнемо, паметно што измислити морамо«.</p> <p> |
| ако је радо имате, а оно кажите ми, па да што буде.«</p> <p>»Доиста ме фрајла-Ханика тако воле |
| о не пазим.{S} Да дођеш само к мени, па да видиш мој квартир!{S} Ту ти је све чисто: соба, у ко |
| ића већ одавна имам срећу познавати, па да сам га само вид’ла, одма’ би га познала.«</p> <p>»Ма |
| н оде Фаники, почне је егзаминирати, па да мати не дође, не знам шта би с њом било.{S} Ја о том |
| е, извол’те само на мене атресирати, па да бог да било сретно!« — одговори госпођа Ливија; ове |
| да ће он нешто више кад-тад постати, па да на њи’ не заборави.</p> <p>Све стоји преправио.{S} О |
| се врло бојала да већ неће ни доћи, па да су већ и њене другарице шапутале да неће доћи.{S} Бр |
| форинти, с молбом што пре да дођем, па да какав кшефт започнемо.</p> <p>Бранко је већ готов би |
| "231" /> казаћемо да иде са Гајићем, па да га завара, — он ће то учинити, добар је, — ал’ нипош |
| на пенџер, да га још једанпут видим, па да му опет збогом кажем.{S} А он отпоздравља, иде, а на |
| де бити, једва чекам да се опростим, па да легнем.{S} Ал’ ни друштво није <pb n="164" /> млого |
| и он риба, па још какав велики сом, па да му у чељуст ситнеж падне.{S} Ал’ опет смеје се уз др |
| останем гладан, а Здравковић жедан, па да се натраг не вратимо.</p> <p>Синовица се угледала у |
| ти срећан, ал’ може бити и несрећан, па да сам ја крив.{S} Бранко што је од мене желио, то сам |
| де.{S} Чекам га да сврши свој посао, па да идемо.{S} Ал’ принципал у канцеларију, па пита Бранк |
| јер је са тим госпођу Јелку увредио, па да јој ни на очи не иде.{S} Нађем га на сокаку, у’ватим |
| а да је из истине на женидбу мислио, па да се показао онако, као човек од велике сермије, све б |
| село. ’Ајд у бирцауз да се одморимо, па да опет даље идемо.{S} Бранко нас пита хоћемо ли га слу |
| идем кући да извадим крштено писмо, па да се вратим и њу узмем; но и то додам, да ја не могу к |
| ећ сам се без ње сам себи привикнуо, па да се покојна са другог света вратила, не знам како бис |
| а, да испитам како стоји онде ствар, па да му кажем може л’ шта бити.{S} Ја сам готов, особито |
| свуд ди треба: да будне све у реду, па да је после миран, јер зна да после са гостима мора бит |
| о један цол фалио да добију диплому, па да постану адвокати, па нису довршили, и сад су нотарош |
| сиља ме.{S} Хоће да пише тестаменту, па да се о мени побрине; ја ју тешим да ће оздравити.{S} О |
| ам ти казати, да си ти данас удовац, па да се женимо, ја би’ опет већу партију начинио.«</p> <p |
| Вам; јер управитељ је чудан светац, па да зна да сам ја што говорио, пропадо’.«</p> <p>»Ја сам |
| зикобоље, слаб ил’ никакав пород.{S} Па да видиш до чега су дотерале млоге са фарбањем лица.{S} |
| мо времена о томе разговарати се.{S} Па да знаш код кога сам још био.{S} Код Зоричића учитеља, |
| не иде; спомен и мисао су тирани.{S} Па да ми што важније на памет пада, него све којешта.{S} С |
| ћеш све већу и већу штету имати.{S} Па да видиш какви други хунцвутарија ти ту нема.{S} Да их |
| у; зато се и нисам могао оженити.{S} Па да знаш ди је био рандеву?{S} Код наше негдашње... или |
| ерабл.{S} Тако је исто и код нас.{S} Па да видиш какви су још Енглези!{S} Сви њи’ови велики људ |
| густ на јаребице.{S} Хајдмо, звон’мо па да вечерамо.«</p> <p>Звонимо.{S} Дође келнер.{S} Баш св |
| ерсоналарестом.</p> <pb n="97" /> <p>Па да знате јошт ко је тај фишкал био?{S} Би л’ би погодил |
| добро кад си нас ослободио.«</p> <p>»Па да нисам дошао, тек морали бисте сами отворити.«</p> <p |
| ранко јој покаже писма.{S} Она одговара да је све те за луде држала, само њега не.</p> <p>Прође |
| а неће глава болети.{S} Бранко одговара да засад ни мислити не може о том, јер је он јошт млад |
| а си саможив, кад за живота нећеш добра да чиниш.«</p> <p>»Ако почнем за живота делити, то посл |
| у се марва утерива, слушкиња вашку тера да те не ује.{S} Кад уђеш у кујну, кујна велика, пуна б |
| ош имам зимњи’ и летњи’ хаљина и шешира да добијем, па су ми обрекли да ће ми, кад се удам, и ш |
| } Изглед лица био му је рафинират; мора да је трговац, беамтер ил’ адвокат.{S} Видим да би рад |
| се одма’ мало боље при’ватили.{S} Мора да је Рунић данас врло велику комоцију правио.{S} Који |
| .{S} Све то г. Орлић из свога џепа мора да даје.{S} Узмите сад да се код нас разна господа окре |
| Писаровић наваљује на њега, па се мора да приклони.{S} И Мишкићу је жао, ал’ мора што други хо |
| ј комплимент, ал’ опростите.{S} Ви мора да на људе јако мрзите, јер са неком ’ладноћом прама њи |
| тражили, па ако га видимо, а ми унутра да си косу поткрешемо.{S} Идемо у један, у други сокак, |
| рад све своје познате да зове, па сутра да се да на пут.{S} Хермина каже да није противна.{S} У |
| .«</p> <p>»Е добро, ја ћу опет од сутра да почнем лустрајзе по околини, па ћу до тринаест дана |
| Доста млад изгледаш.«</p> <p>»Само коса да ми је мало угаситија, већ изгледам као зеленко; мора |
| а, лепо имање, толико слуги и марве, та да живим као бубрег у лоју!{S} Бранко ме одбије.</p> <p |
| ега наклоности.{S} Каже да има.{S} Пита да ли је другом ком обвезана.{S} Каже ником, но има јед |
| да постанем господин и до лаког живота да дођем.</p> <pb n="19" /> <p>Мој Бранко једнако своје |
| седне до њега, мој Јован не сме с места да се крене; опет га јачим тоном нуди.{S} Шта ће, мора |
| то у своју корист употребити.{S} Доста да смо сви били задовољни.</p> <p>Чика намигне крадом Д |
| им венцом на глави, тек што отвори уста да проговори, ал’ је предвари принципал: »Ви, Резо, иди |
| ог труда живити«.</p> <p>»Па добро, шта да радим, да и ја независно живити могу?« запита Бранко |
| p>Сутрадан, кад устанем, мислим се: шта да радим, куда ћу?{S} Да је ту Чика, сад би он план как |
| о не завиде?{S} Те како!«</p> <p>»А шта да ми завиде?«</p> <p>»То што си цел твоју докучио, што |
| вом случају најбоље је кад муж нема шта да се на њега интабулира.{S} Јер, ако се интабулира, му |
| аскаво говори; она се смеје, не зна шта да каже; опет јој ласка; мисли да је шала, па и она се |
| иде натраг; нема прилике.{S} Не зна шта да ради: ил’ да је се сасвим мане, ил’ да се увери на к |
| клоњена.«</p> <p>»Чуо сам да не зна шта да ради око тебе.«</p> <p>»Јест, чисто је већ сувише.{S |
| се на то приклони.{S} Научио сам је шта да говори о мени, ако би је госпођа што запиткивала.</p |
| иђе |